Пређи на садржај

Централноафричка Република — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
мНема описа измене
 
(Нису приказане 32 међуизмене 14 корисника)
Ред 13: Ред 13:
| председник државе = Председник
| председник државе = Председник
| председник државе особа = Фостен-Аршанж Туадера
| председник државе особа = Фостен-Аршанж Туадера
| председник владе особа = Фирмин Нгербада
| председник владе особа = Феликс Молуа
| површина поредак = 43
| површина поредак = 43
| површина = 622984
| површина = 622984
Ред 19: Ред 19:
| становништво поредак = 121
| становништво поредак = 121
| становништво = 4.987.640
| становништво = 4.987.640
| извор_становништво = <ref>{{cite web|url=http://countrymeters.info/en/Central_African_Republic|title=Live Central African Republic population (2017). Current population of Central African Republic — Countrymeters|last=countrymeters.info|website=countrymeters.info}}</ref>
| извор_становништво =<ref>{{cite web|url=http://countrymeters.info/en/Central_African_Republic|title=Live Central African Republic population (2017). Current population of Central African Republic — Countrymeters|last=countrymeters.info|website=countrymeters.info}}</ref><ref>{{Cite CIA World Factbook|country=Central African Republic|access-date=24 September 2022}}</ref>
| година пописа = 2013
| година пописа = 2013
| густина становништва = 16,8
| густина становништва = 16,8
Ред 26: Ред 26:
| стоти део валуте =
| стоти део валуте =
| временска зона = +1
| временска зона = +1
| химна = -{[[Химна Централноафричке Републике|La Renaissance]]}-<br />Ренесанса [[Датотека:La Renaissance.ogg|центар]]
| химна = -{[[Химна Централноафричке Републике|La Renaissance]]}-<br />Ренесанса
| домен = [[.cf]]
| домен = [[.cf]]
| позивни број = 236
| позивни број = 236
Ред 32: Ред 32:
}}
}}


'''Централноафричка Република''' ({{јез-фр|République Centrafricaine}}) је држава у [[средња Африка|средишњем делу Африке]]<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Граничи се са [[Чад]]ом на северу, [[Судан]]ом и [[Јужни Судан|Јужним Суданом]] на истоку, [[Република Конго|Републиком Конго]] и [[Демократска Република Конго|Демократском Републиком Конго]] на југу и [[Камерун]]ом на западу. Главни град је [[Банги]].
'''Централноафричка Република''' ([[Скраћеница|скраћ.]] '''ЦАР'''; {{јез-фр|République Centrafricaine}}) је држава у [[средња Африка|средишњем делу Африке]].<ref>{{Cite web |url=http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |title=United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications |access-date=11. 04. 2014 |archive-date=13. 07. 2011 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110713041240/http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm |url-status= }}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.nationsonline.org/oneworld/central_african_republic.htm|title=Central African Republic – CAR – Country Profile – Nations Online Project|website=www.nationsonline.org}}</ref> Граничи се са [[Чад]]ом на северу, [[Судан]]ом и [[Јужни Судан|Јужним Суданом]] на истоку, [[Република Конго|Републиком Конго]] и [[Демократска Република Конго|Демократском Републиком Конго]] на југу и [[Камерун]]ом на западу. Главни град је [[Банги]].


