Prijeđi na sadržaj

Dleto

Izvor: Wikipedija
Dleto

Dleto ili dlijeto je vrsta stolarskog i zidarskog alata.

Nastanak

[uredi | uredi kod]

Dleto potiče još iz praistorije. Bilo je karakteristično za gornji paleolit, ali se javlja i u mlađim periodima. Ovo je uska alatka sa kratkim sečivom, koja je služila za tesanje ili klinovanje. Dleto je prvobitno bilo od kamena, a u kasnijim periodima izrađuje se od bronze, bakra i gvožđa.

Paleolitska kremena dleta formirana su tako što se pomoću jednog ili više udara, uzdužno odstranjuje deo ivice odbitka.

Mesto na kome se spaja platforma sa koje je izvršeno retuširanje sa negativom odbitka dleta pretstavlja radnu ivicu oruđa, koje se zove „zub dleta“ koji je omogućvao da se pomođu ove alatke vrši urezivanje i graviranje kosti, roga ili drveta.

Zavisno od toga sa kakve površine je izvedeno odvajanje odbitka dleta se mogu podeliti na:

  • obična dleta formirana na običnoj neretuširanoj ivici,
  • dleta na prelomu sečiva ili odbitka,
  • dleta na retuširanoj ivici,
  • diedarska dleta (odbijanje izvršeno na negativu prethodno formiranog dleta).

Pojedni tipovi dleta tipični su za pojedine kulture poput dleta tipa Noaje, Vašon, Res Basale..

Dleto tipa noaje

[uredi | uredi kod]

Ovo je dvostrano lateralno dleto na retuširanom prelomu. Negativi odbitka dleta često se završavaju malim, retuširanim jamičastim udubljenjem. Tipično je za gornji Perigordijen u zapadnoj Evropi.

Povezano

[uredi | uredi kod]