Džek Vilšir
Džek Vilšir | |||
---|---|---|---|
Lični podaci | |||
Puno ime | Džek Endru Gari Vilšir[1] | ||
Datum rođenja | [2] 1. januar 1992. | ||
Mesto rođenja | Stivenidž, Ujedinjeno Kraljevstvo | ||
Visina | 1,72 m[3] | ||
Pozicija | Vezni | ||
Juniorska karijera | |||
2001—2008 | Arsenal | ||
Seniorska karijera* | |||
Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
2008—2018 2010 2016—2017 2018—2020 2021—2021 2021—2021 |
Arsenal → Bolton (poz.) → Bornmut (poz.) Vest Hem junajted Bornmut Komo |
125 14 27 16 14 1 |
(7) (1) (0) (0) (1) (0) |
Reprezentativna karijera | |||
2006—2007 2007—2009 2009 2009 2010—2016 |
Engleska do 16 Engleska do 17 Engleska do 19 Engleska do 21 Engleska |
2 9 1 7 34 |
(0) (0) (0) (0) (2) |
* Datum aktuelizovanja: 1. maj 2021. |
Džek Endru Gari Vilšir (engl. Jack Andrew Garry Wilshere; rođen 1. januara 1992) je engleski fudbaler koji igra na poziciji veznog igrača.
Vilšir je proizvod Arsenalove fudbalske akademije, u kojoj je impresionirao od najmlađih kategorija. Za prvi tim Arsenala debitovao je 2008, kada je postao najmlađi debitant koji je igrao utakmicu u ligi u istoriji Arsenala, sa samo 16 godina i 256 dana. Vilšir je osvojio brojne nagrade, uključujući i PFA mladi igrač godine, bio je uključen u PFA tim godine, kao i nagradu za igrača godine Arsenala, po glasovima navijača u njegovoj prvoj celoj sezoni u Arsenalu tokom sezone 2010-2011.
Vilšir je reprezentativac Engleske, a prethodno je nastupao i za reprezentativne selekcije uzrasta do 16, 17, 19 i 21 godinu. Za seniorsku reprezentaciju debitovao je na meču protiv Mađarske, kada je imao samo 18 godina i 222 dana, što ga je učinilo dvanaestim najmlađim debitantom u istoriji Engleske reprezentacije.
Detinjstvo i odrastanje
[uredi | uredi izvor]Vilšir je rođen u Stivenidžu, živeo je u obližnjem Hičinu, gde je odrastao i bio kapiten školskog tima. Predvodio je fudbalski tim škole do osvajanja više okružnih kupova, kao i do trijumfa u Nacionalnom kupu do 15 godina kada je bio osmi razred.
Klupska karijera
[uredi | uredi izvor]Arsenal
[uredi | uredi izvor]Omladinski klub i rezerve
[uredi | uredi izvor]Vilšir se pridružio Arsenalovoj akademiji oktobra 2001. kada je imao devet godina. Brzo je napredovao, i sa 15 godina je imenovan za kapitena tima ispod 16; a takođe je imao nekoliko nastupa za tim ispod 18 godina. Leta 2007. Vilšir je nastupao u Čampions Jut Kup u Maleziji i po povratku u Englesku, Stiv Bold, trener Arsenalove akademije postavio ga je u početnu postavu u meču protiv Čelsijevog do 18 tima. Prvi gol za omladinski tim do 18 postigao je protiv Aston Vile u pobedi od 4-1. Zatim je postigao het-trik protiv Vatfordovih omladinaca, i time pomogao timu da dođe do titule. Prvu punu sezonu za tim do 18 godina završio je sa 13 golova u 18 nastupa, većinom dok je imao 15 godina.
Februara 2008. kada je imao 16 godina je zabeležio prvi nastup za Arsenalove rezerve protiv Redinga, i postigao je jedini gol Arsenala na tom meču, koji se završio kao nerešen. Postigao je atraktivan gol protiv Vest Hemovih rezervi u martu, na meču koji je posmatrao i trener prvog tima Arsen Venger. Učestvovao je i u osvajanju Feroli kupa tima do 16 godina, gde je imenovan kao igrač turnira. Odigrao je i bitnu ulogu u osvajanju FA kupa za mlade 2009. godine, postigavši gol u polufinalu i osvajanjem nagrade za igrača utakmice u finalu protiv Liverpula.
