Гај Папирије Карбон (конзул 120. пне.)

Гај Папирије Карбон (Гаиус Папириус Царбо, ? - 119. пне.) био је римски политичар и оратор. На почетку каријере је био присташа реформске странке и сурадник Тиберија Гракха, сурађујући на пројекту аграрне реформе. Године 131. пне. је као трибун успјешно прогурао закон којим су скупштине могле доносити и укидати законе користећи тајно гласање. Његов приједлог да се дозволи узастопно бирање исте особе за трибуна, међутим, није прошао. Када је године 129. пне. убијен Сципион Емилијан, један од оптиматских вођа, Карбон је био међу осумњиченима. Касније је Карбон прешао оптиматима, а године 120. пне. је изабран за конзула. Тада је успјешно бранио Луција Опимија, убицу Гаја Гракха. Међутим, оптимати му нису вјеровали, те када је од стране Луција Лицинија Краса осуђен за слично дјело, извршио је самоубиство.

Извори

Политичке функције
Претходи: Qуинтус Фабиус Маxимус Аллоброгицус и Луциус Опимиус	Конзул Римске Републике заједно с Публијем Манилијем 120. пне.	Слиједи: Луциус Аурелиус Цотта и Луциус Цаецилиус Метеллус Далматицус