Ромаин Ролланд
 Ромаин Ролланд | |
|---|---|
 | |
| Биографске информације | |
| Рођење | 29. сијечња 1866. Цламецy, Француска |
| Смрт | 30. просинца 1944. Вéзелаy, Француска |
| Супружник | Марија Павловна Кудачова |
| Образовање | |
| Алма матер | професор, писац |
| Опус | |
| Књижевни правац | авангарда, модернизам |
| Књижевне врсте | роман, есеј, драма |
| Језик | француски језик |
| Знаменита дјела | |
| |
| Награде | |
| Потпис | |
 | |
Ромаин Ролланд (Цламецy, 29. сијечња 1866. – Вéзелаy, 30. просинца 1944.) је био француски писац, драматичар, есејист, повјесничар умјетности и мистик који је 1915. године добио Нобелову награду за књижевност. Ролланд је био идеалист дубоко увјерен у пацифизам, антифашизам, а већину свога рада посветио је анализи умјетничког генија.
Ролланд је рођен 1866. у Цламецyју у богатој обитељи. У доби од 14 година одлази на школовање у Париз, гдје проналази друштво у духовном каосу. С 20 година је уписао Éцоле Нормале Супéриеуре, изгубио вјеру, открио дјела Баруцха де Спинозе и Лава Толстоја и развио страст према глазби. Студирао је повијест, а докторирао повијест умјетности након што је двије године студирао на Éцоле франçаисе де Роме у Италији. Књижевну каријеру започиње као драмски писац, но његове драме не успијевају привући публику. Своје драме је сабрао у два тома - Лес Трагéдиес де ла фои (1913.; садржи дјела Саинт-Лоуис, Аëрт и Ле Триомпхе де ла раисон) и Ле Тхéâтре де ла рéволутион (1904.; која садржи драме Лес Лоупс и Георгес Дантон).
Године 1912., након кратке професорске каријере, Ролланд даје оставку како би се посветио писању. Заједно с Цхарлесом Пéгуyјем сурађивао је у часопису Цахиерс де ла Qуинзаине, гдје је изворно објављивао своје ремек-дјело, роман-флеуве Јеан-Цхристопхе у десет томова, које је, заједно с пацифистичким манифестом "Ау-дессус де ла мêлéе", послужио као основа за додјељивање Нобела. Године 1914. преселио се у Швицарску, гдје је живио све до 1937. године, када се враћа у родну земљу.
Ролланд је током живота био концентриран на оно херојско у човјеку, што је исказао кроз неколико биографских текстовима о великанима људске повијести. Прву, Вие де Беетховен (1903.), постветио је Лудwигу ван Беетховену, којега је сматрао највећим композитором у хисторији. Године 1907., пише Мицхелангелову биографију наслова Вие де Мицхел-Анге, а четири године касније и Толстојеву биографију под насловом Ла Вие де Толстоï.
Након што је 1919. написао бурлескну фантазију Цолас Бреугнон, започео је рад на новом циклусу романа, L'âме енцхантéе, у седам томова, у којему је разоткрио све грозоте политичког кадровирања. Током 1920-их година се окренуо азијском мистицизму, посебице Индији, желећи оријенталну филозофију интерпретирати за Запад. Једно од дјела из тог периода је и Махатма Гандхи. Ролланд је за собом оставио и серију кореспонденција с бројим интелектуалцима свог доба попут Стефана Зwеига, Паула Цлаудела, Рицхарда Страусса, Херманна Хессеа (који је Ролланду посветио Сиддхартху) и Сигмунда Фреуда, током које је настао појам "оцеански осјећај". Важно је споменути како је Ролланд, иако његове драме за његова живота нису биле успјешне, значајно допринио развоју модерног театра кроз есеј "Ле Тхéâтре ду пеупле", у којему је заговарао идеју "народног театра".
Када се 1937. вратио у Француску, отишао је у Вéзелаy, којега су 1940. године окупирали Нијемци. Ролланд се повукао у потпуну изолацију те је умро 30. просинца 1944. године.
