Books by Dragiša Bojović
Zbornik radova sa istoimenog naučnog skupa održanog 12. septembra 2014. godine u Trsteniku.
Papers by Dragiša Bojović
Црквене студије 21, 2024
У српској култури и духовности између два рата деловало је неколико изузетних интелектуалаца. Међ... more У српској култури и духовности између два рата деловало је неколико изузетних интелектуалаца. Међу њима је било клирика, који су се бавили књижевношћу, и лаика, који су били одани православној духовности. Између многих стваран је однос сарадње и поверења. Сачувани су и важни текстови о томе. Данас нам се, из тог времена, посебно важним чине сведочанства Григорија Божовића о Владики Николају Велимировићу.
Преподобни Прохор Пчињски : 950 година у српском народу, Врање: Православна епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски", 2021, стр. 253-264.
Српска књижевност у првој половини двадесетог века имала је читав низ значајнијих књижевника од Г... more Српска књижевност у првој половини двадесетог века имала је читав низ значајнијих књижевника од Григорија Божовића, али је он, у нечему веома важном, био изнад других. Нико није тако осећао и познавао свету православну веру, српске храмове од Пелагоније до Далмације и нико није познавао и представио више духовника од њега. Он је од оних писаца који је добро знао да се народна душа најбоље чува око древних светиња, којима је, и као путописац, увек прилазио са љубављу и страхом Божјим. Такав је био и његов однос према овчепољским светитељима и њиховим манастирима. Посебно место у његовом делу има „Свети Отац“ (Прохор Пчињски), кога посматра и у оквиру недељивости „Четири Брата“ (Прохор, Јоаким, Гаврило и Јован). У том контексту, предмет анализе у овом раду су Божовићеви путописи: „Уз Пчињу“, „Пчињски манастир“, „Излет из Манастира“, „Преко Козјака“, „Осоговска светиња“, „Оливерово Лесново“ и „Кало Герос“. Текстови су богати и историјским, етнографским и културолошким садржајима.
"Између Подунавља и Средоземља", уредници Катарина Митровић и Александар Узелац, Пожаревац, Ниш 2021, 29-46.
Осам векова Српске православне цркве у Црној Гори. Од Зетске епископије до Митрополије Црногорско-приморске (тематски зборник), Ниш: Центар за црквене студије, Међународни центар за православне студије, 2021, 399-412.
Нема сумње да је Григорије Божовић од свих српских писаца највише поштовао Петра II Петровића Њег... more Нема сумње да је Григорије Божовић од свих српских писаца највише поштовао Петра II Петровића Његоша, а његов "Горски вијенац" сматрао је узором за даљи развој српске књижевности. Поред тога, Божовић је међу првима, колико нам је познато, Његоша назвао светитељем (1925. године), негде у исто време када је то учинио и Владика Николај. У овом раду управо се скреће пажња на оне Божовићеве текстове у којима писац говори о Његошу и значају његовог дела. Указује се и на Божовићево схватање светости и, у том контексту, скреће се пажња на једно место из Божовићевог есеја "Владика Раде", где писац говори о Његошевом светитељству.
Византијско-словенска чтенија V, уредници Драгиша Бојовић и Кристина Митић, Ниш 2022, стр. 11-30.
У раду се говори о почецима истраживања дела Светог Саве, као и о развоју научне мисли о њему. По... more У раду се говори о почецима истраживања дела Светог Саве, као и о развоју научне мисли о њему. Посебна пажња је посвећена академској настави у оквиру које је представљано дело Светога Саве. Истакнута је улога професора Високе школе, односно Универзитета у Београду, који су дали велики допринос изучавању старе српске књижевности и дела Светога Саве. У другом делу рада говори се о доприносу нишке научне средине и заснивању светосавских студија, којима се уважава став о Светоме Сави као живом светитељу и просветитељу и афирмише интегрални методолошки приступ изучавању његовог дела и личности.
Свети Сава и Архиепископ Данило Други, Византијско-словенска чтенија III, Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, 2020, стр. 131-136.
