Пређи на садржај

Башкортостан

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Башкортостан
Башкортостан Республикаһы
Республика Башкортостан
Мапа
Држава Русија
Федерални округПоволшки
Главни градУфа
Површина143.600 km2
Становништво2014.[1]
 — број ст.4.068.836
 — густина ст.28,33 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Већи градови Башкортостана
Башкортостан

Башкортостан, или званично Република Башкортостан (рус. Республика Башкортостан, башк. Башҡортостан Республикаһы), такође позната и као Башкирија (рус. Башкирия), је конститутивни субјект Руске Федерације[2] са статусом републике на простору између Волге и Урала. Њен главни град је Уфа.

Република се налази на југоистоку европског дела Русије, југозападно од планине Урал. Башкортостан је, по броју становника, најнасељенија република у Русији са више од четири милиона становника. Од осталих република у саставу Русије, с Башкортостаном се граниче и Удмуртија и Татарстан. Привреда републике заснива се на експлоатацији и преради нафте.

Ова република има веома јаке везе са суседном републиком, Татарстаном.[3][4]

У Башкортостану су Руси најбројнији народ, док је по вероисповести највише сунита.[1]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Назив Републике Башкортостан долази од титуларног народа Башкири, који су, након Руса (око 36%), други најбројнији народ у овој републици (са око 29%), и персијског постфикса -стан који означава „земљу“. Башкири су народ туркијског порекла, традиционално сунитски муслимани.

Реч Башкир се први пут јавља у 5. веку са појавом приволшких Башкира. Већина башкирских етимолога сматра да реч баш-кир произилази од туркијских речи баш – „прави“, „главни“ и кор (корт) – „племе“, „род“, што би Башкире означавало као „Главно племе“.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Башкортостана

Подручје данашњег Башкортостана некада је била такозвана Магна Хунгарија (лат. Magna Hungaria – „Велика Хунгарија“), или Велика Мађарска, завичај данашњег мађарског народа. Ислам је продро међу Башкире у 10. веку и до 14. века постао доминантна религија. Џингис-кан је око 1220. завладао Башкортостаном. Под монголском владавином Башкири су били до средине 16. века, када су се њихове племенске поглавице добровољно прикључиле царству Ивана Грозног. Губернија у Уфи је основана 1865. док је Аутономна Башкирска Совјетска Република настала 1919. Дана 25. фебруара 1992. године територија је добила садашње име: Република Башкортостан.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Кретање броја становника
1989.2002.2010.
3.950.4824.104.3364,072,292

Религије

[уреди | уреди извор]

Највећи део становништва су сунитски муслимани,[5] углавном Башкири и Татари.

Већина Руса, Чуваша и Украјинаца су православци. Већина Маријаца су пагани. Велики део становништва Башкортостана чине нерелигиозни људи. Такође, у републици живи и око 13.000 Јевреја, који имају нови Јеврејски центар, саграђен 2008.[6]

Према званичном истраживању из 2012.[7] 30% становништва Башкортостана су муслимани, 25,2% су православци, 3% су хришћани који не припадају ниједној заједници, 1% припада некој од других православних цркава, док су 2% становништва родноверни, маријски пагани или тенгристи. Такође, 15% становништва је агностици, 8% су атеисти, а 7,8% припадају некој другој религији или нису дали одговор на питање.[7]

Етничке групе

[уреди | уреди извор]
Етничке
групе 		1926. 1939. 1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.[а]
Број % Број % Број % Број % Број % Број % Број % Број %
Башкири 625.845 23,5% 671.188 21,2% 737.744 22,1% 892.248 23,4% 935.880 24,3% 863.808 21,9% 1.221.302 29,8% 1.172.287 29,5%
Руси 1.064.707 39,9% 1.281.347 40,6% 1.418.147 42,4% 1.546.304 40,5% 1.547.893 40,3% 1.548.291 39,3% 1.490.715 36,3% 1.432.906 36,1%
Татари 621.158 23,3% 777.230 24,6% 768.566 23,0% 944.505 24,7% 940.436 24,5% 1.120.702 28,4% 990.702 24,1% 1.009.295 25,4%
Чуваши 84,886 3,2% 106.892 3,4% 109.970 3,3% 126.638 3,3% 122.344 3,2% 118.509 3% 117.317 2,9% 107.450 2,7%
Маријци 79.298 3% 90.163 2,9% 93.902 2,8% 109.638 2,9% 106.793 2,8% 105.768 2,7% 105.829 2,6% 103.658 2,6%
Украјинци 76.710 2,9% 99.289 3,1% 83.594 2,5% 76.005 2% 75.571 2% 74.990 1,9% 55.249 1,3% 39.875 1%
Остали 113.232 4,2% 132.860 4,2% 129.686 3,9% 122.737 3,2% 115.363 3% 111.045 2,8% 118.856 2,9% 109.249 2,7%

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Сверуски попис становништва”. Архивирано из оригинала 16. 03. 2013. г. Приступљено 16. 06. 2013. 
  2. ^ „Конституция Российской Федерации ”. 
  3. ^ Образовна реформа у Татарстану и Башкортостану
  4. ^ „Састанак два председника”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2014. г. Приступљено 16. 06. 2013. 
  5. ^ IslamOnline, Islamic News, Islamic Finance and Business - Bashkortostan ripe for investment: Khamitov
  6. ^ « Башкортостански Јевреји добили центар », Светски конгрес Јевреја, 2008
  7. ^ а б Арена ‒ Атлас религија и националности у Русији
  8. ^ Руских становника има више

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 97.572 људи су били регистровани у бази података, али нису пријавили етничку припадност. Процењује се да су пропорције етничких група ове групе сличне остатку становништва.[8]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Башкортостан&oldid=28840590”