Papers by Mirjana M. Savić
Medical review, 2015
Introduction. Patients who have suffered from stroke become disabled and have specific problems d... more Introduction. Patients who have suffered from stroke become disabled and have specific problems due to the physical and mental disability that requires the implementation of rehabilitation and the creation of conditions for independent living, economic and social reintegration. The aim of this study was to evaluate the functional recovery of patients after ischemic stroke, during the subacute phase of medical rehabilitation. Material and Methods. The study was organized as a prospective study, which included 74 patients (44 men, 30 women) treated after stroke at the Department of Medical Rehabilitation, Clinical Center of Vojvodina during 2013. Motor recovery was assessed by Signe-Brunnstrom scale, and Barthel Index, Rivermead Mobility Index, and modified Rankin scale were applied to assess the function. Results. The average age of patients after stroke was 66.59 ? 9.607 years. The mean hospital stay was 34.35 days. The majority of patients in this study had righthand hemiparesis 47...
VI међународна научна конференција „Инклузија у предшколској установи и основној школи“, Jun 12, 2015
Деца рођена са факторима ризика од раног узраста захтевају редовно систематско праћење тима струч... more Деца рођена са факторима ризика од раног узраста захтевају редовно систематско праћење тима стручњака за развојне поремећаје. Циљ рада представља идентификација деце која имају различит степен менталне ометености и која су обухваћена здравственом заштитом, као и утврђивање броја деце која похађају редовну школу у периоду пре (2008. година) и после (2012. година) законског увођења инклузивног образовања. Како би се стекао увид у број деце која имају менталне сметње, облик и степен ометености, спроведене интервенције и резултате хабилитације и рехабилитације код деце која су обухваћена примарном здравственом заштитом, коришћен је Хелиант информациони здравствени систем. Резултати истраживања показују да је 2008. године примарном здравственом заштитом обухваћено 62,96% лако ментално ометене деце која похађају редовну школу,
17,28% умерено ментално ометене деце која су у специјалној школи, 4,94% теже и 14,81% тешко ментално ометене деце од којих је двоје деце, која имају вишеструке сметње, збринуто у установу за трајни смештај. Подаци који су добијени четири године касније
показују да постоји приближан број лако ментално ометене деце која су обухваћена здравственом заштитом (62,96%), као и подједнак број ове деце која похађају редовну школу (62,11%). У складу са захтевима инклузивног образовања потребно је подстаћи интензивније укључивање деце која имају различит степен менталне омeтености у редовну школу.
Children born with risk factors require from an early age regular and systematic monitoring by a team of experts in developmental disorders. The aim of this paper is to identify children with different degrees of intellectual disabilities that are included in the health care system, as well as to determine the number of children who attend regular schools in the period before 2008 and after 2012 legal implementation of inclusive schooling system. Heliant Health information system was used to give an insight into the number of children with intellectual disabilities, the form and the degree of the disability, as well as the interventions applied and the results of habilitation and rehabilitation of children included in the primary health care system. The results indicate that in 2008 62.96% of mildly intellectually disabled children attended regular schools, 17.28% of moderately intellectually disabled children attended special schools, 4.94% of severely intellectually disabled and 14.81% of profoundly intellectually disabled children, two of which with multiple disorders, were taken care of in the permanent residence institution. The data four years later show that the number of children included in the health care system is almost the same (62.96%), as well as the number of children who attend regular schools (62.11%). Inclusive education postulates for children with different degrees of intellectual disabilities to be more included in regular schools, which remains to be done in the future.
Keywords: intellectual disabilities, early intervention, IEP, inclusion.
Зборник резимеа, Jan 2010
Ликовно изражавање и деца са церебралном парализом
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Мирјана ... more Ликовно изражавање и деца са церебралном парализом
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Мирјана М. Савић, Општа болница Шабац
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Лоша моторичка активност са осетним и перцептивни дедостацима узрокује сметње у ликовном изражавању и неспретност у раду са различитим материјалима. Најчешће, пажња је усмерена на једну активност. Присутан је недостатак способности планирања у индивидуалним обавезама и задатим налозима. Пратеће појава је лоша индивидуална способност за рад и одржавање хигијенских навика. Моторичка способност деце са ЦП је оштећена. Као последица моторичке онеспособљености за извођење вољних покрета, у ликовном изражавању се испољавају цртежи неправилних облика.
Посматрајући популацију деце са ЦП, не може се тврдити да цела популација има сметње у визуелној перцепцији. Чињеница је да деца имају онеспособљеност за адекватно извођење покрета. У извођењу ликовног изражавања, деца имају недостатак мотивације а испољавају већу хиперактивност покрета.
Популација деце са церебралном парализом (ЦП) спољашњи свет не доживљавају на начин на који га доживљава остала популација деце. Управо у том размимоилажењу доживљавања света око себе, доводи до потешкоћа у разумевању односа, схватања целине појма и дела целине, перцепције простора и просторних односа.
Користећи технику цртања људске фигуре, деца са ЦП је цртају на исти начин како они доживљавају свој инвалидитет (асиметрично приказују екстремитете, фигура човека се приказује без екстермитета). Цртежи имају много недостатака, ликови су једноставни, делови целине неповезани...распоред елемената цртежа је неповезан и несређен, нема композиције...
Када се говори о понашању деце са ЦП, може се рећи да њихово понашање одступа од уобичајеног. Не постоји много података о истраживању у овој области.
Резултати после одређеног временског периода праћења популације деце са церебралном парализом, указују на закључак да деца немају јасну слику своје телесне целовитости и појединих делова тела који су на одређен начин онеспособљени.
Закључак: предвиђени садржаји за ликовно изражавање треба да су добро планирани; потребна је добра мотивација за извођење цртежа. Ово је пут за боље коришћење перцептивно-когнитивног и моторичког потенцијала деце. У односу на хронолошки узраст, резултати ликовног изражавања су нижи. То је разлог да се планирање и програмирање садржаја се мора прилагодити популацији.
Похвале и ангажовање пажње на неки начин опушта децу са ЦП, смањује анксиозност а деца постижу боље резултате.
Кључне речи: ЦП, ликовно изражавање, перцепција, когнитивно-моторички потенцијал.
Инклузивно образовање особа са инвалидитетом
Мирјана М. Савић, Милена В. Крстић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац, Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Права деце и омладине са инвалидитетом су здравствена заштита, друштвена брига о деци, васпитање и образовање, оспособљавање за рад, запошљавање, социјална заштита, инклузивно образовање, запошљавање и друга. Људска обавеза је солидаран и хуман однос према свим категоријама особа са инвалидитетом. Треба обезбедити право на једнак третман при запошљавању, у социјалној и зрдавственој заштити, у образовању и култури, у саобраћају и у свим друштвеним гранама живота.
У Србији права на образовање особа са инвалидитетом регулише:
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (обезбеђује инклузивно образовање) и Закон о високом образовању (оснивач високошколске установе има обавезу финансирања и стварања услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом).
Наш редован образовни систем је неприпремљен и неприлагођен ученицима са инвалидитетом.
Реално, Примена закона о инклузовном и високошколском образовању особа са инвалидитетом тек треба да доживи пуну примену.
У неким европским земљама поред специјалних школа постоје и редовне школе у којима се спроводи програм инклузивне наставе. Осим Финске, Данске, Велике Британије и Француске, у ову групу спадају и: Пољска, Чешка, Литванија, Словенија и Хрватска.
Редовно и специјално школство чине два паралелна и неповезана система у Белгији, Швајцарској, Немачкој и нашој земљи.
Италија, Грчка, Кипар, Шпанија, Португалија, Шведска, Норвешка и Ирска школују сву децу ометену у развоју у редовном систему образовања.
На међународном нивоу право на образовање особа са инвалидитетом регулишу:
Деклерација о правима детета (1949);
Конвенција о правима детета (1989);
Деклерација о професионалној рехабилитацији инвалидних лица (1955);
Деклерација о правима ментално ретардираних (1971);
Деклерација о сузбијању инвалидности и рехабилитацији дефектних лица (1975);
Деклерација о правима хендикепираних особа (1975);
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1976);
Деклерација о опстанку, развоју и заштити деце (1990);
Стандардна правила УН за изједначавање могућности које се пружају инвалидима (1993);
Конвенција Медународне организације рада о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида (1985) и др.
Кључне речи: дискриминација, инклузија, УН, декларација, Конвенција.
*студенти
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ
Мирјана М. Савић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац,
Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац,
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад,
Александра Кекић, Оливера Михајловић, Маја Блашчанин, Горан Миловац, Стефан Савић, Милан Бајац, Милијана Јефтенић,
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ Нови Сад
Основно људско Право које припада свима је Право на образовање.
Термин особа са инвалидитетом је термин који се адекватно користи када се говори о инвалидној особи, хендикепираној особи, особи са хендикепом и сл.
Термин реконвалесцент користи Министарство просвете и спорта и подразумева особу са обољењем које привремено или трајно нарушава здравље или особу са одређеним степеном инвалидитета. У Републици Србији постоје Закони о образовању особа са инвалидитетом на основу којих се остварују права на образовање. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом је полазна тачка организовања инклузивног образовања. Закон о високом образовању обавезује оснивача високошколске установе да финансира стварање услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом. На међународном нивоу Основе права на образовање особа са инвалидитетом регулису се Декларацијама, Конвенцијама, Стандардним правилима Уједињених Нација. Реално, примена закона о високошколском образовању особа са инвалидитетом и инклузије тек треба да доживи пуну примену. На нивоу основних и средњих школа у Републици Србији и свету је потребно ширити информације о постојању Новосадског Удружења студената са инвалидитетом НСУСИ-ју које пружа подрску у вези са уписом будућих студената са инвалидитетом на високошколске установе на територији Покрајине Војводине. Од 17. Марта 2005. године, Наставно-научно веће Универзитета у Новом Саду препоручује упис студената са инвалидитетом Покрајинском секретаријату за образовање и културу и Републичком Министарству просвете. Досадасње искуство је показало да су будуци студенти остварили право студирања на терет буџета са правом на бесплатно школовање, Правом на смештај у студентски дом, право на прилагођену литературу и друге услуге Студентског центра у Новом Саду (Сектор смештаја и Сектор исхране) преко кога се реализује Право на Студентски стандард. Студенти са инвалидитетом имају права на услуге Студентског центра студентског стандарда као и остали студенти.
У сарадњи са Удружењем студената са хендикепом (УСХ) из Београда, НСУСИ посредује у обезбедјењу стипендија за студенте са инвалидитетом. Удружење студената са инвалидитетом (НСУСИ) постоји од 2001. године и броји више од 120 студената са инвалидитетом и без инвалидитета. Тренутно, НСУСИ користи неуслован простор Правног факултета у Новом Саду и покушава да обезбеди боље услове за рад. На нашим просторима и у свету треба ширити информацију о постојању Новосадског удружења студената са инвалидитетом и обезбедити им боље услове за рад. Тиме би студенти са инвалидитетом имали веће могућности укључивања у токове високошколског образовања.
Кључне реци: инвалидитет, дискриминација, инклузија, НСУСИ, УСХ.
*-студенти
9th International Conference on South Asian Languages - 2009, Jan 7, 2010
Early Age Children, The Word (Term) And Semantics
As the child grows, so will increase and his... more Early Age Children, The Word (Term) And Semantics
As the child grows, so will increase and his life experience, and the first term, and then the meaning of the word, enriching. Meaning of the term as the river contains a large number of components. The child at first used one or two components bitnijeg content words without meaning. Later, in accordance with the new cognitive components, specific words gain meaning of a horizontal and vertical dimension. Horizontal dimension of the river includes a large number of components related to the concept. The vertical dimension of the river produces layering of concretes to abstracts levels of meaning. Horizontal propagation term river flows through the introduction of the concept of a flower which later expands the meaning of many different kinds of flowers by color, smell, shape, size and eventually expands to its parts.
Uploads
Papers by Mirjana M. Savić
17,28% умерено ментално ометене деце која су у специјалној школи, 4,94% теже и 14,81% тешко ментално ометене деце од којих је двоје деце, која имају вишеструке сметње, збринуто у установу за трајни смештај. Подаци који су добијени четири године касније
показују да постоји приближан број лако ментално ометене деце која су обухваћена здравственом заштитом (62,96%), као и подједнак број ове деце која похађају редовну школу (62,11%). У складу са захтевима инклузивног образовања потребно је подстаћи интензивније укључивање деце која имају различит степен менталне омeтености у редовну школу.
Children born with risk factors require from an early age regular and systematic monitoring by a team of experts in developmental disorders. The aim of this paper is to identify children with different degrees of intellectual disabilities that are included in the health care system, as well as to determine the number of children who attend regular schools in the period before 2008 and after 2012 legal implementation of inclusive schooling system. Heliant Health information system was used to give an insight into the number of children with intellectual disabilities, the form and the degree of the disability, as well as the interventions applied and the results of habilitation and rehabilitation of children included in the primary health care system. The results indicate that in 2008 62.96% of mildly intellectually disabled children attended regular schools, 17.28% of moderately intellectually disabled children attended special schools, 4.94% of severely intellectually disabled and 14.81% of profoundly intellectually disabled children, two of which with multiple disorders, were taken care of in the permanent residence institution. The data four years later show that the number of children included in the health care system is almost the same (62.96%), as well as the number of children who attend regular schools (62.11%). Inclusive education postulates for children with different degrees of intellectual disabilities to be more included in regular schools, which remains to be done in the future.
Keywords: intellectual disabilities, early intervention, IEP, inclusion.
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Мирјана М. Савић, Општа болница Шабац
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Лоша моторичка активност са осетним и перцептивни дедостацима узрокује сметње у ликовном изражавању и неспретност у раду са различитим материјалима. Најчешће, пажња је усмерена на једну активност. Присутан је недостатак способности планирања у индивидуалним обавезама и задатим налозима. Пратеће појава је лоша индивидуална способност за рад и одржавање хигијенских навика. Моторичка способност деце са ЦП је оштећена. Као последица моторичке онеспособљености за извођење вољних покрета, у ликовном изражавању се испољавају цртежи неправилних облика.
Посматрајући популацију деце са ЦП, не може се тврдити да цела популација има сметње у визуелној перцепцији. Чињеница је да деца имају онеспособљеност за адекватно извођење покрета. У извођењу ликовног изражавања, деца имају недостатак мотивације а испољавају већу хиперактивност покрета.
Популација деце са церебралном парализом (ЦП) спољашњи свет не доживљавају на начин на који га доживљава остала популација деце. Управо у том размимоилажењу доживљавања света око себе, доводи до потешкоћа у разумевању односа, схватања целине појма и дела целине, перцепције простора и просторних односа.
Користећи технику цртања људске фигуре, деца са ЦП је цртају на исти начин како они доживљавају свој инвалидитет (асиметрично приказују екстремитете, фигура човека се приказује без екстермитета). Цртежи имају много недостатака, ликови су једноставни, делови целине неповезани...распоред елемената цртежа је неповезан и несређен, нема композиције...
Када се говори о понашању деце са ЦП, може се рећи да њихово понашање одступа од уобичајеног. Не постоји много података о истраживању у овој области.
Резултати после одређеног временског периода праћења популације деце са церебралном парализом, указују на закључак да деца немају јасну слику своје телесне целовитости и појединих делова тела који су на одређен начин онеспособљени.
Закључак: предвиђени садржаји за ликовно изражавање треба да су добро планирани; потребна је добра мотивација за извођење цртежа. Ово је пут за боље коришћење перцептивно-когнитивног и моторичког потенцијала деце. У односу на хронолошки узраст, резултати ликовног изражавања су нижи. То је разлог да се планирање и програмирање садржаја се мора прилагодити популацији.
Похвале и ангажовање пажње на неки начин опушта децу са ЦП, смањује анксиозност а деца постижу боље резултате.
Кључне речи: ЦП, ликовно изражавање, перцепција, когнитивно-моторички потенцијал.
Инклузивно образовање особа са инвалидитетом
Мирјана М. Савић, Милена В. Крстић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац, Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Права деце и омладине са инвалидитетом су здравствена заштита, друштвена брига о деци, васпитање и образовање, оспособљавање за рад, запошљавање, социјална заштита, инклузивно образовање, запошљавање и друга. Људска обавеза је солидаран и хуман однос према свим категоријама особа са инвалидитетом. Треба обезбедити право на једнак третман при запошљавању, у социјалној и зрдавственој заштити, у образовању и култури, у саобраћају и у свим друштвеним гранама живота.
У Србији права на образовање особа са инвалидитетом регулише:
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (обезбеђује инклузивно образовање) и Закон о високом образовању (оснивач високошколске установе има обавезу финансирања и стварања услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом).
Наш редован образовни систем је неприпремљен и неприлагођен ученицима са инвалидитетом.
Реално, Примена закона о инклузовном и високошколском образовању особа са инвалидитетом тек треба да доживи пуну примену.
У неким европским земљама поред специјалних школа постоје и редовне школе у којима се спроводи програм инклузивне наставе. Осим Финске, Данске, Велике Британије и Француске, у ову групу спадају и: Пољска, Чешка, Литванија, Словенија и Хрватска.
Редовно и специјално школство чине два паралелна и неповезана система у Белгији, Швајцарској, Немачкој и нашој земљи.
Италија, Грчка, Кипар, Шпанија, Португалија, Шведска, Норвешка и Ирска школују сву децу ометену у развоју у редовном систему образовања.
На међународном нивоу право на образовање особа са инвалидитетом регулишу:
Деклерација о правима детета (1949);
Конвенција о правима детета (1989);
Деклерација о професионалној рехабилитацији инвалидних лица (1955);
Деклерација о правима ментално ретардираних (1971);
Деклерација о сузбијању инвалидности и рехабилитацији дефектних лица (1975);
Деклерација о правима хендикепираних особа (1975);
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1976);
Деклерација о опстанку, развоју и заштити деце (1990);
Стандардна правила УН за изједначавање могућности које се пружају инвалидима (1993);
Конвенција Медународне организације рада о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида (1985) и др.
Кључне речи: дискриминација, инклузија, УН, декларација, Конвенција.
*студенти
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ
Мирјана М. Савић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац,
Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац,
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад,
Александра Кекић, Оливера Михајловић, Маја Блашчанин, Горан Миловац, Стефан Савић, Милан Бајац, Милијана Јефтенић,
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ Нови Сад
Основно људско Право које припада свима је Право на образовање.
Термин особа са инвалидитетом је термин који се адекватно користи када се говори о инвалидној особи, хендикепираној особи, особи са хендикепом и сл.
Термин реконвалесцент користи Министарство просвете и спорта и подразумева особу са обољењем које привремено или трајно нарушава здравље или особу са одређеним степеном инвалидитета. У Републици Србији постоје Закони о образовању особа са инвалидитетом на основу којих се остварују права на образовање. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом је полазна тачка организовања инклузивног образовања. Закон о високом образовању обавезује оснивача високошколске установе да финансира стварање услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом. На међународном нивоу Основе права на образовање особа са инвалидитетом регулису се Декларацијама, Конвенцијама, Стандардним правилима Уједињених Нација. Реално, примена закона о високошколском образовању особа са инвалидитетом и инклузије тек треба да доживи пуну примену. На нивоу основних и средњих школа у Републици Србији и свету је потребно ширити информације о постојању Новосадског Удружења студената са инвалидитетом НСУСИ-ју које пружа подрску у вези са уписом будућих студената са инвалидитетом на високошколске установе на територији Покрајине Војводине. Од 17. Марта 2005. године, Наставно-научно веће Универзитета у Новом Саду препоручује упис студената са инвалидитетом Покрајинском секретаријату за образовање и културу и Републичком Министарству просвете. Досадасње искуство је показало да су будуци студенти остварили право студирања на терет буџета са правом на бесплатно школовање, Правом на смештај у студентски дом, право на прилагођену литературу и друге услуге Студентског центра у Новом Саду (Сектор смештаја и Сектор исхране) преко кога се реализује Право на Студентски стандард. Студенти са инвалидитетом имају права на услуге Студентског центра студентског стандарда као и остали студенти.
