Sosibije
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Sosibije (grč. Σωσιβιoς) je bio glavni ministar egipatskoga kralja Ptolemeja IV Filopatora. Zaslužan je za likvidacije brojnih članova kraljeve porodice. Polibije ga je ocrnio kao majstora za spletke, koji je lošom upravom oslabio Egipat, tako da je nespreman dočekao Četvrti sirijski rat sa Antiohom III Velikim. Diplomatskim veštinama odgodio je Antiohov pohod i iskoristio vreme za prikupljanje najamnika i stvaranje prve domaće vojske obučene da se bori u makedonskoj falangi. Stvorio je osnove za egipatsku pobedu u bici kod Rafije 217. p. n. e. Kasnije se pored njega isticao i Agatokle od Egipta kao podjednako važan Ptolemejev ministar, a njih dvojica su nakon smrti Ptolemeja IV Filopatora 205. p. n. e. postali zajednički regenti Ptolemeja V Epifana. Nedugo nakon toga Agatoklo od Egipta je izgleda likvidirao Sosibija.
Glavni ministar Ptolemejevoga dvora
[uredi | uredi izvor]Ne zna se pouzdano ništa o njegovim roditeljima, ali pretpostavlja se da mu je otac bio Sosibije iz Tarenta. Međutim odmah nakon dolaska na vlast 221. p. n. e. Ptolemeja IV Filopatora imao je najveći uticaj na mladoga kralja i držao je gotovo sve dizgine vlasti u svojim rukama. Bio je glavni ministar. Postojali su i drugi članovi kraljevske familije, koji su ometali Sosibija u vršenju gotovo apsoutne vlasti. Bili su to kraljeva majka Berenika, kraljev brat Mag i kraljev stric Lizimah. Najpre je likvidirao Lizimaha, zatim Maga i Bereniku. Sosibije je tokom planiranja likvidacije Maga i Berenike imao problem sa dvorjanima i sa stranim najamnicima u egipatskoj službi, koji su mogli da ometu izvođenje plana. Dobio je od Ptolemeja odobrenje za njihovu likvidaciju. Pre uklanjanja Magasa i Berenike obraćao se raznim dvorjanima pridobijajući ih velikim očekivanjima. Plan o prevratu poverio je izbeglom spartanskom kralju Kleomenu III. Kleomen III ga je ohrabrio rekavši da će 3.000 najamnika sa Peloponeza i 1.000 sa Krita sigurno njega poslušati, tako da Sosibije nema razloga da se boji najamnika. Likvidacijom Maga i Berenike Sosibije je učvrstio Ptolemejevu i svoju vlast.
Obračun sa Kleomenom
[uredi | uredi izvor]Nakon toga odlučio je da se reši Kleomena III, koji je bio vođa najamnika u egipatskoj službi. Kleomen III je tokom života Ptolemeja III Euergeta verovao da će se vratiti na tron, ali nakon njegove smrti izjalovile su se njegove nade da će dobiti vojsku i flotu za osvajanja u Grčkoj. Pošto više nije bilo Antigona Dosona Sosibije se bojao da će Kleomen ovladati Grčkom, pa da će onda postati rival samom Egiptu. Sosibije se osim toga bojao njegovoga uticaja na najamnike, pa ga je uhapsio. Kleomen je nakon bega iz zatvora 219. p. n. e. pozvao u Aleksandriji narod na ustanak, ali nije uspeo u svom pokušaju i ubijen je. Sosibije je dao da se ubiju Kleomenova žena i deca. Pored Sosibija Ptolemejem su vladali Agatokle od Egipta, njegova sestra Agatokleja i njihova majka.
