Матичњак
Матичњак | |
---|---|
Матичњак | |
Научна класификација | |
Царство: | Плантае |
Ред: | Ламиалес |
Породица: | Ламиацеае |
Род: | Мелисса |
Врста: | M. оффициналис |
Двојни назив | |
Мелисса оффициналис Линнаеус[1] |
Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Мелисса оффициналис је љековита биљка из породице усњача (Ламиацеае).
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано. Листови су свјетлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цвјетови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цвјетови су двоусни бијели, свјетлољубичасти или жути. Биљка мирише на лимун.
Састав
[уреди | уреди извор]Матичњак се користи у народној и званичној медицини и то његови листови и етерично уље. Скупљају се вршни дијелови биљке на самом почетку цвјетања, суше се а затим одвајају и користе само листови. Листови садрже етерично уље (0,02-0,2%) чији садржај варира овисно од генетског потенцијала и поднебља на коме биљка расте. Користи се у облику чаја, биљних капи или етеричног уља.
Употреба
[уреди | уреди извор]Етерично уље је седатив и карминатив. Може се користити и за вањску примјену против реуматизма и неуралгија. Веома је цијењено у парфимеријској индустрији, а и врло је успјешно против убода комараца. Поред ових дјеловања матичњак се користи код неуроза желудачно-цријевног сустава, психовегетативних болести срца и мигрене. Доказано је и његово антимикробно дјеловање посебно на вирусе херпеса.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Мелисса оффициналис информатион фром НПГС/ГРИН”. www.арс-грин.гов. Приступљено 04. 03. 2008.
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, M, Стаменковић, V, Јовановић, D: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, D: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, V: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Екстерни линкови
[уреди | уреди извор]- БиоНет школа Архивирано 2009-05-02 на Wаyбацк Мацхине-у