Sezona 2008-09
[uredi | uredi izvor]Venger je Vilširu dao mesto u prvom timu Arsenala sezone 2008-09, kada mu je dodeljen dres broj 19. Debitovao je u Premier ligi na meču protiv Blekburn Roversa septembra 2008, kada je ušao kao izmena umesto Robina van Persija. Sa 16 godina i 256 dana, postao je Arsenalov najmlađi debitant, rekord je do tada držao Sesk Fabregas. Deset dana nakon debija, 23. septembra, Vilšer je postigao svoj prvi gol za Arsenal u pobedi od 6-0 protiv Šefild Junajteda u Liga kupu. Novembra 25, Vilšer je ušao kao izmena u meču Lige šampiona protiv Dinamo Kijeva, tako je postao tek peti šesnaestogodišnjak koji je igrao u tom takmičenju.
Sezona 2009-10
[uredi | uredi izvor]Za vreme priprema za sezonu, Vilšir je postigao dva gola, i dva puta je imenovan za igrača utkakmice kada je Arsenal osvojio prijateljski turnir, Emirats kup. Septembra 22. 2009, bio je u početnoj postavi Arsenala u pobedi 2-0 nad Vest Bromvič Albionom. U 37. minutu meča, bio je uključen u kontroverzni incident sa Džeromom Tomasom, kada je Tomas udario Vilšira u glavu i zaradio crveni karton.
Pozajmica u Bolton
[uredi | uredi izvor]Januara 29. 2010, Vilšir je poslat u Bolton na pozajmicu do kraja tekuće sezone. Debitovao je u meču protiv Mančester Sitija u februaru, kada je postigao svoj prvi gol za Bolton, ujedno i prvi gol u Premijer ligi. Impresionirao je čelnike Boltona, koji su pokušali da ga potpišu na još jednu sezonu, ali neuspešno.
Sezona 2010-11
[uredi | uredi izvor]Vilšir je započeo sezonu 2010-11 ostvarivši debi za seniorsku reprezentaciju Engleske u avgustu, tako je postao deseti najmlađi reprezentativac ikada. Takođe je i započeo nekoliko premijerligaških utakmica, u remiju protiv Liverpula, u pobedi od 6-0 protiv Blekpula pre nego što je ušao kao izmena protiv Blekburna, sve vreme je prikazivao dobru formu. Dobra forma je nastavljena kroz oktobar, ali je prekinuta crvenim kartonom protiv Birmingem sitija 16. oktobra. Vilšir je učestvovao u evropskom takmičenju protiv Šahjtor Donnjecka gde je odigrao odličnu utakmcu i postigao četvrti gol na meču.
Vilšir je postao standardan pored Aleksa Songa u srcu Arsenalove sredine tokom narednih meseci. Ova uloga je značila da je imao odgovornost čuvanja Arsenalove zadnje linije protiv Čelsija. Protiv Mikela Esijena i Džon Obi Mikela, osamnaestogodišnjak je hvaljen za pokazivanje izuzetne fizičke snage tokom meča koji je rasenal pobedio 3-1. Zabeležio je sedam nastupa tokom januara, nastavljajući svoje partnerstvo sa Aleksom Songom na sredini terena. Menadžer engleske reprezentacije Fabio Kapelo opisao ga je kao "budućnost" i objavio svoju nameru da ga stavi na sredinu reprezentacije. Vilšir je sezonu završio sa 49 nastupa u svim takmičenjima za Arsenal.
Sezona 2011-12
[uredi | uredi izvor]Tokom leta pred sezonu 2011-12, Vilšir je doživeo povredu članka tokom prijateljske utakmice protiv Njujork Red Bulsa, i tokom prvih nekolika meseci povrede, Arsen Venger rekao je: "Vesti o Džeku su veoma pozitivne", dodao je: "Ne, neće se vratiti ranije, poštovaćemo odlaganje, računam do sredine februara." Nakon uspešne operacije, Vilširovo učestvovanje je bilo minimalno.
Tokom dalje rehabilitacije, izgledalo je kao da će se Vilšir oporaviti, Venger je dodao: "Teško je odrediti datum za Džela, prolazimo nedelju po nedelju. Poslednji snimci su veoma dobri tako da ne brinemo. Radi se o napretku i spremnosti, ali, ne možemo znati tačan datum." Ipak, Vilšir je ostao isključen iz ostatke sezone. Povreda je značila da nije učestvovao ni u jednom meču cele sezone, uključujuči i Olimpijske igre 2012, kao i UEFA Evropsko prvenstvo 2012.
