Pređi na sadržaj

Feliks Unger

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Feliks Unger
Feliks Unger 2013.
Lični podaci
Datum rođenja(1946-03-02)2. mart 1946. (78 god.)
Mesto rođenjaKlagenfurt, Austrija
Naučni rad
PoljeKardiohirurgija

Feliks Unger (nem. Felix Unger; Klagenfurt, 2. mart 1946) austrijski je kardiohirurg, akademik i inostrani član Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti od 26. oktobra 2000.[1] Godine 1986. je izvršio prvu transplantaciju veštačkog srca u Evropi.[2][3]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Završio je osnovne studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beču 1971, postdiplomske studije na Univerzitetskoj klinici za kardiologiju u Beču 1972. i Univerzitetskoj hirurškoj klinici u Beču 1977. i usavršavao se kao istraživač u Hjustonu 1975. godine.[1] Radio je kao redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beču i Inzbruku od 1983[3], kao direktor Univerzitetske klinike za kardiologiju 1985—2011[4], kao direktor Evropskog kardiološkog institut 1990—2013. i Evropskog instituta za zdravlje 2001—2017.[1]

Osnivač je i predsednik Evropske akademije nauka i umetnosti u Salcburgu 1990,[5] dopisni je član Akademije nauka i umetnosti Nordrajn-Vestfalije, Litvanske akademije nauka, Slovenačke akademije nauka i umetnosti, član je Slovačke akademije nauka, Svetske akademije nauka i umetnosti, Njujorške akademije nauka, počasni je član Mađarske akademije nauka, inostrani je član Makedonske akademije nauka i umetnosti, Gruzijske nacionalne akademije nauka i Odeljenja medicinskih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti od 26. oktobra 2000.[1]

Feliks Unger je hirurg pionir, suosnivač Evropske akademije nauka i umetnosti, organizacije koja danas broji preko 1.800 članova, a na čelu Akademije je kao njen predsednik od 1990. godine.[3]

Tokom svoje dugogodišnje karijere objavio je preko 400 radova[4] i 17 knjiga o kardiomedicini i član je najznačajnijih naučnih udruženja u svojoj oblasti kao i mnogih akademija nauka.[3]

Nosilac je počasnog doktorata Univerziteta u Budimpešti 1994, u Temišvaru 1994, u Tokiju 1994, u Marburgu 2002, u Rigi 2003, u Beogradu 2007, u Atini 2009, u Sankt Peterburgu 2012, u Aradu 2013, u Klužu 2013, u Tirani 2014, u Samari 2016. i u Mariboru 2017. godine.[1] Dobitnik je nagrade „Dr. Karl Rener” 1975, nagrade „Sandoz” 1980, medalje „Purkine” 1991, medalje „Karilins” 1992, nagrade „Pauls Stradinš” 2009, medalje koju dodeljuje predsednik Republike Slovačke 2011. i Velikog srebrnog odlikovanja za zasluge Republike Austrije 2012. godine.[1]

Bio je član upravnog odbora Berlinske škole kreativnog liderstva od 2015. do 2020. godine.[3]

Unger je oženjen Monikom fon Fioreši i oni imaju dva sina, Stefana i Matausa.[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g d đ „Feliks Unger”. SANU. 
  2. ^ Upi (1986-12-16). „NEW ARTIFICIAL HEART IS TRIED”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-27. 
  3. ^ a b v g d „UNIV. PROF. DR. DR. H.C. FELIX UNGER”. berlin-school.com. Arhivirano iz originala 26. 01. 2024. g. Pristupljeno 26. 1. 2024. 
  4. ^ a b v „Univ.Prof.Dr.Dr.h.c. Felix Unger” (PDF). euro-acad.eu. Pristupljeno 26. 1. 2024. 
  5. ^ „News | European Academy of Sciences and Arts”. euro-acad.eu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-27. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феликс_Унгер&oldid=28800102”