У сарадњи са Удружењем студената са хендикепом (УСХ) из Београда, НСУСИ посредује у обезбедјењу стипендија за студенте са инвалидитетом. Удружење студената са инвалидитетом (НСУСИ) постоји од 2001. године и броји више од 120 студената са инвалидитетом и без инвалидитета. Тренутно, НСУСИ користи неуслован простор Правног факултета у Новом Саду и покушава да обезбеди боље услове за рад. На нашим просторима и у свету треба ширити информацију о постојању Новосадског удружења студената са инвалидитетом и обезбедити им боље услове за рад. Тиме би студенти са инвалидитетом имали веће могућности укључивања у токове високошколског образовања.
Кључне реци: инвалидитет, дискриминација, инклузија, НСУСИ, УСХ.
*-студенти
As the child grows, so will increase and his life experience, and the first term, and then the meaning of the word, enriching. Meaning of the term as the river contains a large number of components. The child at first used one or two components bitnijeg content words without meaning. Later, in accordance with the new cognitive components, specific words gain meaning of a horizontal and vertical dimension. Horizontal dimension of the river includes a large number of components related to the concept. The vertical dimension of the river produces layering of concretes to abstracts levels of meaning. Horizontal propagation term river flows through the introduction of the concept of a flower which later expands the meaning of many different kinds of flowers by color, smell, shape, size and eventually expands to its parts.
17,28% умерено ментално ометене деце која су у специјалној школи, 4,94% теже и 14,81% тешко ментално ометене деце од којих је двоје деце, која имају вишеструке сметње, збринуто у установу за трајни смештај. Подаци који су добијени четири године касније
показују да постоји приближан број лако ментално ометене деце која су обухваћена здравственом заштитом (62,96%), као и подједнак број ове деце која похађају редовну школу (62,11%). У складу са захтевима инклузивног образовања потребно је подстаћи интензивније укључивање деце која имају различит степен менталне омeтености у редовну школу.
Children born with risk factors require from an early age regular and systematic monitoring by a team of experts in developmental disorders. The aim of this paper is to identify children with different degrees of intellectual disabilities that are included in the health care system, as well as to determine the number of children who attend regular schools in the period before 2008 and after 2012 legal implementation of inclusive schooling system. Heliant Health information system was used to give an insight into the number of children with intellectual disabilities, the form and the degree of the disability, as well as the interventions applied and the results of habilitation and rehabilitation of children included in the primary health care system. The results indicate that in 2008 62.96% of mildly intellectually disabled children attended regular schools, 17.28% of moderately intellectually disabled children attended special schools, 4.94% of severely intellectually disabled and 14.81% of profoundly intellectually disabled children, two of which with multiple disorders, were taken care of in the permanent residence institution. The data four years later show that the number of children included in the health care system is almost the same (62.96%), as well as the number of children who attend regular schools (62.11%). Inclusive education postulates for children with different degrees of intellectual disabilities to be more included in regular schools, which remains to be done in the future.
Keywords: intellectual disabilities, early intervention, IEP, inclusion.
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Мирјана М. Савић, Општа болница Шабац
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Лоша моторичка активност са осетним и перцептивни дедостацима узрокује сметње у ликовном изражавању и неспретност у раду са различитим материјалима. Најчешће, пажња је усмерена на једну активност. Присутан је недостатак способности планирања у индивидуалним обавезама и задатим налозима. Пратеће појава је лоша индивидуална способност за рад и одржавање хигијенских навика. Моторичка способност деце са ЦП је оштећена. Као последица моторичке онеспособљености за извођење вољних покрета, у ликовном изражавању се испољавају цртежи неправилних облика.