Stvara prvu domaću egipatsku falangu
[uredi | uredi izvor]Egipat je pod Sosibijevom upravom nespreman dočekao Četvrti sirijski rat sa Antiohom III Velikim. Kralj Ptolemej IV Filopator odao se razvratu i raskoši, pa je svu administraciju prepustio Sosibiju. Zbog svega toga zapuštene su javne finansije i vojska, pa Egipat nije imao dovoljno jaku vojsku za Četvrti sirijski rat. Antioh Veliki je 219. p. n. e. osvojio veoma važnu luku Seleukiju Pjeriju. Pokrenuo je veliku ofanzivu i zauzeo veliki deo Koile Sirije. Sosibije i Agatokle od Egipta su onda započeli mirovne pregovore sa Antiohom da bi dobili na vremenu i regrutovali i obučili egipatsku vojsku. Oni su se obratili Rodosu, Bizantu, Kiziku i Etoliji i molili su ih da se uključe u pregovore. Dolazak pregovaračkih misija omogućio je Sosibiju i Agatoklu da sprovedu bolje pripreme. Regrutovali su mnogo stranih najamnika, a posebnu pažnju obratili su obuci domaće vojske. Po prvi put počeo je da obučava domaće stanovništvo taktici borbe u makedonskoj falangi. Do 217. p. n. e. Egipat je imao dovoljno jaku vojsku da se suprotstavi Antiohu Velikome.
Zaslužan za pobedu u Četvrtom sirijskom ratu
[uredi | uredi izvor]Odlučna bitka kod Rafije za kontrolu nad Koile Sirijom odigrala se 217. p. n. e. U bici je pobedila egipatska vojska pod nominalnom komandom Ptolemeje IV Filopatora, a faktičkom komandom Sosibija. Na početku bitke desna krila dve vojske su pobeđivala, tako da su na poprištu ostale dve falange. Sosibije je komandovao Ptolemejevom makedonskom falangom, koja je brzo naterala u beg Antiohovu falangu. Nakon bitke Ptolemej je bez borbi zauzeo Rafiju i druge gradove. Antioh Veliki je tražio mirovni sporazum i predao je natrag Koile Siriju zadržavši Seleukiju Pjeriju. Sosibijeva obuka lokalnoga egipatskoga stanovništva za borbu u makedonskoj falangi imala je dalekosežne posledice. Pobune protiv Ptolemejida postale su učestalije. Samopouzdanje Egipćana predstavljalo je jedan od razloga pobune i otcepljenja dela Egipta. Gornji Egipat se otcepio i bio je nezavisan od 205. p. n. e. do 186. p. n. e. Došlo je i do jačanja uticaja domaćega elementa u ptolemejskoj administraciji i kulturi.
Pokušaj spasavanja Aheja
[uredi | uredi izvor]Sosibije je poslao Krićanina Bolisa sa zadatkom da spasi odmetnutoga seleukidskoga vojskovođu Aheja, koji se nalazio pod opsadom Antioha Velikoga u Sardu. Bolis je uspostavio vezu sa komandantom Antiohove krićanske jedinice, koja je učestvovala u opsadi akropolja u Sardu. Na osnovu toga Bolis je obećao Aheju da će ga osloboditi. Bolis se onda obratio Antiohu i od njega je dobio novac ako mu preda Aheja. Ahej je poverovao Bolisu, pa je sa njim izašao iz tvrđave, a Bolis ga je zarobio i predao Antiohu.
Sosibije i Agatoklo zajednički regenti
[uredi | uredi izvor]Sosibije je tokom vladavine kralja Ptolemeja IV Filopatora zadržao svoju vlast. Delio ju je u izvesnoj meri sa drugim moćnim ministrom Agatokleom od Egipta. Međutim veoma malo informacija imamo o tom zadnjem periodu njegovoga života. Kada je umro kralj Ptolemej IV Filopator Sosibije i Agatoklo su se bojali da će izgubiti svoj položaj. Bojeći se da će regentstvo da preuzme udovica i sestra preminuloga kralja Arsinoja III njih dvojica su organizovali njeno ubistvo. Sosobije i Agatoklo od Egipta proglasili su se regentima maloletnoga kralja Ptolemeja V Epifana. Izgleda da je Agatoklo posle toga uspeo da ubije Sosibija, ali o tome nema istorijske beleške.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Izvori
[uredi | uredi izvor]Istorijska enciklopedija | Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa Istorijske enciklopedije gde je dostupan pod Creative Commons Attribution-Share Alike License 3.0 |