Цистерцити

Грб реда цистерцита.

Цистерцити или лат. Ордо Цистерциенсис је римокатолички црквени ред. Основали су га св. Роберт, св. Албериц и св. Стјепан (Етиенне) Хардинг, а не како се погрешно мисли св. Бернард, реформирањем бенедиктинаца, 1098. године Цитеауx. Најзначајнији допринос за ширење Реда у Еуропи дао је свети Бернард из Цлаирвауxа у 12. стољећу.

Одијело им се састоји од бијелог хабита и црног шкапулара. Кад судјелују у корској молитви и заједничкој литургији облаче бијелу широку кукулу.

Цистерцити у Хрватској

У Хрватску су дошли 1208. године на позив хрватско-угарског краља Андрије II., те у Топуском основали цистерцитску опатију. У 13. стољећу још су основане опатије у Кутјеву и у Загребу на Долцу. Средином 16. стољећа цистерцити нестају из хрватских крајева.

Од 1982. до 2007. године цистерцитска заједница, основана од цистерцитске опатије Wеттинген-Мехрерау из Брегенза у Аустрији, постојала је у Јастребарском.

Цистерцити се јављају и у Бачкој на подручју Суботичке бискупије. Мађарски повјесничар Истван Катона сматра да је опатија у Моноштору била цистерцитска. .

Вањске везе

Цистерцити на Wикимедијиној остави

• Странице реда цистерцита
• Међународне странице цистерцита Архивирано 2007-09-07 на Wаyбацк Мацхине-у
• Цистерцити Италије Архивирано 2008-03-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Цертоса ди Фирензе
• Бенедиктинске странице о цистерцитима Архивирано 2008-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у