Пређи на садржај

Z (film)

Извор: Wikipedija
З
Жанртрилер
РежијаЦоста-Гаврас
ПродукцијаЈацqуес Перрин
Ахмед Рацхеди
СценариоЦоста-Гаврас и Јорге Семпрúн према роману Вассилиса Вассиликоса
УлогеЈеан-Лоуис Тринтигнант
Yвес Монтанд
Ирене Папас
Јацqуес Перрин
МузикаМикис Тхеодоракис
Премијера26. вељаче 1969.
Језикфранцуски језик
Трајање127 минута[1]
Држава Алжир
 Француска
Компанија
ДистрибутерВалориа Филмс
Зарада$14,300,000[2]
Техничка екипа
ФотографијаРаоул Цоутард
МонтажаФранçоисе Боннот
З на Интернет Мовие Датабасе

З је алжирско-француски политички трилер из 1969. године којег је режирао Цоста-Гаврас. Сценариј су заједнички написали Гаврас и Јорге Семпрúн, а био је темељен на истоименом роману Вассилиса Вассиликоса. Филм презентира фиктивну верзију догађаја везаних уз атентат на грчког демократског политичара Григориса Ламбракиса 1963. године. Својим сатиричним погледом на грчку политику, као и црним хумором те депресивним завршетком, филм вјерно приказује друштвено-политичку ситуацију око грчке војне хунте током њезиних почетака.

Главну улогу у филму игра Јеан-Лоуис Тринтигнант, који тумачи лик суца истраге (темељеног на Цхристосу Сартзетакису). У филму се појављују и међународне звијезде Yвес Монтанд и Ирене Папас, међутим појављују се у малом броју сцена, а Папасова чак има и јако мало текста. Јацqуес Перрин, који је уједно био и један од продуцената, игра важну улогу фоторепортера. Наслов филма реферира на популарни грчки протестни слоган "Ζει", који значи "Он је жив!", а односио се на Ламбракиса.

С укупно 3,952,913 проданих улазница у Француској, З је био четврти најуспјешнији француски филм те године.[3] Уз то, био је и дванаести најуспјешнији филм на америчким благајнама. Уз изврсне реакције критичара, филм је добио и низ награда, а остао је запамћен као први филм у хисторији који је био номиниран и за Осцар за најбољи филм и за Осцар за најбољи страни филм.

Радња

[уреди | уреди извор]

Филм започиње завршним тренуцима прилично досадног државног састанка и закључцима о агрикултурној политици, након чега заповједник сигурносних служби (Пиерре Дуx) десничарске владе у којој доминира војска одржи говор у којем описује владин план за борбу против лијевих покрета, користећи изразе попут "плијесан ума", "инфилтрација 'изама'" или "сунчеве пјеге".

Радња се пребацује на припреме за окупљање опозиције на којем би пацифистички сенатор (Yвес Монтанд) требао одржати говор о нуклеарном разоружању. Из свега је очигледно како је влада на различите начине покушала саборитари одржавање говора. На концу су организатори морали преселити у осјетно мању дворану, а уз то су се појавили и бројни логистички проблеми. Током доласка у дворану, сенатор добива ударац од стране антикомунистичких насилника, али свеједно одржи инспиративан говор, који се преко разгласа могао чути и на улицама. Након говора, сенатор и његова пратња прелазе улицу, усред које се појави камионет који крене према њему. Иако се сенатор одмакне, човјек који се скрива у приколици камионета вади палицу и удара га по глави, након чега овај пада на кољена и бива одвезен у болницу. Убрзо се испостави како је ударац био фаталан, међутим цјелокупни напад остаје изразито сумњив. Отворена је службена истрага, током које влада чини све како би заташкала случај и приказала га као убојство из нехаја од стране пијаног возача.

Међутим, влада не држи болницу под својом контролом па дође до ситуације да службена обдукција демантира владине тезе; испостави се како је сенатор убијен. Судац истраге (Јеан-Лоуис Тринтигнант), уз помоћ младог новинара (Јацqуес Перрин), проводи истрагу и успијева доћи до довољно доказа да оптужи не само двојицу десничара који су убили сенатора, већ и високопозициониране часнике војне полиције због њихове уплетености. Главна радња филма закључена је сценом у којој један од сенаторових помоћника одлази до његове удовице (Ирене Папас) како би јој пренио добре вјести, међутим она само забринуто гледа, не вјерујући да ће ствари ићи на боље.

Епилог, којег прича новинар, а касније женски глас, открива даљњи развој догађаја. Умјесто сретног исхода, ситуација је кренула у сасвим другом смјеру - судац истраге је мистериозно и изненадно уклоњен са случаја, неколико кључних свједока је умрло под сумњивим околностима, убојице су добиле релативно благе казне, часници војне полиције административне санкције, сенаторови сурадници су или умрли или су били депортирани, а новинар је затворен због откривања службених докумената. Десна влада је усред јавног незадовољства дала оставку, али прије нових избора, војска је извела пуч и преузела власт у држави. Војна хунта је забранила многе аспекте модерне умјетности и популарне културе, попут глазбеника или авангардних писаца, али и модерну математику, класичне и модерне филозофе те паролу "З", која се односила на сенатора, а значила је - "Он је жив!".

