Википедија

Haiku

Haiku (japanski 俳句) je jedna od najpoznatijih vrsta japanske poezije. Konačno definisana u 17. veku. Sastoji se od tri stiha koji imaju 17. slogova. Haiku pokazuje izuzetno koncentrisani moment prirode, koji je povezan s događajima u ljudskoj unutrašnjosti. Prvi stih haiku idealno ilustruje osnovnu sliku, atmosferu, osećaja ili misli. Haiku vrlo često sadrži reči koje se odnose na određeno godišnje doba. Reči se mogu odnositi na biljke ili životinje, ljude, aktivnosti ili svečanosti. Procvetala japanska trešnja ukazuje na proleće, ljiljani na leto, hrizantema na jesen i repa na zimu. Haiku stil je uobličen pod jakim uticajem zena.[1]

Slika „Mala kukavica preko hortenzije” umetnika Josa Busona
Kamen sa haikuom.

Tradicionalni japanski haiku sastoji se od tri fraze koje sadrže kireji, ili „reznu reč“,[2] 17 on (vrsta japanske foneme) u obrascu 5, 7, 5,[3] i kigo ili sezonsku referencu. Slične pesme koje se ne pridržavaju ovih pravila uglavnom se klasifikuju kao senrju.[4]

Haiku je nastao kao uvodni deo veće japanske pesme zvane renga. Ovi haikui napisani kao početna strofa bili su poznati kao hoku i vremenom su ih pisci počeli pisati kao svoje samostalne pesme. Sadašnje ime haikuu je dao japanski pisac Masaoka Šiki krajem 19. veka.[5]

Tradicionalni elementi

uredi

Kiru i Kireji

uredi
Glavni članak: Kireji

U japanskom haiku, kireji ili presečna reč obično se pojavljuje na kraju jedne od tri fraze u stihu. Kireji ispunjava ulogu analognu ulozi cezure u klasičnoj zapadnoj poeziji ili volte u sonetima.[6] U zavisnosti od toga koja je razdvojna reč izabrana i od njenog položaja u stihu, ona može nakratko preseći tok misli, sugerišući paralelu između prethodnih i sledećih fraza, ili može pružiti dostojanstveni kraj, zaključujući stih sa pojačanim osećajem zatvaranja.[7]

Kireji pruža stihovima strukturnu podršku,[8] omogućavajući im da stoje kao nezavisna pesma.[9][10] Upotreba kireja razlikuje haiku i hoku od drugih i naknadnih stihova renkua; koja može da koristi semantičku i sintaksičku disjunkturu, čak do te mere da povremeno zaustavi frazu sa činiocem kojim se završava rečenica (sentence-ending particle (終助詞, shūjoshi). Međutim, renku obično koristi kireji.[11]

Na engleskom, s obzirom da kireji nemaju direktni ekvivalent, pesnici ponekad koriste interpunkciju kao što su crtica ili elipsa, ili podrazumevana pauza kako bi stvorili jukstapoziciju čiji je cilj da čitaoca potakne na razmišljanje o odnosu dva dela.

Kireji u primerima Bašoa „stari ribnjak“ i „vetar planine Fuji“ su „ja“ (や). Ni preostali Bašo primer ni Isa primer ne sadrže kireji, iako oba balansiraju fragment u prvih pet on i frazu u preostalih 12 on (možda nije očigledno iz engleskog prevoda Ise da je prvih pet on znači „Edova kiša“).

Primer Haiku

uredi

Smatra se najkraćim oblikom poezije na svetu. Kao na primer:

  • Vatra pod pepelom
  • Kuća pod snegom
  • Ponoć

Poznati pesnici i pisci

uredi

Među najvažnije haiku pesnike se smatra Macuo Bašo (1644—1694), Josa Buson (1716—1783), Kobayaši Issa (1763—1827) i Masaoka Šiki (1867—1902). Bašo je obnovio sa svojom učenicima haikai pesništvo, i uspeo da bude prepoznata kao ozbiljna literatura. Šiki se smatra osnivačem moderne haiku. On je skovao izraz Haiku(u odnosu na starije haikai ili hokku).

