Лазарево
Лазарево | |
|---|---|
 Лазарево | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| — 2011. |  2.877 |
| — густина | 74/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 23′ 11″ С; 20° 32′ 12″ И / 45.386333° С; 20.536666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 76 m |
| Површина | 44,7 km2 |
  Лазарево Лазарево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23241 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Лазарево (мађ. Lázárföld, нем. Lazarfeld) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011., у насељу је живело 2.877 становника.
У Лазареву је 26. маја 2011. ухапшен Ратко Младић.[1]
Историја
Године 1800. село су основали Немци. Након Другог светског рата Немци су исељени и депортовани у окружне логоре[тражи се извор], а уселили су се ратни ветерани из СР Босне и Херцеговине[тражи се извор].
Изградња првих кућа
Лазарево — 1. августа 1781. године године трговац стоком Лазар Лукач (пореклом Јермен), на лицитацији у Бечу, за суму од 217.000 форинта, купио је 30.000 јутара земље у средњем Банату, са средиштем у Ечкој. После смрти Лазара Лукача (1793.) његов син Лазар Јанош ступио је у преговоре са Немцима из горњег дела Торонталске жупаније. Плод тих преговора је уговор о насељавању и већ 1800. године на огромно имање Лазара Јаноша стижу прве досељеничке немачке породице из Сент Хуберта, Шарлевира и Селтура. Као место за насељавање била им је одређена „Мартиница пуста“, ненасељена пустара која се простирала источно од Бечкерека. Било је то, после Ечке и Јанковог Моста, треће насеље које је ницало на поседу Лазара Јаноша и у његову част названо је Лазарфелд.
Изградња првих кућа на тлу Лазарева започета је у мају 1800. године. Куће су биле од набоја и покривене трском. Име Лазарфелд је од 05. јула 1922. године, када се назив мења у Лазарево, да би капитулацијом Југославије поново вратио старо име од 19. априла 1941. до 3. октобра 1944. године. Лазарфелд је ослобођен 02. октобра 1944. године, а већ сутрадан добија назив Лазарево. Након Другог светског рата, планском колонизацијом Лазарево је насељено борачким породицама из Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, углавном са Романије, из вишеградског краја, из околине Трнова и Калиновика, и нешто мање из околине Добоја, и из Босанске крајине од Мркоњић Града и Шипова. Организовани долазак првих колониста је био 18. септембра 1945. године, када је стигло 60 породица, 19. новембра друга група, такође од 60 породица, а трећа група — 100 породица 29. децембра. Током априла следеће године овде је „возом без возног реда“ стигло још 120 породица. Тако је, након ослобађања нови дом стекло у Лазареву 340 породица.[2][3]
Црква
Реконструисана протестанска црква у Лазареву 12. септембра 1998. године започета је реконструкција протестантске цркве, чиме је након реновирања настао први православни храм у Лазареву у његовом двесто година дугом постојању. 9. јануара 1999. године, на дан Светог архиђакона и првомученика Стефана, обављен је чин освештења цркве, а црква је посвећена Рођењу Пресвете Богородице (Мала Госпојина, 21.септембар). У Лазареву је започета градња православног храма који је посвећен Св. великомученици Марини, која је храмовна и сеоска слава, а празнује се 30. јула. Темеље новог храма освештао је епископ банатски Никанор у саслуживању епископа милешевског Филарета.
2011.