Централноафричка Република покрива површину од око {{Convert|620000|km2|sqmi}}. Према подацима из 2016. године, имала је процењену популацију од око {{#expr:{{formatnum:{{UN_Population|Central African Republic}}|R}}/1e6 round 1}} милиона. Према подацима из 2022. године, Централноафричка Република је поприште [[Central African Republic Civil War|грађанског рата]] који траје од 2012. године.<ref>{{Cite book|url=https://www.hrw.org/world-report/2019/country-chapters/central-african-republic|title=World Report 2019: Rights Trends in Central African Republic|last1=Mudge|first1=Lewis|chapter=Central African Republic: Events of 2018 |date=11 December 2018|website=Human Rights Watch|access-date=9 May 2019}}</ref> Већи део Централноафричке Републике састоји се од суданско-гвинејских [[савана]], али земља такође укључује [[сахел]]о-[[East Sudanian savanna|суданску]] зону на северу и [[Northern Congolian forest-savanna mosaic|екваторијалну шумску зону]] на југу. Две трећине земље је у сливу реке [[Ubangi River|Убанги]] (која се улива у [[Congo River|Конго]]), док преостала трећина лежи у сливу [[Chari River|Чарија]], који се улива у језеро [[Lake Chad|Чад]].
⚫
== Географија ==
{{...}}


Оно што је данас Централноафричка Република било је насељено миленијумима; међутим, садашње границе земље успоставила је Француска, која је владала земљом као колонијом почевши од касног 19. века. Након стицања независности од Француске 1960. године, Централноафричком Републиком је владао низ аутократских лидера, укључујући неуспели [[Central African Empire|покушај монархије]].<ref name=Bokassa>[https://www.theguardian.com/world/2010/dec/03/jean-bedel-bokassa-posthumous-pardon 'Cannibal' dictator Bokassa given posthumous pardon] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170301025416/https://www.theguardian.com/world/2010/dec/03/jean-bedel-bokassa-posthumous-pardon |date=1 March 2017 }}. ''The Guardian''. 3 December 2010</ref>

