Калист I Цариградски
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Калист I Цариградски | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1363. |
| Цариградски патријарх | |
| Године | 1350.--1354. и од 1355.-- 1363. |
Калист I Цариградски (грч. Καλλιστος Α; ?—1363) је био цариградски патријарх у приодима од 1350. до 1354. и од 1355. до 1363. Поштован је у Православној цркви као светитељ и богослов.
У младости је живео на Светој гори у скиту Магулу код манастира Филотеј под духовним вођством Светог Григорија Синајског. Ту је, касније, саградио обитељ Светог Маманта. Као јеромонах живео је у манастиру Ивирон.
За патријарха цариградског изабран је 1350. године по жељи и цара Јована Кантакузина. После четири године удаљио се са патријаршког престола поново у Свету гору.
У време цара Јована Палеолога 1355. године поново је враћен на трон Цариградске патријаршије, где је као патријарх остао до смрти.
Умро је се 1363. године и то у Серезу, на путу ка царици српској Јелени Душановој, тада већ монахињи Јелисавети, да измири Србе са Цариградом и да затражи помоћ за заштиту од Османлија.
Аутор је бројних богословских дела: Житије светог Григорија Синаита и Светог Теодосија Трновског, поуке монасима и многобројне беседе.
Свети патријарх Калист је активно учествовао у подршци Светом Григорију Палами и председавао на сабору у Цариграду 1351. године који је потврдио његово учење о божанској светлости и издао „Саборски Томос“ о томе.
Православна црква прославља патријарха Калиста 20. јуна по јулијанском календару.
Извори
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
