Светско првенство у атлетици у дворани

После одржавања 1. Светског првенства у атлетици 1983. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) је одлучила да организује и Светско првенство у атлетици у дворани. Прво је организовано у Паризу 1985. под називом Светске атлетске игре у дворани (Jeux mondiaux indoor). Термин "Светско првенство у атлетици у дворани" користи од 1987. а самим тим и нумерација првенства се рачуна од такмичења које се одржало 1987. у Индијанаполису. Од 1987. до 2003. одржавана су сваке две године, а онда одмах 2004. и опет сваке две године, да би се одржавала наизменично са Светским првенствима на отвореном.

Досадашња првенства

Ред број	Година	Место	Држава	Време одржавања	Број дисциплина	Број спортиста	Број држава
-	1985.	Париз	Француска	18. март - 19. март	24 (13+11)	322	69
1.	1987.	Индијанаполис	Сједињене Америчке Државе	6. март - 8. март	24 (13+11)	419	85
2.	1989.	Будимпешта	Мађарска	3. март - 5. март	24 (13+11)	373	62
3.	1991.	Севиља	Шпанија	8. март - 10. март	26 (14+12)	531	82
4.	1993.	Торонто	Канада	12. март - 14. март	27 (14+13)	537	93
5.	1995.	Барселона	Шпанија	10. март - 12. март	27 (14+13)	602	130
6.	1997.	Париз	Француска	7. март - 9. март	28 (14+14)	712	118
7.	1999.	Маебаши	Јапан	5. март - 7. март	28 (14+14)	487	115
8.	2001.	Лисабон	Португалија	9. март - 11. март	28 (14+14)	510	135
9.	2003.	Бирмингем	Уједињено Краљевство	14. март - 16. март	28 (14+14)	589	132
10.	2004.	Будимпешта	Мађарска	5. март - 7. март	28 (14+14)	677	139
11.	2006.	Москва	Русија	10. март - 12. март	26 (13+13)	562	129
12.	2008.	Валенсија	Шпанија	7. март - 9. март	26 (13+13)	574	147
13.	2010.	Доха	Катар	12. март - 14. март	26 (13+13)	585	146
14.	2012.	Истанбул	Турска	9. март — 11. март	26 (13+13)	629	171
15.	2014.	Сопот	Пољска	7. март — 9. март	26 (13+13)	538	134
16.	2016.	Портланд	Сједињене Америчке Државе	17. март — 20. март	26 (13+13)	490	137
17.	2018.	Бирмингем	Уједињено Краљевство	1. март — 4. март	26 (13+13)	554	134
18.	2022.	Београд	Србија	18. март — 20. март	26 (13+13)	611	128
19.	2024.	Глазгов	Велика Британија	1. март — 3. март	26 (13+13)	587	128
20.	2025.	Нанкинг	Кина	21. март — 23. март
21.	2026	Торуњ	Пољска	20. март — 22. март

Дисциплине

Број дисциплина је варирао од 24 до 28, да би се од Светског првенства у Москви 2006. усталио на 26 (13 мушких и 13. женских).

Од првог првенства 1987. до данас на програму је увек било 11 мушких и 9 женских дисциплина (жене нису имале скок мотком и троскок).

• Штафета 4 × 400 метара у обе конкуренције је на програму од 1991.
• Троскок за жене је уведен као демострациона дисциплина, а да би од 1993. ушао у главни програм.
• Скок мотком за жене уведен је 1993. док је на првенствима на отвореном уведен 1999.
• Дисциплине ходања на 5.00 у мушкој и 3.000 у женској конкуренцији које у биле на програму од првог првенства, скинуте су са програма 1995.
• Седмобој за мушкарце и петобој за жене на програму су од 1995.
• Трка на 200 м, које је била на програму од првих игара укинута је 2006. јер се закључило да је такмичење у њој неравноправно, пошто је победник често био предвидљив по броју стазе у којој је трчао, јер су такмичари унутрашњих стаза били без шансе за победу због оштријих кривина у тим стазама.

Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Главни чланак: Рекорди светских првенстава у атлетици у дворани

Атлетичари са највише медаља

7 златних медаља

Марија Мутола из Мозамбика је атлетичарка која је освојила највише медаља у светским првенствима у дворани. Победила је седам пута у трци на 800 метара у приоду од 1993. до 2006, а освојила је и сребрну медаљу у 1999. и бронзану 2008, чиме је освојила укупно 9 медаља. Рускиња Наталија Назарова такође је освојила 7 златних медаља и једну сребрну од 1999. до 2008. у тркама на 400 метара, и штафети 4 × 400 метара, укупно 8 медаља.