Молитвеном ћутању припада посебно место у монашком подвигу. На другој страни, истицало се да неко... more Молитвеном ћутању припада посебно место у монашком подвигу. На другој страни, истицало се да неконтролисана вербална комуникација може довести до празнословље, што се сматрало грехом. Међутим, архијерејске дужности и стваралачки принципи траже раскид са ћутањем и предавање беседништву или писању. Управо су Свети Сава и Архиепископ Данило Други морали у једном тренутку да истакну да више немају право да ћуте. У овом раду се говори о том мотиву и о разлозима својеврсне побуне против ћутања.
Византијско-словенска чтенија II, Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне студије, Центар за црквене студије, 2019, стр. 225-231.
Доментијанова симболика светлости изазивала је пажњу многих истраживача. При томе се указивало и ... more Доментијанова симболика светлости изазивала је пажњу многих истраживача. При томе се указивало и на патристичко порекло пишчеве естетике и симболике. У овом раду се указује на утицај Светог Јована Златоустог и његове Похвалне беседе Светом Игнатију Богоносцу на Доментијана.
Византијско-словенска чтенија I, Ниш: Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, Међународни центар за православне студије, Центар за црквене студије, 2018, стр. 297-302.
У досадашњим истраживањима рецепције светоотачке књижевности код Срба није посебна пажња посвећен... more У досадашњим истраживањима рецепције светоотачке књижевности код Срба није посебна пажња посвећена рецепцији дела Светог Василија Великог. Један пример из Теодосијевог Житија Светога Саве показује да је овог Светог Оца читао, поред Светога Саве и Доментијана, и хиландарски старац и животописац Теодосије.
Свети цар Константин и хришћанство, том II, Ниш: Центар за црквене студије, 2013, стр. 387-396
У науци се доста говорило о цару Константину као узорном владару чији пример следе потоњи хришћан... more У науци се доста говорило о цару Константину као узорном владару чији пример следе потоњи хришћански владари. Та веза се посматрала у контексту политичке идеологије, али је довођена у везу и са свештеном историјом света. У многим српским владарима је препознат ''Нови Константин''. Овим радом се жели истаћи веза са српским владарима, која, поред ''Новог Давида'' (Константина) укључује и светог цара Давида. Зато је примарни задатак рада идентификација поређења српског владара са овом светом двојицом, из чега се могу извести закључци општега типа. Посебна пажња је посвећена Стефану Немањи, Стефану Првовенчаном, краљу Милутину и деспоту Стефану Лазаревићу и њиховој вези са ''светим и великим царевима.''
Наслеђе и стварање. Свети Ћирило - Свети Сава (869 - 1219 - 2019), Старословенско и српско наслеђе 2, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2019, стр. 593-606
У раду се разматра идеја о светоме Сави – Новоме Богоносцу и његовим богоносним ученицима. На осн... more У раду се разматра идеја о светоме Сави – Новоме Богоносцу и његовим богоносним ученицима. На основу извора утврђује се да она настаје у кругу најзначајнијих Савиних ученика, међу којима се посебно истичу Доментијан и Атанасије. Честа употреба атрибута богоносни везује се за употребу именице богоносац, која је првобитно везана за свештеномученика Игњатија Богоносца. Преко низа примера успоставља се паралела између светога Саве и Игњатија, али и између ученика једног и другог светитеља. Доментијан ову паралелу гради угледајући се и на једну беседу светог Јована Златоуста посвећену Игњатију Богоносцу.
Православно монаштво, тематски зборник посвећен архимандриту Дионисију (Пантелићу), духовнику манастира Светог Стефана у Липовцу, поводом седам деценија његове монашке службе, Ниш: Центар за црквене студије, стр. 351-361., 2019
Манастир Бањска и доба краља Милутина, Ниш, Косовска Митровица: Центар за црквене студије, Филозофски факултет, Манастир Бањска, 2007, стр. 211-217.