Глумачка постава

[уреди | уреди извор]

Главне улоге

[уреди | уреди извор]
  • Јеан-Лоуис Тринтигнант као судац истраге, одговоран за вођење случаја смрти сенатора. Испрва је склон владиним сугестијама како се радило о несретном случају, не схваћајући да иза свега стоји завјера, али када су се почели откривати докази, издржао је бројне притиске те је, слушајући своју савјест и чињенице које је имао пред собом, оптужио власине часнике за уроту с циљем убојства сенатора. Током каснијег расплета, мистериозно је уклоњен са случаја. Лик суца истраге темељен је на особи Цхристоса Сартзетакиса, тужитеља који је водио случај убојства Григориса Ламбракиса.
  • Yвес Монтанд као сенатор (З), пацифист и демократ, али и љевичар, због чега је представљао опасност за десничарску власт. Његов утјецај на народ показао се толико опасним да је влада испланирала уроту како би га убила, планирајући цијели случај приказати као несретни случај. Лик сенатора темељен је на стварној особи Григориса Ламбракиса, убијеног грчког политичара.
  • Ирене Папас као Хéлèне, сенаторова жена. Хелене је била изразито везана за свог супруга тако да ју је његова смрт, иако ју је подсвјесно очекивала, изразито потресла. Ипак, цијелу ситуацију је поднијела прилично стоички, показујући снагу карактера и воље.
  • Јацqуес Перрин као фоторепортер, млад и амбициозан новинар којему је циљ открити истину око сенаторове смрти. Његово је неслужбено дјеловање открило бројне детаље и опскрбило суца истраге с довољно доказа да подигне оптужнице. На крају приче је затворен због откривања службених података.

Споредне улоге

[уреди | уреди извор]
  • Пиерре Дуx као генерал војне полиције, главни антагонист у филму и организатор атентата на сенатора. Инспирација за лик био је Константинос Митсоу, тадашњи заповједник жандармерије у Грчкој.
  • Јулиен Гуиомар као пуковник војне полиције, главни сурадник генерала.
  • Марцел Боззуффи као Ваго, човјек који је ударио сенатора. Инспирација за лик био је Емманоуел Емманноуилидис, човјек који је ударио Ламбракиса.
  • Ренато Салватори као Yаго, возач камионета и судионик у убојству сенатора. Инспирација за лик је био Спyро Готзаманис, возач који је судјеловао у убојству. Како је Салватори био Талијан, глас његовом лику у филму посудио је Wиллиам Сабатиер.
  • Франçоис Пéриер као државни тужитељ, један од судионика уроте.

Остали ликови

[уреди | уреди извор]

Глазба

[уреди | уреди извор]
З
Соундтрацк — Микис Тхеодоракис
Датум издања1969.
Жанрсоундтрацк
Трајање25:24
ИздавачЦБС Рецордс Интернатионал

Глазбу за филм написао је познати грчки композитор Микис Тхеодоракис, а она је, као и филм, била велики хит. Иако је војна хунта ставила Тхеодоракиса у кућни притвор, успио је дати Гаврасу своје допуштење да користи већ постојеће композиције за филм. Попис композиција је сљедећи:

Сву глазбу написао Микис Тхеодоракис.

Бр. НасловБиљешке Трајање
1. "О Андонис (Главна тема)"    2:04
2. "То Yеласто Педи"    1:34
3. "Ла Цоурсе де Мануел"    2:12
4. "То Паликари Ецхи Каимо"  Мариа Фарандоури (вокал) 2:08
5. "Цафé Роцк"    1:32
6. "Арривéе д'Хéлèне"    1:28
7. "Батуцада"    1:52
8. "То Yеласто Педи (Боузоуки Версион)"    1:10
9. "Идеп Отсалеy От"    1:39
10. "Пиос Ден Мила Yиа Ти Ламбри"    3:12
11. "Финале (То Yеласто Педи)"    2:49
12. "То Паликари Ецхи Каимо"  Микис Тхеодоракис (вокал) 1:59
13. "Сафти Гитониа"  Микис Тхеодоракис (вокал) 1:45
Укупно трајање:
 25:24

Филм такођер користи и композицију Псyцхé Роцк коју је компонирао Пиерре Хенрy, међутим исти је непотписан. Службени соундтрацк за филм не садржи Хенрyјеву композицију, коју је замијенила Тхеодоракисова композиција Цафé Роцк.

Реакције

[уреди | уреди извор]

Успјех на благајнама

[уреди | уреди извор]

У матичној Француској, продано је укупно 3,952,913 карата за филм, чиме је З постао четврти најуспјешнији филм у земљи те године. У сјеверноамеричким кинима, филм је током 1970. године зарадио $6,750,000.[4] Укупна зарада филма износила је око $14,300,000.

