Papers by Milan Blagojevic
Journal of Global Politics and Cultural Diplomacy, 2023
The following paper represents the author's attempt to shed some light on the number of hypotheti... more The following paper represents the author's attempt to shed some light on the number of hypothetical alternatives regarding the seemingly stalled process of the European integration of Western Balkan states in the new geopolitical reality initiated firstly by the COVID-19 pandemic and subsequently deepened by the wars in Ukraine and Gaza. Through qualitative content analysis as the primary research tool, the authors have established that the explored "plan B" options are still not considered serious alternatives by mainstream politics in the EU and the negotiating countries, although some academic interest and sporadic political suggestions regarding the topic can be noticed from time to time. The main challenge in the European Union's indecisiveness towards the region remains the dilemma of how the Union should express its unwillingness to repeat previous mistakes and accept unprepared Balkan newcomers while avoiding giving too much ground to their rival regional competitors.
Human Security for the 21st Century: Health Security Challenges. Collection of student papers, 2021
Even before the beginning of the global SARS-CoV-2 pandemic, there were heated debates on the li... more Even before the beginning of the global SARS-CoV-2 pandemic, there were heated debates on the limits of freedom of speech and (in)acceptability of conspiracy theories in academia, political circles and among enthusiasts gathered in various forums of the vast internet space. The emergence of an objectively dangerous crisis, such as the coronavirus pandemic, has made the existing ideological debates more serious, introducing an element of responsibility that usually did not have to be taken into account in previous discussions: the possibility that someone’s opinion expressed in the relatively deregulated internet endangers the health of people or, in extreme cases, leads to fatality. However, the challenge that has persisted since pre-pandemic times is how to evaluate the views that float in a kind of gray zone. In other words, while explicit hate speech can be treated with intellectually unproblematic ostracism (although without a legal sanction in the American system), issues where it is possible to “read between the lines“ require a much more cautious approach. The issue of accountability for public speech exists in the case of coronavirus, where in addition to often bizarre and almost comic views that can be classified as quackery and the spread of panic, we also encounter a class of views that cannot be unambiguously defined as such, in particular, because science does not have yet the final word on the virus, which in many aspects is still terra incognita.
By taking the position that, despite the fact that conspiracy theories are not true and may be harmful, their censorship is not acceptable from the moral or practical point of view, the author of this paper leans towards an intellectual position that favors the freedom of speech, believing that the Open Internet has the ability to “self-regulate“ and discredit these theories without an external intervention. In this context, the paper analyses the arguments of the American Civil Liberties Union (ACLU). The main conclusion of this brief analysis is that punishing people for unacceptable opinion expressed online would do more harm than non-intervention, and that it would encourage a dangerous concentration of power, which could potentially compromise the principles on which modern democratic societies are based.
Keywords: freedom of speech, public interest, censorship, conspiracy theories, ACLU
Ljudska bezbednost za XXI vek: izazovi zdravstvene bezbednosti -Zbornik studentskih radova, 2021
Još pre početka globalne pandemije virusa SARS-CoV2, u akademskoj javnosti, političkim krugovima ... more Još pre početka globalne pandemije virusa SARS-CoV2, u akademskoj javnosti, političkim krugovima i među entuzijastima okupljenim u najrazličitijim forumima ogromnog internet prostranstva, vodile su se žučne debate o granicama slobode govora i (ne)prihvatljivosti teorija zavere. Pojava objektivno opasne krize kakva je pandemija koronavirusa, uozbiljila je postojeće ideološke debate unevši element odgovornosti koji se u ranijim raspravama uglavnom nije morao uzimati u obzir: mogućnost da nečije mišljenje izneto u relativno deregulisanom internet prostoru ugrozi zdravlje ljudi, ili u ekstremnom slučaju, dovede do fatalnog ishoda. Međutim, izazov koji opstaje još od predpandemijskog
vremena jeste kako evaluirati stavove koji levitiraju u svojevrsnoj sivoj zoni. Drugim rečima, dok je eksplicitni govor mržnje moguće tretirati intelektualno neproblematičnim ostrakizmom (ali u američkom sistemu ne i zakonskom sankcijom) pitanja gde postoji mogućnost interpretacije „između redova“ zahtevaju znatno oprezniji pristup. Ovakva problematika
odgovornosti za javnu reč postoji u slučaju koronavirusa, gde se pored često bizarnih i gotovo komičnih stavova koji se mogu podvesti pod nadrilekarstvo i izazivanje panike, susrećemo i sa klasom stavova koji se ne mogu nedvosmisleno definisati kao takvi, tim pre što i sama nauka još uvek nije dala svoju završnu reč o virusu koji je po mnogim aspektima i dalje terra incognita.
Stavom da cenzurisanje teorija zavera, uprkos njihovoj neistinitosti i potencijalno štetnom karakteru, ni sa moralnog ni sa praktičnog gledišta nije prihvatljivo, autor ovog teksta naginje intelektualnoj poziciji koja u prvi plan stavlja slobodu govora, verujući u sposobnost otvorenog interneta da se „samoreguliše“ i navedene teorije diskredituje bez
spoljne intervencije. U tom smislu, rad analizira argumentaciju Američkog saveza za građanske slobode (ACLU). Glavni zaključak ove kratke analize jeste da bi sankcionisanje neprihvatljivih mišljenja iznetih na internetu proizvelo više štete nego nedelovanje, te da bi se time podstakla opasna koncentracija moći koja bi potencijalno mogla da ugrozi principe na kojima moderna demokratska društva počivaju.
Ključne reči: sloboda govora, javni interes, cenzura, teorije zavere, ACLU
Religija u savremenom društvu, 2017
Специфичност значаја религије и цркве у пољској политици
и јавном животу је нешто што ову централ... more Специфичност значаја религије и цркве у пољској политици
и јавном животу је нешто што ову централноевропску државу значајно
издаваја од све више глобализованих и атеистичких друштава Запада.
Као земља традиционално јаког католицизма и политичке деснице,
Пољска је поред осталих држава Вишеградске групе, све више трн у оку
либералне Европе и пример који разбија идеолошку униформност
Уније. У условима савремених глобалних промена, миграција и ратова
на периферији ЕУ простора, разлике између прокламованих европских
вредности и фактичких вредности пољског друштва све више долазе до
изражаја, што је посебно видљиво када се говори о осетљивим
питањима као што су абортус, породица, легализација лаких дрога, геј
бракови, однос према политичкој левици, либерализму и од скора,
однос према муслиманским мигрантима. Занимљиво је питање које
свакако завређује пажњу истраживача, какав све утицај Католичка
црква у Пољској има на поменуте проблеме, те да ли ће у скоријој
будућности са новим таласима миграције и јачањем деснице у Европи и
Америци, агенда католичке и евроскептичне владајуће партије Право и
правда и осталих десних и клерикалних покрета покренути домино
ефекат међу конзервативцима Европе?
Кључне речи: Конзервативизам, Католичка црква, имиграција, ислам,
Право и правда, либерализам, антисемитизам, десни покрети.
Srpska politička misao, 2019
Сједињене Државе данас ни приближно не представљају
монолитно јединствени и хомогени блок каквим ... more Сједињене Државе данас ни приближно не представљају
монолитно јединствени и хомогени блок каквим се просечном
и лаичком посматрачу исхитрено могу учинити. Такво стање
постало је посебно очигледно након победе Доналда Трампа на
58. председничким изборима који су поларизовали америчку
јавност више него било који у новијој историји. Међутим,
идеолошка разилажења која су се интензивирала у последњих
пар година не представљају новину и далеко су сложенија
и старија од сукоба на линији Трамп–Клинтон. Такође,
републиканско-демократске несугласице не ограничавају се
само на питања приступа и методологије; по свој прилици, иза
њих стоје дубоко и фундаментално супротстављени погледи
на свет чије се размере често губе из вида.
Спољна политика САД је, иако често скрајнута од стране
питања много ближих просечном гласачу, попут миграција,
опорезивања или здравствене политике, једна од арена у
којима се поменуте идеолошке позиције сучељавају. Две
године по преузимању функције, председник Трамп је својим
курсом изолационистичког политичког нативизма приближио
Републиканску партију њеним идеолошким коренима. Но,
различити политички полови који обележавају америчку
унутрашњу политику (конзервативни и либерални) се због
америчког трансконтиненталног утицаја пројектују на читав
свет, те ће глобални однос снага међу овим половима бити
по свему судећи одлучен на америчком унутрашњем плану,
првенствено на изборима за председника САД 2020. године.
Кључне речи: САД, унутрашњи конфликти, Доналд
Трамп, изолационизам, интервенционализам,
политички полови
Uploads
Papers by Milan Blagojevic
By taking the position that, despite the fact that conspiracy theories are not true and may be harmful, their censorship is not acceptable from the moral or practical point of view, the author of this paper leans towards an intellectual position that favors the freedom of speech, believing that the Open Internet has the ability to “self-regulate“ and discredit these theories without an external intervention. In this context, the paper analyses the arguments of the American Civil Liberties Union (ACLU). The main conclusion of this brief analysis is that punishing people for unacceptable opinion expressed online would do more harm than non-intervention, and that it would encourage a dangerous concentration of power, which could potentially compromise the principles on which modern democratic societies are based.
Keywords: freedom of speech, public interest, censorship, conspiracy theories, ACLU
vremena jeste kako evaluirati stavove koji levitiraju u svojevrsnoj sivoj zoni. Drugim rečima, dok je eksplicitni govor mržnje moguće tretirati intelektualno neproblematičnim ostrakizmom (ali u američkom sistemu ne i zakonskom sankcijom) pitanja gde postoji mogućnost interpretacije „između redova“ zahtevaju znatno oprezniji pristup. Ovakva problematika
odgovornosti za javnu reč postoji u slučaju koronavirusa, gde se pored često bizarnih i gotovo komičnih stavova koji se mogu podvesti pod nadrilekarstvo i izazivanje panike, susrećemo i sa klasom stavova koji se ne mogu nedvosmisleno definisati kao takvi, tim pre što i sama nauka još uvek nije dala svoju završnu reč o virusu koji je po mnogim aspektima i dalje terra incognita.
Stavom da cenzurisanje teorija zavera, uprkos njihovoj neistinitosti i potencijalno štetnom karakteru, ni sa moralnog ni sa praktičnog gledišta nije prihvatljivo, autor ovog teksta naginje intelektualnoj poziciji koja u prvi plan stavlja slobodu govora, verujući u sposobnost otvorenog interneta da se „samoreguliše“ i navedene teorije diskredituje bez
spoljne intervencije. U tom smislu, rad analizira argumentaciju Američkog saveza za građanske slobode (ACLU). Glavni zaključak ove kratke analize jeste da bi sankcionisanje neprihvatljivih mišljenja iznetih na internetu proizvelo više štete nego nedelovanje, te da bi se time podstakla opasna koncentracija moći koja bi potencijalno mogla da ugrozi principe na kojima moderna demokratska društva počivaju.
Ključne reči: sloboda govora, javni interes, cenzura, teorije zavere, ACLU
и јавном животу је нешто што ову централноевропску државу значајно
издаваја од све више глобализованих и атеистичких друштава Запада.
Као земља традиционално јаког католицизма и политичке деснице,
Пољска је поред осталих држава Вишеградске групе, све више трн у оку
либералне Европе и пример који разбија идеолошку униформност
Уније. У условима савремених глобалних промена, миграција и ратова
на периферији ЕУ простора, разлике између прокламованих европских
вредности и фактичких вредности пољског друштва све више долазе до
изражаја, што је посебно видљиво када се говори о осетљивим
питањима као што су абортус, породица, легализација лаких дрога, геј
бракови, однос према политичкој левици, либерализму и од скора,
однос према муслиманским мигрантима. Занимљиво је питање које
свакако завређује пажњу истраживача, какав све утицај Католичка
црква у Пољској има на поменуте проблеме, те да ли ће у скоријој
будућности са новим таласима миграције и јачањем деснице у Европи и
Америци, агенда католичке и евроскептичне владајуће партије Право и
правда и осталих десних и клерикалних покрета покренути домино
ефекат међу конзервативцима Европе?
Кључне речи: Конзервативизам, Католичка црква, имиграција, ислам,
Право и правда, либерализам, антисемитизам, десни покрети.
монолитно јединствени и хомогени блок каквим се просечном
и лаичком посматрачу исхитрено могу учинити. Такво стање
постало је посебно очигледно након победе Доналда Трампа на
58. председничким изборима који су поларизовали америчку
јавност више него било који у новијој историји. Међутим,
идеолошка разилажења која су се интензивирала у последњих
пар година не представљају новину и далеко су сложенија
и старија од сукоба на линији Трамп–Клинтон. Такође,
републиканско-демократске несугласице не ограничавају се
само на питања приступа и методологије; по свој прилици, иза
њих стоје дубоко и фундаментално супротстављени погледи
на свет чије се размере често губе из вида.
Спољна политика САД је, иако често скрајнута од стране
питања много ближих просечном гласачу, попут миграција,
опорезивања или здравствене политике, једна од арена у
којима се поменуте идеолошке позиције сучељавају. Две
године по преузимању функције, председник Трамп је својим
курсом изолационистичког политичког нативизма приближио
Републиканску партију њеним идеолошким коренима. Но,
различити политички полови који обележавају америчку
унутрашњу политику (конзервативни и либерални) се због
америчког трансконтиненталног утицаја пројектују на читав
свет, те ће глобални однос снага међу овим половима бити
по свему судећи одлучен на америчком унутрашњем плану,
првенствено на изборима за председника САД 2020. године.
Кључне речи: САД, унутрашњи конфликти, Доналд
Трамп, изолационизам, интервенционализам,
политички полови
By taking the position that, despite the fact that conspiracy theories are not true and may be harmful, their censorship is not acceptable from the moral or practical point of view, the author of this paper leans towards an intellectual position that favors the freedom of speech, believing that the Open Internet has the ability to “self-regulate“ and discredit these theories without an external intervention. In this context, the paper analyses the arguments of the American Civil Liberties Union (ACLU). The main conclusion of this brief analysis is that punishing people for unacceptable opinion expressed online would do more harm than non-intervention, and that it would encourage a dangerous concentration of power, which could potentially compromise the principles on which modern democratic societies are based.