Чињеница да већ неколико векова свете мошти краља Милутина почивају далеко од његове гробне цркве... more Чињеница да већ неколико векова свете мошти краља Милутина почивају далеко од његове гробне цркве у Бањској, допринела је нестајању атрибута Бањски уз његово име. Мошти његовог сина Стефана и данас су у цркви Дечанској, па је незамисливо његово атрибуирање без придева Дечански. Да није било раног страдања манастира Бањска и преношења моштију његовог ктитора, данас би сасвим уобичајено било назвати Милутина бањским краљем, као што је то било сасвим природно и код писаца XV века, који су још увек чували успомену на бањски култ краља Милутина, на светога краља и свету цркву где је тај култ уобличаван. 2 Манастир Бањска битан је чинилац у схватању генезе овога култа, па ће се, из тих разлога, овај рад бавити том димензијом култа. Када говори о родослову Немањића, Константин Филозоф у Житију деспота Стефана Милутина назива бањским краљем. 3 Тако га назива и Владислав Граматик, такође у XV веку, у тзв. дужој верзији Рилске повести, говорећи о преносу моштију св. Јована Рилског: "...А ови кренувши се на пут, славећи Бога, после мало дана стигну у Средачки славни град, и унесоше раку у велики храм светога великомученика и победоносца Христова Ђорђа, где лежи и свети краљ Милутин, звани и Бањски. И ту су на једном одру лежала оба света, двогубе пријатне мирисе одајући, на дивљење свима. Сав град са свећама и кандилима стече се к њима''. 4 Овакво именовање краља Милутина није, наравно, ствар позне литерарне атрибуције, већ је одраз стварања култа, чије је настајање чврсто везано за његову гробну цркву, и то за неколико момената: 1) изградња цркве Светога Стефана, 2) престављење и пренос моштију из Неродимља у Бањску, 3) чуда на гробу и мироточење. Највећи допринос уобличавању култа светога краља дала су два Данила, који ће постати и српски архијереји. Први је српски архиепископ Данило Други или Пећки, а други је српски патријарх Данило Трећи или Бањски. Обојица су једно време свога живота провели у Бањској, први као епископ, а други као монах. Данило Други је дужност бањског епископа обављао у периоду од 1311. до 1314. године, када Милутин, након Даниловог одласка у Свету гору, укида Бањску епископију, а манастир Бањску проглашава игуманијом. Данило Трећи борави као монах у Бањској око 1380. године, када највероватније настају његови списи посвећени краљу
Православна теологија и култура, Ниш: Центар за црквене студије, 2009, стр. 99-107.
У раду се говори о љубави као о једном од најзначајнијих мотива Доментијановог стваралаштва. Указ... more У раду се говори о љубави као о једном од најзначајнијих мотива Доментијановог стваралаштва. Указано је на најзначајније аспекте односа између човека и Бога. Посебно су наглашени библијски и патристички извори Доментијано-ве теологије љубави, које укључује и теологију срца.
Стефан Немања и Топлица, Ниш: Центар за црквене студије, 2011, стр. 27-35.
Рад актуелизује питање порекла српске црквене аутокефалије у светлу хагиографских и химнографских... more Рад актуелизује питање порекла српске црквене аутокефалије у светлу хагиографских и химнографских извора. Указано је на значај црквених активности Стефана Немање у Топлици, где је он, иако само удеони владар, положио темеље ''добре вере'' и Српске цркве. Посебна пажња је посвећена његовој ктиторској делатности и устројству новосазданих манастира, који су истовремени израз његових политичких и црквених амбиција. Те амбиције представљају ембрион независне српске државе и аутокефалне српске цркве. Посебно је указано на значај сусрета Стефана Немање и Манојла I Комнина, који је, према нашем мишљењу, подстакао Немању на задужбинарску активност.
Софија, 2017.
Tarnovo-résultats et problèmnes (2007-2016) Prospections archéologiques de la forteresse s u r la... more Tarnovo-résultats et problèmnes (2007-2016) Prospections archéologiques de la forteresse s u r la 113 Mikhail Raev-The Russian-Byzantine Treaty of971: Texts and Contexts...
Свети Сава у српској историји и традицији, Београд: САНУ, 1998, стр. 159-167.
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 2006, књ. LXXII, св. 1-4, 2007, стр. 83-92.
