15. 12.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн. |
15. просинца/децембра (15. 12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години). До краја године има још 16 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 1640. — Гроф од Браганза крунисан као Хуан IV, први португалски краљ после шездесетогодишње шпанске владавине и први из династије Браганза која је владала Португалом до 1910.
- 1711. — У Копенхагену избила епидемија куге, од које је умрло више хиљада људи.
- 1801. — Одметнути јаничари, које су предводиле четири београдске дахија Аганлија, Кучук-алија, Фочић Мехмед-ага и Мула Јусуф, убили београдског валију Хаџи Мустафа-пашу и завели терор у Београдском пашалуку. Насиље убрзало избијање Првог српског устанка 1804.
- 1806. — Француске трупе под командом Наполеона Бонапарте ушле у Варшаву.
- 1840. — Ковчег с посмртним остацима француског цара Наполеона I положен у "Дом инвалида" у Паризу, 19 година после његове смрти у изгнанству на острву Света Јелена.
- 1890. — Убијен поглавица индијанског племена "Сијукс" Бик Који Седи, који је предводио индијанска племена у бици код Литл Биг Хорна 1876. против америчке Седме коњичке дивизије, под командом Џорџа Кастера.
- 1914. — Ослобађањем Београда у Првом светском рату завршена Колубарска битка. Победа за коју изузетне заслуге припадају команданту Прве армије, генералу Живојину Мишићу, подигла углед Србије међу савезницима и учврстила самопоуздање српске војске и народа.
- 1938. — Испробавајући нов тип ловачког авиона, погинуо руски пилот Валериј Чкалов. 1937. прелетео Северни пол, без спуштања од Москве до Ванкувера, 12.000 километара, за 64 часа и 25 минута, што је признато као светски рекорд лета на даљину.
- 1961. — Генерална скупштина Уједињених нација одбацила совјетски предлог о пријему НР Кине у светску организацију.
- 1961. — Бивши нацистички функционер Адолф Ајхман, организатор и извршилац геноцида Јевреја у Другом светском рату, осуђен на смрт у Јерусалиму, а потом обешен. После рата под лажним именом живео у Аргентини до 1960, када су га открили и ухапсили припадници израелске тајне службе.
- 1965. — Амерички свемирски бродови "Џемини 6" и "Џемини 7" остварили први космички сусрет и направили две кружне путање летећи један поред другог.
- 1970. — Совјетски васионски брод "Венера 7" спустио се на планету Венеру и почео да шаље сигнале.
- 1991. — Око 500 људи изгубило живот када је ферибот "Салем експрес" ударио, испред египатске луке Сафага, у корални гребен и потонуо.
- 1996. — Под снажним притиском свакодневних протеста грађана због фалсификовања изборних резултата, општински суд у Нишу потврдио победу опозиционе коалиције "Заједно" у другом кругу избора за локалне органе управе, 17. 11..
- 1999. — Шеф УНМИК-а Бернар Кушнер потписао, у Приштини, споразум с представницима косовских Албанаца о формирању Прелазног административног већа Косова. Срби са Косова одбили да потпишу споразум, али су касније делегирали свог представника у то тело.
- 2000. — Затворена нуклеарна централа у Чернобилу у Украјини у којој је крајем априла 1986. експлодирао један блок централе изазвавши најтежу нуклеарну катастрофу од почетка употребе нуклеарних централа.
- 2001. — Криви торањ у Пизи у Италији поново отворен за посетиоце, после 12 година паузе због санације.
- 2002. — Посматрачи УН званично окончали мисију на Превлаци, почету у марту 1992, и предали властима Хрватске контролу над тим полуострвом.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 37. — Нерон, римски цар.
- 130. — Луције Вер, римски ко-цар (у. 169).
- 1852. — Антоине Бецqуерел, француски физичар, нобеловац и један од откривача радиоактивности (у. 1908.).
- 1859. — Лазар Лудвиг Заменхоф, творац међународног језика есперанта (у. 1917.).
- 1869. — Хенри Матиссе, француски сликар (у. 1954.).
- 1907. — Осцар Ниемеyер, бразилски архитекта и урбанист (у. 2012.).
- 1941. — Владан Живковић, српски глумац.
- 1949. — Дон Јохнсон, амерички глумац.
- 1963. — Слободан Јанковић, српски кошаркаш. (у.2006).
- 1963. — Оливера Викторовић (Ђурашковић), српска филмска, телевизијска и позоришна глумица.
- 1981. — Паоло Лорензи, талијански тенисач.
- 1981. — Роман Пављученко, руски ногометаш.
- 1983. — Виран Моррос, шпањолски рукометаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1675. — Јоханнес Вермеер (ван Делфт), сматра се једним од најбољих низоземских сликара који се специјализирао за интеријере домаћинске атмосфере обичног грађанског живота (* 1632.).
- 1944. — Василиј Кандински, руски сликар.
- 1962. — Ибрахим еф. Фејић, босанскохерцеговачки реису-л-улема.
- 1962. — Цхарлес Лаугхтон, енглески глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
- 1966. — Волт Дизни, амерички режисер. (р. 1901.).
- 1970. — Леонид Шејка, српски сликар.
- 1984. — Леннард Пеарце, британски глумац (р. 1915.).
- 2000. — Харис Бркић, кошаркаш Партизана.
- 2010. — Блаке Едwардс, амерички режисер (р. 1922.).
- 2011. — Цхристопхер Хитцхенс, енглески новинар и публицист (р. 1949.).
- 2013. — Јоан Фонтаине, британска глумица (р. 1917.).
.
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- .
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар