Pređi na sadržaj

Jednorog

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jednorog
Smatra se kako samo nežna devica može umiriti nestašnu narav jednoroga, Domenikinova freska oko 1604–05 (palata Farnese, Rim)[1]
Lični podaci
Druga imenaMonoserus
Mitologija
MitologijaŠirom sveta
GrupisanjeMitologija

Prema mitologiji, jednorog je beli konj sa rogom na čelu, čim telom teče srebrna krv. Veruje se da će onaj ko ubije to veličantveno biće i pije njegovu krv, biti zauvek proklet. Osim toga, veruje se da njegova krv spašava čoveka na samrti, ali spašena osoba je tada osuđena na prokletstvo poluživota. Prah napravljen od njegovog roga smatra se čudotvornim lekom za sve bolesti. O njegovom postojanju nema materijalnih dokaza, budući da su navodni jednorogovi rogovi zapravo izduženi prednji zub narvala,[2][3] retke vrste morskih sisara.

Jednorogov izgled je ranije mnogim prirodnjacima izgledao sasvim moguć; belo ili žuto krzno, vitko mišićavo telo, kratka razigrana griva, brzina pokreta i ono najistaknutije, beli, veliki uvrnuti rog koji raste iznad njegovih očiju. Doživljavalo ga se kao elegantnu životinju laganog hoda, vitkog tela, duge grive, ponosno naglašenog vrata i plemenitih krupnih očiju. O jednorogu se piše već više od 3000 godina. Autori su najčešće ljudi zdravstvenog i društvenog ugleda kojima bi se trebalo verovati. U njihovim očima jednorog je zaista postojao. Godine 1905. slovački radnici su, prokopavajući okno u jednom rudniku, otkrili životinjske kosture, a pretpostavljalo se da su to bili ostaci legendarnog jednoroga, ali istraživanja su se nastavljala. Dokazi postojanja jednoroga više se nisu našla.

Neki naučnici smatraju da je goveđi tip jednoroga prikazan na pečatima civilizacije doline Inda iz bronzanog doba, a tumačenje ostaje kontroverzno. Konjski oblik jednoroga pominju stari Grci u izveštajima o prirodnoj istoriji raznih pisaca, uključujući Ktesija, Strabona, Plinija Mlađeg, Elijana[4] i Kozmu Indikopleusta.[5] Biblija takođe opisuje životinju, re'em, koju neki prevodi prevode kao jednorog.[4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Pečat Inda i savremeni otisak; jednorog i kadionica ili jasle (?), 2600–1900. p. n. e.
Jednorog u Apadani, Susa, Iran

U antici

[uredi | uredi izvor]

Jednorozi se ne nalaze u grčkoj mitologiji, već u prikazima prirodne istorije, jer su grčki pisci prirodne istorije bili uvereni u stvarnost jednoroga, za koje su verovali da žive u Indiji, za njih dalekom i fantastičnom carstvu. Najraniji opis je od Ktesije, koji ih je u svojoj knjizi Indika ("O Indiji") opisao kao divlje magarce, brhonogih kopita, koji imaju rog dug kubit i po (700 mm, 28 inches) i obojen belo, crveno i crno.[6] Za meso jednoroga se govorilo da je previše gorko za jelo.[7]