Упркос (или можда због, види [[resource curse|проклетство ресурса]]) значајним налазиштима [[минерал]]а и других ресурса, као што су резерве [[уранијум]]а, [[crude oil|сирове нафте]], [[gold|злата]], [[дијамант|дијаманата]], [[кобалт]]а, [[lumber|дрвета]] и [[hydropower|хидроенергије]],<ref name="CIA">[https://www.cia.gov/the-world-factbook/countries/central-african-republic/ Central African Republic]. [[The World Factbook]] (CIA World Factbook) ''[[Central Intelligence Agency]]''</ref> као и значајних количина [[arable land|обрадивог земљишта]], Централноафричка Република је међу десет најсиромашнијих земаља на свету, са најнижим [[Gross domestic product|БДП]] по глави становника по паритету куповне моћи у свету од 2017. године.<ref name="IMF 2017">[http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=55&pr1.y=9&c=512%2C946%2C914%2C137%2C612%2C546%2C614%2C962%2C311%2C674%2C213%2C676%2C911%2C548%2C193%2C556%2C122%2C678%2C912%2C181%2C313%2C867%2C419%2C682%2C513%2C684%2C316%2C273%2C913%2C868%2C124%2C921%2C339%2C948%2C638%2C943%2C514%2C686%2C218%2C688%2C963%2C518%2C616%2C728%2C223%2C836%2C516%2C558%2C918%2C138%2C748%2C196%2C618%2C278%2C624%2C692%2C522%2C694%2C622%2C142%2C156%2C449%2C626%2C564%2C628%2C565%2C228%2C283%2C924%2C853%2C233%2C288%2C632%2C293%2C636%2C566%2C634%2C964%2C238%2C182%2C662%2C359%2C960%2C453%2C423%2C968%2C935%2C922%2C128%2C714%2C611%2C862%2C321%2C135%2C243%2C716%2C248%2C456%2C469%2C722%2C253%2C942%2C642%2C718%2C643%2C724%2C939%2C576%2C644%2C936%2C819%2C961%2C172%2C813%2C132%2C726%2C646%2C199%2C648%2C733%2C915%2C184%2C134%2C524%2C652%2C361%2C174%2C362%2C328%2C364%2C258%2C732%2C656%2C366%2C654%2C734%2C336%2C144%2C263%2C146%2C268%2C463%2C532%2C528%2C944%2C923%2C176%2C738%2C534%2C578%2C536%2C537%2C429%2C742%2C433%2C866%2C178%2C369%2C436%2C744%2C136%2C186%2C343%2C925%2C158%2C869%2C439%2C746%2C916%2C926%2C664%2C466%2C826%2C112%2C542%2C111%2C967%2C298%2C443%2C927%2C917%2C846%2C544%2C299%2C941%2C582%2C446%2C474%2C666%2C754%2C668%2C698%2C672&s=PPPPC&grp=0&a= World Economic Outlook Database, January 2018] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20180503062812/http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2017/02/weodata/weorept.aspx?sy=2017&ey=2017&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=55&pr1.y=9&c=512,946,914,137,612,546,614,962,311,674,213,676,911,548,193,556,122,678,912,181,313,867,419,682,513,684,316,273,913,868,124,921,339,948,638,943,514,686,218,688,963,518,616,728,223,836,516,558,918,138,748,196,618,278,624,692,522,694,622,142,156,449,626,564,628,565,228,283,924,853,233,288,632,293,636,566,634,964,238,182,662,359,960,453,423,968,935,922,128,714,611,862,321,135,243,716,248,456,469,722,253,942,642,718,643,724,939,576,644,936,819,961,172,813,132,726,646,199,648,733,915,184,134,524,652,361,174,362,328,364,258,732,656,366,654,734,336,144,263,146,268,463,532,528,944,923,176,738,534,578,536,537,429,742,433,866,178,369,436,744,136,186,343,925,158,869,439,746,916,926,664,466,826,112,542,111,967,298,443,927,917,846,544,299,941,582,446,474,666,754,668,698,672&s=PPPPC&grp=0&a= |date=3 May 2018 }}, [http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=28 International Monetary Fund] {{Webarchive|url=https://wayback.archive-it.org/all/20060214005019/http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=28 |date=14 February 2006 }}. Database updated on 12 April 2017. Accessed on 21 April 2017.</ref> Према подацима из 2019. године, према [[Human Development Index|Индексу људског развоја]] (HDI), земља је имала други најнижи ниво људског развоја (испред [[Нигер]]а), на 188. месту од 189 земаља. Земља је имала најнижи индекс хуманог развоја прилагођен неједнакости ([[inequality-adjusted Human Development Index|IHDI]]), рангирајући се на 150. месту од 150 земаља.<ref name="HDI">{{Cite web|url=http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdi_table.pdf|title=Archived copy|access-date=27 September 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180915042654/http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdi_table.pdf|archive-date=15 September 2018|url-status=live}}</ref> Централноафричка Република је такође процењена као најнездравија земља,<ref>{{Cite news|url=https://tribune.com.pk/story/1188069/worlds-unhealthiest-countries/|title=These are the world's unhealthiest countries – The Express Tribune|date=25 September 2016|work=The Express Tribune|access-date=17 September 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170801171519/https://tribune.com.pk/story/1188069/worlds-unhealthiest-countries/|archive-date=1 August 2017|url-status=live}}</ref> као и најгора земља за живот младих.<ref>{{Cite web|url=http://news.trust.org/item/20161020230325-xtrrw/|title=Central African Republic worst country in the world for young people – study|first=Thomson Reuters|last=Foundation|access-date=1 August 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170805184326/http://news.trust.org/item/20161020230325-xtrrw|archive-date=5 August 2017|url-status=live}}</ref>

⚫
== Географија ==
=== Положај ===
=== Положај ===
Централноафричка република је нација која се налази у унутрашњости афричког континента. Граничи се са [[Камерун]]ом, [[Чад]]ом, [[Судан]]ом, [[Јужни Судан|Јужним Суданом]], [[ДР Конго|Демокрастком Републиком Конго]] и [[Република Конго|Републиком Конго]].
Централноафричка република је нација која се налази у унутрашњости афричког континента. Граничи се са [[Камерун]]ом, [[Чад]]ом, [[Судан]]ом, [[Јужни Судан|Јужним Суданом]], [[ДР Конго|Демократском Републиком Конго]] и [[Република Конго|Републиком Конго]].