Íèñó ðåòêè ñðïñêè ñðåäîâåêîâíè ïèñöè ó ÷è¼èì äåëèìà ¼å ìîãóå íàè ìèñëè î Áîae¼åì ïîðåêëó ñòâàðàëà... more Íèñó ðåòêè ñðïñêè ñðåäîâåêîâíè ïèñöè ó ÷è¼èì äåëèìà ¼å ìîãóå íàè ìèñëè î Áîae¼åì ïîðåêëó ñòâàðàëàøòâà è î áîãîíàäàõíóòîñòè öåëîêóïíå õðèøàíñêå êèaeåâíîñòè. Áîãîíàäàõíóå îäëèêó¼å áèáëè¼ñêå ïèñöå è ñâåòå îöå Öðêâå, à íàäàõíóòîñò Äóõîì Ñâåòèì, êî¼è ìàíèôåñòó¼å Ðå÷, à íå ãîâîðè î ñåáè (£í. 16,13), èñòè÷å ñå ó íà¼ñòàðè¼î¼ öðêâåíîñëî-âåíñêî¼ ëèòåðàòóðè, êàî è ó íàøî¼ êèaeåâíîñòè ó ñðåäåì âåêó. Î áëàãîäàòè Äóõà Ñâåòîãà ãîâîðè è ñðïñêè ïèñàö Äîìåíòè¼àí, íàçèâà¼óè ñâåòîãà Ñàâó è ñâåòîãà Ñèìåîíà äðóãèì àïîñòîëèìà: È îâî ñó äðóãè àïîñòîëè êî¼è ñó äîñåëå áèëè ñàêðèâåíè Ãîñïîäîì; è îâî ñó èñòèíèòè äåëàòåè âèíîãðàäà Õðèñòîâà, èçâåäåíè îä ñàìîãà Ãîñïîäà íà ñâî¼ó aeåòâó. Èñòèíèòè Áîã èñïðâà Íî¼ó è Àâðàìó è åãîâèì óíóöèìà è £îâó, ¼àâíî ãîâîðàøå, à íå ïèñàåì, íî ñàì ñîáîì, ïîøòî íàå èõîâó ñàìèñàî ÷èñòó. Îâî ¼å ó Ñòàðîì çàâåòó, è ó Íîâîì íàøåì òàêîå; ¼åð íè ñâåòèì àïîñòîëèìà íàøèì ó÷èòåèìà íå äàäå Áîã øòî íàïèñàíî, íî ìåñòî ïèñàà îáåà èì äàòè áëàãîäàò Äóõà: £åð îí å âàì, ðå÷å, ñâå íàïîìåíóòè(£í.14,26). 1 Ðå÷ ¼å åãîâà, êàêî êàaeå Äîìåíòè¼àí, äóõîâíà è õðàíà ¼å óáàâè è âåðå ñëàà îä ìåäíîãà ñàà. 2 Òî çíà÷è äà ¼å áîaeàíñêà ðå÷ ÷åñòî ïðåäñòàâåíà ñèìáîëèìà ìàòåðè¼àëíîã ïîðåêëà, êàî øòî ¼å ìåä, à êî¼è îçíà÷àâà¼ó íà¼ñóïòèëíè¼å äèìåíçè¼å áîaeàíñêîã ñòâàðàëàøòâà, øòî ñå ðàçîòêðèâà ó òà¼íè Áîaeè¼åã ñòâàðàà ñâåòà. Äîìåíòè¼àí ó ñâîì äåëó èçðàaeàâà è íàãëàøåíó, ïà ñàìèì òèì è ñïåöèôè÷íó, ñâåñò î ïîåçè¼è è åíî¼ ñâåòîñòè. Âå òà êàðàêòåðèñòèêà äà¼å è ïîñåáíó ñïåöèôè÷íîñò ñòèëó Äîìåíòè¼àíîâå ïðîçå. Äàêëå, èàêî èçðàçèòî ïðîçíè ïèñàö, Äîìåíòè¼àí ó ñâî¼èì aeèòè¼èìà èñïîàâà ïîñåáàí îäíîñ ïðåìà ïåñíè÷êîì. Ó ñðåäåì âåêó ïåñíèøòâî ¼å ñõâàòàíî êàî ïîäâèã, ñâåò è âåëèê, ïîäâèã êî¼è òðàaeè aeðòâó è ïîòïóíî ñàîáðàaeàâàå ïåñíèêîâîã aeèâîòà èäåàëèìà åãîâîã ïåñíèøòâà. Èäåàë ¼å ó ñâåòîñòè;
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. LXX, 2004, стр. 139-142.
