Туркијски језици

Туркијски језици су скупина од 40^[1] сродних језика којима говоре бројни народи расподијељени по широком подручју од источне Еуропе до Сибира и западне Кине.

Туркијски језик с највише говорника је турски језик (због сличности назива, зато је стављено "туркијски", који се односи на цијелу скупину језика сродних турскоме језику).

Туркијски језици су аглутинативни језици и показују самогласничку хармонију.

Подјела туркијских језика

Иако су се различита туркијска племена и њихови језици мијешали с другима кроз стољећа, што је знатно отежавало разредбу, врло поједностављена разредба изгледала би овако:

Југозападна скупина:
- Огуз скупина:
  - турски турски, гагауски, хорасански
  - азерски азерски, салчук (селџучки ?), кашкајски, халаџански
  - туркменски туркменски
  - неразврстани кримско-турски из средишње Азије, урумски, саларски (такођер сврстан као ујгурско-чагатајски)
Сјеверозападни језици (или кипчачка скупина):
- арало-каспијска: казахски, киргиски, каракалпачки, ногајски)
- понто-каспијски: карачајско-балкарски, кумички, караимски, кримско-татарски, кримчачки (јудео-кримско татарски), печенешки језик (изумрли), кумански (изумрли)
- уралски: татарски, башкирски, чулимски
Сјеверни језици:
- сибирска скупина: алтајски, хакаски, шорски, тувински, јакутски
Источна скупина:
- ујгурско-чагатајски (или карлук-турска) скупина: узбечки, ујгурски, саларски (такођер разврстан и као југозападни туркијски језик), чагатајски (изумрли)
огурски (или хунски) језици (или такозвани "Лир-туркијски"; каткад их се сматра одвојеном подобитељи алтајских језика)
- прабугарски (прабугарски језик)
  - чувашки, поволшко-прабугарски језик (изумрли језик; укључивање поволшко-прабугарског у скупину туркијских језика је било предметом спорова
- казарски (изумрли)

Разни елементи су ушли у турскијске језике, посебно из кинеског, перзијског, руског и арапског језика, а разни елементи из туркијских језика су се проширили до најсјевернијих крајева Русије, могуће чак до Сјеверне Америке. Међутим, вјеројатније је да су арктички народи (сви други осим Долгана и Јакута), иако можда још припадају великој алтајско надскупини, заправо су друга језикословна скупина, различита од туркијске. Успоредити с Корејцима или Јапанцима, примјерице.

Модерна класификација

скупина од (40) алтајских језика који се говоре на на великом подручјима Азије и сусједним еуропским крајевима. Данас се дијели на 6 подскупина: а) прабугарска, источна, западна, сјеверна, јужна и урумска.

А) прабугарски (1), Русија: чувашки; изумрли прабугарски