Фотокопирање
Фотокопирање је процес којим се брзо и јефтино праве папирне копије докумената и других графичких представа или слика. Већина садашњих фотокопир-апарата користе технологију која се зове ксерографија - процес сушења уз коришћење топлоте. Копир апарати могу такође да користе и друге излазне технологије као што су инк џет, али ксерографија је стандардни поступак за канцеларијско фотокопирање.
Комерцијално ксерографско канцеларијско фотокопирање увео је Ксерокс 1959. године и постепено је заменио копије које су правили Верифакс, Фотостат, карбон папир, мимеографске машине и друге машине за умножавање.[1]
Здравствени проблеми
[уреди | уреди извор]Излагање ултраљубичастом светлу изазива забринутост. У раним данима фотокопирних машина, сензибилизирајући извор светлости је филтриран зеленом бојом како би одговарао оптималној осетљивости фотокондуктивне површине. Ово филтрирање је погодно уклонило сво ултраљубичасто зрачење.[2] Тренутно се користе различити извори светлости. Пошто стакло пропушта ултраљубичасте зраке између 325 и 400 нанометара, фотокопирни уређаји са светлима која производе ултраљубичасто светло, као што су флуоресцент, волфрам халоген или ксенонски блиц, излажу документе ултраљубичастом зрачењу.[2]
Неки су изразили забринутост у вези са емисијама из фотокопирних машина у вези са употребом селена и емисијом озона и испарења из загрејаног тонера.[3][4]
Форензичка идентификација
[уреди | уреди извор]Слично форензичкој идентификацији писаћих машина, компјутерски штампачи и фотокопирни уређаји могу се пратити по несавршеностима у њиховом штампању. Механичке толеранције механизама за увлачење тонера и папира узрокују појаву трака, што може открити информације о механичким својствима појединачног уређаја. Често је могуће идентификовати произвођача и бренд, а у неким случајевима се појединачни штампач може идентификовати из скупа познатих штампача упоређивањем њихових излаза.[5]
Неки висококвалитетни колор штампачи и фотокопирни уређаји стеганографски уграђују свој идентификациони код у штампане странице, као фине и готово невидљиве шаре жутих тачака. Неки извори идентификују Ксерокс и Канон као компаније које то раде.[6][7] Electronic Frontier Foundation (EFF) истражила је овај проблем[8] и документовала како су серијски број Ксероксовог ДоцуЦолор штампача, као и датум и време отиска, кодирани у обрасцу од 8×15 тачака који се понавља у жутом каналу. EFF ради на реверзном инжењерингу додатних штампача.[9] EFF такође извештава да је америчка влада затражила од ових компанија да имплементирају такву шему праћења, како би се фалсификовању могло ући у траг. ЕФФ је поднео захтев Закона о слободи информација како би испитао импликације овог праћења на приватност.[10]
Влажно фотокопирање
[уреди | уреди извор]Фотокопирање, користећи течни развијач, развили су Кен Меткалф и Боб Рајт из Лабораторије за стандарде одбране у Аделајду 1952. године.[11][12]
Фотокопирање, коришћењем течног развијача, коришћено је 1967. године.[13][14][15]
„Слике од 'влажног фотокопирања' не трају толико дуго као слике са сувим тонером, али то није због киселости.“[16]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Story of Xerography” (PDF). Xerox Corporation. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 1. 2021. г. Приступљено 28. 9. 2017.
- ^ а б „Photocopier Hazards and a Conservation Case Study (notes 17,18)”. 1998. Приступљено 2009-11-20.
- ^ „Photocopier and Laser Printer Hazards” (PDF). London Hazards Centre. 2002. Архивирано из оригинала (PDF) 2010-04-01. г. Приступљено 2009-11-20.
- ^ „Health and Safety Representatives' Handbook”. [National Association of Schoolmasters Union of Women Teachers (NASUWT)]. 27. 7. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 7. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2011.
- ^ „Printer forensics to aid homeland security, tracing counterfeiters”. 2004-10-12. Приступљено 2009-11-20.