Muromači razdoblje (1336—1573)

uredi

Edo razdoblje (1603—1868)

uredi

Meidži razdoblje (nakon 1868)

uredi

Haiku je imao značajnog odjeka u evropskoj književnosti u dvadesetom stoleću. Jedino je tanake pesnička vrsta koja se po popularnosti, u Japanu, može meriti sa Haiku poezijom

Haiku u drugim jezicima

uredi

U Francusku je haiku uveo Paul-Luj Kušu oko 1906.

Početkom 20. veka nobelovac Rabindranat Tagor sastavio je haiku na bengalskom jeziku. Neke je isto tako preveo i sa japanskog. Na gudžaratskom, Džinabaj Desaj je u delu 'Sneharašmi' popularizovao haiku[12] i ostao popularan pisac haikua.[13] U februaru 2008. godine Svetski festival haikua je održan u Bangaloru, pri čemu su se okupili hajdžini iz cele Indije i Bangladeša, kao i iz Evrope i Sjedinjenih Država.[14] U južnoj Aziji s vremena na vreme i neki drugi pesnici pišu haiku, među kojima su pakistanski pesnik Omer Tarin, koji je takođe aktivan u pokretu za globalno nuklearno razoružanje, a neki od njegovih „hirošimskih haikua” čitani su na raznim mirovnim konferencijama u Japanu i Velikoj Britaniji.[15] Indijska spisateljica na malajalamskom jeziku, Ašita, napisala je nekoliko haiku pesama koje su objavljene kao knjiga.[16] Njene pesme su pomogle popularizaciji haikua među čitaocima malajalamske književnosti.[17]

Godine 1992, nobelovac Česlav Miloš objavio je tom Haiku u kojoj je sa engleskog preveo na poljski haiku japanskih majstora i američkih i kanadskih savremenih haiku autora.

Bivši predsednik Evropskog saveta Herman van Rompui je haidžin (俳人, haiku pesnik) i poznat kao „Haiku Herman“. On je objavio knjigu haikua u aprilu 2010. godine.[18][19][20]

Jugoistočna Evropa

uredi

Prva publikacija u Jugoslaviji na temu haikua je bila Poezija starog Japana Miloša Crnjanskog, objavljena 1925. godine. Privlačila ga je estetika aioi-no-matsu - večnog - i budističke empatija, koja je imala dodirnih tačaka s njegovim povezivanja udaljenih stvari ljubavlju i simpatijom.[21]

U socijalističkoj Jugoslaviji, razvoj haiku poezije počeo je tokom 1960-ih godina, kada su napisane prve haiku knjige, počevši od Leptirova krila Dubravka Ivančana 1964. godine. Ubrajaju se i drugi pisci: Vladimir Zorčić (1941-1995.), Milan Tokinova (1909-1962.) neobjavljena kolekcija Godišnja doba, Desanka Maksimović, Aleksandar Neugebauer (1930-1989.) i Zvonko Petrović (1925-2009.). Vladimir Devide (1925-2010) objavio je prvu teoretsku knjigu 1970. godine pod nazivom Japanska poezija i njen kulturno-povijesni okvir, s mnogim prevodima japanskih klasičnih dela. Dejan Razić (1935-1985.) objavio je dve knjige o haikuu 1979. godine, Razvoj haikai poezije od nastanka do Bašoa i Vrhunac haikai poezije. Časopis Haiku se štampao od 1977. do 1981. godine.[21]

Haiku maraton (1982.) i Jugoslovenski haiku konkurs (1985.) je 1980-ih godina organizovao Slavko Sedlar. Prvi srpski haiku časopis Paun počeo je da se objavljuje 1988. godine s Milijan Despotovićem kao urednikom. Časopis Kulture Istoka (1983-1992.) dao je daljnji podsticaj proučavanju japanskih i drugih orijentalnih kultura. Formiran je beogradski haiku klub Šiki 1991. godine, nazvan po Masaoki Shikiju. Anakiev zajedno sa Sergeom Tome stvorio je veb stranicu Haiku asocijacija jugoistočne Evrope 1999. godine[22]. Haiku udruženje Jugoslavije formirano je 2000. godine. Višejezično delo "Čvorovi - Antologija haikua jugoistočne Evrope" objavljeo je 1999. godine s pesmama pisaca iz čitave jugoistočne Evrope. Konferencija Svetske haiku federacije 2000. godine održana je u Sloveniji.[21]

