Апостроф
Апостроф [’] је знак интерпункције који се пише у речима које се схватају као окрњене, на местима на којима су у писању изостала слова, а у изговору гласови (у поезији, разговорном језику, дијалекатским записима и сл.): „Јеси л' купио торту?“. Апостроф се пише и при преузимању презимена из матичног језика[1] (обично француског и италијанског), при чему иза њега нема размака: Д'Артањан.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ W. S. Allen, Vox Graeca. The pronunciation of classical Greek, 3rd edition, 1988. Cambridge University Press, Cambridge, pp. 100, note 13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Truss, Lynne (2003). Eats, Shoots & Leaves (North American изд.). Toronto: Gotham Books. ISBN 978-1-59240-087-4. Текст „Eats, Shoots & Leaves: The Zero Tolerance Approach to Punctuation ” игнорисан (помоћ)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Is there an apostrophe in the plural of pizza? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2008) Oxford University Press article on apostrophe use in plurals
- "Obsessed with Possessives" Society for Technical Communication article on apostrophe use with possessives.
- The apostrophe character Problems representing apostrophes on computers.
- The Apostrophe Protection Society
- ASCII and Unicode quotation marks
- The Dreaded Apostrophe: An approach using a single rule only
- How to use an apostrophe The Oatmeal
 | Овај чланак везан за лингвистику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |