Skip to main content

Svetlana Stefanović

Followers

33

Following

33

Co-author

1

Mentions

1

Public Views

Studied archeology and history at the Faculty of Philosophy, University of Zagreb. Graduated history at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade. Received a Magister of Science degree, defending a thesis Women‘s Question in Belgrade‘s Press and Periodicals 1918–1941. at the Faculty of Philosophy, University of Belgrade (2001). Defended a dissertation Nation and Gender: Women in Serbia from the mid-19th century until the Second World War at the Faculty of History, Arts and Oriental Studies, University of Leipzig (2013). Research focus: women‘s history and gender in Serbia and Yugoslavia (19th and first half 20th century).

less

National Museum in Belgrade, Serbia

Muzejsko društvo Srbije - MDS

NIKOLA TESLA MUSEUM

Ljubisa Vasiljevic

Aleksandra Kucekovic

University of Arts in Belgrade

Dina Debeljak Pavic

University of Belgrade

Interests

Uploads

Papers by Svetlana Stefanović

Извештај Кристе Ђорђевић са пута по Холандији, Белгији, Западној Немачкој, Швајцарској и Аустрији

Архив, год. XXIV, br. 1-2, 2023

Рад се састоји из два дела. Први део је уводна студија ко ја је настала у циљу олакшавања разумев... more Рад се састоји из два дела. Први део је уводна студија ко ја је настала у циљу олакшавања разумевања културне политике Федеративне Народне Републике Југославије од Трећег пленума Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржаног 29. и 30. децембра 1949. године. Други део је приређен извештај који се чува у фонду Савезна комисија за културне везе са иностранством 1953-1971 (АЈ, 559). Документ је 1954. године саставила Криста Ђорђевић, саветница Комисије за културне везе са иностранством.

КРИСТА ЂОРЂЕВИЋ - ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ

Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси" 6, 2023

Криста Ђорђевић је имала двадесет и шест година када је са супругом Ђорђем по завршетку Првог све... more Криста Ђорђевић је имала двадесет и шест година када је са супругом Ђорђем по завршетку Првог светског рата дошла у Београд. Док је он остао упамћен као оснивач клинике за дерматовенерологију, њено је име у међуратном периоду везано за оснивање Удружења пријатеља уметности "Цвијета Зузорић" (1922) и Комунистичку партију Југославије, по чијем налогу је од друге половине тридесетих до одласка у партизане (1943) обављала разне конспиративне послове. Текст се фокусира на њену делатност у социјалистичком периоду-у Савету за науку и културу Владе ФНРЈ где је радила као заменица Ванде Новосел, начелнице Одељења за научне и културне везе са иностранством, те у Савезној комисији за културне везе са иностранством где је била саветница, као и њен ангажман шездесетих година, након пензионисања, у Југословенском црвеном крсту и Друштву пријатеља Народног музеја.

"Једна невиђена врста хермафродита: полувојник - полупроститутка". Анализа колаборационистичке штампе из родне перспективе

Александар Стојановић (ур.), Колаборационистичка штампа у Србији 1941-1944, књига 3, 2023

Фашизам и секусуалност Хегемони концепт маскулинитета и феминитета у модерном добу "Нова Србија... more Фашизам и секусуалност
Хегемони концепт маскулинитета и феминитета у модерном добу
"Нова Србија", "нови човек"
Физички здраве, науком неоптерећене Српкиње, потиснуте сексуалности
"Наша жена" вс. "звер-жена"
Покушај рестаурације мушке полне доминације

О изворима за проучавање историје жена и рода

Архивски гласник, бр. 17, 2022

Aрхивскa грађа, у виду пре свега архива женских друштава, поред часописа и мемоарских списа из же... more Aрхивскa грађа, у виду пре свега архива женских
друштава, поред часописа и мемоарских списа из жен-
ског пера, извори су од прворазредног значаја у изу-
чавању историје жена и рода у Србији и Југославији
у 19. и 20. веку.