- ^ Jason Tuohey (2004-11-22). „Government Uses Color Laser Printer Technology to Track Documents”. Архивирано из оригинала 2009-01-25. г. Приступљено 2009-11-20.
- ^ Wilbert de Vries (2004-10-26). „Dutch track counterfeits via printer serial numbers”. Архивирано из оригинала 10. 11. 2022. г. Приступљено 2009-11-20.
- ^ „Is Your Printer Spying On You?”. Electronic Frontier Foundation. Приступљено 2009-11-20.
- ^ „List of Printers Which Do or Do Not Display Tracking Dots”. Electronic Frontier Foundation. 19. 9. 2007. Приступљено 2009-11-20.
- ^ „Printers”. Electronic Frontier Foundation.
- ^ „Wet xero/photocopying developed by Ken Metcalfe and Bob Wright at 1952 Defence laboratory in Adelaide”. AdelaideAZ. Приступљено 23. 4. 2022.
- ^ „Aussie connection to digital's next frontier”. Sprinter. 28. 6. 2012. Приступљено 23. 4. 2022.
- ^ Nix, George F. (26. 12. 1967). „US3360258 Photocopy paper package”. US patent.
- ^ „Comparison of Volatile Organic Compounds from Processed Paper....” (PDF). Air Infiltration and Ventilation Centre. Приступљено 23. 4. 2022. „Sonnino et al., 1983) and wet photocopying machines (Grot et al., 1991; Tsuchiya, 1988; Tsuchiya and Stewart, 1990; Walkinshaw et al., 1987). The.”
- ^ Arrasjid, Harun; Arrasjid, Dorine (1972). Media: A Pocket Guide (на језику: енглески). Ardent Media. ISBN 978-0-8422-0255-8.
- ^ Atwood, Cathy; Gullick, Michael (фебруар 1990). „Reviewed: Paper Preservation: Conservation Techniques and Methodology. 1988”. Abbey Newsletter. American Institute for Conservation. Приступљено 23. 4. 2022. „Volume 14; Number 1; Feb 1990;”
Литература
[уреди | уреди извор]- R. Schaffert: Electrophotography. Focal Press, 1975
- Owen, David (август 2004). Copies in Seconds : How a Lone Inventor and an Unknown Company Created the Biggest Communication Breakthrough Since Gutenberg: Chester Carlson and the Birth of the Xerox Machine. New York: Simon & Schuster. ISBN 0-7432-5117-2.
- „Imaging Technology, 2. Copying and Nonimpact Printing Processes”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. стр. 1—53. doi:10.1002/14356007.o13_o08.pub2.
- „Definition of XEROGRAPHY”. www.merriam-webster.com.
- Schiffer, Michael B.; Hollenback, Kacy L.; Bell, Carrie L. (2003). Draw the Lightning Down: Benjamin Franklin and Electrical Technology in the Age of Enlightenment
. Berkeley: University of California Press. стр. 242–44. ISBN 0-520-23802-8. „electrophorus volta.” - Médium, photocopie : copigraphie canadienne et allemande. Georg Mühleck, conservateur et éditeur ; Monique Brunet-Weinmann, texte et coordination ; [traduction, Richard Nagel et al. ; photographies, Dieterich & Dieterich Fotostudio et al.] = Medium, Fotokopie : Kanadische und Deutsche Kopiegraphie / Georg Mühleck, Kurator und Herausgeber ; Monique Brunet-Weinmann, Text und Koordination ; [Übersetzung, Richard Nagel et al.] = Medium, photocopy : Canadian and German copygraphy / Georg Mühleck, curator and editor ; Monique Brunet-Weinmann, text and coordination ; [translation, Richard Nagel et al. ; photos, Dieterich & Dieterich Fotostudio et al. (re éd. = 1. Aufl. = 1st изд.). Montréal: Éditions de la Nouvelle barre du jour. 1987. ISBN 2-89314-094-7.
- Schein, L. B. (1988). Electrophotography and Development Physics. Springer Series in Electrophysics. 14. Berlin: Springer-Verlag.
