Žig

Žig ili zaštitni znak ili registrovani zaštitni znak (engl. trademark, trade mark, trade-mark^[1]) je prepoznatljivi i zaštićeni znak ili indikator prava pojedinca, privrednog društva ili drugih pravnih lica koja identifikuju svoje proizvode i usluge za potrošače kao jedinstvene i razlikuju svoje proizvode ili usluge od onih drugih entiteta.

Oznaka registrovanog zaštitnog znaka

Za neregistrovane robne znake

Žig se označava sledećim simbolima:

™ (za neregistrovane robne znake, znak se koristi za promovisanje ili brendiranje robe);
℠ (za neregistrovane uslužne znake, znak se koristi za promovisanje ili brendiranje usluga);
® (za registrovane zaštitne znake).

Žig je najčešće ime, reč, fraza, logo, simbol, dizajn, slika ili kombinacija ovih elemenata.^[2] Takođe, postoji niz nekonvencionalnih zaštitnih znakova koji obuhvata znakove koji ne spadaju u ove standardne kategorije, kao što su one koje se zasnivaju na boji, mirisu ili zvuku.

Individualni, kolektivni i žig garancije

Individualni žig je pravno zaštićen znak koji u prometu koristi nosilac, odnosno vlasnik žiga. Nosilac individualnog žiga je fizičko ili pravno lice, na čije ime je žig registrovan u Zavodu za intelektualnu svojinu. Kolektivni žig pored nosioca žiga koriste i druga lica koja je nosilac žiga svojim opštim aktom na to ovlastio. Žig garancije je žig koji koristi više privrednih društava pod nadzorom nosioca žiga, a koji služe kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih privrednih društava.

Pravna zaštita znaka

Pravna zaštita znaka kojim se u prometu obeležavaju robe ili usluge nije zakonska obaveza, već je odluka o njegovoj pravnoj zaštiti prepuštena slobodnoj volji onoga koji znak koristi. Privredni subjekt koji koristi svoj znak u prometu, neće trpeti nikakve pravne sankcije zbog toga što ga nije zaštitio žigom. Pravna zaštita znaka žigom nudi brojne koristi za njegovog vlasnika. Pored ostalih, i sledeće:

isključivo pravo vlasnika da žigom obeležava svoje robe i usluge u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata
isključivo pravo vasnika da svim drugim licima zabrani neovlašćeno korišćenje istog ili sličnog znaka za obeleživanje slične ili istovrsne robe i usluga u prometu na teritoriji zemlje u kojoj je zaštita priznata.
lako dokazivanje pred sudom, ili nekim drugim državnim organom, vlasništva nad žigom (na osnovu rešenja o priznanju žiga, isprave o žigu, ili nekog drugog akta koji donosi Zavod za intelektualnu svojinu)
žig je značajno oruđe za: ekskluzivnost vlasnika žiga, buduće investicije, finansijski dobitak od licenci, franšizinga i prenosa prava…

„Rešerš žiga“

Pre nego što podnese prijavu žiga, svako zainteresovano lice može da zahteva od Zavoda da izvrši pretraživanje (rešerš) žiga, u cilju dobijanja podataka o tome – da li postoji ranije registrovani žig ili prijavljeni znak, koji je istovetan ili bitno sličan znaku koji stranka želi da zaštiti žigom. U dostavljanom odgovoru, Zavod iznosi svoje mišljenje o tom pitanju, ali nikako na taj način ne sugeriše stranci, treba li stranka ili ne treba, da podnese prijavu za priznanje žiga. Stranka je, nezavisno od mišljenja Zavoda, uvek slobodna da odluči, hoće li, ili neće da podnese prijavu za priznanje žiga i nije vezana, spram takve odluke, mišljenjem Zavoda. Ni sam Zavod nije dužan, da u postupku za priznanje žiga sledi svoje mišljenje izraženo u rešeršu žiga, već može od njega da odstupi, premda se to, veoma retko dešava. Podnosilac zahteva za rešerš žigaa, treba u svom zahtevu da naznači:

naziv znaka za koji traži rešerš, odnosno, da dostavi izgled znaka (ukoliko se radi o grafičkom rešenju ili kombinaciji reči i grafizma);
broj klase (ili klasa) Međunarodne klasifikacije roba i usluga na koje se taj znak odnosi.

Zahtev se podnosi u slobodnoj formi uz obavezan dokaz o plaćenoj taksi za rešerš žiga. Dokaz o plaćenoj taksi je standardna uplatnica koju podnosilac zahteva uplaćuje na žiro račun Zavoda. Iznos takse koji podnosilac zahteva treba da uplati je 1.180 dinara za jedan znak, ako se znak odnosi na robe i usluge razvrstane u najviše tri klase Ničanske klasifikacije. Za svaku klasu preko treće plaća se dodatnih 300 dinara. Ako podnosilac zahteva želi rešerš za dva znaka, iznos takse će biti dvostruko veći, dakle, 2.360 dinara – i tako redom. Podnosilac zahteva koji traži rešerš za dva ili više znakova, ne mora da popunjava posebne uplatnice za svaki pojedinačni znak, već može jednom uplatnicom da uplati celokupan, zbirni iznos.