Ženska društva i ženski identiteti u Srbiji tokom XX veka

by Svetlana Stefanović and Ivana Pantelic

Žene na tlu Srbije, 2021

Nacionalno je političko Moderna/nova žena Žensko pitanje u Kraljevini SHS/Jugoslaviji Drugi svets... more

"Apel za pravo glasa"

Časopis Žena danas (1936-1940): prosvećivanje za revoluciju, 2022

Апстракт: Параграфом 70 Видовданског устава из 1921. године, основно грађанско и политичко право ... more Апстракт: Параграфом 70 Видовданског устава из 1921. године, основно грађанско и политичко право било је загарантовано свим (условно речено) држављанима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Напоменом да ће законом бити решено питање женског права гласа, женски део популације је био експлицитно искључен из политичке сфере. Ни Септембарским уставом из 1931, нити изборним законима за време постојања Краљевине СХС/Југославије, жене нису биле изједначене у политичким правима с мушкарцима. Као централни циљ женског покрета у међуратном периоду, профилисало се право гласа. На основу писања Жене данас, али и друге периодике и докумената, анализирамо какав су став према бирачком праву жена имале парламентарне, политичке странке, као и Комунистичка партија Југославије, која је по доношењу Обзнане 1920, односно Закона о заштити државе 1921. године била забрањена. У фокусу се налазе сличности и разлике између грађанског и радничког крила међуратног, женског покрета, првенствено спрам женских политичких права, али и уопште. Кључне речи: женско право гласа, грађански и раднички женски покрет, Женска странка, Жена данас

Nova žena - ženska društva i ženski identiteti u Srbiji: jugoslovenska iskustva i prakse

by Svetlana Stefanović and Ivana Pantelic

Limes plus , 2021

U članku su analizirani istorijski razvoj organizovanja ženskih društava i njihova uloga i doprin... more U članku su analizirani istorijski razvoj organizovanja ženskih društava i njihova uloga i doprinos u kreiranju specifičnog identiteta žena u Srbiji kroz jugoslovensko iskustvo i prakse. Posebna pažnja posvećena je odnosu ženskih organizacija prema dominantnim državnim politikama, konstruisanju ženskog identiteta i društvenim ulogama žena. Ovi procesi prate se od osnivanja i delatnosti prvih ženskih udruženja u Srbiji i njihovog humanitarnog i patriotskog angažovanja do njihovog prerastanja u klasičan ženski pokret koji je težio poboljšanju položaja žena u ekonomskom, kulturnom, društvenom i političkom pogledu. Izgradnja identiteta žena u Srbiji zatim obuhvata pojavu i formiranje

Međunarodna godina žena - OUN 1975 u fondovima Arhiva Jugoslavije

Архивска грађа у теорији и пракси, 2022

У чланку је представљен историјат Међународне године жена (МГЖ). На основу докумената Архива Југо... more У чланку је представљен историјат Међународне године жена (МГЖ). На основу докумената Архива Југославије-превасходно фондова Савезни комитет за рад и запошљавање (АЈ, 577) и Савезни комитет за рад, здравство и социјалну заштиту (АЈ, 578)-приказан је рад Југословенског одбора за МГЖ-ОУН 1975. и Међуресорске радне групе за Декаду ОУН за жене. Осим тога, коришћена су архивска документа из фонда Савезни комитет за здравство и социјалну заштиту (АЈ, 582).

DIFFERENZFEMINISMUS: О РЕЦЕПЦИЈИ ИДЕЈА НЕМАЧКИХ ФЕМИНИСТКИЊА МЕЂУ ПРИПАДНИЦАМА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА

ŽENSKI POKRET (1920-1938), ZBORNIK RADOVA, urednice Jelena Milinković i Žarka Svirčev, 2021

Немачка боркиња за права жена Гертруда Бојмер (Gertrud Bäumer, 1873–1954) била је учитељица по за... more Немачка боркиња за права жена Гертруда Бојмер (Gertrud Bäumer, 1873–1954) била је учитељица по занимању. Од 1919. до 1932. године посланица је Демократске партије Немачке (Deutsche Demokratische Partei) у Рајхстагу и прва жена, саветница (Ministerialrätin) у културно-политичком одељењу Министарства унутрашњих послова Вајмарске републике. Бојмер је Хелену Ланге (Helene Lange, 1848-1930), учитељицу, председницу Свеопштег удружења немачких учитељица (Allgemeiner Deutscher Lehrerinnenverein, ADLV), управну чланицу Свеопштег немачког женског друштва (Allgemeiner Deutscher Frauenverein, ADF) и чланицу Савеза немачких женских друштава (Bund Deutscher Frauenvereine, BDF) упознала 1898. године у Берлину. Ове две жене сарађивале су и интензивно пријатељевале до 1930, године смрти Хелене Ланге.
У тексту који следи анализирамо на који начин су ове две представнице умереног или конзервативног женског покрета Немачке утицале на југословенске феминисткиње.