- Eichhorn, Kate (2016). Adjusted Margin: Xerography, Art, and Activism in the Late Twentieth Century. Cambridge: The MIT Press. ISBN 978-0262033961
- „The First Photograph — Heliography”. Архивирано из оригинала 2009-10-06. г. Приступљено 2009-09-29. „from Helmut Gernsheim's article, "The 150th Anniversary of Photography," in History of Photography, Vol. I, No. 1, January 1977: ...In 1822, Niépce coated a glass plate... The sunlight passing through... This first permanent example... was destroyed... some years later.”
- Dyson, R. W. (1987), Specialty polymers, Robert William, 1942-, Blackie ; New York : Chapman and Hall, стр. 102, ISBN 978-0-412-01551-9
- Vogel, Hermann Wilhelm (1876). The chemistry of light and photography in their application to art, science, and industry (revised изд.). H. King. стр. 12.
- Michael Peres (2007), The Concise Focal Encyclopedia of Photography From the First Photo on Paper to the Digital RevolutionPaperback (1st изд.), Focal Press, стр. 85, ISBN 978-0-240-80998-4
- Krongauz, V. V.; Trifunac, A. D. (1995), Processes in photoreactive polymers, (Alexander D.), 1944-, Chapman & Hall, ISBN 978-0-412-98401-3
- Morrish, David; MacCallum, Marlene (2015), Copper plate photogravure : demystifying the process, Focal Press, ISBN 978-1-138-13124-8
- Bonnet, M., & Marignier, J.-L. (2003). Niépce, correspondance et papiers. Saint-Loup-de-Varennes: Maison Nicéphore Niepce
- „Niépce Correspondance et papiers, accessible en ligne”. Musée Photo Maison Nicéphore Niépce (на језику: француски). 2012-01-09. Архивирано из оригинала 19. 04. 2019. г. Приступљено 2019-08-23.
- Ostroff, E. (1969). 'Etching, Engraving & Photography: History of Photomechanical Reproduction.' In The Journal of Photographic Science, 17(3), 65-80.
- Potonnieée, Georges (1936). The history of the discovery of photography. (на језику: French). New York: Tennant And Ward. OCLC 1075124933.
- Eder, Josef Maria, Epstean, Edward (1945). History of Photography. ISBN 978-0-231-88370-2. OCLC 1104874591.
- „Dr. Jean-Louis Marignier : Researcher at the CNRS (National Center for Scientific Research) University of Paris Sud 11 Orsay.”. Institut de Chimie Physique. Архивирано из оригинала 14. 07. 2017. г. Приступљено 2022-08-06.
- Marignier, Jean-Louis (1996). „Heliography: The Photographic Process Invented By Nicéphore Niépce Before His Association with Daguerre, New Light on the invention of Photography”. The Daguerreian Annual: 53—63.
- Marignier, Jean-Louis (2002). „The Physautotype: The World’s Second Photographic Process, Invented by Niépce and Daguerre in 1832.”. The Daguerreian Annual: 350—362.
- Marignier, Jean-Louis. "L'invention de la photographie." Comptes Rendus de l'Académie des Sciences-Series IIB-Mechanics-Physics-Chemistry-Astronomy 325.7 (1997): 415-420.
- MARIGNIER, Jean-Louis (1998). „L'invention de la photographie par Nicéphore Niépce : apport de la voie expérimentale”. www.openbibart.fr. Архивирано из оригинала 23. 08. 2019. г. Приступљено 2019-08-23.
- Marignier, J. L. (2003). Niepce: l'invention de la photographie. Belin, Paris.
- Ware, Mike, 'Positives: Minor Processes.' In Hannavy, J. (2008). Encyclopedia of nineteenth-century photography. New York: Routledge.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Proctor, Roy (14. 4. 1980). „1708 provides a showcase for photocopier art”. Richmond, Virginia: The Richmond News Leader. стр. A-44. „"Baudelaire thought machines would be the death of art," New York artist Louise Neaderland said this week during a chat at 1708 East Main [Gallery]. "On the other hand, if Leonardo da Vinci had had a photocopier, I think he would have used it."”