Sezona 2012-13
[uredi | uredi izvor]Vilšir je nastavio svoj oporavak od povrede članka, zbog koje je propustio celu prošlu sezonu." Još uvek moramo da ih[njega i Bakarija Sanju] procenimo posle internacionalne pauze" rekao je Arsen Venger. Vilšir se vratio u prvi tim, i zabežio prvi start u 17 meseci(524 dana), igrajući u pobedi nad Kvins Park Rendžersima. Dvadesetgodišnjak je napravio trenutni uticaj, u borbenom izdanju došao je do nagrade za igrača utakmice. "Odličan je osećaj vratiti se, sav taj rad i dugi dani na treningu su se konačno isplatili", rekao je Vilšir.
Nastavio je da nastupa za Arsenal, zabeležio je šest utakmica u decembru, kada je osvojio još jednu nagradu za igrača utakmice protiv Vest Bromvič Albiona. Mladi veznjak posvetio je svoju budućnost klubu nakon potpisivanja novog ugovora, na radost Arsena Vengera, koji je izjavio: "Džek je trenutno najbolji, lider grupe mladih engleskih igrača. Srećni smo što smo došli do novog ugovora."
Vilšir je nastavio da pruža odlične partije u prvom mesecu 2013, igrajući ulogu u svim Arscenalovim mečevima, postigao je pobedonosni gol protiv Svonsija u FA kupu. U međuvremenu, Vilširu je dodeljena kapitenska traka kada je standardni kapiten Tomas Vermelen povređen na utakmici protiv Vest Hema. "Vilšer je čovek koji se prirodno ne boji ničega na fudbalskom terenu i to je uglavnom odlika vođe." Venger je rekao. "On želi da pobedi i to pokazuje. Naravno da će biti jedan od lidra ovog kluba - zapravo već jeste. Lider je neko ko radi sve na terenu da pomogne svom timu da pobedi, i on radi upravo to." Odigrao je ceo derbi severnog Londona protiv Totenhem Hotspura pre nego što je zadobio povredu zbog koje je propustio ostatak mečeva tog meseca.
U sva tri Arsenalova meča u maju ušao je kao izmena. "Džek će imati malu, blagu operaciju na kraju sezone", objasnio je Arsen Venger pre utakmice sa Viganom. "To je veoma, veoma, veoma, mala operacija. Neće biti problema. Trenutno, koristimo ga samo u utakmicama u kojima je stvarno potreban."
Sezona 2013-14
[uredi | uredi izvor]Vilšir je započeo sezonu igrajući na levom krilu zbog povreda koje su zadesile krilne igrače prve postave kao što su Lukas Podolski, Aleks Okslejd-Čemberlejn i Teo Volkot. Postigao je prvi gol sezone 6. oktobra u remiju 1-1 protiv Vest Bromvič Albiona. Drugi gol je postigao 19. oktobra u pobedi od 4-1 protiv Norviča na Emiratima. I, 26. novembra, prvi put je postigao dva gola na meču u pobedi od 2-0 protiv Olimpika iz Marseja u utakmici Lige šampiona. Prvi gol na toj utakmici bio je najbrži gol od strane engleskog igrača u najvišem ranku evropskog fudbala, nakon 29 sekundi.
Tokom meča protiv Mančester Sitija 14. decembra, Vilšir je suspendovan na dve utakmice zbog uvredljivih gestikulacija tokom meča.
Januara 13, Vilšir je učestvovao u oba Arsenalova gola protiv Aston Vile u meču koji je Arsenal dobio 2-1. Četvrtu asistenciju u sezoni ostvario je u pobedi nad Fulamom, 18. januara, asistirajući Santiju Kazorli. Vilšir je nastupio u prijateljskom meču Engleske protiv Danske. Međutim, nakon uklizavanja Danijela Agera, Vilšir je zadobio povredu levog stopala što je dovelo do pauze od šest nedelja, zbog koje je propustio ključne utakmice protiv Čelsija i Mančester Sitija, kao i polufinale FA kupa protiv Vigana 12. aprila. Maja 17. Vilšir je ušao u igru kao izmena tokom finala FA kupa 2014. kada je Arsenal pobedio Hal Siti 3-2 na Vembliju za njihov prvi trofej od 2005. godine.
Maja 28, Vilširov gol protiv Norviča je proglašen za BBC gol sezone uz 42% glasova.