Ktesije je svoje podatke dobio dok je živeo u Persiji. Jednorozi na reljefnoj skulpturi pronađeni su u drevnoj persijskoj prestonici Persepolisu u Iranu.[8] Aristotel je verovatno sledio Ktesiju kada pominje dve jednoroge životinje, oriksa (neku vrstu antilope) i takozvanog „indijskog magarca“ (ἰνδικὸς ὄνος).[9][10] Antigon Karistovski je pisao i o jednorogom „indijskom magarcu“.[11] Strabon kaže da je na Kavkazu bilo jednorogih konja sa jelenskim glavama.[12] Plinije Stariji pominje oriksa i indijskog vola (možda velikog jednorogog nosoroga) kao jednoroge zveri, kao i „veoma žestoku životinju zvanu monoceros koja ima glavu jelena, noge slona, i rep vepra, dok je ostatak tela kao u konja; duboko cvili i ima jedan crni rog, koji mu izlazi iz sredine čela, dva lakta [900 mm, 35 inches] u dužinu."[13] U O prirodi životinja (Περὶ Ζῴων Ἰδιότητος, De natura animalium), Elijan, citirajući Ktesija, dodaje da Indija proizvodi i konja sa jednim rogom (iii. 41; iv. 52),[14][15] i kaže (xvi. 20)[16] da se monoceros (grč. μονόκερως) ponekad nazivan kartazonos (grč. καρτάζωνος), što može biti oblik arapskog karkadann, što znači „nosorog“.

Kosma Indikopleustes, trgovac iz Aleksandrije koji je živeo u 6. veku, otputovao je u Indiju i potom napisao dela o kosmografiji. On daje opis jednoroga na osnovu četiri mesingane figure u palati kralja Etiopije. On navodi, iz izveštaja, da je „nemoguće uzeti ovu divlju zver živu; i da je sva njena snaga u njenom rogu. Kada se nađe progonjena i u opasnosti da bude zarobljena, baci se sa provalije i tako se dobro okreće pri padu, da primi sav udar na rog i tako pobegne živa i zdrava".[17][18]

Srednji vek i renesansa

[uredi | uredi izvor]
Divlja žena sa jednorogom, tapiserija, oko 1500–1510 (Istorijski muzej Bazela)

Srednjovekovna saznanja o fantastičnoj zveri potiču iz biblijskih i antičkih izvora, a stvorenje je na različite načine predstavljano kao vrsta divljeg magarca, koze ili konja.

Prethodnik srednjovekovnog bestijarija, sastavljenog u kasnoj antici i poznat kao Fiziolog (Φυσιολόγος), popularizovao je razrađenu alegoriju u kojoj je jednorog, zarobljen od strane devojke (koja predstavlja Devicu Mariju), predstavljao inkarnaciju. Čim je jednorog ugleda, položi joj glavu na krilo i zaspi.[19] Ovo je postala osnovna amblematska oznaka koja leži u osnovi srednjovekovnih predstava o jednorogu, opravdavajući njegovu pojavu u sekularnoj i religioznoj umetnosti. Jednorog je često prikazan u lovu, što dovodi do paralele i sa ranjivim devicama, a ponekad i sa Hristovim stradanjem. Mitovi se odnose na zver sa jednim rogom koju može ukrotiti samo devica; kasnije su neki pisci ovo preveli u alegoriju o Hristovom odnosu sa Devicom Marijom.

Jednorog je takođe figurirao u dvorskim terminima: za neke francuske autore iz 13. veka kao što su Tibo od Šampanja i Rišar de Furnival, ljubavnika privlači njegova dama kao što jednoroga privlači devica. Sa usponom humanizma, jednorog je dobio i pravoslavnija sekularna značenja, simbol čedne ljubavi i vernog braka. Ovu ulogu igra u Petrarkinom Trijumfu čednosti, a na poleđini portreta Batiste Strocija Pjera dela Frančeske, uparen sa portretom njenog supruga Federika da Montefeltra (naslikano oko 1472–1474), Bjankinovu trijumfalna kočija vuče par jednoroga.[20]

Međutim, kada se jednorog pojavljuje u srednjovekovnoj legendi o Varlamu i Josafatu, koja je ultimatno izvedena iz Budinog života, on predstavlja smrt, kao što Zlatna legenda objašnjava.[21] Jednorozi u religioznoj umetnosti su uglavnom nestali nakon što ih je Molan osudio nakon Tridentskog sabora.[22]