=== Геологија и рељеф ===
=== Геологија и рељеф ===
Централноафричка република је широка, благо заталасана равница са својим зацебним брдима. Највиши врх је [[Монт Нгаоуи]] на висини од 1.420 м.
Централноафричка република је широка, благо заталасана равница са својим засебним брдима. Највиши врх је [[Монт Нгаоуи]] на висини од 1.420 м.


=== Воде ===
=== Воде ===
Река Убанги-Ubangi, која се такође пише и Oubangui, у свом горњем току представља границу између Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго у дужини од 560 км, као и Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ubangi настаје уједињењем (близу места Yakome које се налази у ДР Конго, на граници са Централно афричком Републиком) река Бому (Mbomou) i Уеле (Welle), а затим тече на запад око 560 км. Од Бангија тече југозападним правцем до места Zaboutou, одакле представља границу Демократске Републике Конго и Републике Конго. Укупна дужина реке Убанги са Уелеом је око 2.250 kм. Његов средњи проток у Бангију се процењује на 4.280 кубних метара у секунди. Од маја до децембра, када је кишна сезона, проток може да нарасте и до 14.000 кубних метара у секунди, док је у периоду сушне сезоне (фебруар-април) око 1.000 кубних метара у секунди.
{{...}}
[[Датотека:Убанги.jpg|мини]]
[[Датотека:Убанги природна граница.jpg|мини]]
[[Датотека:Убанги као пут.jpg|мини]]
У свом горњем току Убанги се дели на рукавце одвојене издуженим острвима, док у даљем току стене стварају брзаке, попут оних који се могу видети у Бангију. Највећа је притока реке Конго у који се улива у селу Irebu, које припада ДР Конго.[[Датотека:Река Убанги.jpg|мини]]


=== Флора и фауна ===
=== Флора и фауна ===
Ред 50: Ред 58:


=== Клима ===
=== Клима ===
Клима Централноафричке Републике је углавном тропска, са влажном сезоном која траје од јуна до септембра у северним регионима земље, а од маја до октобра на југу. Током влажне сезоне, олује су скоро свакодневна појава, а рана јутарња магла је уобичајена. Максимална годишња падавина је око 1.800 милиметара (71 инча) у горњем делу регије [[Убанги]]. Северне области су вруће и влажне од фебруара до маја, али могу бити подвргнуте врућем, сувом и прашњавом ветру познатом као [[Харматан]]. Јужни региони имају екваториалну климу, али су подвргнути дезертификацији, док су екстремни североисточни региони земље већ пустиња.
Клима Централноафричке Републике је углавном тропска, са влажном сезоном која траје од јуна до септембра у северним регионима земље, а од маја до октобра на југу. Током влажне сезоне, олује су скоро свакодневна појава, а рана јутарња магла је уобичајена. Максимална годишња падавина је око 1.800 милиметара (71 инча) у горњем делу регије [[Убанги]]. Северне области су вруће и влажне од фебруара до маја, али могу бити подвргнуте врућем, сувом и прашњавом ветру познатом као [[Харматан]]. Јужни региони имају екваторијалну климу, али су подвргнути дезертификацији, док су екстремни североисточни региони земље већ пустиња.


== Историја ==
== Историја ==
Ред 66: Ред 74:
Ову нацију сачињава око 80 етничких група, свака са својим језиком. Највеће од њих су [[Баја (народ)|Баја]] 33%, [[Банда (народ)|Банда]] 27%, [[Манђиа (народ)|Манђиа]] 13% и [[Сара (народ)|Сара]] 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани.
Ову нацију сачињава око 80 етничких група, свака са својим језиком. Највеће од њих су [[Баја (народ)|Баја]] 33%, [[Банда (народ)|Банда]] 27%, [[Манђиа (народ)|Манђиа]] 13% и [[Сара (народ)|Сара]] 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани.


