Пређи на садржај

Државе на Песми Евровизије

С Википедије, слободне енциклопедије

52 државе су учествовале на Песми Евровизије од свог првог издања 1956, док су победници дошли из њих 47. Учешће је отворено за све емитере који су пуноправне чланице Европске радиодифузне уније (ЕРУ). Како би нека земља постала чланица ЕРУ, мора да припада Европском радиодифузном простору или да је чланица Савета Европе.[1]

Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом.
Мапа Европе, северне Африке и западне Азије; Европски радиодифузни простор је означен црвеном бојом.
Учешће земаља од 1956:
  Учешће бар једном
  Без учешћа, иако са правом да учествује
  Учешће планирано, али без наступа
  Учешће у својству дела друге државе, без самосталног учешћа

Европски радиодифузни простор дефинише Међународна унија за телекомуникације као:

„Европски радиодифузни простор” ограничава на западу западна граница Региона 1 Интернационалне телекомуникационе Уније, на истоку меридијан 40° источно од Гринича, и на југу паралела на 30° с. г. ш. Јерменија, Азербејџан. Грузија и Украјина , као и територије Ирака, Јордана, Турске и Сирије изван ових граница су део овог простора.[2][3]

(Западна граница „Региона 1” је линија повучена западно од Исланда средином Атлантског океана.[4])

Активни чланови ЕРУ су емитери чији су програми доступни (практично) целој популацији земље у којој им је седиште и испуњавају додатне услове, попут значајне самосталне продукције и (испуњаване) обавезе производње програма за све сегменте друштва, који оцртавају природу националног емитера (у контрасту са чисто комерцијалним емитером). Ако активан члан жели да учествује, он мора испунити услове из правилника такмичења, који се сачињава за сваку годину; тренутно то је плаћање ЕРУ накнаду за учешће до задатог рока.

На овај начин, простор земаља које се могу пријавити за учешће на Песми Евровизије укључује и ваневропске државе као што су Израел, Мароко, Тунис, Алжир, Египат, Либан, Либија и Јордан,[5] али од ових земаља до сада су учествовали једино Израел (највећи број година од 1973) и Мароко (једном, 1980). Либан требало да наступи први пут 2005, али се повукао (значајно после рока) након одбијања да преноси наступ израелског представника. Тунис је требало да има свој деби 1977. године и да наступа под редним бројем четири. Верује се да Тунис не жели да учествује због присуства Израела, а тунижански јавни сервис (ЕРТТ) је 2007. изјавио „да неће учествовати у блиској будућности због захтева владе”.[6][7] Катар је изјавио заинтересованост за учешће на Песми Евровизије 2011, али се то није остварило и није познато да ли постоје икакви планови за улазак Катара на Песму Евровизије.[8]

Аустралија је позвана 2015. године као специјална гошћа поводом јубиларног 60. издања Песме Евровизије иако не припада Европском радиодифузном простору, али је прикључени члан и више година преноси такмичење. Те године је ЕРУ променила правила тако да је дозвољено да позову придружене чланице ЕРУ на такмичење ако желе. Наредне године је потврђено да ће Аустралија поново учествовати.[9]

Број држава које учествују је полако растао кроз године да би стагнирао око 40 средином 2000-их. Рекордан број земаља је учествовао 2008, 2011 и 2018: 43. Због пораста броја држава, преквалификационе рунде и системи релегација су морали да се уведу, како би се дала шанса за учешће што већем броју држава. 1993. је одржано такмичење Квалификација за Милстрит у ком се 7 држава источне Европе такмичило за шансу да дебитује на такмичењу.[10] После такмичења 1993, уведено је правило да државе које су биле у задњих 6 на табели не могу да учествују следеће године.[11] 1996. је уведен систем где би сви национални жирији оценили свих 29 пријава за такмичење које су послате у аудио формату, а најбоље 22 би прошле на такмичење. Норвешка која је била домаћин није морала да учествује у овој рунди.[12] Од 1997. до 2001. је коришћен систем где би државе са најгорим просеком резултата у претходних 5 година морале да направе паузу од такмичења, али нека држава није смела да буде на паузи дуже од једне године.[13]

