Mara Branković
Mara Branković (1401, Vučitrn – Ježevo tj. Dafni kod Sera 14. septembar 1487.) bila je ćerka despota Đurđa Brankovića i jedna od sedam znanih princeza koje su ušle u harem turskog sultana Murata II gdje se nalazilo 300 žena.
| Mara Branković | |
|---|---|
|
| |
| Datum rođenja | 1401 |
| Mesto rođenja | Vučitrn |
| Datum smrti | 14. septembar 1487. |
| Mesto smrti | Ježevo |
| Poreklo | |
| Otac | Đurađ Branković |
| Porodica | |
Biografija
urediPo dolasku njenog oca na presto Srbije, dolazi do pregovora o njenom venčanju za turskog sultana Murata II a 1435. odlazi u harem u kome ima oko 300 žena. Mara je druga srpska princeza koja je ušla u harem nekog turskog sultana. Prva je bila princeza Olivera Lazarević kći kneza Lazara i kneginje Milice, koja je ušla u harem sultana Bajazita I 1390-1402.[1] Pokušavala je da spreči oslepljenje zarobljene braće Stefana i Grgura. U Turskoj boravi sve do smrti Murata II 1451. godine.
Po povratku u Srbiju od sultana Mehmeda II dobija oblast oko Dubočice i Leskovca za svoje izdržavanje. Posle smrti oca 1456. predstavlja važan i najrealniji politički faktor u Srbiji. Ipak zbog sukoba sa prougarski raspoloženim bratom despotom Lazarom beži kod sultana Mehmeda II.
Odmah nakon dolaska uspela je da dobije imanje u Ježevu] u blizini Sera i tu je provodila svoje dane. Bio je to njen izbor budući da se ova zemlja nalazila na putu iz Srbije u Svetu goru, a tu su bila i imanja svetogorskih manastira. To je bilo mesto gde su svraćali pobožni putnici na svom putovanju do Svete gore, a Mara im je pomagala i pružala odmorište. Osim njih pomagala je brata Grgura, ujaka Tomu Kantakuzina, despoticu Jelenu (udovicu brata Lazara), a u Ježevu je utočište našla i bosanska kraljica Mara-Jelena (ćerka despota Lazara). Ova umna žena je imala utehe i utočište za svakoga, pa čak i za despoticu Jelenu. Doživela je starost od oko 70 godina i umrla je 1487. godine.
Napomene
uredi- ↑ Nikola Giljen, Olivera Šaranović, Sonja Jovićević Jov, Princeza Olivera, zaboravljena srpska kneginja, Beograd 2009 ISBN 978-86-912875-0-4; Princessa Olivera, zabыtaя serbskaя knяginя ISBN 978-86-912875-1-1; Princess Olivera, a forgotten Serbian Heroine ISBN 978-86-912875-2-8; Nikola Giljen, Olivera Šaranović, Sonja Jovićević Jov, Kneginja Olivera, put ružama posut, Beograd 2010 ISBN 978-86-912875-3-5; Die Fürstin Olivera, mit Rosen bestreuter Weg ISBN 978-86-912875-4-2.
Romani
urediO njenom životu od početka osamdesetih godina dvadesetog veka napisano je više istorijskih romana:
- Nadežda D. Pavlović: „Carica Mara“, Vuk Karadžić, Beograd 1982. godine, 269 strana.
- Dušan Baranin: „Carica Mara“, Srpska književna zadruga, Beograd 1986. godine, 145 strana. (kasnije još nekoliko izdanja)
- Vojislava Latković: „Mara Branković: carica u vrtlogu istorije“, Besmark, Beoknjiga, Beograd 2007. godine, 222 strane, ISBN 978-86-7694-139-1. (kasnije još nekoliko izdanja)