Izmene tokom postupka za priznanje žiga

Vikipedija® je zaštićen žig Zadužbine Vikimedija

U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka. Bitnom izmenom znaka smatra se svaka izmena koja menja distinktivni karakter znaka. Izmena distinktivnog elementa znaka uvek predstavlja bitnu izmenu znaka, jer je to onaj element u znaku koji ima funkciju razlikovanja robe, odnosno usluga. Spisak roba, odnosno usluga ne može se naknadno dopunjavati, ali se uvek može sužavati. Dopuna spiska će postojati onda kada se naknadno dodaju robe, odnosno usluge koje nisu bile sadržane u prvobitnom pisku ili kada se umesto neke postojeće robe, odnosno usluge navedu robe, odnosno usluge druge vrste. Npr. umesto duvana-cigarete; umesto odela-jakne. Ne smatra se dopunom spiska robe, odnosno usluga njegovo preciziranje. Preciziranje će postojati u situaciji kada se spisak robe koji se odnosi na širu kategoriju robe ograniči tako da se odnosi na pojedinačne robe iz te kategorije. Npr. odeća (kao šira kategorija) precizira se na suknje, pantalone, košulje. Ako u postupku zaštite dođe do promene naziva podnosioca prijave, njegove adrese, odnosno i naziva i adrese, podnosilac treba da obavesti o tome Zavod putem odgovarajućeg formulara – zahteva za upis promena u Registar prijava žiga koji treba da bude popunjen pisaćom mašinom ili uz pomoć računara. Veoma je važno da podnosilac prijave za priznanje žiga, u toku postupka zaštite, informiše Zavod o svakoj promeni u vezi sa njegovim statusom ili destinacijom (promeni naziva, promeni adrese, promeni naziva i adrese), ali i o prenosu prava iz prijave na drugo pravno ili fizičko lice, kako bi Zavod mogao da ga informiše o toku postupka za priznanje žiga. Sve promene mogu biti navedene na jednom zahtevu za upis promene u Registar prijava žiga ali se to moše učiniti i na odvojenim zahtevima. Uz uredno popunjen zahtev, podnosilac prijave za priznanje žiga treba da dostavi i dokaz o plaćenoj taksi, kao i uredno punomoćje, ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika. Za svaku promenu koja se tiče statusa ili lokacije subjekta ili je reč o prenosu prava iz prijave, plaća se posebna taksa.

Obaveza korišćenja žiga u prometu

Postoji obaveza korišćenja žiga u prometu. Istina, nosilac žiga neće krivično ili prekršajno odgovarati ako ne bude koristio svoj žig u prometu, ali on tako rizikuje da izgubi stečeno pravo. Ukoliko nosilac žiga ne koristi svoj žig u prometu u roku od pet ili više godina od datuma registracije žiga, ili ukoliko od dana poslednjeg korišćenja žiga prođe pet ili više godina, onda svako zainteresovano lice može zahtevati od Zavoda donošenje odluke o prestanku važenja takvog žiga. Zavod će obavestiti nosioca žiga o podnetom zahtevu i dati mu mogućnost da dokaže suprotno, to jest da on koristi svoj žig. Na osnovu svih raspoloživih dokaza Zavod će doneti odluku hoće li osporeni žig održati na snazi ili će doneti odluku o njegovom prestanku.

Trajanje žiga

Žig se stiče upisom u Registar žigova i traje deset godina od dana podnošenja prijave.

Korišćenje žiga

Korišćenjem žiga smatra se:

Stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanja robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i slično)
Nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe ili obavljanje usluga pos zaštićenim znakom
Uvoz, izvoz ili tranzit robe pod zaštićenim znakom
Korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili reklami

Korišćenjem žiga ne smatra se:

Reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odnosno korišćenje usluge za koju je znak zaštićen
Plaćanje takse za produženje važenja žiga, kao ni zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci i zalozi.

Postupak za priznanje žiga

Prijavu za priznanje žiga može da podnese svako fizičko ili pravno lice koje se bavi prometom roba i pružanjem usluga. Dokaz o obavljanju privredne delatnosti u prijavi za priznanje žiga nije potrebno dostavljati. Prijava za priznanje žiga treba da se sastoji iz sledećih elemenata:

Zahtev za priznanje žiga
Izgled znaka
Spisak roba i usluga na koje se znak odnosi
Dokaz o plaćenoj taksi

Reference

^ The styling of trademark as a single word is predominantly used in the United States and Philippines only, while the two-word styling trade mark is used in many other countries around the world, including the European Union and Commonwealth and ex-Commonwealth jurisdictions (although Canada officially uses trade-mark pursuant to the Trade-mark Act, trade mark and trademark are also commonly used).
^ Restatement (Third) of Unfair Competition § 9 (1995)

Spoljašnje veze

[1] The styling of trademark as a single word is predominantly used in the United States and Philippines only, while the two-word styling trade mark is used in many other countries around the world, including the European Union and Commonwealth and ex-Commonwealth jurisdictions (although Canada officially uses trade-mark pursuant to the Trade-mark Act, trade mark and trademark are also commonly used).

[Restatement_1995-2] Restatement (Third) of Unfair Competition § 9 (1995)

[1]

[2]