Пређи на садржај

Родна неусаглашеност

С Википедије, слободне енциклопедије
Родна неусаглашеност је када физички изглед или понашање појединца нису у склађени са друштвеним очекивањима.

Родна неусаглашеност родна нејасност или родна контрадикција (енгл. gender variance ili gender nonconformity је упорна неусаглашеност између сопственог природног пола особе и начина како та особа доживљава пол. Нпр. то је особа која од рођења има мушки полни орган и биолошки је мушкарац, али се идентификује као жена. При томе, треба имати у виду да није свака трансродна особа родно неусаглашена. I док се до скора родна неусаглашеност сматрала менталном болешћу, Светска здравствена организација (СЗО) је од 2018. години најавила у новом издању Међународна класификација болести, да родна неусаглашеност више неће бити третирана као стање које се тиче сексуалног здравља. То је учињено са циљем да се смањи стигма и истовремено овим особама пружи доступност неопходним здравственим интервенцијама.[1]

Основне поставке

[уреди | уреди извор]
Терминологија

Термини родна неусаглашеност и родне варијације користе се у психологији,[2][3] психијатрији,[4] антропологији и родним студијама, у организацијама за људска права, а корсите их и саме особе које се не слажу са сопственим половима.[5][6].

За разлику од концепта трансродност, који описује одступање од родног идентитета особе која је то по рођењу, појам родна неусаглашеност се пре свега односи на спољни израз и људску самоперцепцију рода.

Родна неусаглашеност није исто што и родни идентитет или сексуална оријентација или транссексуализам који описује одступање од родног идентитета особе са по рођењу припадајућим полом. Родна неусаглашеност је када физички изглед или понашање појединца нису усклађени са друштвеним очекивањима, и не понашају и не поштују традиционалне родне улоге за ово друштво. Тако нпр. мушкарац може бити родно неусаглашен и без хомосексуалности, иако постоје, наравно, јаке асоцијације између сексуалне оријентације и родне неусаглашености.

Медицинска и социјална перцепција

Историјски гледано ЛГБТ идентитети дуго векова је сматран менталном болешћу, а хомосексуалност је такође сматрана ментални поремећајем па се у ту групо менталних поремећаја нашла и родна неусаглашеност. Међутим све се променило 1974. године, када је у водичу Америчке психијатријске асоцијације да хомосексуалност није ментални поремећај. СЗО је дефиницију хомосексуалности променила тек 1992. године уз поруку да сексуална оријентација сама по себи не може бити сматрана поремећајем. На промену става утицала је и чињеница да су кроз историји доста пута погрешно дијагностикована нека стања због комбинације стигме, страха и неразумевања.[7]

У већини модерних друштава доминира бинарни родни систем , у којем се одступања од прихваћених родних улога перципирају са неодобравањем и стигматизацијом . У многим земљама света, родно варијантни људи су изложени дискриминацији, прогону и насиљу, посебно су жртве злочина из мржње. Са друге стране, у многим културама где се традиционално разликује више од два пола, људи који се сматрају родним варијантама са становишта западних култура поштују се и препознају, као равноправни чланови друштва.[5]

Супротстављени ставови

[уреди | уреди извор]

I док многи верују да родна неусаглашеност не би уопште требало да се налази у Међународној класификацији болести, други сматрају да је трансродним особама лакше да затраже хормонални или хируршки третман ако се родна неусаглашеност налази у водичу Америчке психијатријске асоцијације и Међународној класификацији болестити.

Судећи према ставу СЗО, због приступа здравственим услугама је боље ако се ово стање налази у приручнику. Овомм променом класификације овог стања, СЗО је практично поручила свету да ово није ментални поремећај и да треба подржати трансродне особе, као корак ка инклузији и промовивисању њиховог прихватања.

Трансродним особама је често тешко да добију потребну здравствену негу због дискриминације, неразумевања, финансијских и социоекономских баријера, и изложени су већем ризику од ХИВ вируса и чешће су на мети сексуалног насиља.[8]

Без обзира на опречне ставове добар део стручњака тврде да је ова одлука СЗО корак напред ка томе да трансродне особе буду боље прихваћене у друштву, посебно оном у појединим земљама света, које их често дискриминише.

Последице

[уреди | уреди извор]

Према најновијим истраживањима објављеним 2018. године, а спроведеним са 6.082 студената у Сједињеним Америчким Држвама од родне неусаглашености, патио је сваки пети испитаник. Међу испитаницима 881 (15,9%) било је бело, 891 (19,1%) црно, 3.163 (55,1%) хиспано, и 1.008 (9,9%) друге расне/етничке припадности.[9]

Међу умерено неусаглашеним дјевојчицама, половина (н=2.919 или 50,0% ) се осећа тужно и безнадежно, док су се тужно и безнадежно осећала трећине умерених и веома неусаглашених дечака, од укупно (3.139 или 50,0% родно неусаглашених).

Око трећине умерених и веома неусаглашених дјевојчица рекло је да озбиљно размишљају о самоубиству; те бројке су порасле на 14 и 22 посто међу дечацима.

Како би донекле купирали или ублажили родну несусаглашеност у међувремену, кокаин, марихуана, алкохол и лекова на рецепт, користило је 20 процената међу високо неусаглашеним дечацима, али су се у великој мери то важи и за врло неусаглашеним девојке (од 7,5 процената, који употребљава кокаина, до 39 процената који употребљава алкохол).

