Пређи на садржај

Матичњак

Извор: Wikipedija
Матичњак
Матичњак
Научна класификација
Царство: Плантае
Ред: Ламиалес
Породица: Ламиацеае
Род: Мелисса
Врста: M. оффициналис
Двојни назив
Мелисса оффициналис
Линнаеус[1]

Матичњак (пчелиња трава, маточина, пчелињак, лимун трава) или лат. Мелисса оффициналис је љековита биљка из породице усњача (Ламиацеае).

Опис биљке

[уреди | уреди извор]

Вишегодишња зељаста биљка са кратким ризомом и подземним столонама. Стабло је усправно, длакаво или голо и четворострано. Листови су свјетлозелени, јајасти са ободом који је грубо тестераст и распоређени су наспрамно. Цвјетови су сакупљени по 3-10 у пазуху вршних листова. Цвјетови су двоусни бијели, свјетлољубичасти или жути. Биљка мирише на лимун.

Матичњак се користи у народној и званичној медицини и то његови листови и етерично уље. Скупљају се вршни дијелови биљке на самом почетку цвјетања, суше се а затим одвајају и користе само листови. Листови садрже етерично уље (0,02-0,2%) чији садржај варира овисно од генетског потенцијала и поднебља на коме биљка расте. Користи се у облику чаја, биљних капи или етеричног уља.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Етерично уље је седатив и карминатив. Може се користити и за вањску примјену против реуматизма и неуралгија. Веома је цијењено у парфимеријској индустрији, а и врло је успјешно против убода комараца. Поред ових дјеловања матичњак се користи код неуроза желудачно-цријевног сустава, психовегетативних болести срца и мигрене. Доказано је и његово антимикробно дјеловање посебно на вирусе херпеса.

  1. „Мелисса оффициналис информатион фром НПГС/ГРИН”. www.арс-грин.гов. Приступљено 04. 03. 2008. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гостушки,Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, M, Стаменковић, V, Јовановић, D: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, D: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд , ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, V: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Екстерни линкови

[уреди | уреди извор]