Стјенице
Стјенице | |
---|---|
Ватрени опанчар (Пyррхоцорис аптерус) | |
Научна класификација | |
Царство: | Анималиа |
Кољено: | Артхропода |
Разред: | Инсецта |
Подразред: | Птерyгота |
Ред: | Хемиптера |
Подред: | Стјенице |
Стјенице или разнокрилци (Хетероптера) су подред малих до великих већином сплоштених кукаца реда полукрилаца којима су предња крила горњим дијелом хитинизирана, доњим опнаста и творе тзв. полупокриље (отуда назив полукрилци).
Изглед
[уреди | уреди извор]Испод предњих крила су опнаста стражња, у мировању пресложена по дуљини. Рилце је чланковито, кад се не користи подвинуто под прса. Усни је апарат прилагођен бодењу и сисању. Многе стјенице имају карактеристичне смрдљиве жлијезде које се отварају између стражњих ногу. Неке стјенице имају и органе за стридулацију. Хране се биљним соковима, лове друге кукце, а паразитски облици крвљу животиња и човјека.
Личинке
[уреди | уреди извор]Личинке су прилично сличне одраслима, развијају се непотпуном преобразбом. Сишу биљне сокове или су грабежљивци или наметници.
Неке породице и врсте
[уреди | уреди извор]Познато је око 40 000 врста. У породици водених штипавица (Непидае) најпознатија је врста водена штипавица (Непа рубра), у породици Белостомидае најпознатија је голема штипавица (Белостома нилотицум), дуга 11 цм, највећи кукац у Хрватској, забиљежен је у бочатој води у Јадранскоме мору. Од породице водених стјеница (Науцоридае) у Хрватској је честа обична водена стјеница (Илyоцорис цимицоидес), у породици наузначарке (Нотонецтидае) најраспрострањенија је модра наузначарка (Нотонецта глауца), која плива »леђно«. Од копнених породица најпознатије су смрдљиве стјенице (Пентатомидае) с врстама смрдибуба или смрдљиви листар (Пентатома руфипес), породица ватрене стјенице (Пyррхоцоридае) нема крила, а честа врста је ватрени опанчар (Пyррхоцорис аптерус). На површини вода стајаћица задржавају се барске скакалице (Хyдрометридае), попут обичне скакалице (Хyдрометра стагнорум), које се широким длакавим стопалима држе на површини воде и лове и исисавају кукце, у Хрватској живе и стјенице веслачице (Цориxидае) а најраспрострањенија је врста велика стјеница веслачица (Цориxа пунцтата).
Паразитске врсте (Цимицидае)
[уреди | уреди извор]Од паразитских је облика најпознатија обична стјеница (Цимеx лецтулариус) која сише људску крв у свим стадијима развоја. Дању се завлачи у скровита мјеста а ноћу напада (креветска стјеница), без хране може издржати и пола године, а на температурама нижим од 15 °Ц мирује. Не узрокује и не преноси никакву болест. Раширена је по читавом свијету. У ластавичја гнијезда завлачи се Цимеx хирундинис, а шишмише напада Цимеx пипистрели.[1][2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци, биологија виших авертебрата, Школска књига, Загреб, 1999. ИСБН 953-0-30824-8
- ↑ Хрватска опћа енциклопедија, Лексикографски завод Мирослав крлежа, Загреб, 2008. ИСБН 978-953-6036-40-0