Ови налази, због могућих последица, наглашавају и указују на важност имплементације школских програма ради спречавања употребе супстанци и промовисања менталног здравља студената који пате од родне неусаглашености, по којој се разликују од осталих ученика.[9]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Гордон АР1, Меyер ИХ. „Гендер нонцонформитy ас а таргет оф прејудице, дисцриминатион, анд виоленце агаинст ЛГБ индивидуалс”. Ј ЛГБТ Хеалтх Рес. 3 (3): 55—71. 2007. .
  2. ^ Лyнне Царролл, Паула Ј. Гилроy, Јо Рyан (2006). Цоунселинг Трансгендеред, Транссеxуал, анд Гендер-Вариант Цлиентс, Јоурнал оф Цоунселинг & Девелопмент, Волуме 80, Нумбер 2, Спринг (2002). стр. 131—139
  3. ^ Арлене Истар Лев, (2004) Трансгендер Емергенце: Тхерапеутиц Гуиделинес фор Wоркинг Wитх Гендер-Вариант Пеопле анд Тхеир Фамилиес. Хаwортх Пресс. Лев, Арлене Истар (2002). Трансгендер Емергенце: Тхерапеутиц Гуиделинес фор Wоркинг wитх Гендер-вариант Пеопле анд Тхеир Фамилиес. Роутледге. ИСБН 978-0-7890-0708-7. 
  4. ^ Wалтер О. Боцктинг, Рандалл D. Ехрбар . "Цомментарy: Гендер Варианце, Диссонанце, ор Идентитy Дисордер? пп. 125—134 ин "Сеxуал анд Гендер Диагносес оф тхе Диагностиц анд Статистицал Мануал (ДСМ): А реевалуатион едитед бy Дан Карасиц анд Јацк Дресцхер, Хаwортх Пресс. Карасиц, Дан; Дресцхер, Јацк (2006). Сеxуал анд Гендер Диагносес оф тхе Диагностиц анд Статистицал Мануал (ДСМ): А Реевалуатион. Псyцхологy Пресс. ИСБН 978-0-7890-3214-0. 
  5. ^ а б „Трансреспецт Версус Транспхобиа Wорлдwиде. А Цомпаративе Ревиеw оф тхе Хуман-Ригхтс Ситуатион оф Гендер-Вариант/Транс Пеопле” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 13. 01. 2016. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  6. ^ „ЛГБТ-организация «Выход». Гендерная идентичность в эпицентре дискриминации”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 25. 10. 2018. 
  7. ^ Барриентос, Ј.; Силва, Ј.; Цаталан, С.; Гомез, Ф.; Лонгуеира, Ј. (2010). „Дисцриминатион анд вицтимизатион: Параде фор лесбиан, гаy, бисеxуал, анд трансгендер (ЛГБТ) приде, ин Цхиле”. Ј Хомосеx. 57 (6): 760—75. ПМИД 20582801. дои:10.1080/00918369.2010.485880. .
  8. ^ Цолеман, Ели; Аллен, Мариетте Патхy; Форд, Јессие V. (2018). „Гендер Варианце анд Сеxуал Ориентатион Амонг Мале Спирит Медиумс ин Мyанмар”. Арцхивес оф Сеxуал Бехавиор (на језику: енглески). 47 (4): 987—998. ИССН 0004-0002. ПМИД 29497915. дои:10.1007/с10508-018-1172-0. 
  9. ^ а б Лоwрy, Рицхард; Јохнс, Мицхелле M.; Гордон, Аллегра Р.; Аустин, С. Брyн; Робин, Леах Е.; Канн, Лаура К. (2018). „Нонцонформинг Гендер Еxпрессион анд Ассоциатед Ментал Дистресс анд Субстанце Усе Амонг Хигх Сцхоол Студентс”. ЈАМА Педиатрицс. 172 (11): 1020—1028. ПМЦ 6248138 Слободан приступ. ПМИД 30264092. дои:10.1001/јамапедиатрицс.2018.2140. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Спацк, Н. П.; Едwардс-Леепер L; Фелдман ХА; et al. (2012). „Children and adolescents with gender identity disorder referred to a pediatric medical center”. Pediatrics. 129: 418. .
  • Cohen-Kettenis PT, Steensma TD, de Vries AL (2011). „Treatment of adolescents with gender dysphoria in the Netherlands”. Child Adolesc Psychiatr Clin N Am. 20: 689. .
  • de Vries AL, Cohen-Kettenis PT (2012). „Clinical management of gender dysphoria in children and adolescents: the Dutch approach.”. J Homosex. 59: 301. .
  • de Vries AL, Steensma TD, Doreleijers TA, Cohen-Kettenis PT (2011). „Puberty suppression in adolescents with gender identity disorder: a prospective follow-up study”. Journal of Sexual Medicine. 8: 2276. .
  • Hewitt, J. K.; Paul, C.; Kasiannan, P.; et al. (2012). „Hormone treatment of gender identity disorder in a cohort of children and adolescents”. Medical Journal of Australia. 196: 578. .

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rodna_neusaglašenost&oldid=28306995”