Уједињене нације процењују да је 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено [[хИВ|вирусом ХИВ-а]].{{чињеница|date=02. 2019. }}
Уједињене нације процењују да је 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено [[хИВ|вирусом ХИВ-а]].


== Административна подела ==
== Административна подела ==
[[Датотека:Административна подела.jpg|мини]]
{{...}}
Централноафричка Република је административно подељена на 16 префектура: Haut-Mbomou: административни центар Obo; Mbomou: административни центар Bangassou; Haute-Kotto: административни центар Bria; Vakaga: административни центар Birao; Bamingui-Bangoran: административни центар Ndele; Ouaka: административни центар Bambari; Basse Kotto: административни центар Mobaye; Komo: административни центар Sibut; Nana Gribizi: административни центар Kaga-Bandoro; Ouham: административни центар Bossangoa; Ombell M Poko:административни центар Bimbo Bangui; Lobaye: административни центар Mbaiki; Sangha-Mbaere: административни центар Nola; Mambere-Kadei: административни центар Berberati; Nana-Mambere: административни центар Bouar; Ouham Pende: административни центар Bozoum.

== Привреда ==
== Привреда ==


Ред 83: Ред 91:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
{{Литература|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Eur|title=Africa South of the Sahara 2003|url=https://books.google.com/books?id=1KBP7QbalX0C&pg=PA185|year=2002|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-85743-131-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Eur|title=Africa South of the Sahara 2003|url=https://books.google.com/books?id=1KBP7QbalX0C&pg=PA185|year=2002|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-1-85743-131-5|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=Kalck|first=Pierre|title=Historical Dictionary of the Central African Republic|year=2004}}
* {{cite book|ref=harv|last=Kalck|first=Pierre|title=Historical Dictionary of the Central African Republic|year=2004}}
* {{cite book|ref=harv|last=McKenna|first=Amy|year=2011|title= The History of Central and Eastern Africa|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1615303229|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=McKenna|first=Amy|year=2011|title= The History of Central and Eastern Africa|url=https://archive.org/details/historyofcentral0000unse_p8v3|publisher=The Rosen Publishing Group|isbn=978-1615303229|pages=}}
* Balogh, Besenyo, Miletics, Vogel: [https://www.academia.edu/24965665/La_R%C3%A9publique_Centrafricaine La République Centrafricaine]
* Balogh, Besenyo, Miletics, Vogel: [https://www.academia.edu/24965665/La_R%C3%A9publique_Centrafricaine La République Centrafricaine]
* Doeden, Matt, ''Central African Republic in Pictures'' (Twentyfirst Century Books. {{page|year=2009|id=|pages=}}).
* {{cite book|last=Doeden|first=Matt|title=Central African Republic in Pictures|url=https://archive.org/details/centralafricanre0000doed|publisher=Twentyfirst Century Books|year=2009|id=|pages=}}.
* Petringa, Maria, ''Brazza, A Life for Africa''. {{page|year=2006|isbn=978-1-4259-1198-0|pages=}}.
* {{cite book|last=Petringa|first=Maria|title=Brazza, A Life for Africa|year=2006|isbn=978-1-4259-1198-0|pages=}}.
* Titley, Brian, ''Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa'', 2002.
* {{cite book|author=Titley, Brian |title=Dark Age: The Political Odyssey of Emperor Bokassa|location= |publisher= |year=2002|isbn= }}
* Woodfrok, Jacqueline, ''Culture and Customs of the Central African Republic '' (Greenwood Press. {{page|year=2006|id=|pages=}}).
* {{cite book|last=Woodfrok|first=Jacqueline|title=Culture and Customs of the Central African Republic |publisher=Greenwood Press|year=2006|id=|pages=}}.
{{Литература крај}}
{{Refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