Sezona 2014-15
[uredi | uredi izvor]Avgusta 10, Vilšir je bio u početnoj postavi kada je Arsenal osvojio FA komjuniti šild 2014 pobedivši Mančester Siti 3-0. Takođe je postigao gol i asistirao kod kuće protiv istog tima 13. septembra.
Septembra 27, Vilšir je bio isključen na 3 meseca nakon operacije levog članka kada je povredio ligamente u porazu od 1-2 protiv Mančester Junajteda.
Maja 25. 2015. godine, Vilšir je postigao atraktivan gol van kaznenog prostora kada je Arsenal povedio Vest Brom 4-1, i tako obezbedio mesto u grupnoj fazi UEFA Lige šampiona za sledeću sezonu. Taj gol je kasnije izglasan za BBC Gol sezone, što je učinilo vilšira prvim igračem koji je osvoju tu nagradu dva puta za redom od osnivanja Premijer Lige.
Maja 30, Vilšir je ušao kao izmena u finalu FA kupa 2015, u pobedi od 4-0 nad Aston Vilom na Vembliju. Na proslavi titule nakon finala, vodio je navijače u uvredljivom obraćanju lokalnih rivala, Totenhema. Pošto je već bio upozoren od fudbalske asocijacije nakon sličnog ponašanja prošle sezone, osuđen je za loše, nesportsko ponašanje.
Sezona 2015-16
[uredi | uredi izvor]Vilšir je polomio fibulu tokom predsezone u avgustu, i prvobitno je trebalo da bude van terena nekoliko nedelja. Međutim, u septembru, podlegao je operaciji noge i bio je otpisan za naredna 3 meseca. Februara 2016, Vilšir je izjavio da radi na tome da postane spreman. Priznao je da je frustriran povredama, ali da želi da ostane motivisan da se vrati na teren. Aprila 8. 2016, Vilšir se vratio na teren posle 10 meseci kada je bio starter u meču protiv Njukasla ispod 21 godine, a prvi gol posle povratka postigao je nakon 2 nedelje, protiv Vest Broma. Aprila 24. Vilšir se vratio u prvi tim Arsenala protiv Sanderlenda, kada je ušao kao izmena u 84. minutu umesto Mesuta Ozila.
Pozajmica u Bournmout
[uredi | uredi izvor]Avgusta 31. 2016, Vilšir je potpisao pozajmicu u Bornmout na celu 2016-17 sezonu, dodeljen mu je broj 32, koji je do tada nosio vezni igrač Junan O'kejn. Septembra 10. 2016. Vilšir je odigrao prvi meč za Bournmout kada je ušao u 63. minutu kao izmena protiv Vest Bromvič Albiona u trijumfu od 1-0. Vilšir je tada osvojio uzastopne nagrade za najboljeg igrača meseca Bournmouta, u novembru i decembru. Aprila 15. 2017, Vilšir je doživeo još jednu povredu leve fibule nakon okršaja sa Harijem Kejnom u meču protiv totenhema na Vajt Hart Lejnu. Aprila 19. 2017, potvrđeno je da će Vilšir propustiti ostatak sezone nakon 29 nastupa za Bournmout, i da će biti vraćen Arsenalu.
Sezona 2017-18
[uredi | uredi izvor]Tokom leta pre sezone 2017-18, različiti klubovi su pokazali interesovanje za Vilšira, ali do sredine avgusta Arsen Venger je potvrdio da ima planove za njega ove sezone. Septembra 15, ostvario je prvi nastup za Arsenal od avgusta 2016. kao izmena u drugom poluvremenu protiv Kelna u Ligi Evrope. Septembra 20, Vilšir je zabeležio i prvi start u više od 16 meseci protiv Donkaster Roversa i odigrao je punih 90 minuta. Vilšir je primio pohvale za nastup jer je konstatno pokazivao kreativnost i viziju na sredini terena.
Oktobra 22, odigrao je prvi meč u Premijer Ligi te sezone kao izmena u pobedi od 5-2 nad Evertonom na Gudison Parku, asistirajući za gol Arona Remzija. Decembra 7, Vilšir je postigao prvi gol za Arsenal nakon 928 dana kada je Arsenal pobedio BATE Borisov 6-0 u Ligi Evrope.