Насеље је постало познато након што је у њему 26. маја 2011. године ухапшен Ратко Младић.[4] Након хапшења Ратка Младића у Лазареву, грађани су за новинаре блокирали улице и прилаз око куће у којој је боравио Ратко Младић. Покренута је и петиција за промену имена Лазарево у Младићево.[5][6][7][8]
Демографија
У насељу Лазарево живи 2.691 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,8 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 1.079 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,66.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 7 | 4 | ||
| 80+ | 16 | 31 | ||
| 75—79 | 27 | 59 | ||
| 70—74 | 75 | 99 | ||
| 65—69 | 103 | 127 | ||
| 60—64 | 93 | 114 | ||
| 55—59 | 74 | 82 | ||
| 50—54 | 140 | 130 | ||
| 45—49 | 146 | 150 | ||
| 40—44 | 116 | 122 | ||
| 35—39 | 117 | 115 | ||
| 30—34 | 104 | 90 | ||
| 25—29 | 118 | 101 | ||
| 20—24 | 142 | 100 | ||
| 15—19 | 101 | 106 | ||
| 10—14 | 92 | 89 | ||
| 5—9 | 99 | 84 | ||
| 0—4 | 64 | 71 | ||
| Просек : | 38,8 | 41,9 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1.379 | 436 | 840 | 72 | 27 | 4 |
| Женски | 1.430 | 271 | 839 | 278 | 38 | 4 |
| УКУПНО | 2.809 | 707 | 1.679 | 350 | 65 | 8 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 690 | 159 | 0 | 6 | 195 |
| Женски | 495 | 94 | 1 | 1 | 157 |
| УКУПНО | 1.185 | 253 | 1 | 7 | 352 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 11 | 60 | 110 | 10 | 62 |
| Женски | 4 | 8 | 78 | 17 | 5 |
| УКУПНО | 15 | 68 | 188 | 27 | 67 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 3 | 33 | 7 | 19 |
| Женски | 15 | 6 | 23 | 25 | 50 |
| УКУПНО | 17 | 9 | 56 | 32 | 69 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 8 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 10 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 18 | 0 | 0 | 6 | |
Познате личности
- Ненад Бјековић, фудбалер Партизана и репрезентативац Југославије.
- Ратко Младић, генерал-пуковник и командант Војске Републике Српске.
- Оливера Ковачевић, телевизијска водитељка и новинарка.
- Миодраг Бабић, привредник, дугогодишњи челник фармацеутског концерна „Хемофарм" из Вршца, кошаркашки функционер и стратешки инвеститор у органску пољопривреду.
- Владимир Савчић Чоби, је био српски музичар и глумац.
- Бојан Голубовић, фудбалер ФК Стеауа Букурешт
- Маја Симанић, српска одбојкашица и репрезентативка.
- Сања Цвркота, српска каратискиња и репрезентативка.
- Јовица Симанић, фудбалер Партизана.
- Стефан Тица, је српски интернационалац и бивши кошаркаш КК Вршац
- Богдан Обреновић, је српски интернационалац и бивши кошаркаш КК Вршац
- Илија Богдановић, певач фолк, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.
- Слађана Ђурић, певачица фолк, турбо-фолк, поп-фолк и поп музике.
Референце
- ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Приступљено 7. 5. 2011.
- ^ Lazarevo – Lasarfeld (2003)
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „B92 — Vesti — Boris Tadić: Uhapšen Ratko Mladić — Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Приступљено 27. 5. 2011.
- ^ Protest u Lazarevu: Meštani hoće da promene ime sela u Mladićevo www.blic.rs
- ^ Mještani Lazareva traže da se selo preimenuje u Mladićevo www.vijesti.me
- ^ Lazarevo postaje Mladićevo? www.mondo.rs
- ^ Mladićevo žele SRS i DSS www.danas.rs
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Eisler, Michael: Monographie der Gemeinde Lazarföldje anläßlich des hundertjährigen Bestehens. 1800-1900. Groß-Becskerek (1900). (Den Nachkommen zum Andenken hrsg. von der Gemeindevorstehung).
- Lang, Lorenz: 150 Jahre Lazarfeld, 1800-1950. Die Geschichte einer deutschen Gemeinde im Banat. Herrsching (1972.) (Stopedeset godina Lazareva)
- Zwirner, Helmut: Die Besiedelung von Lazarfeld/Banat. Homburg (1978.) (Naseoba Lazareva)
- „Летопис Подунавских места“(Беч 1998). Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
