Беинит

Лична карта:
Име: челик; Датум рођења: почетак 1. века п. н. е.; Годишња производња: 1,13 милијарди тона (у 2005. години);
Физичко-хемијске особине:
Специфична тежина: 7850 kg/m³;
Алотропске модификације железа:
α-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); γ-железо (ПОВЦК — Површински центрирана кубна решетка); δ-железо (ПРОСТЦК — Просторно центрирана кубна решетка); ξ-железо (ХГР — Хаксагонална густосложена решетка);
Микроконституенти у челику и гвожђу:
	Аустенит; ; Бeинит; Мартензит; ; Цементит (Fe-карбид; Fe3C); Ледебурит (еутектичка фаза са 4,3% угљеника; карактеристична само за гвожђе); ; Ферит; ; Перлит;

Беинит (по енгл. E. C. Bain) је прелазна микроструктура која се појављује током термичке обраде угљеничних челика. Ствара се на температурама које леже између температура стварања перлита и темпаратура стварања мартензита.

Структура и особине

Ставрање перлита је чисто дифузиони процес (реконструктивни процес), док се стварање мартензита одвија бездифузионо (смицајни процес). Као је већ поменуто беинит је прелазно стање стварање, односно комбинација дифузионих и бездифузионих фазних промена. Коначан изглед микроструктуре беинита зависи у највећој мери од брзине хлађења, масеног удела угљеника, односно масеног удела осталих легирајућих елемената. Беинит се, као и перлит, састоји из ферита и цементита (Fe₃C). Разликује се од класичног ферита по облику зрна тзв. „беинитног ферита“, као и по облику, расподели и величини цементита исталоженог у феритној основи. У основи беинит се дели на две подгрупе: тзв. гроњи беинит (груби беинит) и доњи беинит (фини беинит). Као у случају мартензита и беинит због своје природе настанка, која укључује дифузионе и недифузионе (у овом случају смицајне) процесе, није присутан на фазном дијаграму Fe₃C. У ту сврху се користе изотермални, односно тзв. ТТТ дијаграми (енгл. Time-Temperature-Transformation).