Посматрајући популацију деце са ЦП, не може се тврдити да цела популација има сметње у визуелној перцепцији. Чињеница је да деца имају онеспособљеност за адекватно извођење покрета. У извођењу ликовног изражавања, деца имају недостатак мотивације а испољавају већу хиперактивност покрета.
Популација деце са церебралном парализом (ЦП) спољашњи свет не доживљавају на начин на који га доживљава остала популација деце. Управо у том размимоилажењу доживљавања света око себе, доводи до потешкоћа у разумевању односа, схватања целине појма и дела целине, перцепције простора и просторних односа.
Користећи технику цртања људске фигуре, деца са ЦП је цртају на исти начин како они доживљавају свој инвалидитет (асиметрично приказују екстремитете, фигура човека се приказује без екстермитета). Цртежи имају много недостатака, ликови су једноставни, делови целине неповезани...распоред елемената цртежа је неповезан и несређен, нема композиције...
Када се говори о понашању деце са ЦП, може се рећи да њихово понашање одступа од уобичајеног. Не постоји много података о истраживању у овој области.
Резултати после одређеног временског периода праћења популације деце са церебралном парализом, указују на закључак да деца немају јасну слику своје телесне целовитости и појединих делова тела који су на одређен начин онеспособљени.
Закључак: предвиђени садржаји за ликовно изражавање треба да су добро планирани; потребна је добра мотивација за извођење цртежа. Ово је пут за боље коришћење перцептивно-когнитивног и моторичког потенцијала деце. У односу на хронолошки узраст, резултати ликовног изражавања су нижи. То је разлог да се планирање и програмирање садржаја се мора прилагодити популацији.
Похвале и ангажовање пажње на неки начин опушта децу са ЦП, смањује анксиозност а деца постижу боље резултате.
Кључне речи: ЦП, ликовно изражавање, перцепција, когнитивно-моторички потенцијал.
Инклузивно образовање особа са инвалидитетом
Мирјана М. Савић, Милена В. Крстић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац, Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Перса Гардашевић, ош „Видовдан“ Бор
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад
Права деце и омладине са инвалидитетом су здравствена заштита, друштвена брига о деци, васпитање и образовање, оспособљавање за рад, запошљавање, социјална заштита, инклузивно образовање, запошљавање и друга. Људска обавеза је солидаран и хуман однос према свим категоријама особа са инвалидитетом. Треба обезбедити право на једнак третман при запошљавању, у социјалној и зрдавственој заштити, у образовању и култури, у саобраћају и у свим друштвеним гранама живота.
У Србији права на образовање особа са инвалидитетом регулише:
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом (обезбеђује инклузивно образовање) и Закон о високом образовању (оснивач високошколске установе има обавезу финансирања и стварања услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом).
Наш редован образовни систем је неприпремљен и неприлагођен ученицима са инвалидитетом.
Реално, Примена закона о инклузовном и високошколском образовању особа са инвалидитетом тек треба да доживи пуну примену.
У неким европским земљама поред специјалних школа постоје и редовне школе у којима се спроводи програм инклузивне наставе. Осим Финске, Данске, Велике Британије и Француске, у ову групу спадају и: Пољска, Чешка, Литванија, Словенија и Хрватска.
Редовно и специјално школство чине два паралелна и неповезана система у Белгији, Швајцарској, Немачкој и нашој земљи.
Италија, Грчка, Кипар, Шпанија, Португалија, Шведска, Норвешка и Ирска школују сву децу ометену у развоју у редовном систему образовања.
На међународном нивоу право на образовање особа са инвалидитетом регулишу:
Деклерација о правима детета (1949);
Конвенција о правима детета (1989);
Деклерација о професионалној рехабилитацији инвалидних лица (1955);
Деклерација о правима ментално ретардираних (1971);
Деклерација о сузбијању инвалидности и рехабилитацији дефектних лица (1975);
Деклерација о правима хендикепираних особа (1975);
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1976);
Деклерација о опстанку, развоју и заштити деце (1990);
Стандардна правила УН за изједначавање могућности које се пружају инвалидима (1993);
Конвенција Медународне организације рада о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида (1985) и др.