Критике

[уреди | уреди извор]

У вријеме издања, Рогер Еберт, тада критичар за Цхицаго Сун-Тимес, прогласио је З најбољим филмом 1969. године и похвалио сценариј те поруку филма, написавши: "[З] је филм нашег времена. Он говори о томе како су чак и моралне побједе корумпиране. Натјерат ће вас на плач и изазват ће бијес у вама. Распорит ће вам утробе... Када је војна хунта 1967. извела пуч, десничарски генерали и шеф полиције су ослобођени свих оптужби и 'рехабилитирани'. Они који су били заслужни за откривање атентата сада су постали политички криминалци. Све ово изгледа као серија политичких догађаја, али млади режисер Цоста-Гаврас их је испричао на начин који је готово неподношљиво узбудљив. З је истовремено и политички крик бијеса и бриљантно напети трилер. Чак и завршава потјером; не потјером кроз улице, већ потјером кроз лабиринт чињеница, алибија и службене корупције."[5]

Године 2006., Јамес Берардинелли је написао: "З је био трећи филм Грка Цосте-Гавраса, али с тим је филмом уграбио свјетску позорност, освојивши Осцара за најбољи страни филм. Он нам је представио редатељев карактеристични приступ који комбинира очите политичке поруке с крајњом напетошћу."[6] Три године касније, Јонатхан Рицхардс је написао: "Тешко је преувеличати утјецај којег је овај Осцаром награђени полицијски трилер имао 1969. године на свијет који се окретао на политичком активизму, репресији и неслоги. У Сједињеним Државама, Вијетнамски рат је био на првој црти, грађани су били активно ангажирани, а полицијски просвједи испред конвенције демократа у Цхицагу '68. као и убојство Црне пантере Фреда Хамптона су још увијек биле свјеже ране. Режисер Цоста-Гаврас је овом стилски жестоком оптужницом за атентат љевичарског политичара од стране десничарске владајуће банде у његовој родној Грчкој погодио у средиште резонирања овдје и у свијету."[7]

Страница Роттен Томатоес даје филму 95% "фресх" оцјену темељем 39 критика с просјечном оцјеном 8.2/10.[8] Исту оцјену филм држи и на порталу ИМДб.

Награде

[уреди | уреди извор]
Година Награда Категорија Исход Приматељ Биљешке
1969.
Филмски фестивал у Цаннесу Палме д'Ор Номинација Цоста-Гаврас
Награда жирија Освојено Цоста-Гаврас Жири је награду додијелио једногласно, што је био први такав случај у повијести филмског фестивала.
Награда за најбољег глумаца Освојено Јеан-Лоуис Тринтигнант
НYФЦЦ награда Најбољи филм Освојено
Најбоља режија Освојено Цоста-Гаврас
1970. Осцар Најбољи филм Номинација Јацqуес Перрин, Ахмед Рацхеди
Најбоља режија Номинација Цоста-Гаврас
Најбољи страни филм Освојено Филм је номиниран као кандидат за  Алжир
Најбољи адаптирани сценариј Номинација Цоста-Гаврас, Јорге Семпрúн
Најбоља монтажа Освојено Франçоисе Боннот
Златни глобус Најбољи страни филм Освојено Филм је номиниран као кандидат за  Алжир. Продуценти су на концу одбили ову награду, разочарани због чињенице да филм није уврштен у категорију најбољег драмског филма.
БАФТА Најбољи филм Номинација
Најбољи сценариј Номинација Цоста-Гаврас, Јорге Семпрúн
Најбоља монтажа Номинација Франçоисе Боннот
Награда Антхонy Асqуитх Освојено Микис Тхеодоракис
ДГА награда Најбоља режија (филм) Номинација Цоста-Гаврас
Награда Едгар Најбољи филмски сценариј Освојено Цоста-Гаврас, Јорге Семпрúн
Настро д'Аргенто Најбољи страни редатељ Номинација Цоста-Гаврас
КЦФЦЦ награда Најбољи страни филм Освојено Филм је номиниран као кандидат за  Алжир
НСФЦ награда Најбољи филм Освојено
Најбољи редатељ Номинација Цоста-Гаврас
Најбољи сценариј Номинација Цоста-Гаврас, Јорге Семпрúн

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ „З (А)”. Бритисх Боард оф Филм Цлассифицатион. 25 Септембер 1969. Приступљено 6 Фебруарy 2016. 
  2. ↑ „Боx Оффице Информатион фор З”. Тхе Нумберс. Приступљено Фебруарy 26, 2012. 
  3. ↑ http://www.jpbox-office.com/fichfilm.php?id=9023&affich=france
  4. ↑ "Биг Рентал Филмс оф 1970", Вариетy, 6 Јануарy 1971 п 11
  5. ↑ Еберт, Рогер (Децембер 30, 1969). „З”. Тхе Цхицаго Сун-Тимес. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-28. Приступљено 2011-02-02. 
  6. ↑ Берардинелли, Јамес (2006). „З”. реелвиеwс.цом. 
  7. ↑ Рицхардс, Јонатхан (2009). „Ин тхе Дарк”. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-03. Приступљено 2016-02-11. 
  8. ↑ „З (1969)”. Роттен Томатоес. Флиxстер. Приступљено 6 Фебруарy 2016. 

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Z_(film)&oldid=41832017”