Целуларни аутомат
Станични аутомат (још и целуларни аутомат или ћелијски аутомат[1]) је модел физикалног сустава.
У том моделу, дискретизиране величине су простор и вријеме. Интеракције су ограничене само на локалност.
Станични аутомати имају састав од правилне решетке од н-протега (димензија), коју чине поља станица. При томе свака та станица мозе бити у једном од коначног броја могућих стања.
Стање сваке станице се мијења/освјежава у дискретизираним временским интервалима (при чему правилност тих ажурирања је локална). Притом, стање станице у временској точки т+1 је овисна величина, на коју утјече стање сусједства те станице у тренутку к.
Сусједство те станице дефинирамо као ту саму станицу, која је предметом проматрања, и одређени број сусједних станица. Потоње овиси о протежности станичног аутомата и врсти сусједства (постоје, примјерице, Вон Неуманново сусједство, Моореово сусједство...)
Повезано
[уреди | уреди извор]- Боолеов станични аутомат
- тороидна решетка
- елементарни станични аутомат (енг. ЕЦА)
- Станислаw Урам
- Степхен Wолфрам
- Јохн Цонwаy
- Мартин Гарднер
- Конрад Зусе
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Киш Мирослав, Енглеско-хрватски и хрватско-енглески информатички рјечник, Загреб, Наклада Љевак, 2000., стр. 174
