Longtime Companion
Lontime Companion je film iz 1990. godine u režiji Normana Renéa, po scenariju Craiga Lucasa sa Bruce Davisonom, Campellom Scottom, Patrickom Cassidyem i Mary-Louise Parker u glavnim ulogama. Longtime Companion je prvi film namenjen širokoj publici koji je otvoreno tematizovao AIDS. Naslov filma odnosi se na termin kojim su štampani mediji oslovljavali partnera gej muškarca koji je umro od AIDS-a[1].
Longtime Companion prikazuje prve godine od pojave epidemije AIDS-a i uticaj AIDS-a na živote nekoliko gej prijatelja i najbolje prijateljice jednog od njih. Film je podeljen u nekoliko delova, koji su označeni datumima.
Willy (Campbell Scott) i njegov prijatelj John (Dermont Mulroney) provode vreme u kući uticajnog gej para, Davida (Bruce Davison) i Seana (Mark Lamos) u njihovoj kući na Fire Islandu za Dan nezavisnosti. Sean je scenarista, koji piše za sapunicu Other People, a David je plemićkog porekla sa velikim bogatstvom. U gradu Howard (Patrick Cassidy) se priprema za audiciju za ulogu u Seanovoj sapunici. On i njegov momak, Paul (John Dossett) žive u stanu pored Lise (Mary-Louise Parker), čiji najbolji prijatelj, Fuzzy (Stephen Caffrey) je advokat koji zastupa Howarda.
Tog jutra The New York Times objavljuje prvi članak o porastu tzv. gej raka. Vest novoj nepoznatoj bolesti se širi tako što prijatelji zovu jedni druge. Oni različito reaguju na vesti, neki tako što su zabrinuti, dok je drugi odbacuju kao propagandu.
Kasnije tog dana, Fuzzy i Willy se sreću i započinju svoju vezu, a Howard je dobio ulogu u sapunici.
John je u bolnici zbog upale pluća. On je prvi u grupi kome je dijagnostifikovana nova bolest. U bolnici sa njim su Willy i David, koji još uvek ne shvata bolest ozbiljno i misli da ju je moguće izlečiti antibioticima. Takođe, prepričava kako je njegov momak, Sean opterećen nalaženjem simptoma kod sebe, iako lekari odbacuju te simptome.
Howard je dobio scenario prema kome njegov lik treba da se outuje kao gej. Uznemiren je zbog toga, jer se plaši da će biti poistovećen sa ulogom i da više neće dobijati druge uloge.
John umire ubrzo posle.
Willy, Fuzzy, Lisa, David i Sean su okupljeni na Fire Islandu i pridružuju im se Michael i Bob da bi gledali epizodu u kojoj se Howardov lik outujeu seriji. Lisa im kaže da je Howard gej, mada Sean ne veruje, jer su mu rekli da je straight. Grupa, takođe, komentariše komšiju koji je oboleo od AIDS-a i koji živi na ostrvu kao "izgnanik". Te večeri Sean i David imaju raspravu zbog Seanovog konstantnog straha da će se razboleti.
Paul je u bolnici zbog toksoplazmoze. Sean je takođe u bolnici. Willy dolazi u posetu Seanu, prestrašen da će se zaraziti i kada ga Sean prilikom pozdrava poljubi, Willy odlazi u kupatilo da bi oprao mesto poljupca. U poseti kod Seana je i Michael koji donosi homeopatske lekove i knjigu samo-pomoći autorke Louise Hay. Howard je u poseti kod Paula.
Seanovo stanje je pogoršano. David pokušava da mu pomogne da nastavi da piše i da zavarava studio da je u stanju da piše, mada je počeo da pati od demencije. Fuzzy pokušava da Howardu obezbedi ulogu, ali ga producent odbija, jer kruže glasine da je bolestan od AIDS-a. Zbog istih glasina izbačen je iz serije. Paul je ponovo u bolnici, jer je imao napade. Willy primećuje da Fuzzy proverava da li su mu žlezde natečene i razgovaraju o strahu od smrti. Na Fuzzyevo pitanje "Šta misliš da se dešava kada umremo?", Willy odgovara: "Možemo ponovo da imamo seks."
Seanovo stanje je toliko pogoršan da je u konstantnim bolovima i izgubio je kontrolu nad mokrenjem i defekacijom, tako da mu David i medicinski tehničar menjaju pelene za odrasle. David sedi pored Seana, koji je u bolovima i prestrašen i pokušava da ga smiri, pričajući mu da je u redu da popusti, da prestane da se bori da živi. Sean umire. Willy i Lisa dolaze da pomognu Davidu da nađu odeću u kojoj će Sean biti kremiran. Fuzzy zove Gay Men's Health Crisis da nađe mesto za sahranu. Njih četvoro odlaze u kineski restoran, gde sastavljaju umrlicu za novine u koju uključuju Davida, kao njegovog "dugogodišnjeg partnera"[1].
David je umro i ovo je dan njegove sahrane. Bob i Willy drže posmrtni govor.
Fuzzy, Willy i Lisa volontiraju za Gay Men's Health Crisis. Willy pomaže GMHC klijentu, Albertu.
Howard koristi ostatke svoje popularnosti kao bivši glumac u sapunici da bi sakupio novac za obolele od AIDS-a. Howard je takođe oboleo, a može se pretpostaviti da je Paul umro, premda se to ne pominje.
Iako se ponovo ne pominje, može se pretpostaviti da je Howard umro. Willy, Fuzzy i Lisa šetaju plažom. Razgovaraju o odlasku na proteste koje organizuje grupa ACT UP. Takođe, razgovaraju o vremenu pre AIDS-a i pitaju se da li će lek ikada biti pronađen. U kratkom trenutku na plaži se pojavljuju njihovi prijatelji i ostali ljudi koji su umrli od AIDS-a. Film se završava gde njih troje nastavljaju da šetaju plažom sami.
| Podela uloga | ||
| Glumica/glumac | Lik | Napomene |
| Campbell Scott | Willy | |
| Patrick Cassidy | Howard | |
| John Dossett | Paul | |
| Mary-Louise Parker | Lisa | |
| Stephen Caffrey | Fuzzy | |
| Welker White | Pochelle | |
| Bruce Davison | David | |
| Mark Lamos | Sean | |
| Dermot Mulroney | John | |
| Michael Schoeffling | Michael | |
| Brian Cousins | Bob | |
| Dan Butler | Walter | |
| Robi Martin | Transvestit | |
| Robert Joy | Ron | |
| Tony Shalhoub | Paulov doktor | |
| David Drake | GMHC volonter | |
| Michael Carmine | Alberto | |
| Melora Creager | Finger Lakes Trio | |
| Jesse Hultberg | Finger Lakes Trio | |
| Lee Kimble | Finger Lakes Trio | |
Bruce Davison je nominovan za Osacara za sporednu ulogu. Film je dobio brojne nominacije i nagrade, među kojima su:
- GLAAD Media Awards za najbolji film
- Zlatni globus za najboljeg glumca u sporednoj ulozi u igranom filmu – Bruce Davison
- Independent Spirit Awards za najboljeg sporednog glumca – Bruce Davison
- Sundance Film Festival – nagrada publike.
- Longtime Companion na sajtu IMDb