New Feminist Contributions to Serbian Herstory

Aspasia

Review Essay by Željka Jankovic´ and Svetlana Stefanovic´ Jasmina B. Milanović, Delfa Ivanić: Za... more Review Essay by Željka Jankovic´ and Svetlana Stefanovic´
Jasmina B. Milanović, Delfa Ivanić: Zaboravljene uspomene (Delfa Ivanić: Forgott en memoirs),
Belgrade: Evoluta, 2015, 350 pp., €18.42 (paperback), ISBN 978-8-68595-773-4.
Ana Stolić, Sestre Srpkinje: Pojava pokreta za emancipacĳ u žena i feminizma u Kraljevini
Srbĳ i (Serbian sisters: The emergence of the women’s emancipation movement and
feminism in the Kingdom of Serbia), 2nd updated edition, Belgrade: Evoluta, 2015, 209
pp., €17.22 (paperback), ISBN 978-86-85957-69-7.

Nation und Geschlecht. Isidora Sekulićs Engagament als Patriotin, Frauenrechtlerin und Pädagogin

Tatjana Petzer, Angela Richter (Hgg.), "Isochimenen". Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić, 2012

Prostitucija, trgovina belim robljem i suzbijanje veneričnih bolesti u Srbiji u 19. i prvoj polovini 20. veka

800 godina srpske medicine, 2018

Die rechtliche Unterwerfung der Frauen im Serbien in 19. Jahrhundert

Radu Harald Dinu, Mihai-D. Grigore, Marc Živojinović (Hg.), Herrschaft in SOE, 2012

Rod i nacija : osnovne pretpostavke

Ana Kolarić, Biljana Dojčinović (ur.), Feministički časopisi u Srbiji. Teorija, aktivizam i umetničke prakse u 1990-im i 2000-im, 2018

Da li je feminizam ideologija, lično uverenje, mreža teorijskih pozicija, polazna tačka u razmatr... more Da li je feminizam ideologija, lično uverenje, mreža teorijskih pozicija, polazna tačka u razmatranju fenomena koji se više ne moraju ticati isključivo žena, pojmovni okvir, skup različitih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje položaja žena, pokušaj da se istorija pročita drugačije, ili sve to zajedno? Da li postoji jedna definicija feminizma? Šta je to rod? Koja je razlika između ženskih i rodnih studija? Da li je nacija večna i univerzalna ili specifično moderna pojava? Da li žene imaju nacionalnost/otadžbinu? Zašto su predstava o naciji, konstrukcija nacionalnog identiteta kao i procesi formiranja/obrazovanja nacije prožeti rodno specifičnim konotacijama? Šta je nacionalni angažman doneo ženama? Cilj ovog teksta jeste da razjasni navedene termine i pojmove iz perspektive feminističke teorije.

"Wir sind in Blut getränkt": Die Balkankriege (1912/13) im Denken und Handeln serbischer Frauen

Hundert Jahre Basler Friedenskongress (1912-2012). Die erhoffte "Verbrüderung der Völker", 2015

"Ja, mit dem Patriotismus der serbischen Dame hat die Welt noch zu rechnen! Weit davon entfernt, ... more "Ja, mit dem Patriotismus der serbischen Dame hat die Welt noch zu rechnen! Weit davon entfernt, dem Gatten, dem Vater, dem Bruder, dem Freund vom schweren Waffengange zum Schutze der Nation abzuraten oder mit leidenschaftlichem Tränenstrome den Abschied zu erschweren, erleich-tern sie ihm stets das Scheiden, denn-weit über dem eigenen Herzen steht die nationale Pflicht!" 1 Voller Begeisterung über Patriotismus und Engagement der serbischen Damen ver-fasste die schweizerische Publizistin Catherine Sturzenegger (1854-1929), die sich während der Balkankriege als Vertreterin des Schweizerischen Roten Kreuzes in Ser-bien aufhielt, diese Zeilen. 2 Und dabei fragte sie sich: "Und warum denn liebt die serbische Dame ihr Vaterland so über al-les? Serbien ist für sie das Höchste! Der Inbegriff alles Wünschenswerten! Ist Serbien in Gefahr, dann gibt es im ganzen Reiche nur eine Stimme, nur ein Gefühl, nur einen Gedanken: Serbien kann und darf nicht verloren gehen-Serbien muss Serbien bleiben! Lieber tot als Serbien lassen!" 3

Radnički vs. građanski ženski pokret u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji 1910-1940.