{{Други пројекти
| commons = Central African Republic
| wikispecies =
| wiktionary =
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Централноафричка Република
}}
{{википутовања|Central African Republic}}
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/country_profiles/1067518.stm Country Profile] from [[BBC News]]
* [http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/africa/country_profiles/1067518.stm Country Profile] from [[BBC News]]
* {{CIA World Factbook link|ct|Central African Republic}}
* {{CIA World Factbook link|ct|Central African Republic}}
Ред 113: Ред 111:
* [http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=CF Key Development Forecasts for the Central African Republic] from [[International Futures]]
* [http://www.ifs.du.edu/ifs/frm_CountryProfile.aspx?Country=CF Key Development Forecasts for the Central African Republic] from [[International Futures]]
* [http://allafrica.com/centralafricanrepublic/ Central African Republic news headline links] from [[AllAfrica.com]]
* [http://allafrica.com/centralafricanrepublic/ Central African Republic news headline links] from [[AllAfrica.com]]
* [http://www.hdptcar.net/ Central African Republic] at ''Humanitarian and Development Partnership Team (HDPT)''
* [https://web.archive.org/web/20090122192217/http://hdptcar.net/ Central African Republic] at ''Humanitarian and Development Partnership Team (HDPT)''
* Johann Hari in Birao, Central African Republic. [https://www.independent.co.uk/news/world/africa/inside-frances-secret-war-396062.html "Inside France's Secret War"] from ''[[The Independent]]'', 5 October 2007
* Johann Hari in Birao, Central African Republic. [https://www.independent.co.uk/news/world/africa/inside-frances-secret-war-396062.html "Inside France's Secret War"] from ''[[The Independent]]'', 5 October 2007


{{Африка}}
{{Африка}}
{{Подножје|Географија}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Централноафричка Република| ]]
[[Категорија:Централноафричка Република| ]]
[[Категорија:Државе у Африци]]
[[Категорија:Државе у Африци]]
[[Категорија:Континенталне земље]]

Тренутна верзија на датум 1. септембар 2024. у 10:09

Не поистовећивати са регионом Централна Африка.
Централноафричка Република
République Centrafricaine  (француски)
Ködörösêse tî Bêafrîka  (санго)
Крилатица: Unité, Dignité, Travail
(Јединство, достојанство, рад)
Химна: La Renaissance
Ренесанса
Положај Централноафричке Републике
Главни градБанги
Службени језикфранцуски и санго
Владавина
ПредседникФостен-Аршанж Туадера
Председник ВладеФеликс Молуа
Историја
НезависностОд Француске
13. августа 1960.
Географија
Површина‍
 — укупно622.984 km2 (43)
 — вода (%)0
Становништво‍
 — 2013.[1][2]4.987.640 (121)
 — густина8,01 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен‍.cf‍
Позивни број+236

Централноафричка Република (скраћ. ЦАР; фр. République Centrafricaine) је држава у средишњем делу Африке.[3][4] Граничи се са Чадом на северу, Суданом и Јужним Суданом на истоку, Републиком Конго и Демократском Републиком Конго на југу и Камеруном на западу. Главни град је Банги.

Централноафричка Република покрива површину од око 620.000 km2 (240.000 sq mi). Према подацима из 2016. године, имала је процењену популацију од око 4.6 милиона. Према подацима из 2022. године, Централноафричка Република је поприште грађанског рата који траје од 2012. године.[5] Већи део Централноафричке Републике састоји се од суданско-гвинејских савана, али земља такође укључује сахело-суданску зону на северу и екваторијалну шумску зону на југу. Две трећине земље је у сливу реке Убанги (која се улива у Конго), док преостала трећина лежи у сливу Чарија, који се улива у језеро Чад.

