Stefan Luketa
I am interesting in: (1) megaclassification of life; (2) theoretical protistology (general protistology and classification of protists); (3) taxonomy and faunistics of testate amoebae; (4) taxonomy and floristics of flowering plants (genera Allium, Fritillaria, Chouardia).
less
InterestsView All (20)
Uploads
Books by Stefan Luketa
Imajući u vidu literaturu koja je dostupna na engleskom i ruskom jeziku, konstatovao sam da su poprilično oskudno i nesistematično obrađeni opšti pojmovi, odnosno opšte karakteristike protista. To mi je bio podstrek da započnem rad na sintezi i sistematizaciji znanja iz oblasti opšte protistologije. S obzirom na to da na prostorima Balkana do sada nije publikovana nijedna knjiga sa sličnom tematikom, odlučio sam da sve tekstove objedinim u knjizi čiji je cilj da na jednostavan i savremen način, sa mnoštvom ilustracija, prezentuje izuzetno obimnu i kompleksnu oblast kao što je opšta protistologija.
Biologiju druge polovine XX i početka XXI veka je obeležio izuzetan razvoj molekularne biologije koji je formirao veći broj generacija molekularnih biologa. S obzirom na to da su se znanja i iz ostalih bioloških nauka proširila, postalo je teško univerzitetima širom sveta da obrazuju stručnjake sa širokim biološkim obrazovanjem. Iz tog razloga su razdvojili obrazovanje molekularnih i klasičnih biologa još na osnovnim studijama. Kao posledica ovih reformi javili su se problemi, jer se ispostavilo da mnogi molekularni biolozi ne poznaju strukturnu prirodu i funkcionisanje organizama koje proučavaju sa molekularnog aspekta što vodi manje kvalitetnoj interpretaciji podataka koje dobijaju primenom molekularnih metoda. S obzirom na to da su protisti najslabije proučeni eukariotski organizmi sa aspekta molekularne biologije, oni sve više zaokupljaju pažnju novih generacija molekularnih biologa. Pri pisanju ove knjige sam imao u vidu i biologe molekularnog profila, te sam se trudio da približim prirodu protista sa klasičnog biološkog aspekta na što jednostavniji način. Ipak, i ovako napisana, knjiga zahteva od čitaoca najosnovnije obrazovanje iz različitih oblasti klasične biologije. Takođe, neka Vas ne zavara mali broj stranica – biće Vam potrebna snaga volje i dosta strpljenja za razumevanje ovako složene problematike.
S obzirom na to da su protisti tokom XIX i XX veka dosta proučavani i da se znanje o njima akumuliralo decenijama, osetio sam potrebu da izvršim podelu protistologije na veći broj oblasti. U drugoj polovini XX i početkom XXI veka došlo je do velikih promena u sistematici protista, a naročito se velika polemika vodi oko opravdanosti korišćenja metoda klasične klasifikacije, odnosno primene novih, kladističkih metoda. Iz tog razloga sam odlučio da u ovoj knjizi izbegnem korišćenje taksonomskih kategorija za grupe protista. Iako iz oblasti savremene sistematike protista ne postoji adekvatna literatura na srpskom jeziku, ona u ovoj knjizi nije obrađivana zbog toga što se radi o izuzetno obimnoj materiji, te ovaj krupan zalogaj ostaje zadatak za neku buduću publikaciju.
Papers by Stefan Luketa
Imajući u vidu literaturu koja je dostupna na engleskom i ruskom jeziku, konstatovao sam da su poprilično oskudno i nesistematično obrađeni opšti pojmovi, odnosno opšte karakteristike protista. To mi je bio podstrek da započnem rad na sintezi i sistematizaciji znanja iz oblasti opšte protistologije. S obzirom na to da na prostorima Balkana do sada nije publikovana nijedna knjiga sa sličnom tematikom, odlučio sam da sve tekstove objedinim u knjizi čiji je cilj da na jednostavan i savremen način, sa mnoštvom ilustracija, prezentuje izuzetno obimnu i kompleksnu oblast kao što je opšta protistologija.
Biologiju druge polovine XX i početka XXI veka je obeležio izuzetan razvoj molekularne biologije koji je formirao veći broj generacija molekularnih biologa. S obzirom na to da su se znanja i iz ostalih bioloških nauka proširila, postalo je teško univerzitetima širom sveta da obrazuju stručnjake sa širokim biološkim obrazovanjem. Iz tog razloga su razdvojili obrazovanje molekularnih i klasičnih biologa još na osnovnim studijama. Kao posledica ovih reformi javili su se problemi, jer se ispostavilo da mnogi molekularni biolozi ne poznaju strukturnu prirodu i funkcionisanje organizama koje proučavaju sa molekularnog aspekta što vodi manje kvalitetnoj interpretaciji podataka koje dobijaju primenom molekularnih metoda. S obzirom na to da su protisti najslabije proučeni eukariotski organizmi sa aspekta molekularne biologije, oni sve više zaokupljaju pažnju novih generacija molekularnih biologa. Pri pisanju ove knjige sam imao u vidu i biologe molekularnog profila, te sam se trudio da približim prirodu protista sa klasičnog biološkog aspekta na što jednostavniji način. Ipak, i ovako napisana, knjiga zahteva od čitaoca najosnovnije obrazovanje iz različitih oblasti klasične biologije. Takođe, neka Vas ne zavara mali broj stranica – biće Vam potrebna snaga volje i dosta strpljenja za razumevanje ovako složene problematike.
S obzirom na to da su protisti tokom XIX i XX veka dosta proučavani i da se znanje o njima akumuliralo decenijama, osetio sam potrebu da izvršim podelu protistologije na veći broj oblasti. U drugoj polovini XX i početkom XXI veka došlo je do velikih promena u sistematici protista, a naročito se velika polemika vodi oko opravdanosti korišćenja metoda klasične klasifikacije, odnosno primene novih, kladističkih metoda. Iz tog razloga sam odlučio da u ovoj knjizi izbegnem korišćenje taksonomskih kategorija za grupe protista. Iako iz oblasti savremene sistematike protista ne postoji adekvatna literatura na srpskom jeziku, ona u ovoj knjizi nije obrađivana zbog toga što se radi o izuzetno obimnoj materiji, te ovaj krupan zalogaj ostaje zadatak za neku buduću publikaciju.