Jedna velika grupa bakterijskih egzotoksina se naziva „A/B toksinima“, zato što se formiraju iz dve podjedinice.[9] „A“ podjedinica poseduje enzimsku aktivnost, i prenose se u ćeliju domaćina nakon konformacione promene za membranu vezane transportne „B“ podjedinice.[9] Pertuzijski toksin je egzotoksin sa šest podjedinica (nazvanih S1 do S5, pri čemu svaki kompleks sadrži dve S4 kopije).[10][11] Podjedinice su organizovane u A-B strukturu: A komponenta je enzimatski aktivna i formira se od S1 podjedinice, dok je B komponenta deo koji se vezuje za receptor i sastoji se od podjedinica S2-S5.[11] Podjedinice su kodirane ptx genima na velikom PT operonu, koji sadrži i dodatne gene za Ptl proteine. Zajedno, ti proteini formiraju PT sekrecioni kompleks.[12]
Povišene koncentracije intracelularnog cAMP-a utiču na normalnu biološku signalizaciju. Toksin uzrokuje nekoliko sistemskih efekata, među kojima je povišeno oslobađanje insulina, koje uzrokuje hipoglikemiju. Nije poznato da li su efekti pertuzijskog toksina odgovorni za paroksizmalni kašalj.[16]
Sporedni rezultat ovoj jedinstvenog mehanizma je da je PT našao široku primenu kao biohemijsko sredstvo za ADP-ribosiliraje GTP-vezujućih proteina u ispitivanjama prenosa signala.[1] On je takođe postao esencijalna komponenta novih acelularnih vakcina.[1]
↑Kost C, Herzer W, Li P, Jackson E (1999). „Pertussis toxin-sensitive G-proteins and regulation of blood pressure in the spontaneously hypertensive rat”. Clin Exp Pharmacol Physiol26 (5–6): 449-55. DOI:10.1046/j.1440-1681.1999.03058.x. PMID10386237.
↑Bagley K, Abdelwahab S, Tuskan R, Fouts T, Lewis G (2002). „Pertussis toxin and the adenylate cyclase toxin from Bordetella pertussis activate human monocyte-derived dendritic cells and dominantly inhibit cytokine production through a cAMP-dependent pathway”. J Leukoc Biol72 (5): 962-9. PMID12429718.
↑Locht C, Keith JM (1986). „Pertussis toxin gene: nucleotide sequence and genetic organization”. Science232 (4755): 1258-1264. DOI:10.1126/science.3704651. PMID3704651.
↑Finger H, von Koenig CHW (1996). „Bordetella”. u: Barron S, et al.. Barron's Medical Microbiology (4th izd.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN0-9631172-1-1.
Finger H, von Koenig CHW (1996). „Bordetella”. u: Barron S, et al.. Barron's Medical Microbiology (4th izd.). Univ of Texas Medical Branch. ISBN0-9631172-1-1.