Брак по моди

Брак по моди (изворни француски назив: Марриаге à-ла-моде) је серија од шест наративних слика коју је Wиллиам Хогартх насликао од 1743. до 1745. год., а које су данас у Националној галерији у Лондону. Серија је настала с намјером да прикаже моралну искривљеност високог друштва 18. вијека, посебице катастрофалне учинке уговорених бракова ради новца, уз успутни сатирички приказ покровитељства и естетике рококоа. Ова серија слика је једна од неколико морализирајућих серија слика које је извео Хогартх као предлошке за комерцијалне бакрописе, а многи сматрају како је управо „Брак по моди” понајбоља његова серија.

Опис

У серији Брак по моди Хогартх је у питање довео идеализирано мишљење како богати живе моралним животима уз снажну сатиру уговорених бракова. на свакој слици је приказао млади пар, њихову обитељ и познанике у најгорем издању: прељубу, пијанству, коцкању и бројним другим пороцима. Кронолошки слике приказују:

Слика	Детаљи	Опис
	Брачни уговор, 1743., уље на платну, 68,5 × 89 цм, Национална галерија, Лондон	1. Брачни уговор приказује уговорени брак између сина банкротираног Еарла Сqуандерфиелда (сх. „Проћердало”) и кћерке богатог али неугледног градског трговца. Изградња Еарлове нове виле, која се може видјети кроз прозор, је обустављена и просци увјетују новац за наставак њезине изградње насред стола. Еарл поносно показује на слику његова обитељског стабла, док се његов син огледа у зрцалу, показујући свима што му је у овом догађају најважније. Избезумљену трговчеву кћер тјеши обитељски одвјетник Силвертонгуе („Сребрноусти”), док полира њезин вјенчани прстен. Чак се и на лицима на зиду може прочитати бојазан. Два пса која су везана један за другога у куту зрцале судбину двоје младих.
	Тêте à Тêте, 1743., уље на платну, 70 × 91 цм, Национална галерија, Лондон	2. Тêте à Тêте (фр. „Главом о главу”) већ показује знакове урушавања брака. Виконт и његова жена дјелују неизантересирано једно за друго, те су очигледно провели бурну вечер одвојено. Малени пас из мужева капута извлачи шешир неке даме, наговјешћујући његове прељубнићке авантуре, док сломљени мач лежи испред његових ногу као доказ судјеловања у каквој тучи. Женина задовољна поза такођер свједочи невјеру, о чему је сам Хогартх посвједочио: "Прамен косе који пада ... има превише примамљив учинак да би био пристојан, јер је јако познат распуштеницама и најнижем слоју жена^[1]. Неред у кући и слуга који држи свежањ неплаћених рачуна такођер приказују како је домаћинство у расулу.
	Инспекција, уље на платну, 68,5 × 89 цм, Национална галерија, Лондон	3. Инспекција приказује виконтову посјету надрилијечнику у пратњи младе проститутке, готово дјевојчице. Млади виконт, незадовољан таблетама живе које су требале излијечити његов сифилис, захтјева поврат новца, док млада проститутка прчка по отвореној рани код уснице, раном знаку сифилиса.
	Тоалета, уље на платну, 68,5 × 89 цм, Национална галерија, Лондон	4. Тоалета приказује уживање младе даме која је смрћу мужева оца постала грофицом. По врхунцу моде тога времена, грофица одржава тоалету (фр. Тоилетте), тј. пријем у спаваћој соби. Одвјетник Силвертонгуе с прве слике се ослања на грофицу, претпостављајући како између њих постоји афера. Ту претпоставку подржава дијете испред њих двоје које показује на рогове скулптуре Актеона, симбола преварених. Слике у позадини такођер имају тематику невјере попут библијске приче о Лоту и његовим кћеркама, миту о Јупитеру и Ио, те „Отмице Ганимеда”.
	Бања, уље на платну, 68,5 × 89 цм, Национална галерија, Лондон	5. Бања (итал. багно за „купатило”) приказује смртно рањеног грофа који је у бањи ухватио своју жену у невјери с одвјетником, само да би га овај смртно устријелио. Док супруга на кољенима моли умирућег супруга за опрост, убојица у свом доњем вешу бјежи кроз прозор. Слика жене с вјеверицом на руци, која виси иза грофице, пригушеном непристојношћу појачава дојам невјере. Такођер, маске на поду дају наговијестити како је прељубнички пар дошао с маскембала.
	Смрт даме, уље на платну, 68,5 × 89 цм, Национална галерија, Лондон	6. Смрт даме је посљедња слика у серији која приказује осиромашену удовицу-грофицу како умире након што је попила отров, док је њен љубавник објешен на Тyбурну због убојства њезина супруга. Старица допушта мајци да посљедњи пут пољуби дијете, али биљег на њезином образу и шестар на нози дају наслутити како је њезина болест прешла на нову генерацију. Грофичин отац, чији начин живота се огледа у празном дому, нестрпљиво скида вјенчани прстен с њезине руке.