Antropologija 20, sv. 1-2, 2020

Apstrakt: U tekstu koji sledi analiziramo šta se podrazumevalo pod "ženskim pitanjem" pred Prvi s... more Apstrakt: U tekstu koji sledi analiziramo šta se podrazumevalo pod "ženskim pitanjem" pred Prvi svetski rat, odnosno u periodu između dva rata. Pokušavamo da odgovorimo na pitanja: koje su sličnosti, a koje razlike između evropskih i srpskih/jugoslovenskih ak-tivistkinja? Kako je uticala politička situacija u Srbiji pred Prvi svetski rat, odnosno, po-litička klima između dva rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji na ženski pokret uopšte? Šta je značilo cepanje radničkog pokreta na socijalističko i komunističko krilo za pripadnice ovih struja? Kakve posledice su imale Obznana (1920) i Zakon o za-štiti javne bezbednosti i poretka u državi (1921) na delovanje KPJ i njegovog ženskog članstva? Šta je značila Peta zemaljska konferencija KPJ (1940) za ženski pokret? Ključne reči: Ženski pokret, radnički pokret i ženska jednakost, Kraljevina Srbija/ SHS (Jugoslavija), žensko pitanje.

Books by Svetlana Stefanović

ŽENSKO PITANJE U BEOGRADSKOJ ŠTAMPI I PERIODICI 1918-1941.

Magistarski rad, 2000

Po osnivanju, heterogene nacionalne zajednice, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1... more Po osnivanju, heterogene nacionalne zajednice, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine, na prostoru koji je bio spoj više geografskih oblasti i kulturnih pojaseva, na kome je stanovništvo bilo različito i po tradiciji, običajima, mentalitetu, stepenu prosvećenosti i kulturne razvijenosti, jeziku, pismu, načinu proizvodnje, oblicima svojine i zanimanja, tipovima naselja – otvara se tzv. žensko pitanje. Ono je pre svega obuhvatalo pitanje ženskog prava glasa, ali i reformisanja anahronog položaja žena u zakonodavstvu, zaštite ženske radne snage obzirom na njen "prirodni poziv", izjednačenja polova na profesionalnom planu, "jednakog morala" za muškarce i žene i jednakih uslova vaspitanja dece oba pola u kući i školi. U radu su oblici ženskog udruživanja i delovanja, kao i postojeći stereotipi o ženama identifikovani kroz pisanje beogradske štampe i periodike, koja je izlazila u periodu od 1918. do 1941. godine, i uklopljeni u okvir demografskih pokazatelja (pismenost, natalitet, mortalitet, prirodni priraštaj, venerična oboljenja, venčanja, razvodi itd).

Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg

Diese Dissertation bietet eine Darstellung und Analyse der Handlungsfelder serbischer Frauen. Dab... more Diese Dissertation bietet eine Darstellung und Analyse der Handlungsfelder serbischer Frauen. Dabei werden die Frauenbildung, das Engagement von Frauen in sozialkaritativen und patriotischen Frauenvereinen, sowie ihre Teilnahme an den zwischen 1876 und 1918 geführten „Befreiungskriegen“ thematisiert. Das Problemfeld von Nation und Geschlecht ist für Serbien fast völlig unbearbeitet. Die vorliegende Untersuchung geht den folgenden Fragen nach: Wie partizipierten Serbinnen am Prozess der Nations- und Nationalstaatsbildung? Welche Weiblichkeits- und Männlichkeitsbilder wurden im Nationsbildungsprozess verwendet? Auf welche Art und Weise partizipierten sie an den Kriegen und unterstützten das Militär? Wie wirkte sich der „Große Krieg“ auf die Geschlechterordnung in Serbien bzw. Jugoslawien aus? Da die für Frauen zentralen politischen, kulturellen und ökonomischen Wandlungsprozesse im 19. und 20. Jahrhundert in der bürgerlichen Gesellschaft der Städte stattgefunden haben, konzentriert sich auch diese Darstellung auf den städtischen Raum und seine Bewohnerinnen. Das bäuerlich-ländliche Frauenleben wird nur kurz angerissen. Die Arbeit nimmt den weiblichen Gruppenbildungsprozess in den Blick, der innerhalb einer schmalen bürgerlichen Schicht stattfand. In den westeuropäischen Ländern entstanden die ersten Frauenvereinigungen am Ende des 18. bzw. zu Beginn des 19. Jahrhunderts. Serbien, dessen Bevölkerung mehrheitlich lese- und schreibunkundig war und von einer ländlichen Subsistenzwirtschaft lebte, folgte mit einer zeitlichen Verzögerung von mehreren Jahrzehnten. Um 1900 war in allen diesen Ländern ein dichtes Netz unterschiedlichster Frauenvereine anzutreffen. Anfang des 20. Jahrhunderts stieg auch in Serbien die Zahl der Frauenvereine, die sich in einem Dachverband zusammenschlossen. Dieser Bund trat den internationalen Frauenorganisationen bei.
Zitierfähige URL : https://nbn-resolving.org/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559

