Цистерцити
Цистерцити или лат. Ордо Цистерциенсис је римокатолички црквени ред. Основали су га св. Роберт, св. Албериц и св. Стјепан (Етиенне) Хардинг, а не како се погрешно мисли св. Бернард, реформирањем бенедиктинаца, 1098. године Цитеауx. Најзначајнији допринос за ширење Реда у Еуропи дао је свети Бернард из Цлаирвауxа у 12. стољећу.
Одијело им се састоји од бијелог хабита и црног шкапулара. Кад судјелују у корској молитви и заједничкој литургији облаче бијелу широку кукулу.
Цистерцити у Хрватској
[уреди | уреди извор]У Хрватску су дошли 1208. године на позив хрватско-угарског краља Андрије II., те у Топуском основали цистерцитску опатију. У 13. стољећу још су основане опатије у Кутјеву и у Загребу на Долцу. Средином 16. стољећа цистерцити нестају из хрватских крајева.
Од 1982. до 2007. године цистерцитска заједница, основана од цистерцитске опатије Wеттинген-Мехрерау из Брегенза у Аустрији, постојала је у Јастребарском.
Цистерцити се јављају и у Бачкој на подручју Суботичке бискупије. Мађарски повјесничар Истван Катона сматра да је опатија у Моноштору била цистерцитска. [1].
Биљешке
[уреди | уреди извор]- ↑ Звоник бр. 134/2005.[мртав линк] Повијесни кутак - Опатије и самостани на подручју Бачке
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Странице реда цистерцита
- Међународне странице цистерцита Архивирано 2007-09-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Цистерцити Италије Архивирано 2008-03-12 на Wаyбацк Мацхине-у, Цертоса ди Фирензе
- Бенедиктинске странице о цистерцитима Архивирано 2008-12-31 на Wаyбацк Мацхине-у