Туркијски језици

Туркијски језици су скупина од 40[1] сродних језика којима говоре бројни народи расподијељени по широком подручју од источне Еуропе до Сибира и западне Кине.

Туркијски језици

Туркијски језик с највише говорника је турски језик (због сличности назива, зато је стављено "туркијски", који се односи на цијелу скупину језика сродних турскоме језику).

Туркијски језици су аглутинативни језици и показују самогласничку хармонију.

Подјела туркијских језика

уреди

Иако су се различита туркијска племена и њихови језици мијешали с другима кроз стољећа, што је знатно отежавало разредбу, врло поједностављена разредба изгледала би овако:

Разни елементи су ушли у турскијске језике, посебно из кинеског, перзијског, руског и арапског језика, а разни елементи из туркијских језика су се проширили до најсјевернијих крајева Русије, могуће чак до Сјеверне Америке. Међутим, вјеројатније је да су арктички народи (сви други осим Долгана и Јакута), иако можда још припадају великој алтајско надскупини, заправо су друга језикословна скупина, различита од туркијске. Успоредити с Корејцима или Јапанцима, примјерице.

Модерна класификација

уреди

скупина од (40) алтајских језика који се говоре на на великом подручјима Азије и сусједним еуропским крајевима. Данас се дијели на 6 подскупина: а) прабугарска, источна, западна, сјеверна, јужна и урумска.

А) прабугарски (1), Русија: чувашки; изумрли прабугарски
Б) источни (7) Кина, Туркменистан, Афганистан, Узбекистан: аинуски, чагатајски, или туркијски, ујгурски, сјеверноузбечки, јужноузбечки, жутоујгурски.
C) сјеверни (8) Русија: долгански, хакаски, јакутски, карагаски, сјеверноалтајски, јужноалтајски или ојротски, шорски, тувински.
D) јужни (12) Иран, Туркменистан, Афганистан, Узбекистан, Азербајџан, Молдавија, Турска:
д1. азербајџански (5): јужноазербајџански, кашкајски, халаџ туркијски, салцхуq, сјеверноазербајџански,
д2. саларски, Кина
д3. кримскотатарски, Узбекистан
д4. туркменски, Туркменистан
д5. Турски (4): балкански гагауски или балкански турски, гагауски, хорасански туркијски, турски.
Е) урум (1): урумски.
Ф) Западни (11) Киргистан, Узбекистан, Казахстан, Литванија, Русија:
д1. понто-каспијски (4): карачајско-балкарски, караимски, кримчачки, кумички.
д2. арало-каспијски (4): каракалпачки, казашки, киргиски, ногајски,
д3. уралски (3): башкирски, чулимски, татарски.

Везе

уреди

Извори

уреди

Вањске везе

уреди