Кључне речи: дискриминација, инклузија, УН, декларација, Конвенција.
*студенти
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ
Мирјана М. Савић, Др Верица Филиповић, Општа болница Шабац,
Мр Славка В. Николић, Основна школа „Радивој Поповић“ Земун,
Јелена М. Петровић, ДЗ Шабац,
Марија П. Савић, Весна П. Савић, Филозофски факултет Нови Сад,
Александра Кекић, Оливера Михајловић, Маја Блашчанин, Горан Миловац, Стефан Савић, Милан Бајац, Милијана Јефтенић,
Удружење студената са инвалидитетом НСУСИ Нови Сад
Основно људско Право које припада свима је Право на образовање.
Термин особа са инвалидитетом је термин који се адекватно користи када се говори о инвалидној особи, хендикепираној особи, особи са хендикепом и сл.
Термин реконвалесцент користи Министарство просвете и спорта и подразумева особу са обољењем које привремено или трајно нарушава здравље или особу са одређеним степеном инвалидитета. У Републици Србији постоје Закони о образовању особа са инвалидитетом на основу којих се остварују права на образовање. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом је полазна тачка организовања инклузивног образовања. Закон о високом образовању обавезује оснивача високошколске установе да финансира стварање услова за високошколско образовање особа са инвалидитетом. На међународном нивоу Основе права на образовање особа са инвалидитетом регулису се Декларацијама, Конвенцијама, Стандардним правилима Уједињених Нација. Реално, примена закона о високошколском образовању особа са инвалидитетом и инклузије тек треба да доживи пуну примену. На нивоу основних и средњих школа у Републици Србији и свету је потребно ширити информације о постојању Новосадског Удружења студената са инвалидитетом НСУСИ-ју које пружа подрску у вези са уписом будућих студената са инвалидитетом на високошколске установе на територији Покрајине Војводине. Од 17. Марта 2005. године, Наставно-научно веће Универзитета у Новом Саду препоручује упис студената са инвалидитетом Покрајинском секретаријату за образовање и културу и Републичком Министарству просвете. Досадасње искуство је показало да су будуци студенти остварили право студирања на терет буџета са правом на бесплатно школовање, Правом на смештај у студентски дом, право на прилагођену литературу и друге услуге Студентског центра у Новом Саду (Сектор смештаја и Сектор исхране) преко кога се реализује Право на Студентски стандард. Студенти са инвалидитетом имају права на услуге Студентског центра студентског стандарда као и остали студенти.
У сарадњи са Удружењем студената са хендикепом (УСХ) из Београда, НСУСИ посредује у обезбедјењу стипендија за студенте са инвалидитетом. Удружење студената са инвалидитетом (НСУСИ) постоји од 2001. године и броји више од 120 студената са инвалидитетом и без инвалидитета. Тренутно, НСУСИ користи неуслован простор Правног факултета у Новом Саду и покушава да обезбеди боље услове за рад. На нашим просторима и у свету треба ширити информацију о постојању Новосадског удружења студената са инвалидитетом и обезбедити им боље услове за рад. Тиме би студенти са инвалидитетом имали веће могућности укључивања у токове високошколског образовања.
Кључне реци: инвалидитет, дискриминација, инклузија, НСУСИ, УСХ.
*-студенти
As the child grows, so will increase and his life experience, and the first term, and then the meaning of the word, enriching. Meaning of the term as the river contains a large number of components. The child at first used one or two components bitnijeg content words without meaning. Later, in accordance with the new cognitive components, specific words gain meaning of a horizontal and vertical dimension. Horizontal dimension of the river includes a large number of components related to the concept. The vertical dimension of the river produces layering of concretes to abstracts levels of meaning. Horizontal propagation term river flows through the introduction of the concept of a flower which later expands the meaning of many different kinds of flowers by color, smell, shape, size and eventually expands to its parts.