Zmaj (letelica)

Za ostale upotrebe, v. Zmaj (razvrstavanje).

Zmaj je letelica trouglastog, kvadratnog ili romboidnog oblika izrađena od tankog materijala poduprtog štapovima na koji je privezan jedan kraj klupka.

Veština puštanja zmaja kao zabavna igra je nastala na Istoku, odakle je stigla u Evropu, a kasnije u Novi svet.

Istorijat

Najstariji crteži i ostaci četvorougaonih zmajeva bez repa pronađeni su na ostrvima Malajskog arhipelaga. Zmajevi su se visoko podizali i na taj način su pokazivali na vetrove i nepogode, ukazivali na plen ili opasnost. Na Novom Zelandu majstori za zmajeve su bili Maori, koji su pravili zmajeve koji su leteli dugo i visoko.

Od 19. veka, započela je masovna upotreba zmajeva u meteorologiji. U Americi su se između 1893. i 1933. godine po meteorološkim stanicama za ispitivanje atmosfere koristili zmajevi koji su dosezali visinu i do sedam hiljada metara.

Najstariji trouglasti zmajevi su nastali na ostrvu Bugenvil, najvećem u grupi Solomonskih ostrva u Tihom okeanu i služili su za ribolov. Na jednom kraju zmaja se nalazio konopac od upletene tanke lijane sa mamcem bez udice. Mamac je bio komad drveta na koje je bilo prikačeno klupko paučinasto raspletene suve trave. Komešanje i poniranje zmaja pokazivalo je da se riba uhvatila na mamac.

U ranoj kineskoj istoriji, zmajeve je koristila vojska za davanje signala tako što su zmajevi puštani da lete u određenim razmacima i određenom broju. Poznato je da je kineski general Han Ksin u 2. veku p. n. e. koristio zmajeve prilikom osvajanja dvorca Vej Jang.^[1]

Primena

Čovek pušta zmaja, ilustracija datira pre 1635. godine

Zmajevi su 1749. godine prvi put primenjeni za merenje temperature iznad površine Zemlje. Profesori sa Univerziteta u Glazgovu su pričvrstili termometar za zmaja, vinuli ga i tako merili temperaturu vazduha na velikim visinama.

Tri godine kasnije, 1752. godine, Bendžamin Frenklin je izveo čuveni ogled kojim je dokazao da je grom električna pojava i na osnovu toga je konstruisao gromobran. Frenklin je zmaja napravio od svilene maramice i pričvrstio ga za tanku žicu na čijem se kraju nalazio ključ. Kada je zmaja vinuo u nebo, grom je udario u zmaja i kroz žicu došao do ključa što je prouzrokovalo da se ključ usijao.

Zmajevi primenjeni u spravi zvanoj čavrolant su kao vučnu snagu umesto konjske snage koristile snagu vetra. Spravu čavrolant, koja se sastoji od 3 kola sa po dva upregnuta zmaja konopcima od 500 metara , izumeo je DŽordž Pokok. Čavrlonat je mogao da vuče kola brzinom od preko 30 kilometara na čas.

Od kraja 19. veka počela su da se snimaju područja tako što su se na zmajeve postavljale kamere i fotoaparati.

Sredinom 19. veka su se pomoću zmajeva počeli praviti mostovi, a primena zmajeva u građevini je započeta u Sjedinjenim Američkim Državama, iznad Nijagarinih vodopada. Tako su izgrađeni i mostovi Rejnbou i Virlpul koji povezuju Sjedinjene Američke Države s Kanadom.

Zmajevi su bili i poštonoše. NJima su prebacivane pošiljke i paketi s brodova na obalu.

Prvi čovek koji se pomoću zmaja podigao sa zemlje, bio je britanski general Robert Bejden-Pouel, koji je 1894. godine konstruisao zmaja dugačkog 12 metara i pomoću njega se podigao na 30 metara od zemlje. Kasnije, 1900. godine, Braća Rajt su na osnovu proučavanja kretanja zmajeva napravili prvu motornu letelicu kojom su se tri godine kasnije vinuli u nebo.

Početkom dvadesetog veka zmajevi su služili i u druge svrhe. Guljelmo Markoni je uz pomoć zmaja sa zemlje podigao antenu i preko nje je 1901. godine na NJufaundlendu primio prvi bežični radio-signal preko Atlantskog okeana. Zahvaljujući tom otkriću, Markoni je izumeo bežičnu telegrafiju i radio.

Čak i posle pronalaska aviona zmajevi su nastavili da se upotrebljavaju u razne svrhe. Za vreme Drugog svetskog rata bilo je predloga da se Američka ratna mornarica zmajevima zaštiti od napada iz vazduha. Zamisao je bila da se puste zmajevi koji bi nosili čeličnu užad i tako onemogućili avionima da preleću iznad flota, ali se taj plan nije ostvario.