Систем релегације из 1994. и 1995. је поново коришћен између 2001. и 2003. 2004, по први пут, одржано је полуфинале. 10 држава са најбољим резултатима које нису чланице велике четворке би биле аутоматски у финалу, као и велика четворка која има највеће финансијско учешће у ЕРУ. Све остале државе би морале да прођу полуфинале. 10 држава би се квалификовало из полуфинала.[14] Од 2008, уведено је и друго полуфинале. Од тад, у полуфиналима учествују све државе осим државе домаћице и велике четворке (после 2011. велике петорке) и из сваког се квалификује по 10 држава.[15]

Дебитовање

[уреди | уреди извор]
Кад је која држава дебитовала
Година Земља дебитант
1956.  Белгија,  Италија,  Луксембург,  Немачка,[а]  Француска,  Холандија,  Швајцарска
1957.  Аустрија,  Данска,  Уједињено Краљевство
1958.  Шведска
1959.  Монако
1960.  Норвешка
1961.  Југославија,  Финска,  Шпанија
1964.  Португалија
1965.  Ирска
1971.  Малта
1973.  Израел
1974.  Грчка
1975.  Турска
1980.  Мароко
1981.  Кипар
1986.  Исланд
1993.  Босна и Херцеговина,  Словенија,  Хрватска
1994.  Естонија,  Литванија,  Мађарска,  Пољска,  Румунија,  Русија,  Словачка
1998.  Северна Македонија[б]
2000.  Летонија
2003.  Украјина
2004.  Албанија,  Андора,  Белорусија,  Србија и Црна Гора
2005.  Бугарска,  Молдавија
2006.  Јерменија
2007.  Грузија,  Србија,  Црна Гора,  Чешка
2008.  Азербејџан,  Сан Марино
2015.  Аустралија

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]
  Неактивне земље - Земље које су учествовале раније, али неће ове године.
  Непостојеће земље - Земље које су учествовале раније, али више не постоје.
Држава Дебитовање Последње учешће Број учешћа Број победа Последње учешће у финалу
 Азербејџан 2008 2025 17 1
(2011)
2022
 Албанија 2004 2025 21 0 2023
 Андора 2004 2009 6 0 N/A
 Аустралија 2015 2025 10 0 2023
 Аустрија 1957 2025 57 2
(1966, 2014)
2024
 Белгија 1956 2025 66 1
(1986)
2023
 Белорусија 2004 2019 16 0 2019
 Босна и Херцеговина 1993 2016 19 0 2012
 Бугарска 2005 2022 14 0 2021
 Грузија 2007 2025 17 0 2024
 Грчка 1974 2025 45 1
(2005)
2024
 Данска 1957 2025 53 3
(1963, 2000, 2013)
2019
 Естонија 1994 2025 30 1
(2001)
2024
 Израел 1973 2025 47 4
(1978, 1979, 1998, 2018)
2024
 Ирска 1965 2025 58 7
(1970, 1980, 1987, 1992, 1993, 1994, 1996)
2024
 Исланд 1986 2025 37 0 2022
 Италија 1956 2025 50 3
(1964, 1990, 2021)
2024
 Јерменија 2006 2025 17 0 2024
 Југославија 1961 1991 26 1
(1989)
1991
 Кипар 1981 2025 41 0 2024
 Летонија 2000 2025 25 1
(2002)
2024
 Литванија 1994 2025 25 0 2024
 Луксембург 1956 2025 39 5
(1961, 1965, 1972, 1973, 1983)
2024
 Мађарска 1994 2019 17 0 2018
 Малта 1971 2025 37 0 2021
 Мароко 1980 1980 1 0 1980
 Молдавија 2005 2025 20 0 2023
 Монако 1959 2006 24 1
(1971)
1979
 Немачка 1956 2025 68 2
(1982, 2010)
2024
 Норвешка 1960 2025 63 3
(1985, 1995, 2009)
2024
 Пољска 1994 2025 27 0 2023
 Португалија 1964 2025 56 1
(2017)
2024
 Румунија 1994 2023 23 0 2022
 Русија 1994 2021 23 1
(2008)
2021
 Сан Марино 2008 2025 15 0 2021
 Северна Македонија[в] 1998 2022 21 0 2019
 Словачка 1994 2012 7 0 1998
 Словенија 1993 2025 30 0 2024
 Србија 2007 2025 17 1
(2007)
2024
 Србија и Црна Гора 1992 2005 3 0 2005
 Турска 1975 2012 34 1
(2003)
2012
 Уједињено Краљевство 1957 2025 67 5
(1967, 1969, 1976, 1981, 1997)
2024
 Украјина 2003 2025 20 3
(2004, 2016, 2022)
2024
 Финска 1961 2025 58 1
(2006)
2024
 Француска 1956 2025 67 5
(1958, 1960, 1962, 1969, 1977)
2024
 Холандија 1956 2025 65 5
(1957, 1959, 1969, 1975, 2019)
2022
 Хрватска 1993 2025 30 0 2024
 Црна Гора 2007 2025 13 0 2015
 Чешка 2007 2025 13 0 2023
 Швајцарска 1956 2025 65 3
(1956, 1988, 2024)
2024
 Шведска 1958 2025 64 7
(1974, 1984, 1991, 1999, 2012, 2015, 2023)
2024
 Шпанија 1961 2025 64 2
(1968, 1969)
2024