Vilširovi nastupi u grupnoj fazi Ligi Evrope i povreda Arona Remzija dovele su do toga da bude u prvoj postavi Arsenala od maja 2016. godine u remiju 0-0 protiv Vest Hema 13. decembra 2017. To je takođe bio i prvi put da je odigrao punih 90 minuta u meču Premijer Lige za klub još od septembra 2014. Januara 3. 2018, u njegovom šestom uzastopnom startu u Premijer Ligi, Vilšir je postigao prvi gol u ligi nakon dve i po godine u remiju 2-2 kod kuće protiv londonskih rivala Čelsija.
Internacionalna karijera
[uredi | uredi izvor]Omladinski sastav
[uredi | uredi izvor]Od 2006, Vilšir je nastupao za timove Engleske reprezentacije većeg uzrasta. Vilšir je imao samo 14 godina kada je igrao za tim do 16 godina 2006. godine. Sa 15 godina, počep je da igra za reprezentaciju do 17 godina. Imenovan je u ekipu za 2009 UEFA Evropsko prvnestvo do 17 godina u maju, započeo je prva dva meča, posebno impresionirajući u drugom meču protiv Nemačke pre nego što je bio povređen, zbog čega nije igrao finale. Nakon prvenstva, bio je uključen u 10 budćih zvezda sa turnira.
Septembra 11. 2009, ušao je kao izmena za reprezentaciju do 21 protiv Holandije u remiju od 0-0.
Prvi tim
[uredi | uredi izvor]Avgusta 7. 2010, Vilšir je pozvan u prvi tim Engleske reprezentacije prvi put za prijateljsku utakmicu protiv Mađarske. Debitovao je u 11. avgusta 2010, kada je ušao kao izmena u 83. minutu umesto Stivena Džerarda. Ovo ga je učinilo desetim najmlađim igračem ikada koji je igrao za Englesku, sa 18 godina i 222 dana.
Februara 9. 2011, Vilšir je ostvario pravi debi kada je bio u prvoj postavi u utakmici protiv Danske. Impresionirao je bez obzira što je igrao poziciju na koju nije navikao, odmah ispred odbrane, i hvaljen je od strane trenera Fabia Kapela. Marta 25. 2011, Vilšir je ostvario debi u takmičarskoj utakmici u kvalifikacijama za UEFA Euro 2012 protiv Velsa. Ostvario je još jedan nastup tokom kvalifikacija, ali je propustio turnir zbog povrede.
Februara 6. 2013, Vilšir je ostvario prvi nastup za Englesku od 2011. zbog povreda, i imenovan je za igrača uktamice kada je Engleska savlada Brazil 2-1 na Vembliju. Vilširov nastup je široko hvaljen od mnogih, uključujući i trenera Roja Hodžsona, kapitena Stivena Džerarda, Vejna Runija i Frenka Lamparda. Bio je u sastavu Engleske reprezentacije na FIFA svetskom prvenstvu 2014, kada je ušao kao izmena u 73. minutu u prvom meču protiv Italije. U poslednjem meču grupne faze je bio starter protiv Kostarike, kada je Engleska već bila eliminisana iz turnira.
Vilšir je imenovan za igrača utakmice u šest od sedam kvalifikacionih mečeva za UEFA Euro 2016. Prve golove za reprezentaciju postigao je na 28. nastupu 14. juna 2015, u kvalifikacionom meču za Evropsko prvenstvo 2016 protiv Slovenije, kada je postigao dva gola iz udaljenosti, i tako je pomogao timu da pobedi 3-2 u Ljubljani.
Vilšir je bio izabran 2018. za prijateljske mečeve u pripremi za FIFA Svetsko prvenstvo 2018 u Rusiji. Maja 16. 2018, izostavljen je sa spiska od 23 igrača Engleske reprezentacije koje je izabrao trener Geret Sautgejt.
Stil igre
[uredi | uredi izvor]Vilšir je najpoznati po svojoj kretnji, viziji, dodavanju, kao i po sposobnosti da vodi ekipu na terenu. Arsen Venger ga je opisao da ima "špansku tehniku, ali englesko srce". Oven Kojl, menadžer Boltona tokom Vilširove pozajmice u klubu, hvalio je njegovu sposobnost da "uđe u duel i izdrži udarac", bez obzira na njegovu visinu. Međutim, vođa Arsenalove akademije Lijam Brejdi zabeležio je da je Vilšir imao problema sa ponašanjem na početku karijere.
