Prijeđi na sadržaj

Mönchengladbach

Izvor: Wikipedija
Menhengladbah
nem. Mönchengladbach


Opatija u Menhengladbahu

Grb
Grb
Osnovni podaci
Država  Njemačka
Savezna država Severna Rajna-Vestfalija
Stanovništvo
Stanovništvo (31. 3. 2008) 264.566[1]
Gustina stanovništva 1.552 st./km²
Geografija
Koordinate 51°12′00″N 6°26′00″E / 51.2°N 6.433333°E / 51.2; 6.433333
Vremenska zona UTC+1, leti UTC+2
Nadmorska visina 70 m
Površina 170,43 km²
Menhengladbah na mapi Njemačke
Menhengladbah
Menhengladbah
Menhengladbah (Njemačke)
Ostali podaci
Poštanski kod 41001–41239
Pozivni broj 02161 i 02166
Registarska oznaka MG
Web-stranica www.moenchengladbach.de

Menhengladbah (nem. Mönchengladbach) je grad na zapadu Nemačke, između Diseldorfa i Roermonda u Holandiji. Pripada upravnom okrugu Diseldorfa i provinciji Severna Rajna-Vestfalija.

Marta 2008. u Menhengladbahu je živelo 264.566 ljudi.

Sadašnje granice grad je dobio 1. januara 1975. kada su mu priključeni grad Rejt (Rheydt, u to vreme 99.963 stanovnika) i opština Vikrat (Wickrath, 13.961 stanovnika).

Geografija

[uredi | uredi kod]

Menhengladbah leži u ravnici, mada u njemu postoji i nekoliko brežuljaka. Najviša tačka je na 133 metra, a najniža na 35 metara nadmorske visine. Velike površine su pod šumama i parkovima.

Nalazi se 16 kilometara zapadno od Rajne. Na jugu i istoku grada protiče reka Nirs. Ona izvire par stotina metara od grada i uliva se u reku Mas u Holandiji. U nju se uliva potok Gladbah po kojem je grad dobio ime.

Istorija

[uredi | uredi kod]

Prva naselja u okolini Menhengladbaha su stara 300.000-400.000 godina, a u njima su živeli Homo erektus i Neandertalci. Postoje mnoge grobne humke iz mlađeg kamenog i bronzanog doba. U doba Rimljana ova oblast je pripadala provinciji Donja Germanija.

Istorija Menhengladbaha počinje izgradnjom opatije 974. Podigao ju je kelnski nadbiskup Gero, sa svojim saradnicima. Prva crkva je podignuta na mestu gde su Mađari 954. uništili crkvu s početka 9. veka.

Opati su ovde napravili utvrđenje i pijacu u 12. veku. Mesto je dobilo gradske privilegije u periodu 1364-1366. Podignuta su utvrđenja od kamena koja su održavali građani. Do kraja 18. veka grad je pripadao Kneževini Jilih.

Četvrtg oktobra 1794. francuske revolucionarne trupe su umarširale u grad. Leva obala Rajne je 1801. proglašena za deo Francuske. Opatija je raspuštena, a poslednji monasi su je napustili 31. oktobra 1802. Od 1798. do 1814. Gladbah je pripadao francuskom Departmanu de la Rer.

Do kraja 19. veka grad se zvao Gladbah (ranije i Glajdebah, Gleidebach). Godine 1888. dobio je ime Minšen-Gladbah, ili pisano M. Gladbah, da bi se razlikovao od grada Bergiš Gladbah.

Minšen-Gladbah je 1929. ujedinjen sa gradom Rejt u Gladbah-Rejt, da bi se opet odvojio 1933. (po želji Jozefa Gebelsa koji je bio rodom iz Rejta).

Bombardovanja Menhengladbaha u Drugom svetskom ratu počela su rano, britanskim napadom 11. maja 1940. na stambene oblasti grada. Grad je bombardovan mnogo puta sve do 1945, pri čemu je 65% grada uništeno. Godine 1960. ime grada je dobilo današnju formu: Menhengladbah.

Privreda

[uredi | uredi kod]

Industrijski razvoj Menhengladbaha od sredine 19. do sredine 20. veka zasnivao se na tekstilnoj industriji. Posle Drugog svetskog rata došlo je do strukturne promene u industriji, tako da danas grad proizvodi mašine, transformatore, elektronske aparate, hranu i pivo.

Na šest kilometara od grada se nalazi Aerodrom Diseldorf-Menhengladbah, a nešto dalje je međunarodni Aerodrom Diseldorf.

Sport

[uredi | uredi kod]

Najpoznatiji sportski kolektiv Menhengladbaha je Fudbalski klub Borusija Menhengladbah. Tokom 1970-ih klub je osvojio 5 prvenstava Nemačke i 2 kupa UEFA. Njihov stadion se nalazi u „Borusija parku“. U prvenstvu 2007-2008. klub se plasirao iz druge u prvu Nemačku ligu.

Najstariji fudbalski klub u gradu je 1. FK Menhengladbah.

U gradu deluju klub američkog fudbala „Menhengladbah meveriks“ (Die Mönchengladbach Mavericks) i prvoligaš u hokeju na travi „Gladbaher HTC“ (Gladbacher HTC, prvak Nemačke 2002).

Kultura

[uredi | uredi kod]

Teatar Ujedinjene gradske bine Krefelda i Menhengladbaha izvodi opere, mjuzikle i pozorišne komade u pozorištima oba grada. Osnovan je 1950.

Pored više muzeja, gradske znamenitosti su:

  • Gradska većnica (bivši benediktinski manastir), iz 1663-1705, ponovo sagrađena 1950.
  • Gradska većnica u Rejtu, izgrađena 1894-96.
  • Opatija Svetog Vita u Menhengladbahu, s početka 12. veka (kripta), 1228-39. (bazilika) i 1256-77. (hor)

Galerija

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Berger, Dieter (1999). Geographische Namen in Deutschland. Bibliographisches Institut. ISBN 3411062525. 
  • Fulbrook, Mary (1991). A Concise History of Germany. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36836-0. 
  • Gareth, Shaw (2011). Urban Historical Geography: Recent Progress in Britain and Germany (Cambridge Studies in Historical Geography) (Reprint edition izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521189748. 
  • Home, William R.; Pavlovic, Zoran (2007). Germany (Modern World Nations) (2 ed. izd.). Chelsea House Pub. ISBN 0791095126. 
  • Hamm, Ingrid; Werding, Martin; Seitz, Helmut (3540681353). Demographic Change in Germany (8. izd.). New York: Springer-Verlag. ISBN 2007. 
  • Berghahn, V. R. (2004). Modern Germany: Society, Economy and Politics in the Twentieth Century (2. izd.). Cambridge University Press. ISBN 0521347483. 
  • Jähnig, Bernhart; Biewer, Ludwig (1991). Kleiner Atlas zur deutschen Territorialgeschichte (2. izd.). Bonn: Kulturstiftung der Deutschen Vertriebenen. ISBN 3885570963. 
  • Dornbusch, Joachim; Aner, Ekkehard (1997). Grosser Atlas zur Weltgeschichte. Braunschweig: Westermann. ISBN 3075095206. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]