Jednorog, kojeg može ukrotiti samo devica žena, bio je dobro utvrđen u srednjovekovnom predanju u vreme kada ih je Marko Polo opisao kao „jedva manje od slonova. Imaju dlaku bivola i stopala kao u slona. Imaju jedan veliki crni rog na sredini čela... Imaju glavu kao divlje svinje... Vreme provode tako da se najradije valjaju u blatu i mulju. Veoma su ružne zveri. Mi kažemo da su dopustili da ih zarobe device, ali su potpuno suprotni našim shvatanjima." Jasno je da je Marko Polo opisivao nosoroga.[23]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Zampieri Domenico, Madonna e unicorno”. Fondazione Federico Zeri, University of Bologna. 
  2. ^ „E. T. Newton. 1891. The vertebrata of the Pliocene deposits of Britain. Memoirs of the Geological Survey of the United Kingdom”. Memoirs of the Geological Survey, Great Britain. 1891. 
  3. ^ „Monodon monoceros Linnaeus 1758 (narhwal)”. PBDB.org. 
  4. ^ a b Phillips, Catherine Beatrice (1911). „Unicorn”. Ur.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 27 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 581—582. 
  5. ^ „Cosmas Indicopleustis - Christiana Topographia (MPG 088 0051 0476) [0500-0600] Full Text at Documenta Catholica Omnia” (PDF). www.documentacatholicaomnia.eu. 
  6. ^ Ctesias (390 BC). „45”. Indica (Τα Ἰνδικά). Arhivirano iz originala 2012-07-16. g. Pristupljeno 2020-03-26.  (quoted by Photius)
  7. ^ Bhairav, J. Furcifer; Khanna, Rakesh (2021). Ghosts, Monsters, and Demons of India (na jeziku: engleski). India: Blaft Publications Pvt. Ltd. str. 395. ISBN 9789380636467. 
  8. ^ Hamilton, John (2010). Unicorns and Other Magical Creatures. ABDO Publishing Company. ISBN 978-1617842818. 
  9. ^ Aristotle (c.350 BC). „Book 3. Chapter 2.”. On the Parts of Animals (Περι ζώων μορίων). trans. William Ogle. Arhivirano iz originala 2008-05-01. g. 
  10. ^ Aristotle (c.343 BC). „Book 2. Chapter 1.”. History of Animals (Περί ζώων ιστορίας). trans. D'Arcy Wentworth Thompson. Arhivirano iz originala 2007-06-30. g. 
  11. ^ Antigonus, Compilation of Marvellous Accounts, 66
  12. ^ Strabo (before 24 AD). „Book 15. Chapter 1. Section 56.”. Geography. 
  13. ^ Pliny (77 AD). „Book 8, Chapter 31”. Natural History. trans. John Bostock.  Also Book 8, Chapter 30, and Book 11, Chapter 106.
  14. ^ Aelian (220) [circa]. „Book 3. Chapter 41.”. On the Nature of Animals (Περὶ Ζῴων Ἰδιότητος, De natura animalium). trans. A.F.Scholfield. 
  15. ^ Aelian (220) [circa]. „Book 4. Chapter 52.”. On the Nature of Animals (Περὶ Ζῴων Ἰδιότητος, De natura animalium). trans. A.F.Scholfield. 
  16. ^ Aelian (220) [circa]. „Book 16. Chapter 20.”. On the Nature of Animals (Περὶ Ζῴων Ἰδιότητος, De natura animalium). trans. A.F.Scholfield. 
  17. ^ Cosmas Indicopleustes (6th century). „Book 11. Chapter 7.”. Christian Topography. 
  18. ^ Manas: History and Politics, Indus Valley. Sscnet.ucla.edu. Retrieved on 2011-03-20.
  19. ^ Hall, str. 160
  20. ^ Marilyn Aronberg Lavin, 2002. Piero della Francesca, pp. 260–65.
  21. ^ Hall, str. 184
  22. ^ Hall, str. 305
  23. ^ Brooks, Noah (1898). The Story of Marco Polo (2015 reprint izd.). Palala Press (originally The Century Co.). str. 221. ISBN 978-1341338465. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Jednorog na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Једнорог&oldid=28410448”