Извештај Кристе Ђорђевић са пута по Холандији, Белгији, Западној Немачкој, Швајцарској и Аустрији

Архив, год. XXIV, br. 1-2, 2023

Рад се састоји из два дела. Први део је уводна студија ко ја је настала у циљу олакшавања разумев... more Рад се састоји из два дела. Први део је уводна студија ко ја је настала у циљу олакшавања разумевања културне политике Федеративне Народне Републике Југославије од Трећег пленума Централног комитета Комунистичке партије Југославије одржаног 29. и 30. децембра 1949. године. Други део је приређен извештај који се чува у фонду Савезна комисија за културне везе са иностранством 1953-1971 (АЈ, 559). Документ је 1954. године саставила Криста Ђорђевић, саветница Комисије за културне везе са иностранством.

КРИСТА ЂОРЂЕВИЋ - ПРИЛОГ ЗА БИОГРАФИЈУ

Зборник радова "Архивска грађа у теорији и пракси" 6, 2023

Криста Ђорђевић је имала двадесет и шест година када је са супругом Ђорђем по завршетку Првог све... more Криста Ђорђевић је имала двадесет и шест година када је са супругом Ђорђем по завршетку Првог светског рата дошла у Београд. Док је он остао упамћен као оснивач клинике за дерматовенерологију, њено је име у међуратном периоду везано за оснивање Удружења пријатеља уметности "Цвијета Зузорић" (1922) и Комунистичку партију Југославије, по чијем налогу је од друге половине тридесетих до одласка у партизане (1943) обављала разне конспиративне послове. Текст се фокусира на њену делатност у социјалистичком периоду-у Савету за науку и културу Владе ФНРЈ где је радила као заменица Ванде Новосел, начелнице Одељења за научне и културне везе са иностранством, те у Савезној комисији за културне везе са иностранством где је била саветница, као и њен ангажман шездесетих година, након пензионисања, у Југословенском црвеном крсту и Друштву пријатеља Народног музеја.

"Једна невиђена врста хермафродита: полувојник - полупроститутка". Анализа колаборационистичке штампе из родне перспективе

Александар Стојановић (ур.), Колаборационистичка штампа у Србији 1941-1944, књига 3, 2023

Фашизам и секусуалност Хегемони концепт маскулинитета и феминитета у модерном добу "Нова Србија... more Фашизам и секусуалност
Хегемони концепт маскулинитета и феминитета у модерном добу
"Нова Србија", "нови човек"
Физички здраве, науком неоптерећене Српкиње, потиснуте сексуалности
"Наша жена" вс. "звер-жена"
Покушај рестаурације мушке полне доминације

О изворима за проучавање историје жена и рода

Архивски гласник, бр. 17, 2022

Aрхивскa грађа, у виду пре свега архива женских друштава, поред часописа и мемоарских списа из же... more Aрхивскa грађа, у виду пре свега архива женских
друштава, поред часописа и мемоарских списа из жен-
ског пера, извори су од прворазредног значаја у изу-
чавању историје жена и рода у Србији и Југославији
у 19. и 20. веку.

Ženska društva i ženski identiteti u Srbiji tokom XX veka

by Svetlana Stefanović and Ivana Pantelic

Žene na tlu Srbije, 2021

Nacionalno je političko Moderna/nova žena Žensko pitanje u Kraljevini SHS/Jugoslaviji Drugi svets... more

"Apel za pravo glasa"

Časopis Žena danas (1936-1940): prosvećivanje za revoluciju, 2022

Апстракт: Параграфом 70 Видовданског устава из 1921. године, основно грађанско и политичко право ... more Апстракт: Параграфом 70 Видовданског устава из 1921. године, основно грађанско и политичко право било је загарантовано свим (условно речено) држављанима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Напоменом да ће законом бити решено питање женског права гласа, женски део популације је био експлицитно искључен из политичке сфере. Ни Септембарским уставом из 1931, нити изборним законима за време постојања Краљевине СХС/Југославије, жене нису биле изједначене у политичким правима с мушкарцима. Као централни циљ женског покрета у међуратном периоду, профилисало се право гласа. На основу писања Жене данас, али и друге периодике и докумената, анализирамо какав су став према бирачком праву жена имале парламентарне, политичке странке, као и Комунистичка партија Југославије, која је по доношењу Обзнане 1920, односно Закона о заштити државе 1921. године била забрањена. У фокусу се налазе сличности и разлике између грађанског и радничког крила међуратног, женског покрета, првенствено спрам женских политичких права, али и уопште. Кључне речи: женско право гласа, грађански и раднички женски покрет, Женска странка, Жена данас