Haiku na engleskom jeziku

uredi
Glavni članak: Haiku na engleskom

Članke Paul-Luja Kušua o haiku na francuskom jeziku pročitao je rani imažinizni teoretičar F. S. Flint, koji je Kušuove ideje prenosio i na druge članove proto-imažističkog pesničkog kluba poput Ezre Paunda. Ejmi Louel je putovala u London da bi upoznala Paunda i saznala o haiku. Ona se zatim vratila se u Sjedinjene Države gde je nastojala da zainteresuje druge u ovom „novom“ obliku. Haiku je naknadno imao značajan uticaj na imažiste tokom 1910-ih, naročito na Paundovo delo „U stanici metroa“ 1913,[23] ali, uprkos nekoliko pokušaja Jone Nogučija da objasni „hoku duh“, još uvek nije bilo dovoljno razumevanja oblika i njegove istorije.

Haiku na španskom jeziku

uredi

U Španiji je nekoliko istaknutih pesnika eksperimentisalo sa haikuom, uključujući Žoana Alkovera, Antonija Mačada, Huana Ramona Himeneza i Luis Kernudu.[24] Federiko Garsija Lorka je takođe eksperimentisao i naučio konciznost iz ove forme dok je još bio student 1921. godine.[25] Međutim, najuporniji je bio Isak del Vando, čija je La Sombrilla Japonesa (1924) prošla kroz nekoliko izdanja.[26] Ovu formu su na katalonskom takođe koristili avangardni pisci Žosep Marija Junoj (1885–1955) i Đuan Salvat Papaseit, od kojih ju je potonji posebno koristion u svojoj seriji Vibracions (1921).[27]

Meksički pesnik Hoze Huan Tablada zaslužan je za popularizaciju haikua u svojoj zemlji, što je pojačano objavljivanjem dve zbirke sastavljene u potpunosti u tom obliku: Jednog dana (1919),[28] i Vrč cveća (1922).[29] U uvodu potonjeg rada, Tablada je primetio da su i dvojica mladih Meksikanaca, Rafael Lozano i Karlos Gutijerez Kruz, takođe počeli da ih pišu. Uskoro su ih pratili Karlos Peljiser, Havijer Viljaurutija i Hajme Torres Bodet u svojoj kolekciji Biombo (1925).[30] Mnogo kasnije, Oktavio Paz je uključio mnogo haikua u Pijedras Sueltas (1955).[31]

Drugde, ekvadorski pesnik i diplomata Horhe Karera Andrade je uvrstio haiku među 31 pesmu sadržanu u Mikrogramasu (Tokio 1940)[32] a Argentinac Horhe Luis Borhes u zbirku La cifra (1981).[33]

