Након освајања првенстава 1934.[1] и 1938,[2] Италија се након ове победе изједначила по броју титула са рекордером Бразилом. Италијан Паоло Роси освојио је Златну копачку као најбољи стрелац турнира и Златну лопту као најбољи играч турнира (додељену први пут). Четрдесетогодишњи голман и капитен Италије Дино Зоф постао је најстарији играч који је освојио Светско првенство.[3]
После првог полувремена без голова током којег је Антонио Кабрини промашио пенал, Паоло Роси је први постигао гол, погодивши одскочни центаршут Клаудија Ђентилеа са десне стране из непосредне близине. Марко Тардели је затим погодио са ивице шеснаестерца ниским ударцем левом ногом пре него што је Алесандро Алтобели, на крају контранапада крилног играча Бруна Контија, постигао гол за 3–0 са још једним ниским ударцем левом ногом. Чинило се да је вођство Италије сигурно, охрабрујући италијанског председника Сандра Пертинија да махне средњим прстом са трибина ка камерама у разиграном маниру „неће нас сада ухватити”. Паул Брајтнер је постигао гол за Западну Немачку у 83. минуту, шутирајући ниско поред голмана са десне стране, али је Италија успела да освоји своју прву титулу Светског првенства у 44 године, а своју трећу укупно са победом од 3–1.[4]