Nova žena - ženska društva i ženski identiteti u Srbiji: jugoslovenska iskustva i prakse

by Svetlana Stefanović and Ivana Pantelic

Limes plus , 2021

U članku su analizirani istorijski razvoj organizovanja ženskih društava i njihova uloga i doprin... more U članku su analizirani istorijski razvoj organizovanja ženskih društava i njihova uloga i doprinos u kreiranju specifičnog identiteta žena u Srbiji kroz jugoslovensko iskustvo i prakse. Posebna pažnja posvećena je odnosu ženskih organizacija prema dominantnim državnim politikama, konstruisanju ženskog identiteta i društvenim ulogama žena. Ovi procesi prate se od osnivanja i delatnosti prvih ženskih udruženja u Srbiji i njihovog humanitarnog i patriotskog angažovanja do njihovog prerastanja u klasičan ženski pokret koji je težio poboljšanju položaja žena u ekonomskom, kulturnom, društvenom i političkom pogledu. Izgradnja identiteta žena u Srbiji zatim obuhvata pojavu i formiranje

Međunarodna godina žena - OUN 1975 u fondovima Arhiva Jugoslavije

Архивска грађа у теорији и пракси, 2022

У чланку је представљен историјат Међународне године жена (МГЖ). На основу докумената Архива Југо... more У чланку је представљен историјат Међународне године жена (МГЖ). На основу докумената Архива Југославије-превасходно фондова Савезни комитет за рад и запошљавање (АЈ, 577) и Савезни комитет за рад, здравство и социјалну заштиту (АЈ, 578)-приказан је рад Југословенског одбора за МГЖ-ОУН 1975. и Међуресорске радне групе за Декаду ОУН за жене. Осим тога, коришћена су архивска документа из фонда Савезни комитет за здравство и социјалну заштиту (АЈ, 582).

DIFFERENZFEMINISMUS: О РЕЦЕПЦИЈИ ИДЕЈА НЕМАЧКИХ ФЕМИНИСТКИЊА МЕЂУ ПРИПАДНИЦАМА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА

ŽENSKI POKRET (1920-1938), ZBORNIK RADOVA, urednice Jelena Milinković i Žarka Svirčev, 2021

Немачка боркиња за права жена Гертруда Бојмер (Gertrud Bäumer, 1873–1954) била је учитељица по за... more Немачка боркиња за права жена Гертруда Бојмер (Gertrud Bäumer, 1873–1954) била је учитељица по занимању. Од 1919. до 1932. године посланица је Демократске партије Немачке (Deutsche Demokratische Partei) у Рајхстагу и прва жена, саветница (Ministerialrätin) у културно-политичком одељењу Министарства унутрашњих послова Вајмарске републике. Бојмер је Хелену Ланге (Helene Lange, 1848-1930), учитељицу, председницу Свеопштег удружења немачких учитељица (Allgemeiner Deutscher Lehrerinnenverein, ADLV), управну чланицу Свеопштег немачког женског друштва (Allgemeiner Deutscher Frauenverein, ADF) и чланицу Савеза немачких женских друштава (Bund Deutscher Frauenvereine, BDF) упознала 1898. године у Берлину. Ове две жене сарађивале су и интензивно пријатељевале до 1930, године смрти Хелене Ланге.
У тексту који следи анализирамо на који начин су ове две представнице умереног или конзервативног женског покрета Немачке утицале на југословенске феминисткиње.

New Feminist Contributions to Serbian Herstory

Aspasia

Review Essay by Željka Jankovic´ and Svetlana Stefanovic´ Jasmina B. Milanović, Delfa Ivanić: Za... more Review Essay by Željka Jankovic´ and Svetlana Stefanovic´
Jasmina B. Milanović, Delfa Ivanić: Zaboravljene uspomene (Delfa Ivanić: Forgott en memoirs),
Belgrade: Evoluta, 2015, 350 pp., €18.42 (paperback), ISBN 978-8-68595-773-4.
Ana Stolić, Sestre Srpkinje: Pojava pokreta za emancipacĳ u žena i feminizma u Kraljevini
Srbĳ i (Serbian sisters: The emergence of the women’s emancipation movement and
feminism in the Kingdom of Serbia), 2nd updated edition, Belgrade: Evoluta, 2015, 209
pp., €17.22 (paperback), ISBN 978-86-85957-69-7.

