Туркијски језици
Туркијски језици су скупина од 40[1] сродних језика којима говоре бројни народи расподијељени по широком подручју од источне Еуропе до Сибира и западне Кине.
Туркијски језик с највише говорника је турски језик (због сличности назива, зато је стављено "туркијски", који се односи на цијелу скупину језика сродних турскоме језику).
Туркијски језици су аглутинативни језици и показују самогласничку хармонију.
Подјела туркијских језика
уредиИако су се различита туркијска племена и њихови језици мијешали с другима кроз стољећа, што је знатно отежавало разредбу, врло поједностављена разредба изгледала би овако:
- Југозападна скупина:
- Огуз скупина:
- турски турски, гагауски, хорасански
- азерски азерски, салчук (селџучки ?), кашкајски, халаџански
- туркменски туркменски
- неразврстани кримско-турски из средишње Азије, урумски, саларски (такођер сврстан као ујгурско-чагатајски)
- Огуз скупина:
- Сјеверозападни језици (или кипчачка скупина):
- арало-каспијска: казахски, киргиски, каракалпачки, ногајски)
- понто-каспијски: карачајско-балкарски, кумички, караимски, кримско-татарски, кримчачки (јудео-кримско татарски), печенешки језик (изумрли), кумански (изумрли)
- уралски: татарски, башкирски, чулимски
- Сјеверни језици:
- Источна скупина:
- ујгурско-чагатајски (или карлук-турска) скупина: узбечки, ујгурски, саларски (такођер разврстан и као југозападни туркијски језик), чагатајски (изумрли)
- огурски (или хунски) језици (или такозвани "Лир-туркијски"; каткад их се сматра одвојеном подобитељи алтајских језика)
- прабугарски (прабугарски језик)
- чувашки, поволшко-прабугарски језик (изумрли језик; укључивање поволшко-прабугарског у скупину туркијских језика је било предметом спорова
- казарски (изумрли)
- прабугарски (прабугарски језик)
Разни елементи су ушли у турскијске језике, посебно из кинеског, перзијског, руског и арапског језика, а разни елементи из туркијских језика су се проширили до најсјевернијих крајева Русије, могуће чак до Сјеверне Америке. Међутим, вјеројатније је да су арктички народи (сви други осим Долгана и Јакута), иако можда још припадају великој алтајско надскупини, заправо су друга језикословна скупина, различита од туркијске. Успоредити с Корејцима или Јапанцима, примјерице.
Модерна класификација
уредискупина од (40) алтајских језика који се говоре на на великом подручјима Азије и сусједним еуропским крајевима. Данас се дијели на 6 подскупина: а) прабугарска, источна, западна, сјеверна, јужна и урумска.
- А) прабугарски (1), Русија: чувашки; изумрли прабугарски
- Б) источни (7) Кина, Туркменистан, Афганистан, Узбекистан: аинуски, чагатајски, или туркијски, ујгурски, сјеверноузбечки, јужноузбечки, жутоујгурски.
- C) сјеверни (8) Русија: долгански, хакаски, јакутски, карагаски, сјеверноалтајски, јужноалтајски или ојротски, шорски, тувински.
- D) јужни (12) Иран, Туркменистан, Афганистан, Узбекистан, Азербајџан, Молдавија, Турска:
- д1. азербајџански (5): јужноазербајџански, кашкајски, халаџ туркијски, салцхуq, сјеверноазербајџански,
- д2. саларски, Кина
- д3. кримскотатарски, Узбекистан
- д4. туркменски, Туркменистан
- д5. Турски (4): балкански гагауски или балкански турски, гагауски, хорасански туркијски, турски.
- Е) урум (1): урумски.
- Ф) Западни (11) Киргистан, Узбекистан, Казахстан, Литванија, Русија:
- д1. понто-каспијски (4): карачајско-балкарски, караимски, кримчачки, кумички.
- д2. арало-каспијски (4): каракалпачки, казашки, киргиски, ногајски,
- д3. уралски (3): башкирски, чулимски, татарски.
Везе
уредиИзвори
уредиВањске везе
уреди- Етхнологуе (14тх)
- Етхнологуе (15тх)
- Земљовид турскијских језика
- Турски он-лине Архивирано 2007-08-13 на Wаyбацк Мацхине-у
- Е. Чаушевић: Тсцхуwасцхисцх. ин: M. Окука (Хг.): Леxикон дер Спрацхен дес еуропäисцхен Остенс. Клагенфурт (= Wиесер Ензyклопäдие дес еуропäисцхен Остенс 10) 2002. С. 811. Архивирано 2006-03-09 на Wаyбацк Мацхине-у
- Ујгурско-енглески рјечник он-лине