Оно што је данас Централноафричка Република било је насељено миленијумима; међутим, садашње границе земље успоставила је Француска, која је владала земљом као колонијом почевши од касног 19. века. Након стицања независности од Француске 1960. године, Централноафричком Републиком је владао низ аутократских лидера, укључујући неуспели покушај монархије.[6]

Упркос (или можда због, види проклетство ресурса) значајним налазиштима минерала и других ресурса, као што су резерве уранијума, сирове нафте, злата, дијаманата, кобалта, дрвета и хидроенергије,[7] као и значајних количина обрадивог земљишта, Централноафричка Република је међу десет најсиромашнијих земаља на свету, са најнижим БДП по глави становника по паритету куповне моћи у свету од 2017. године.[8] Према подацима из 2019. године, према Индексу људског развоја (HDI), земља је имала други најнижи ниво људског развоја (испред Нигера), на 188. месту од 189 земаља. Земља је имала најнижи индекс хуманог развоја прилагођен неједнакости (IHDI), рангирајући се на 150. месту од 150 земаља.[9] Централноафричка Република је такође процењена као најнездравија земља,[10] као и најгора земља за живот младих.[11]

Географија

[уреди | уреди извор]

Положај

[уреди | уреди извор]

Централноафричка република је нација која се налази у унутрашњости афричког континента. Граничи се са Камеруном, Чадом, Суданом, Јужним Суданом, Демократском Републиком Конго и Републиком Конго.

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Централноафричка република је широка, благо заталасана равница са својим засебним брдима. Највиши врх је Монт Нгаоуи на висини од 1.420 м.

Воде

[уреди | уреди извор]

Река Убанги-Ubangi, која се такође пише и Oubangui, у свом горњем току представља границу између Централноафричке Републике и Демократске Републике Конго у дужини од 560 км, као и Демократске Републике Конго и Републике Конго. Ubangi настаје уједињењем (близу места Yakome које се налази у ДР Конго, на граници са Централно афричком Републиком) река Бому (Mbomou) i Уеле (Welle), а затим тече на запад око 560 км. Од Бангија тече југозападним правцем до места Zaboutou, одакле представља границу Демократске Републике Конго и Републике Конго. Укупна дужина реке Убанги са Уелеом је око 2.250 kм. Његов средњи проток у Бангију се процењује на 4.280 кубних метара у секунди. Од маја до децембра, када је кишна сезона, проток може да нарасте и до 14.000 кубних метара у секунди, док је у периоду сушне сезоне (фебруар-април) око 1.000 кубних метара у секунди.

У свом горњем току Убанги се дели на рукавце одвојене издуженим острвима, док у даљем току стене стварају брзаке, попут оних који се могу видети у Бангију. Највећа је притока реке Конго у који се улива у селу Irebu, које припада ДР Конго.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима Централноафричке Републике је углавном тропска, са влажном сезоном која траје од јуна до септембра у северним регионима земље, а од маја до октобра на југу. Током влажне сезоне, олује су скоро свакодневна појава, а рана јутарња магла је уобичајена. Максимална годишња падавина је око 1.800 милиметара (71 инча) у горњем делу регије Убанги. Северне области су вруће и влажне од фебруара до маја, али могу бити подвргнуте врућем, сувом и прашњавом ветру познатом као Харматан. Јужни региони имају екваторијалну климу, али су подвргнути дезертификацији, док су екстремни североисточни региони земље већ пустиња.

Историја

[уреди | уреди извор]

Француска је колонизовала ову територију крајем 19. века, и дала јој административно име Убанги-Шари (Oubangui-Chari). Током Другог светског рата, колонија је дала допринос на страни савезника. Држава је постала независна 1. децембра 1958, под садашњим именом. Независност је проглашена 13. августа 1960.

Државним ударом 1966, на власт је дошао официр Жан-Бедел Бокаса, који је владао земљом до 1979. За цара Централноафричког царства (1976—1979) прогласио се 1977. Његову власт су због интереса у трговини ураном и дијамантима подржавале Француска и САД. До промене у њиховом ставу дошло је када је Бокаса почео да сарађује са режимом у Либији. Године 1979. у Бангиу је дошло до сукоба са демонстрантима у коме је погинуло око 100 људи. То је била инспирација за државни преврат и збацивање Бокасе са власти, у коме је активно учествовала Француска.