Boraro CprrCKO KIMDKeBHO nacnehe M3 cpeznser sexa rrpyzca MHOrO MorynHocTM y ncrpaaorsarsnaa Pa3J... more Boraro CprrCKO KIMDKeBHO nacnehe M3 cpeznser sexa rrpyzca MHOrO MorynHocTM y ncrpaaorsarsnaa Pa3JIMqMTMX KlliM)I(eBHMX epeHOMeHa. Jezran on Ba)l(HMjMx sanaraxa je M M nsysaaaa,e yrnuaja BM3aHTMjcKMX M, yormrre, XpMlllnaHCKMX CBeTMX oraua na nncue cpncxe upxsene KlliM)I(eBHOCTM. 1 CprrCKM rrMCUM cy na pa3JIMQMTeHaQMHe KOpMCTMJIM M HaBO.n;MJIM MeCTa M3 lIaTpMCTMQKe rnrreparype. qecTo cy TO naparppase MMCJIM CBeTMX oraua, ann MMa M rtpmrepa rrte ce .n;OCJIOBHO npeyaasra HeKM TeKCT, najsemhe 6e3 nanohen.a M3Bopa. 2 TaKaB CTBapaJIaQKM rrocryrrax je 6MO y06MQajeH M OH roaopn He cauo 0 06aBeWTeHOCTM HamMX nncana, Ben M 0 lliMXOBOM ofipaaosarsy M YMeTHMQKMM nrrrepecosan.aaa. O.n;aBHO je y HayUM HCTaKHyTa norpefia M.n;eHTMepMKaUMje TaKBMX MeCTa, Y3 M.n;eHTMepMKaUMjy UMTaTa, napadipasa M pewmrncueauaja M3 EM6JIMje M fiorocnyssfiennx xn.nra.' TaKaB nocrynax ce cxrarpa neorrxonnasr M npn KPMTMQKOM mnarsy upKBeHOCJIO-BeHCKMX TeKCTOBa. I1CTpa'IKHBallia zrena XMJIaH.n;apCKorjepoxrosaxa .nOMeHTMjaHa noxaaa-JIa cy rta je OH KOpMCTMO MMCJIM M xrerarpoprncy Tpnropnja EOrOCJIOBa,4 Tpnropaja HMCKor 5 M Jonana JIecTBMQHMKa. 6 OBOMe rpefia .n;o.n;aTM M nosna-'ry QMllieHMUY zta je npeyseo M .n;eJIOBe TeKCTa MMTpOrrOJIMTa I1JIapMOHa KM-1 Mehy peTKHM KlhHraMa y nauroj HayUH, xoje ce fiase THMe, cy KlhHre: .n. Bornaao
Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, 2002-2003, књ. LVIII-LIX, 2004, стр. 172-178., 2004
Ilpeoceeheuou Eiiuctcoiiy pauuco-iipuspencxou op Apiueuujy Ilpoy-rasaise crapnx cpncxnx nOMeHHKa ... more Ilpeoceeheuou Eiiuctcoiiy pauuco-iipuspencxou op Apiueuujy Ilpoy-rasaise crapnx cpncxnx nOMeHHKa HMa peJIaTHBHO ,n;yry HCTOpHjy, a TeMeJh TOM npoysaaaay nOCTaBHO je Crojan HOBaKOBHh. 1 Ilonyaa HOBaKOBHheBOM pany je pan Jby60MHpa Crojanonaha, o6ja-BJheH 1890. ronane y CnoMeHHKy Cpncxe xparsescxe axanevnje.' HaKoH Tora nOMeHHIJ;H cy npoysanana rroapeveao H He,n;oBOJhHO. 3 o Conohaacxoxr nOMeHHKy nHCaJIH cy H HOBaKoBHh H Crojauosah y CBOjHM panoaava, a rroceriao ce na pyKOITHC OCBpHyO BaTPoCJIaB Jarah. 4 HaKOH rora nOMeHHK je y nauroj HaYIJ;H CKOpO rrornyno sariopanrsen, a He,n;aBHO je npornauren H H3ry6JheHHM. 5 Ha CBy cpehy nOMeHHK je ca-rysan H HaJIa3H ce y pyxonacaoj 36HPIJ;H A. <P. I'anzpepnanra, non 6pojeM 59, y Tlerporpancxoj 6H6JIHOTeIJ;H.6 Taxro ra je ca OCTaJIHM MHor06pojHHMcpncxmr pyKOITHCHMa omreo rHJhepep,n;HHr, naurasura ra y xraaacrnpy Ilpna Pnjexa 1857. ronnae,? Pyxonnc je osne
Uploads
Books by Dragiša Bojović
Papers by Dragiša Bojović