Напомене:

  1. ^ До уједињења Немачке 1990, учествовала је, и у неким годинама представљана као, Западна Немачка.
  2. ^ До Преспанског споразума 2018, учествовала је као Бивша Југословенска Република Македонија.
  3. ^ Учествовала до 2018. као БЈР Македонија.

Остале земље

[уреди | уреди извор]

Алжир, Египат, Јордан, Либан, Либија и Тунис имају емитере који су чланови и ЕРУ и Арапске радиодифузне уније. Иако могу да учествују, верује се да се то није десило због присуства Израела на такмичењу.[16] Тунис и Либан су покушали да дебитују, Тунис 1977. а Либан 2005. Обе су се повукле због присуства Израела. Тунижански јавни сервис (ЕРТТ) је 2007. изјавио „да неће учествовати у блиској будућности због захтева владе”.[6][7] Ватикан може да учествује са својим емитером Ватикан радио (РВ) која је једна од чланица оснивача ЕРУ, али не учествују јер само преносе догађаје везане за Папу и имају становништво од само око 900 људи (већина њих су свештеници).[16][17]

Као Аустралију од 2015, ЕРУ сме да позове прикључене чланице да учествују.

Земље које могу или су могле да учествују, а никад нису
Држава
 Алжир
 Ватикан
 Египат
 Јордан
 Либан
 Либија
 Тунис
 Чехословачка (1991, 1992)

Учешћа земаља по деценијама

[уреди | уреди извор]
Мапа показује током које деценије су земље први пут учествовале.
Победници Песме Евровизије. Мапа показује број победа бојом означених држава.
  Победник – Земља је победила на такмичењу те године.
  Друго место – Земља је такмичење завршила као другопласирана у финалу те године.
  Треће место – Земља је такмичење завршила као трећепласирана у финалу те године.
  Остала места – Земља је такмичење завршила између четвртог и претпоследњег места у финалу те године.
  Последње место – Земља је такмичење завршила на последњем месту у финалу те године.
  Елиминисан – Земља је испала у полуфиналу те године (2004–2019; 2021–).
  Елиминисан од такмичења – Земља није прошла квалификациону рунду (1993, 1996).
  Неодлучно – Земља је потврдила учешће на такмичењу, али се такмичење још увек није одржало.
  Дебитант – Земља је дебитовала током деценије.
  Није учествовала – Земља није учествовала на такмичењу те године.
  Отказано такмичење – Земља је требала учествовати, али такмичење није одржано (2020).
(/) - резултат није откривен (1956).
(X) значи да је земља учествовала на такмичењу те године.

Напомене:

  1. ^ Учествовала до 2018. као БЈР Македонија.

Напомене:

  1. ^ Такмичење је отказано због пандемије Коронавируса.

Историја учешћа земаља од увођења два полуфинала 2008.