Nation und Geschlecht. Isidora Sekulićs Engagament als Patriotin, Frauenrechtlerin und Pädagogin

Tatjana Petzer, Angela Richter (Hgg.), "Isochimenen". Kultur und Raum im Werk von Isidora Sekulić, 2012

Prostitucija, trgovina belim robljem i suzbijanje veneričnih bolesti u Srbiji u 19. i prvoj polovini 20. veka

800 godina srpske medicine, 2018

Die rechtliche Unterwerfung der Frauen im Serbien in 19. Jahrhundert

Radu Harald Dinu, Mihai-D. Grigore, Marc Živojinović (Hg.), Herrschaft in SOE, 2012

Rod i nacija : osnovne pretpostavke

Ana Kolarić, Biljana Dojčinović (ur.), Feministički časopisi u Srbiji. Teorija, aktivizam i umetničke prakse u 1990-im i 2000-im, 2018

Da li je feminizam ideologija, lično uverenje, mreža teorijskih pozicija, polazna tačka u razmatr... more Da li je feminizam ideologija, lično uverenje, mreža teorijskih pozicija, polazna tačka u razmatranju fenomena koji se više ne moraju ticati isključivo žena, pojmovni okvir, skup različitih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje položaja žena, pokušaj da se istorija pročita drugačije, ili sve to zajedno? Da li postoji jedna definicija feminizma? Šta je to rod? Koja je razlika između ženskih i rodnih studija? Da li je nacija večna i univerzalna ili specifično moderna pojava? Da li žene imaju nacionalnost/otadžbinu? Zašto su predstava o naciji, konstrukcija nacionalnog identiteta kao i procesi formiranja/obrazovanja nacije prožeti rodno specifičnim konotacijama? Šta je nacionalni angažman doneo ženama? Cilj ovog teksta jeste da razjasni navedene termine i pojmove iz perspektive feminističke teorije.

"Wir sind in Blut getränkt": Die Balkankriege (1912/13) im Denken und Handeln serbischer Frauen

Hundert Jahre Basler Friedenskongress (1912-2012). Die erhoffte "Verbrüderung der Völker", 2015

"Ja, mit dem Patriotismus der serbischen Dame hat die Welt noch zu rechnen! Weit davon entfernt, ... more "Ja, mit dem Patriotismus der serbischen Dame hat die Welt noch zu rechnen! Weit davon entfernt, dem Gatten, dem Vater, dem Bruder, dem Freund vom schweren Waffengange zum Schutze der Nation abzuraten oder mit leidenschaftlichem Tränenstrome den Abschied zu erschweren, erleich-tern sie ihm stets das Scheiden, denn-weit über dem eigenen Herzen steht die nationale Pflicht!" 1 Voller Begeisterung über Patriotismus und Engagement der serbischen Damen ver-fasste die schweizerische Publizistin Catherine Sturzenegger (1854-1929), die sich während der Balkankriege als Vertreterin des Schweizerischen Roten Kreuzes in Ser-bien aufhielt, diese Zeilen. 2 Und dabei fragte sie sich: "Und warum denn liebt die serbische Dame ihr Vaterland so über al-les? Serbien ist für sie das Höchste! Der Inbegriff alles Wünschenswerten! Ist Serbien in Gefahr, dann gibt es im ganzen Reiche nur eine Stimme, nur ein Gefühl, nur einen Gedanken: Serbien kann und darf nicht verloren gehen-Serbien muss Serbien bleiben! Lieber tot als Serbien lassen!" 3

Radnički vs. građanski ženski pokret u Kraljevini Srbiji i Jugoslaviji 1910-1940.

Antropologija 20, sv. 1-2, 2020

Apstrakt: U tekstu koji sledi analiziramo šta se podrazumevalo pod "ženskim pitanjem" pred Prvi s... more Apstrakt: U tekstu koji sledi analiziramo šta se podrazumevalo pod "ženskim pitanjem" pred Prvi svetski rat, odnosno u periodu između dva rata. Pokušavamo da odgovorimo na pitanja: koje su sličnosti, a koje razlike između evropskih i srpskih/jugoslovenskih ak-tivistkinja? Kako je uticala politička situacija u Srbiji pred Prvi svetski rat, odnosno, po-litička klima između dva rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslaviji na ženski pokret uopšte? Šta je značilo cepanje radničkog pokreta na socijalističko i komunističko krilo za pripadnice ovih struja? Kakve posledice su imale Obznana (1920) i Zakon o za-štiti javne bezbednosti i poretka u državi (1921) na delovanje KPJ i njegovog ženskog članstva? Šta je značila Peta zemaljska konferencija KPJ (1940) za ženski pokret? Ključne reči: Ženski pokret, radnički pokret i ženska jednakost, Kraljevina Srbija/ SHS (Jugoslavija), žensko pitanje.

