Алби
Алби фр. Albi | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Француска |
Регион | Југ—Пиринеји |
Департман | Тарн |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011.. | 49.179 [1] |
— густина | 1.111,14 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 55′ 44″ С; 2° 08′ 47″ И / 43.928889° С; 2.146389° И |
Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
Апс. висина | 130—308 m |
Површина | 44,26 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 81000 |
INSEE код | 81004 |
Алби (фр. Albi) град је у Француској у региону Југ—Пиринеји, у департману Тарн. Налази се на реци Тарн, око 85 km североисточно од Тулуза. Стари епископски град око катедрале Св. Цецилије је 2010. увршћен на УНЕСКО листу Светске баштине.[2]
По подацима из 2011. године број становника у граду је био 49.179, а густина насељености је износила 1111 ст/км².
Историја
[уреди | уреди извор]Француски краљ Филип II Август и папа Иноћентије III су се удружили 1208. и започели крсташки поход против катара који су развили своју верзију хришћанства. Овај рат се звао и Албижански поход, јер је град Алби био један од катарских центара, и пошто је црквени сабор из 1176, који је прогласио катаре јеретицима, одржан близу Албија.[3] Страдање катара је било интензивно и многи су спаљени на ломачи.
Географија
[уреди | уреди извор]Клима
[уреди | уреди извор]Клима (Алби) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 19,5 (67,1) |
24,7 (76,5) |
28,3 (82,9) |
29,9 (85,8) |
33,5 (92,3) |
38,8 (101,8) |
40,8 (105,4) |
41,4 (106,5) |
36,4 (97,5) |
31,4 (88,5) |
25,2 (77,4) |
21,0 (69,8) |
41,4 (106,5) |
Средњи максимум, °C (°F) | 9,4 (48,9) |
11,2 (52,2) |
14,7 (58,5) |
17,4 (63,3) |
21,6 (70,9) |
25,5 (77,9) |
28,7 (83,7) |
28,4 (83,1) |
24,7 (76,5) |
19,7 (67,5) |
13,2 (55,8) |
9,8 (49,6) |
18,7 (65,7) |
Просек, °C (°F) | 5,4 (41,7) |
6,4 (43,5) |
9,3 (48,7) |
11,8 (53,2) |
15,9 (60,6) |
19,6 (67,3) |
22,3 (72,1) |
22 (72) |
18,5 (65,3) |
14,6 (58,3) |
9 (48) |
6 (43) |
13,4 (56,1) |
Средњи минимум, °C (°F) | 1,4 (34,5) |
1,7 (35,1) |
3,8 (38,8) |
6,2 (43,2) |
10,2 (50,4) |
13,6 (56,5) |
15,8 (60,4) |
15,6 (60,1) |
12,3 (54,1) |
9,5 (49,1) |
4,9 (40,8) |
2,1 (35,8) |
8,1 (46,6) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −20,4 (−4,7) |
−12,0 (10,4) |
−9,8 (14,4) |
−2,9 (26,8) |
−0,2 (31,6) |
4,3 (39,7) |
6,5 (43,7) |
4,9 (40,8) |
1,0 (33,8) |
−2,7 (27,1) |
−9,4 (15,1) |
−10,5 (13,1) |
−20,4 (−4,7) |
Количина падавина, mm (in) | 55,9 (22,01) |
53,1 (20,91) |
51,5 (20,28) |
82 (32,3) |
79,9 (31,46) |
64,4 (25,35) |
40,6 (15,98) |
55,9 (22,01) |
57,1 (22,48) |
65,4 (25,75) |
60 (23,6) |
65,1 (25,63) |
550 (216,5) |
[тражи се извор] |
Демографија
[уреди | уреди извор]1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|
38.709 | 42.930 | 46.162 | 45.947 | 46.579 | 49.179 |
Градови побратими
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.
- ^ UNESCO World Heritage Centre – World Heritage Committee inscribes five new cultural sites on World Heritage List and approves two extensions to existing properties. Whc.unesco.org. Приступљено 2011-11-19.
- ^ Mosheim, Johann Lorenz (1867). Mosheim's Institutes of Ecclesiastical History, Ancient and Modern. W. Tegg. стр. 385—.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mosheim, Johann Lorenz (1867). Mosheim's Institutes of Ecclesiastical History, Ancient and Modern. W. Tegg. стр. 385—.