Vilšir je igrao na više različitih pozicija, uključujući ofanzivnog veznog, krilo, a najčešće kao vezni igrač sredine terena. Vilširov stil igre je često upoređivan sa stilom Arsenalove legende Lijama Brejdija, dok sam Brejdi Vilšira predstavlja kao poslednji iz linije tehnički nadarenih engleskih igrača od Glena Hodla do Vejna Runija.
Nakon oporavka od povrede u sezoni 2012-13, Vilšir je hvaljen za svoje nastupe i potencijal od strane brojnih cenjenih igrača: defanzivac Barselone i Brazila Dani Alves Vilšira predstavio je kao "odličan igrač", i poredio njegov potencijal sa legendama Barselone Andresom Inijestom i Ćavijem; Bivši veznjak Mančester Junajteda i Nemačke reprezentacije Bastijan Švajnštajger nazvao je Vilšira: "jedan od najboljih igrača" na njegovoj poziciji; i napadač Borusije Dortmund i Nemačke Marko Rojs nazvao ga je "savršenim igračem".
Bivši italijanski reprezentativac i trenutno trener Milana Đenaro Gatuzo rekao je za Vilšira: "On možda nije prebrz ali ima veštinu, ima tehniku. Kada dobije loptu, zna tačno gde da je pošalje... Ima mentalitet engleskog igrača ali igra kao Španac".
Vilšir je izjavio da mu je ambicija da eventualno postane kapiten Arsenala i Engleske. Bivši trener engleske reprezentacije Roj Hodžson je rekao: "Vilšir ima karakter, i kvalitet da prihvati odgovornost, da prihvati pritisak. Predviđam fantastičnu englesku karijejru za njega. Složio bih se sa Arsenom Vengerom i rekao bih da Džek ima kvalitete da bude kapiten Engleske, nema sumnje u to".
Privatni život
[uredi | uredi izvor]Rođen u porodici Vest Hemovih navijača, Vilšir je bio navijač Arsenala otkad je postao član kluba sa 9 godina.
Vilšir je ranim satima 29. avgusta 2010. kada je bio umešan u tuči. Ispostavilo se da je Vilšir samo smirivao situaciju pa zato nije osuđen. Marta 2011, Vilšir je primio opomenu od policije za pljuvanje na vozača taksija, koji je nosio kačket Arsenalovog rivala, Totenhema, nakon što je vozač odbio da ga vozi kući jer je bio previše pijan.
Septembra 29. 2011, Vilširova devojka Lauren Nil rodila je njihovog sina, Arčija Džeka Vilšira. Septembra 26. 2013, Nil je rodila njihovo drugo dete, Delajlu Grejs Vilšir, Od sredine 2015. godine, Vilšir je u vezi sa ćerkom svog berberina, Andrijanom Majkl. Juna 2017, Vilšir i Majkl su se venčali u Toskani, Italija.
Vilšir se nalazio na naslovnoj strani igrice FIFA 12, zajedno sa Vejnom Runijem. Novembra 2011, Vilšir je postao ambasador bolnice svetog Jovana. Decembra 16. 2014. Vilšir je objavio svoju podršku za UNHCR u njihovom prikupljanju sredstava za pomoć stanovnicima Filipina zahvaćenim tajfunom.
Nagrade
[uredi | uredi izvor]Arsenalov omladinski klub
- FA kup za mlade: 2008-09
Arsenal
- FA kup: 2013-14, 2014-15
- FA Komjuniti Šild: 2014
- Liga kup drugo mesto: 2010-11
Individualno
- BBC Gol sezone: 2013-14, 2014-15
- PFA mladi igrač godine: 2010-11
- PFA Tim sezone: 2010-11 Premijer Liga
- Arsenalov igrač sezone: 2010-11
- Bournmout igrač meseca: Novembar 2016, Decembar 2016
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Jack Wilshere”. Barry Hugman's Footballers. Arhivirano iz originala 01. 01. 2019. g. Pristupljeno 1. 1. 2019.
- ^ Hugman, Barry J., ur. (2010). The PFA Footballers' Who's Who 2010–11. Edinburgh: Mainstream Publishing. str. 440. ISBN 978-1-84596-601-0.
- ^ „Jack Wilshere: Overview”. Premier League.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Džek Vilšir profil na sajtu FK Arsenala
- Džek Vilšir Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. jul 2010) profil na sajtu Fudbalske asocijacije
- Džek Vilšir na sajtu Sokerbejs