ŽENSKO PITANJE U BEOGRADSKOJ ŠTAMPI I PERIODICI 1918-1941.

Magistarski rad, 2000

Po osnivanju, heterogene nacionalne zajednice, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1... more Po osnivanju, heterogene nacionalne zajednice, Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine, na prostoru koji je bio spoj više geografskih oblasti i kulturnih pojaseva, na kome je stanovništvo bilo različito i po tradiciji, običajima, mentalitetu, stepenu prosvećenosti i kulturne razvijenosti, jeziku, pismu, načinu proizvodnje, oblicima svojine i zanimanja, tipovima naselja – otvara se tzv. žensko pitanje. Ono je pre svega obuhvatalo pitanje ženskog prava glasa, ali i reformisanja anahronog položaja žena u zakonodavstvu, zaštite ženske radne snage obzirom na njen "prirodni poziv", izjednačenja polova na profesionalnom planu, "jednakog morala" za muškarce i žene i jednakih uslova vaspitanja dece oba pola u kući i školi. U radu su oblici ženskog udruživanja i delovanja, kao i postojeći stereotipi o ženama identifikovani kroz pisanje beogradske štampe i periodike, koja je izlazila u periodu od 1918. do 1941. godine, i uklopljeni u okvir demografskih pokazatelja (pismenost, natalitet, mortalitet, prirodni priraštaj, venerična oboljenja, venčanja, razvodi itd).

Nation und Geschlecht. Frauen in Serbien von der Mitte des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg

Diese Dissertation bietet eine Darstellung und Analyse der Handlungsfelder serbischer Frauen. Dab... more Diese Dissertation bietet eine Darstellung und Analyse der Handlungsfelder serbischer Frauen. Dabei werden die Frauenbildung, das Engagement von Frauen in sozialkaritativen und patriotischen Frauenvereinen, sowie ihre Teilnahme an den zwischen 1876 und 1918 geführten „Befreiungskriegen“ thematisiert. Das Problemfeld von Nation und Geschlecht ist für Serbien fast völlig unbearbeitet. Die vorliegende Untersuchung geht den folgenden Fragen nach: Wie partizipierten Serbinnen am Prozess der Nations- und Nationalstaatsbildung? Welche Weiblichkeits- und Männlichkeitsbilder wurden im Nationsbildungsprozess verwendet? Auf welche Art und Weise partizipierten sie an den Kriegen und unterstützten das Militär? Wie wirkte sich der „Große Krieg“ auf die Geschlechterordnung in Serbien bzw. Jugoslawien aus? Da die für Frauen zentralen politischen, kulturellen und ökonomischen Wandlungsprozesse im 19. und 20. Jahrhundert in der bürgerlichen Gesellschaft der Städte stattgefunden haben, konzentriert sich auch diese Darstellung auf den städtischen Raum und seine Bewohnerinnen. Das bäuerlich-ländliche Frauenleben wird nur kurz angerissen. Die Arbeit nimmt den weiblichen Gruppenbildungsprozess in den Blick, der innerhalb einer schmalen bürgerlichen Schicht stattfand. In den westeuropäischen Ländern entstanden die ersten Frauenvereinigungen am Ende des 18. bzw. zu Beginn des 19. Jahrhunderts. Serbien, dessen Bevölkerung mehrheitlich lese- und schreibunkundig war und von einer ländlichen Subsistenzwirtschaft lebte, folgte mit einer zeitlichen Verzögerung von mehreren Jahrzehnten. Um 1900 war in allen diesen Ländern ein dichtes Netz unterschiedlichster Frauenvereine anzutreffen. Anfang des 20. Jahrhunderts stieg auch in Serbien die Zahl der Frauenvereine, die sich in einem Dachverband zusammenschlossen. Dieser Bund trat den internationalen Frauenorganisationen bei.
Zitierfähige URL : https://nbn-resolving.org/urn:nbn:de:bsz:15-qucosa-203559