Keywords: freedom of speech, public interest, censorship, conspiracy theories, ACLU
vremena jeste kako evaluirati stavove koji levitiraju u svojevrsnoj sivoj zoni. Drugim rečima, dok je eksplicitni govor mržnje moguće tretirati intelektualno neproblematičnim ostrakizmom (ali u američkom sistemu ne i zakonskom sankcijom) pitanja gde postoji mogućnost interpretacije „između redova“ zahtevaju znatno oprezniji pristup. Ovakva problematika
odgovornosti za javnu reč postoji u slučaju koronavirusa, gde se pored često bizarnih i gotovo komičnih stavova koji se mogu podvesti pod nadrilekarstvo i izazivanje panike, susrećemo i sa klasom stavova koji se ne mogu nedvosmisleno definisati kao takvi, tim pre što i sama nauka još uvek nije dala svoju završnu reč o virusu koji je po mnogim aspektima i dalje terra incognita.
Stavom da cenzurisanje teorija zavera, uprkos njihovoj neistinitosti i potencijalno štetnom karakteru, ni sa moralnog ni sa praktičnog gledišta nije prihvatljivo, autor ovog teksta naginje intelektualnoj poziciji koja u prvi plan stavlja slobodu govora, verujući u sposobnost otvorenog interneta da se „samoreguliše“ i navedene teorije diskredituje bez
spoljne intervencije. U tom smislu, rad analizira argumentaciju Američkog saveza za građanske slobode (ACLU). Glavni zaključak ove kratke analize jeste da bi sankcionisanje neprihvatljivih mišljenja iznetih na internetu proizvelo više štete nego nedelovanje, te da bi se time podstakla opasna koncentracija moći koja bi potencijalno mogla da ugrozi principe na kojima moderna demokratska društva počivaju.
Ključne reči: sloboda govora, javni interes, cenzura, teorije zavere, ACLU
и јавном животу је нешто што ову централноевропску државу значајно
издаваја од све више глобализованих и атеистичких друштава Запада.
Као земља традиционално јаког католицизма и политичке деснице,
Пољска је поред осталих држава Вишеградске групе, све више трн у оку
либералне Европе и пример који разбија идеолошку униформност
Уније. У условима савремених глобалних промена, миграција и ратова
на периферији ЕУ простора, разлике између прокламованих европских
вредности и фактичких вредности пољског друштва све више долазе до
изражаја, што је посебно видљиво када се говори о осетљивим
питањима као што су абортус, породица, легализација лаких дрога, геј
бракови, однос према политичкој левици, либерализму и од скора,
однос према муслиманским мигрантима. Занимљиво је питање које
свакако завређује пажњу истраживача, какав све утицај Католичка
црква у Пољској има на поменуте проблеме, те да ли ће у скоријој
будућности са новим таласима миграције и јачањем деснице у Европи и
Америци, агенда католичке и евроскептичне владајуће партије Право и
правда и осталих десних и клерикалних покрета покренути домино
ефекат међу конзервативцима Европе?
Кључне речи: Конзервативизам, Католичка црква, имиграција, ислам,
Право и правда, либерализам, антисемитизам, десни покрети.
монолитно јединствени и хомогени блок каквим се просечном
и лаичком посматрачу исхитрено могу учинити. Такво стање
постало је посебно очигледно након победе Доналда Трампа на
58. председничким изборима који су поларизовали америчку
јавност више него било који у новијој историји. Међутим,
идеолошка разилажења која су се интензивирала у последњих
пар година не представљају новину и далеко су сложенија
и старија од сукоба на линији Трамп–Клинтон. Такође,
републиканско-демократске несугласице не ограничавају се
само на питања приступа и методологије; по свој прилици, иза
њих стоје дубоко и фундаментално супротстављени погледи
на свет чије се размере често губе из вида.
Спољна политика САД је, иако често скрајнута од стране
питања много ближих просечном гласачу, попут миграција,
опорезивања или здравствене политике, једна од арена у
којима се поменуте идеолошке позиције сучељавају. Две
године по преузимању функције, председник Трамп је својим
курсом изолационистичког политичког нативизма приближио
Републиканску партију њеним идеолошким коренима. Но,
различити политички полови који обележавају америчку
унутрашњу политику (конзервативни и либерални) се због
америчког трансконтиненталног утицаја пројектују на читав
свет, те ће глобални однос снага међу овим половима бити
по свему судећи одлучен на америчком унутрашњем плану,
првенствено на изборима за председника САД 2020. године.
Кључне речи: САД, унутрашњи конфликти, Доналд
Трамп, изолационизам, интервенционализам,
политички полови