Бор кривуљ
| Bor krivulj | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Divizija: | Pinophyta |
| Klasa: | Pinopsida |
| Red: | Pinales |
| Porodica: | Pinaceae |
| Rod: | Pinus |
| Vrsta: | P. mugo
|
| Binomno ime | |
| Pinus mugo Turra
| |
| |
| Areal bora krivulja | |
| Sinonimi[1] | |
|
Spisak
| |
Bor krivulj (lat. Pinus mugo) je zimzeleni četinarski žbun, ređe malo drvo iz roda borova (Pinus). Naziv mugo potiče od narodnog naziva mughus kako se ovaj bor naziva u Alpima. Druga domaća imena ovog bora su planinski bor ili klekovina.[2][3]
Rasprostranjenost
[uredi | uredi izvor]Krivulj ili planinski bor rasprostranjen je na najvišim nadmorskim visinama planinskih predela srednje i južne Evrope: Pirinejima, Alpima, Nemačkom sredogorju, Sudetima, Balkanu I Karpatima.[2]
Izgled
[uredi | uredi izvor]Krivulj je dugovečna vrsta i može doživeti veliku starost. To je nizak žbun, ređe drvo, visine 3-4 m (ređe do 12 m). Stablo je najčešće krivo i poleglo po zemlji, mada ponekad može rasti i uspravno. Korenov sistem nema žilu srčanicu, već se brojni i veoma razgranati bočni korenovi šire u prečniku i do 10 m. Kora je sivosmeđa, nepravilno ispucala. Mlade grančice gole, svetlozelene, kasnije smeđe do crvenkastosive.[2][3]
Planinski bor je jednodoma ili dvodoma vrsta. Pupoljci su jajastoduguljasti, do 6 mm dugi, ušiljeni i jako smolasti. Četine rastu gusto na kratkim izbojcima, po 2 u rukavcu. Tamnozelene su boje, tvrde, 3-4 (8) cm duge, 1,5-2 mm široke, malo spiralno uvijene, ušiljene na vrhu, fino testeraste po obodu. Srpasto se savijaju ka grani. Smolni kanali smešteni subepidermalno.[2][3] Za razliku od većine drugih borova, kod krivulja četine ostaju na granama dugo, ponekad i više od 4 godine, što doprinosi gustini i dekorativnosti njegove krošnje.[4]
Cveta tokom juna-jula. Muški cvetovi se javljaju na prošlogodišnjim granama. Šišarke su na kratkoj dršci, pojedinačni ili do 4 u pršljenu, jajaste. Duge su 2-7 cm a široke 1,5-4 cm. Apofiza fertilne ljuspe je žutosmeđa do tamnosmeđa, rombična do kvadratna, piramidalno izbočena ili pljosnata. Grbica je svetlija, dok je rub u obliku prstena tamnije boje. Na grbici se vidi zakržljali ili jače izraženi šiljak. Seme je jajasto, dužine oko 5 mm, svetlo-sivosmeđe, sa 10-15 mm dugim kriocem. Sazreva krajem druge godine. Rasejava se vetrom.[2][3]
-
Mladi izbojak -
Grana sa četinama -
Muške strobile i mlade šišarke -
Zrele šišarke i seme
Razmnožava se iz semena, raste sporo i relativno je otporan prema insektima i bolestima.[4] Daleko veće štete sastojine krivulja pretrpele su zbog neplanskih seča, radi prikupljanja drveta za ogrev i stvaranja većih površina pod pašnjacima.[5]
Stanište
[uredi | uredi izvor]
Planinski bor krivulj raste na ekstremnim i nepovoljnim staništima, sa surovom planinskom klimom, vrlo oskudnim za život šumskoga drveća, na nadmorskim visinama preko 1400 m. Na vrlo hladnim, strmim ekspozicijama ima ga već na 1000 m n.v., a na visinama preko 2000 m n.v. često predstavlja gornju granicu šumske vegetacije, gde gradi guste i neprohodne sastojine.[5] Njegova staništa se odlikuju vrlo oskudnim uslovima za život drveća - kratak vegetacioni period, dugo zadržavanje snega, jaki vetrovi i dr. Zato je prilagođen najsurovijim uslovima i vrlo je otporan na sneg, hladnoću i vetar. Otporan je i na sušu i žegu jer je heliofilna vrsta, mada podnosi i delimičnu zasenu.[2][3][4]
Upotreba
[uredi | uredi izvor]
Njegov polegnut, grmolik i razgranat habitus, koji u krajnoj liniji rezultira iz posebnih ekoloških prilika koje vladaju u visokim planinama, nije prelazna, već je čvrsta nasledna osobina. Prenesen u sredinu u kojoj su isključeni ekološki faktori koji bi mogli izazvati taj njegov polegli i niski rast, krivulj ostaje i dalje žbun i grana se bez izrazito razvijenog centralnog, uspravnog debla.[5] Kompaktna krošnja, u gustom zasadu, uspešno zaustavnja snežne lavine i bujice, a njegov razgranat koren, prilagođen rastu na veoma plitkim i siromašnim podlogama, veoma dobro vezuje zemljište, pa je pogodan za pošumljavanje goleti u ekstremnim uslovima, gde treba sprečiti eroziju.[2][6]
Drvo krivulja često se koristi za ogrev. Tvrdo je i teško, pa stoga pogodno i za rezbarstvo.[2]
Značaj u ozelenjavanju
[uredi | uredi izvor]
Planinski bor krivulj se veoma rado koristi za ozelenjavanje, a naročito je podesan za sadnju na nagnutim terenima, gde se može uspešno koristiti za vezivanje tla. Najlepše izgleda posađen u alpinetumima, jer je kamenjar njegovo prirodno okruženje. Često se koristi i u malim vrtovima, ali i za sadnju u žardinjerama. Vrlo je čest po parkovima, gde dobro uspeva, jer zbog surovih uslova u prirodnom okruženju nije probirač uslova.[2][6]
Varijeteti
[uredi | uredi izvor]Veoma je varijabilna vrsta. Poznati su mnogi varijeteti i hortikulturni oblici. Kompleksna nomenklatura ovog bora zasniva se prvenstveno na varijabilnosti njegovih šišarki i habitusa:
- Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari (= P. montana var. mughus (Scop.) Willk.) - bor krivulj ili klekasti bor, ima rast većinom žbunast i polegnut. Grane su povijene, a šišarke simetriče, sjedeće ili na vrlo kratkoj dršci, jajaste ili skoro okruglaste. Raste u istočnim Alpima i na Balkanu, gde čini gornju granicu šumske vegetacije.
- Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari - patuljasti bor, raste kao žbun zaobljenog, poleglog oblika, širok do 3 m. Grane nejednake dužine, gusto razgranat, izbojci usmereni prema gore. Četine takođe neujednačene dužine, većinom kratke, usmerene prema gore. Šišarke simetrične, jajaste do okruglaste. Uspeva u subalpskom pojasu Alpa i Karpata.
- Pinus mugo var. rostrata (Ant.) Hoopers (= P. montana var. arborea Tubug, P. uncinata Ramond) - kukasti bor, kod koga su šišarke nesimetrične i vrlo zakrivljene, 5-6 cm duge. Raste u Pirinejima, Alpima i Karpatima. Prema nekim autorima u Pirinejima i zapadnim Alpama uspeva Pinus mugo var. rostrata, a na srednjoeuropskim tresetištima, istočnim Alpima i Karpatima dolazi Pinus mugo var. uncinata Willk. koji naraste kao nisko drvo, visine 10-20 m.[3]
-
Pinus mugo var. mughus (Scop.) Zenari -
Pinus mugo var. pumilio (Haenke) Zenari -
Pinus mugo var. uncinata Willk.
Postoji veliki broj ukrasnih formi, od kojih su najčešće:
- Pinus mugo 'Allgäu',
- Pinus mugo 'Compacta' (= P. m. f. compacta Slavin),
- Pinus mugo 'Frisia',
- Pinus mugo ’Gnom’ (= P. mughus ’Gnom’ den Ouden),
- Pinus mugo 'Hampy',
- Pinus mugo 'Hesse',
- Pinus mugo 'Kissen' (= P. m. brevifolia Zu Jeddeloh),
- Pinus mugo 'Kobold',
- Pinus mugo 'Mops',
- Pinus mugo 'Ophir',
- Pinus mugo 'Rotundata' (= P. montana var. rotundata Willk., P. obliqua Saunt.),
- Pinus mugo 'Slavinnii' (= P. m. slavinii Hornibr.),
- Pinus mugo 'Valley Cushion',
- Pinus mugo 'Veriegata',
- Pinus mugo 'Winter Gold'.[3]
-
Pinus mugo ’Gnom’ -
Pinus mugo 'Humpy' -
Pinus mugo 'Ophir' -
Pinus mugo 'Rotundata' -
Pinus mugo
'Valley Cushion' -
Pinus mugo
'Winter Gold'
Poznat je i hibrid između krivulja (P. mugo) i belog bora (P. sylvestris) pod nazivom P. rhaetica Bruegg. (= P. digenea Beck, P. celakovskiorum Ascher. et Graebn.).[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Pristupljeno 15. 2. 2016.
- ^ a b v g d đ e ž z Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 101—102.
- ^ a b v g d đ e ž „Pinus mugo Turra (Pinaceae) - planinski bor, klekovina, krivulj”. Šumarski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Pristupljeno 15. 2. 2016.
- ^ a b v Gilman, Edward F. „Pinus mugo - Mugo Pine (Fact Sheet ST-467, October 1994)” (PDF). e Environmental Horticulture Department, Florida Cooperative Extension Service, Institute of Food and Agricultural Sciences, University of Florida. Pristupljeno 15. 2. 2016.
- ^ a b v Fukarek, Pavle (1959). „Planinski bor - klekovina (Pinus mugo Turra) i njegovo značenje za zaštitu tla i vegetacije naših planina”. Narodne starine. Sarajevo: 203—318. Pristupljeno 15. 2. 2016.
- ^ a b Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0.
- Vukićević, Emilija (1982). Dekorativna dendrologija. Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 101—102.
- Lanzara, Paola (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska knjiga. str. 80.
- Buha, Milica (2005). Četinari, žive ograde i "zelene skulpture". Niš: Film publik art. str. 13. ISBN 978-86-85463-02-0.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- „Patuljasti bor”. Poljoinfo wiki. Pristupljeno 15. 2. 2016.
- Bionet škola Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. јануар 2009)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
