Александар Рагулин

Александар Рагулин Александр Рагулин
Рагулин 2001.
Лични подаци
Датум рођења	(1941-05-05)5. мај 1941.
Место рођења	Москва, СССР
Датум смрти	17. новембар 2004.(2004-11-17) (63 год.)
Место смрти	Москва, Русија
Држављанство	СССР→Русија
Висина	185 цм
Маса	100 кг
Играчке информације
Позиција	одбрамбени играч
Хвата/Пуца	са леве стране
Репрезентација	Совјетски Савез
Про каријера	1957−1973.
Сениорска каријера
Године	Клуб
1957−1962. 1962−1973.	ХК Химик Воскресенск ХК ЦСКА
Тренерска каријера
1983−1985.	ХК СКА Новосибирск
Награде и медаље Освојене медаље Олимпијске игре Инзбрук 1964. Гренобл 1968. Сапоро 1972. Светска првенства Швајцарска 1961. Шведска 1963. Финска 1965. Југославија 1966. Аустрија 1967. Шведска 1969. Шведска 1970. Швајцарска 1971. Чехословачка 1972. Совјетски Савез 1973.

Александар Павлович Рагулин (рус. Александр Павлович Рагулин; Москва, 5. мај 1941 − Москва, 17. новембар 2004) био је совјетски и руски хокејаш на леду, касније краткотрајно и хокејашки тренер, који је током играчке каријере играо на позицијама одбрамбеног играча. Један је од најуспешнијих светских хокејаша по броју освојених медаља на међународним такмичењима, троструки је олимпијски победник и десетоструки светски првак са селекцијом Совјетског Савеза. Од 1963. носилац је признања Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза, члан је ИИХФ Куће славних хокеја на леду од 1997. и носилац Олимпијског ордена од 2001. године.

Један је од тројице идентичних близанаца Рагулин − Анатолиј Павлович (1941−2016) био је хокејаш, мајстор спорта и заслужни совјетски тренер и Михаил Павлович (1941), аматерски хокејаш, тренер флорбола и мајстор спорта.

Каријера

Комеморативна поштанска марка Пошта Русије из 2013. посвећена А. Рагулину

Рагулин је играчку каријеру започео у екипи Химика у родном Воскресенску 1957. године и у клубу је остао све до 1962. када је прешао у редове московског ЦСКА. У дресу Московљана играо је све до окончања играчке каријере 1973. и са тим тимом освојио је чак 9 титула националног првака Совјетског Савеза (1963−1966, 1968, 1973−1973), те 5 узастопних титула победника Европског купа шампиона (1969−1973. године). У совјетском првенству одиграо је укупно 427 утакмица и постигао је 63 поготка.

За сениорску репрезентацију Совјетског Савеза играо је у континуитету током 13 сезона, а на међународној сцени дебитовао је на светском првенству 1961. на ком је совјетски тим освојио бронзану медаљу. За репрезентацију је у том периоду наступио у чак 239 утакмица (уз учинак од 29 постигнутих погодака). У три наврата је био члан совјетског олимпијског тима − на ЗОИ 1964. у Инзбруку, ЗОИ 1968. у Греноблу и ЗОИ 1972. у Сапороу − и у сва три наврата освајао је златне олимпијске медаље. Од укупно 10 наступа на светским првенствима на чак 8 првенстава освајао је титулу светског првака. На светском првенству 1966. проглашен је за најбољег одбрамбеног играча шампионата.

Године 1966. дипломирао је на Московском обласном педагошком институту, а по окончању играчке каријере радио је као тренер у дечијој школи хокеја московског ЦСКА. Једно кратко време, од 1983. до 1985. радио је и као тренер екипе СКА из Новосибирска која се у то време такмичила у совјетској трећој лиги. У последњим годинама живота радио је у друштву које је окупљало ветеране совјетског хокеја, али и као члан Канцеларије за физичку културу и спорт Председника Руске Федерације. Добитник је неколико високих државних одликовања.

Године 1997. постаје чланом Куће славних ИИХФ-а, 2001. награђен је олимпијским орденом, а од 2004. члан је и Куће славних руског хокеја на леду.

Види још

• Репрезентација Совјетског Савеза у хокеју на леду
• Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1964.
• Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1968.
• Хокеј на леду на Зимским олимпијским играма 1972.

Спољашње везе

• Александар Рагулин на сајту EliteProspects.com (језик: енглески)
• Александар Рагулин на сајту IHDb (језик: енглески)
• Биографија на сајту посвећеном историји совјетске репрезентације
• Олимпијска биографија на сајту sports-reference.com
• Биографија на сајту Музеја савременог руског спорта