Reference

uredi
  1. ^ zen. Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. , Enciklopedija živih religija, Nolit.
  2. ^ Hiraga, Masako K. (1999). "Rough Sea and the Milky Way: 'Blending' in a Haiku Text," in Computation for Metaphors, Analogy, and Agents, ed. Chrystopher L. Nehaniv. Berlin: Springer. str. 27. ISBN 978-3540659594. 
  3. ^ Lanoue, David G. Issa, Cup-of-tea Poems: Selected Haiku of Kobayashi Issa, Asian Humanities
  4. ^ Shirane, Haruo (mart 2016) [2015]. „Satiric poetry: Kyōshi, Kyōka, and Senryū”. Ur.: Shirane, Haruo; Suzuki, Tomi; Lurie, David. The Cambridge History of Japanese Literature. Cambridge University Press. str. 509. ISBN 9781107029033. doi:10.1017/CHO9781139245869. „Many English haiku composed outside Japan, which do not require a seasonal word, are in fact senryū.” 
  5. ^ Vásquez Rocca, Adolfo (januar 2005). „Lógica paraconsistente, mundos posibles y ficciones narrativas” (PDF). A Parte Rei (na jeziku: španski) (37): 8. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 05. 2022. g. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  6. ^ Manley, Elliott. Approaching haiku from the west.  https://www.youtube.com/watch?v=RTJtTvGTu2A&t=110
  7. ^ Shirane, Haruo (2004). Early Modern Japanese Literature: An Anthology, 1600-1900. Columbia University Press. str. 521. ISBN 978-0-231-10991-8. 
  8. ^ Brief Notes on "Kire-ji" Arhivirano 2009-08-27 na sajtu Wayback Machine, Association of Japanese Classical Haiku. Retrieved 2008-10-16.
  9. ^ Steven D. Carter (1978). „Three Poets at Yuyama. Sogi and Yuyama Sangin Hyakuin, 1491”. Monumenta Nipponica. 33 (3): 249. 
  10. ^ Konishi Jin'ichi; Karen Brazell; Lewis Cook (1975). „The Art of Renga”. Journal of Japanese Studies. 2 (1): 39. 
  11. ^ Sato, Hiroaki (1983). One Hundred Frogs: from renga to haiku to English. Shambhala Publications. ISBN 0-8348-0176-0. 
  12. ^ Article on Sneh Rashmi on website of Gujarati Sahitya Parishad (Gujarati Literary Council). In it, we read: "જાપાની કાવ્યપ્રકાર હાઈકુને ગુજરાતીમાં સુપ્રતિષ્ઠિત કરી તેમણે ઐતિહાસિક પ્રદાન કર્યું છે" ("By pioneering and popularizing the famous form of Japanese poetry called Haiku in Gujarati, he has gained a place in history").
  13. ^ Ramanathan S. & Kothari R. (1998). Modern Gujarati Poetry: A Selection. Sahitya Akedami. ISBN 978-81-260-0294-8
  14. ^ „Special Feature on India — Part One: World Haiku Festival in India. 23-25 February 2008, The Art of Living Ashram, Bangalore, India.”. World Haiku Review. 6: 1. mart 2008. 
  15. ^ See article by Yasuhiko Shigemoto, on Hiroshima Haiku and Omer Tarin, in The Mainichi daily, Tokyo, Japan, 15 August 1998, pp. 11
  16. ^ T. Pillai, Meena (22. 11. 2018). „Small is beautiful”. The Hindu Newspaper. The Hindu. Pristupljeno 24. 6. 2020. 
  17. ^ „Author Ashitha, who popularised Haiku in Kerala, passes away”. Malayala Manorama Newspaper. 27. 3. 2019. Pristupljeno 25. 6. 2020. 
  18. ^ „Herman Van Rompuy publishes haiku poems”. Telegraph.co.uk. 16. 4. 2010. 
  19. ^ „EU's "Haiku Herman" launches first poetry book”. Reuters. 15. 4. 2010. 
  20. ^ Charter, David (16. 4. 2010). „'Haiku Herman' Van Rompuy: poet, president and fish out of water”. Times Online. London. Arhivirano iz originala 18. 09. 2011. g. Pristupljeno 16. 06. 2021. 
  21. ^ a b v Pajin, Dušan (2018). „Haiku na Balkanu” (PDF). Projekat Rasko: Biblioteka srpske kulture. Arhivirano (PDF) iz originala 29. 11. 2021. g. Pristupljeno 2023-04-11. 
  22. ^ Stranica je ugašena, ali se može pristupiti preko Internet Archive-a
  23. ^ Haiku in English: The First Hundred Years, eds. Jim Kacian, Philip Rowland, and Allan Burns, W.W. Norton & Co, New York, 2013
  24. ^ Octavio Paz, La tradición del haikú, Cambridge 1970
  25. ^ Stainton, Leslie (10. 6. 2013). Lorca - a Dream of Life. Bloomsbury. ISBN 978-1-4482-1344-3. 
  26. ^ La haiku en lengua española
  27. ^ Jordi Mas López, Els haikús de Josep Maria Junoy I Joan Salvat-Papasseit Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. jun 2021) Barcelona Free University, 2002
  28. ^ Entire collection online
  29. ^ Entire collection online
  30. ^ Sonja Karsen (1964). Selected poems of Jaime Torres Bodet. , Indiana University 1964, p. 27
  31. ^ Spanish text online; and some translations by Muriel Rukeyser in Selected Poems of Octaviao Paz, Indiana University 1963
  32. ^ The Quarterly Conversation, March 2012 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. septembar 2021)
  33. ^ Pequeños Universos

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Haiku na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаику&oldid=28904839”