Svetlana Velmar Janković

Svetlana Velmar-Janković
Svetlana Velmar-Janković
Biografske informacije
Rođenje	1. 2. 1933.
Smrt	9. 4. 2014..
Obrazovanje
Zanimanje	romanopisac, dramaturg
Opus
Jezik	srpski

Svetlana Velmar-Janković (Beograd 1. februar 1933. — 9. april 2014. Beograd),^[1] srpska književnica i redovni član SANU.

Život

Svetlana Velmar-Janković je ćerka Vladimira Velmar-Jankovića, srpskog pisca i člana Nedićeve Vlade nacionalnog spasa u Drugom svetskom ratu.

Posle rata pohađala je Četvrtu žensku gimnaziju. Francusku književnost studirala je kod dr. Miodraga Ibrovca i dr. Nikole Banaševića, a latinski jezik je izučavala pod nadzorom dr. Miše Đurića. Prvo je radila kao novinar u „Dečijoj štampi“ pa posle kao sekretar i urednik časopisa „Književnost“. Zatim je uređivala biblioteke za prozu i eseje domaćih pisaca u „Prosveti“.

Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabrana je 5. novembra 2009. godine.

Dela

Romani

Procep (1953-1956)
Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999)
Lagum (1990)
Bezdno (1995)
Nigdina (2001)
Vostanije (2004)

Pozorišne drame

Knez Mihailo (1994)
Žezlo (2002)

Drugi radovi

Savremenici (1968)
Književnost između dva rata I i II (1972)
Dorćol (1981)
Ukletnici (1993)
Vračar (1994)
Glasovi (1997)
Knjiga za Marka (1998)
Svetilnik (1998)
Izabranici (2005)
Sedam mojih drugara (2006)
Očarane naočare (2006)
Kapija Balkana (2011)
Srodnici (2013)
Prozraci (2013)

Nagrade

Od brojnih književnih nagrada izdvajaju se nagrade „Isidora Sekulić“, „Ivo Andrić', nagrada za najčitaniju knjigu Narodne biolioteke Srbije i NIN-ov nagrada.

Pariski časopis Lire postavio je 1997. godine roman Lagum (koji je pariski izdavač Phébus izdao pod naslovom Dans le noir, u prevodu Alena Kapona) na deseto mesto među 20 najboljih knjiga domaćih i stranih pisaca objavljenih u toj godini y Francuskoj. Roman je bio u najužoj konkurenciji za nagradu „Femina“ i proglašen je „malim remek-delom“.

Reference

↑ „Svetlana Velmar-Janković.”. Riznica Srpska - Književnost. Arhivirano iz originala na datum 2018-01-27. Pristupljeno 26.01.2013.

Vanjske veze

Svetlana Velmar-Janković na sajtu IMDb
Биографија на сајту САНУ
Stubovi kulture Arhivirano 2011-02-09 na Wayback Machine-u
Books by Svetlana Velmar-Janković Arhivirano 2011-10-06 na Wayback Machine-u
Lagum in English Arhivirano 2011-10-06 na Wayback Machine-u

[1] „Svetlana Velmar-Janković.”. Riznica Srpska - Književnost. Arhivirano iz originala na datum 2018-01-27. Pristupljeno 26.01.2013.

[1]

p r u Dobitnici NIN-ove nagrade
1954–1992	1954. Dobrica Ćosić (Koreni) • 1955. Mirko Božić (Neisplakani) • 1956. Oskar Davičo (Beton i svici) • 1957. Aleksandar Vučo (Mrtve javke) • 1958. Branko Ćopić (Ne tuguj, bronzana stražo) • 1959. • 1960. Radomir Konstantinović (Izlazak) • 1961. Dobrica Ćosić (Deobe) • 1962. Miroslav Krleža (Zastave) • 1963. Oskar Davičo (Gladi) • 1964. Oskar Davičo (Tajne) • 1965. Ranko Marinković (Kiklop) • 1966. Meša Selimović (Derviš i smrt) • 1967. Erih Koš (Mreža) • 1968. Slobodan Novak (Mirisi, zlato i tamjan) • 1969. Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji) • 1970. Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana) • 1971. Miloš Crnjanski (Roman o Londonu) • 1972. Danilo Kiš^a (Peščanik) • 1973. Mihailo Lalić (Ratna sreća) • 1974. Jure Franičević-Pločar (Vir) • 1975. Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta) • 1976. Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka) • 1977. Petko Vojnić Purčar (Dom sve dalji) • 1978. Mirko Kovač (Vrata od utrobe) • 1979. Pavle Ugrinov (Zadat život) • 1980. Slobodan Selenić (Prijatelji) • 1981. Pavao Pavličić (Večernji akt) • 1982. Antonije Isaković (Tren 2) • 1983. Dragoslav Mihailović (Čizmaši) • 1984. Milorad Pavić (Hazarski rečnik) • 1985. Živojin Pavlović (Zid smrti) • 1986. Vidosav Stevanović (Testament) • 1987. Voja Čolanović (Zebnja na rasklapanje) • 1988. Dubravka Ugrešić (Forsiranje romana reke) • 1989. Vojislav Lubarda (Vaznesenje) • 1990. Miroslav Josić Višnjić (Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba) • 1991. Milisav Savić^a (Hleb i strah) • 1992. Živojin Pavlović (Lapot)
1993–2005	1993. Radoslav Petković (Sudbina i komentari) • 1994. Vladimir Arsenijević (U potpalublju) • 1995. Svetlana Velmar Janković (Bezdno) • 1996. David Albahari (Mamac) • 1997. Milovan Danojlić (Oslobodioci i izdajnici) • 1998. Danilo Nikolić (Fajront u Grgetegu) • 1999. Maksimilijan Erenrajh (Karakteristika) • 2000. Goran Petrović (Sitničarnica "Kod srećne ruke") • 2001. Zoran Ćirić (Hobo) • 2002. Mladen Markov (Ukop oca) • 2003. Vladan Matijević (Pisac iz daleka) • 2004. Vladimir Tasić (Kiša i hartija) • 2005. Miro Vuksanović (Semolj zemlja)
2006–2024	2006. Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti) • 2007. Dragan Velikić (Ruski prozor) • 2008. Vladimir Pištalo (Tesla, portret među maskama) • 2009. Grozdana Olujić (Glasovi u vetru) • 2010. Gordana Ćirjanić (Ono što oduvek želiš) • 2011. Slobodan Tišma (Bernardijeva soba) • 2012. Aleksandar Gatalica (Veliki rat) • 2013. Goran Gocić (Tai) • 2014. Filip David (Kuća sećanja i zaborava) • 2015. Dragan Velikić (Islednik) • 2016. Ivana Dimić (Arzamas) • 2017. Dejan Atanacković (Luzitanija) • 2018. Vladimir Tabašević (Zabluda Svetog Sebastijana) • 2019. Saša Ilić (Pas i kontrabas) • 2020. Svetislav Basara (Kontraendorfin) • 2021. Milena Marković (Deca) • 2022. Danica Vukićević (Unutrašnje more) • 2023. Stevo Grabovac (Poslije zabave)
^a Odbio nagradu.