Накнадно суђење Бокаси (у одсуству), прогласило га је кривим за прогон, мучење и убиства политичких противника, и масивно расипништво у једној од најсиромашнијих афричких држава. Постојале су и гласине о Бокасином наводном канибализму.

И каснија историја Централноафричке Републике била је обележена насилним преузимањима власти. Најзад је, 2005, на демократским изборима изабран садашњи председник Франсоа Бозизе.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Ову нацију сачињава око 80 етничких група, свака са својим језиком. Највеће од њих су Баја 33%, Банда 27%, Манђиа 13% и Сара 10%. Верски, око 35% становништва припада домородачким верским групама, 25% су протестанти, 25% римокатолици, и 15% муслимани.

Уједињене нације процењују да је 11% становништва у узрасту од 15 до 49 година заражено вирусом ХИВ-а.

Административна подела

[уреди | уреди извор]

Централноафричка Република је административно подељена на 16 префектура: Haut-Mbomou: административни центар Obo; Mbomou: административни центар Bangassou; Haute-Kotto: административни центар Bria; Vakaga: административни центар Birao; Bamingui-Bangoran: административни центар Ndele; Ouaka: административни центар Bambari; Basse Kotto: административни центар Mobaye; Komo: административни центар Sibut; Nana Gribizi: административни центар Kaga-Bandoro; Ouham: административни центар Bossangoa; Ombell M Poko:административни центар Bimbo Bangui; Lobaye: административни центар Mbaiki; Sangha-Mbaere: административни центар Nola; Mambere-Kadei: административни центар Berberati; Nana-Mambere: административни центар Bouar; Ouham Pende: административни центар Bozoum.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Године 2007, просечни приход по становнику био је 350 америчких долара годишње. Добар део трговине пољопривредним производима се врши натурално и не улази у ову суму. Пољопривреда представља 55% друштвеног производа. Главне културе су маниока, банане, кукуруз, кафа, памук и дуван.

Извоз дијаманата представља 40-55% извозних прихода.

Централноафричка Република је данас политички нестабилна земља која зависи од страног миротворног војног присуства, као и хуманитарне и економске помоћи из иностранства.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ countrymeters.info. „Live Central African Republic population (2017). Current population of Central African Republic — Countrymeters”. countrymeters.info. 
  2. ^ „Central African Republic”. The World Factbook (2024 изд.). Central Intelligence Agency. Приступљено 24. 9. 2022.  (Archived 2022 edition)
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 11. 04. 2014. 
  4. ^ „Central African Republic – CAR – Country Profile – Nations Online Project”. www.nationsonline.org. 
  5. ^ Mudge, Lewis (11. 12. 2018). „Central African Republic: Events of 2018”. World Report 2019: Rights Trends in Central African Republic. Human Rights Watch. Приступљено 9. 5. 2019. 
  6. ^ 'Cannibal' dictator Bokassa given posthumous pardon Архивирано 1 март 2017 на сајту Wayback Machine. The Guardian. 3 December 2010
  7. ^ Central African Republic. The World Factbook (CIA World Factbook) Central Intelligence Agency
  8. ^ World Economic Outlook Database, January 2018 Архивирано 3 мај 2018 на сајту Wayback Machine, International Monetary Fund Архивирано 14 фебруар 2006 на сајту Archive-It. Database updated on 12 April 2017. Accessed on 21 April 2017.
  9. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 15. 9. 2018. г. Приступљено 27. 9. 2018. 
  10. ^ „These are the world's unhealthiest countries – The Express Tribune”. The Express Tribune. 25. 9. 2016. Архивирано из оригинала 1. 8. 2017. г. Приступљено 17. 9. 2017. 
  11. ^ Foundation, Thomson Reuters. „Central African Republic worst country in the world for young people – study”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 1. 8. 2017. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Централноафричка_Република&oldid=28410844”