Uzrast seksualne saglasnosti
Fraza uzrast seksualne saglasnosti se obično ne pojavljuje u tekstu zakona, ali njome se označava minimalna starosna granica nakon koje se osoba smatra zakonski sposobnom za stupanje u dobrovoljne seksualne odnose. Uzrast seksualne saglasnosti ne treba mešati sa punoletstvom.
Uzrast seksualne saglasnosti se razlikuje od države do države. Uzrast seksualne saglasnosti, takođe, može zavisiti od vrste seksualnog čina, pola učesnika ili učesnica u seksualnom činu ili od drugih kriterijuma, kao što je pozicija moći. Neka zakonodavstva razlikuju seksualne odnose između vršnjaka i seksualne odnose između osoba različitog uzrasta (recimo, maloletnih i punoletnih osoba). Različiti zakoni različito gledaju na prekršaje vezane za USS i mogu ih smatrati (i kažnjavati) kao manja krivična dela ili kao silovanje po slovu zakona.
Društveni stav (i kao posledica, zakonska odredba) o odgovarajućem uzrastu seksualne saglasnosti menja se tokom vremena i pomera se naviše u savremeno doba. Na primer, za zemlje zapadne civilizacije uzrast između 10-12 godina bio je prihvatljiv u 19. veku, ali se tokom 20. veka pomerio na uzrast između 13-18 godina.
Seksualni odnosi sa osobom ispod uzrasta seksualne saglasnosti generalno se smatra krivičnim delom, za koje su predviđene kazne od prinudnog rada do smrtne kazne u različitim državama. Postoje različiti termini kojima se definiše ovo krivično delo, kao na primer: seksualno zlostavljanje dece, silovanje po slovu zakona, kvarenje maloletnika i sl. Praksa primene zakona koji regulišu uzrast seksualne saglasnosti zavisi od društvene osvešćenosti. Često se ove odredbe neće primenjivati po slovu zakona ako ne postoji velika starosna razlika ili starija osoba se ne nalazi na poziciji moći (npr. učitelj, sveštenik, lekar). Ilustrovano primerom to bi značilo da u zakonskom sistemu u kome uzrast seksualne saglasnosti iznosi 16 godina, osoba stara 17 godina, koja ima seksualne odnose sa osobom starom 15 godina, najčešće se neće krivično goniti, iako je po slovu zakona počinila krivično delo.
Uzrast seksualne saglasnosti je zakonska granica ispod koje maloletna osoba ne može dati seksualnu saglasnost koja je zakonski relevantna, drugim rečima, osoba mlađa od predviđenog uzrasta seksualne saglasnosti ne može dati zakonski validan pristanak na seksualne odnose. Mogući izuzeci su sledeći:
- Razumno verovanje da je žrtva iznad uzrasta seksualne saglasnosti – u nekim sudstvima (na primer u Engleskoj i Velsu[1]) na suđenju se kao odbrana može koristiti verovanje da je maloletna osoba starija nego što jeste. Ipak, kada je takva mogućnost data, odnosi se samo na slučajeve kada je osoba zaista blizu uzrasta seksualne saglasnosti ili recimo u slučajevima kada je maloletna osoba koristila lažnu identifikaciju.
- Brak – u onim zemljama u kojima je uzrast za sklapanje braka ispod uzrasta seksualne saglasnosti.
- Sličan uzrast – dok u najvećem broju zakonodavstava postoji samo odredba koja postavlja određeni uzrast ispod koga je seksualni odnos ilegalan, u nekim državama, kao što je Kanada postoji i odredba o izuzecima u slučaju sličnog uzrasta. U Kanadi je uzrast seksualne saglasnosti 16 godina, ali postoje dva izuzetka: tinejdžeri od 14 i 15 godina mogu imati seksualne odnose sa osobama do pet godina starijim od njih, dok osobe od 12 i 13 godina mogu imati seksualne odnose sa osobama do dve godine starijim od njih.
Uzrast seksualne saglasnosti nije uvek isti za sve čak i u istim pravnim sistemima. Uobičajeni primeri su:
- Diskrepancija vezana za seksualnu orijentaciju - neke države, kao što su Bahami, Bermudi, Gibraltar, Grčka, Paragvaj i Surinam imaju višu granicu za homoseksualne odnose. Ove razlike se generalno smatraju diskriminativnim i ukidaju se. U Srbiji je, na primer, do 2006. postojala ovakva diskrepancija - za stupanje u homoseksualni polni odnos uzrast seksualne saglasnosti bio je 18 godina, a za heteroseksualni 14. Od stupanja na snagu novog Krivičnog zakonika uzrast seksualne saglasnosti je 14 bez obzira na vid aktivnosti u koju se stupa.
- Diskrepancija vezana za pol – u nekim državama, kao na primer u Indoneziji, postoje različite starosne granice vezane za pol osobe u heteroseksualnim odnosima. U ovim državama je uzrast seksualne saglasnosti obično niži za žene. U Indoneziji, na primer, uzrast seksualne saglasnosti iznosi 16 godina za žene, a 19 za muškarce.
- Pozicija moći – u nekim zakonodavstvima, kao na primer u Engleskoj i Velsu, uzrast seksualne saglasnosti je viši u slučajevima seksualnih odnosa gde je starija osoba u poziciji moći, na primer: između nastavnika/ce i učenika/ce.
U nekim državama ne postoji fiksirani uzrast seksualne saglasnosti. Takve zemlje definišu da je seks dozvoljen sa osobama koje su seksualno zrele (v. pubertet). Kod žena to znači da menarha označava uzrast seksualne saglasnosti.
Sve češće je slučaj da se zakon o uzrastu seksualne saglasnosti ne odnosi samo na seksualne odnose ostvarene na teritoriji države na kojoj zakon važi, već se primenjuje na građane te države i kada oni borave u inostranstvu. Ovakvo zakonsko definisanje ima za cilj da smanji "turizam seksa sa decom".
Informacije o posebnim zakonskim odredbama svake države mogu se naći u narednim člancima, organizovane po kontinentima:
- ↑ „Sexual Offences Act 2003 (Vidi Sections 9 - 12)” (PDF). Government of the United Kingdom, (Office of Public Sector Information).