5 златних медаља

Двоје спортиста су освојили пет светских титула у дворани:Кубанац Иван Педросо у скоку удаљ од 1993. до 2001, као и Бугарка Стефка Костадинова у скоку увис од 1985. до 1997.

4 златне медаље

• Хаиле Гебрселасије, Етиопија: 3 титуле у трци на 3.000 метара и једну на 1.500 метара
• Сергеј Бупка: 4 титуле у скоку мотком између 1985. и 1997. наступајући за СССР, а касније за Украјину.
• Хавијер Сотомајор Куба: 4 титуле у скоку увис од 1989. до 1999
• Стефан Холм, Шведска: 4 тикуле у скоку удаљу од 2001. до 2008.

Биланс медаља

Стање после Светског првенства 2024.

	Земља
1.	САД	119	91	78	288
2.	Русија	52	48	45	145
3.	Етиопија	33	14	16	63
4.	Уједињено Краљевство	22	35	34	91
5.	СССР	19	17	17	53
6.	Јамајка	18	23	16	57
7.	Куба	18	17	147	52
8.	Француска	16	14	22	52
9.	Немачка	14	23	21	58
10.	Шведска	13	10	9	32
11.	Источна Немачка	12	7	5	24
12.	Украјина	10	16	11	37
13.	Кенија	10	15	17	42
14.	Канада	10	4	15	29
15.	Румунија	9	10	9	28
16.	Бугарска	9	5	7	21
17.	Аустралија	8	10	6	24
18.	Чешка	8	8	11	27
19.	Холандија	8	6	9	23
20.	Италија	7	8	15	30
21.	Мароко	7	6	8	21
22.	Грчка	7	3	6	16
	Нови Зеланд	7	3	6	16
24.	Мозамбик	7	1	1	9
25.	Белгија	6	4	1	11
26.	Ирска	6	2	2	10
27.	Пољска	5	13	19	37
28.	Бахаме	5	8	10	23
29.	Бразил	5	6	6	17
30.	Португалија	5	5	6	16
31.	Швајцарска	4	3	4	11
32.	Шпанија	3	21	17	41
33.	Белорусија	3	12	8	23
34.	Кина	3	7	8	18
35.	Казахстан	3	5	2	10
36.	Јужноафричка Република	3	4	2	9
37.	Венецуела	3	0	0	3
38.	Нигерија	2	7	3	12
39.	Чехословачка	2	4	2	8
40.	Мађарска	2	2	3	7
	Западна Немачка	2	2	3	7
42.	Бурунди	2	2	0	4
43.	Хрватска	2	1	3	6
44.	Србија	2	1	1	4
	Судан	2	1	1	4
-	Ауторизовани неутрални атлетичари	2	1	0	3
46.	Гренада	2	0	0	2
47.	Норвешка	1	3	2	6
	Катар	1	3	2	6
49.	Данска	1	3	1	5
50.	Обала Слоноваче	1	3	0	4
51.	Тринидад и Тобаго	1	2	5	8
52.	Бахреин	1	1	3	5
53.	Алжир	1	1	1	3
	Бермуда	1	1	1	3
55.	Финска	1	1	0	2
	Гана	1	1	0	2
	Намибија	1	1	0	2
58.	Јужна Кореја	1	0	1	2
59.	Буркина Фасо	1	0	0	1
	Костарика	1	0	0	1
	Џибути	1	0	0	1
	Доминика	1	0	0	1
	Света Луција	1	0	0	1
64.	Аустрија	0	4	0	4
65.	Словенија	0	2	4	6
66.	Естонија	0	2	2	4
67.	Исланд	0	2	1	3
68.	Камерун	0	2	0	2
	Сент Китс и Невис	0	2	0	2
70.	Барбадос	0	1	1	2
	Летонија	0	1	1	2
72.	Боцвана	0	1	0	1
	Кајманска Острва	0	1	0	1
	Панама	0	1	0	1
	Турска	0	1	0	2
	Америчка Девичанска Острва	0	1	0	1
77.	Јапан	0	0	3	3
78.	Литванија	0	0	2	2
	Мексико	0	0	2	2
	СР Југославија	0	0	2	2
81.	Антигва и Барбуда	0	0	1	1
	Британска Девичанска Острва	0	0	1	1
	Чиле	0	0	1	1
	Демократска Република Конго	0	0	1	1
	Доминиканска Република	0	0	1	1
	Саудијска Арабија	0	0	1	1
	Сенегал	0	0	1	1
	Суринам	0	0	1	1
	Уганда	0	0	1	1
	Кипар	0	0	1	1
	Бенин	0	0	1	1
Укупно 92 земље		534	546	547	1.627

Види још

• Светско првенство у атлетици на отвореном

Спољашње везе

• Историја Светских првенстава у дворани ИААФ