[уреди | уреди извор]
  Прво полуфинале – Земља је учествовала у првом полуфиналу.
  Гласа у првом полуфиналу – Земља се директно пласирала у финале, али је имала право гласа у првом полуфиналу.
  Друго полуфинале – Земља је учествовала у другом полуфиналу.
  Гласа у другом полуфиналу – Земља се директно пласирала у финале, али је имала право гласа у другом полуфиналу.
  Гласа у оба полуфинала – Земља се директно пласирала у финале, али је имала право гласа у оба полуфинала.
  Није учествовала – Земља није учествовала на такмичењу те године.
  Отказано такмичење – Земља је требала учествовати, али такмичење није одржано (2020).
(X) у загради означава редни број наступања.

Историја учешћа земаља у финалима од 2008.

[уреди | уреди извор]
  Учеснице финала – Земља је учествовала у финалу.
  Испале у полуфиналу – Земља се није пласирала у финале.
  Учеснице полуфинала – Земља која учествује у полуфиналу, али се такмичење још увек није одржало.
  Није учествовала – Земља није учествовала на такмичењу те године.
  Отказано такмичење – Земља је требала учествовати, али такмичење није одржано (2020).

Напомене:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „EBU – Admission”. ebu.ch. Европска радиодифузна унија. 27. 4. 2018. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Приступљено 12. 12. 2021. 
  2. ^ „ITU-R Radio Regulations 2012–15” (PDF). International Telecommunication Union, available from the Spectrum Management Authority of Jamaica. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 8. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2019. 
  3. ^ „ITU-R Radio Regulations – Articles edition of 2004 (valid in 2004–07)” (PDF). International Telecommunication Union. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2017. г. Приступљено 28. 6. 2020. 
  4. ^ „Radio regulations; Article 5: Frequency allocations.”. Приступљено 9. 1. 2008.  (Одредбе о радију; члан 5: Алокације фреквенција.) Међународна унија за телекомуникације, верзија од 1. септембра 2005
  5. ^ „The Eurovision Song Contest 1956 — present.”. Приступљено 9. 1. 2008.  (Песма Евровизија 1956 — данас) Би-Би-Си, 26. април 2007
  6. ^ а б Cobb, Ryan (22. 5. 2018). „Israeli Minister "to invite" Arabic nations, including Tunisia, to take part in Eurovision 2019”. ESCXtra. Архивирано из оригинала 30. 11. 2020. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  7. ^ а б Kuipers, Michael (20. 6. 2007). „Tunisia will not participate "in the forseeable future". ESCToday. Архивирано из оригинала 15. 10. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2017. 
  8. ^ Repo, Juha (12. 5. 2009). „Gulf nation wants to join Eurovision” (на језику: енглески). ESCToday. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 12. 5. 2009. 
  9. ^ Australia to return to the Eurovision Song Contest!
  10. ^ ESCtoday.com. „Eurovision Song Contest 1993”. Архивирано из оригинала 12. 02. 2008. г. Приступљено 2. 2. 2008. ..
  11. ^ O'Connor, John Kennedy (2005). The Eurovision Song Contest 50 Years The Official History. London: Carlton Books Limited. ISBN 1-84442-586-X.
  12. ^ ESCtoday.com. „Eurovision Song Contest 1996”. Архивирано из оригинала 23. 01. 2008. г. Приступљено 2. 2. 2008. ..
  13. ^ Eurovision.tv. „Eurovision Song Contest 1997”. Архивирано из оригинала 20. 01. 2008. г. Приступљено 2. 2. 2008. ..
  14. ^ BBC News (12 May 2004). „Eurovision finalists chosen”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2008. ..
  15. ^ European Broadcasting Union (1 October 2007). „Two semi-finals Eurovision Song Contest 2008”. Архивирано из оригинала 01. 04. 2008. г. Приступљено 2. 2. 2008. ..
  16. ^ а б Carlson, Christopher (7. 6. 2019). „Where are they?”. Eurovisionworld. Архивирано из оригинала 2. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019. 
  17. ^ Werber, Cassie (23. 5. 2015). „The Vatican was asked to participate in the Eurovision Song Contest. It declined, again”. Quartz. Архивирано из оригинала 11. 7. 2019. г. Приступљено 11. 7. 2019.