Book by Milan R Radovanović, Ph.D.
Papers by Milan R Radovanović, Ph.D.
The Changing Tide of Immigration and Emigration During the Last Three Centuries, 2023
Organized Jewish emigration from Yugoslavia to Israel followed within a matter of months once an ... more Organized Jewish emigration from Yugoslavia to Israel followed within a matter of months once an independent Jewish state was proclaimed. Between 1948 and 1952, more than half of the Yugoslav Jews who had survived the Holocaust decided to settle in the newly formed state of Israel. This emigration coincided with a tumultuous period in the post-World War II history of Yugoslavia. The conflict over ideological differences between Yugoslav and Soviet communism had peeked in June of 1948, resulting in what later turned out to be a permanent shift in relations. The chronological overlap alone secured that the conflict and its consequences would play a significant role in the process of organized emigration from Yugoslavia to Israel. However, as the subject could not be spoken about directly, its implications remain subtle throughout. This paper aims to define its potential as a push factor, by analyzing the way in which the conflict makes itself visible within the migration process. A difference is made between the way in which the conflict shaped the participation of Yugoslav authorities and the Federation of Jewish religious communities in the emigration and it acting as a basic push factor on the level of individuals leaving the country.
Istorija XX veka, 2020
Yugoslav participation in Jewish emigration to Mandatory Palestine and, post 1948, to Israel, can... more Yugoslav participation in Jewish emigration to Mandatory Palestine and, post 1948, to Israel, can be defined as a process consisting of six clearly separate stages. Each of these was defined by dramatic changes in internal and foreign political circumstances. The existence of clear borders between individual stages of migration can hardly be denied, if solely the socio-political context is examined. This discontinuity is however, hardly visible when the same process is brought down and analyzed on the level of participating families and individuals. The aspiration of an individual to join members of his families already in Palestine, especially after the tragic losses suffered by the community in the Holocaust, persevered as one of the key motives driving emigration from Yugoslavia. This paper deals with the way in which family ties continuously drove emigration to Mandatory Palestine/Israel and tied its individual stages into an integral whole. The relatively small community of Yugoslav Jews living in Mandate Palestine after World War Two had ended proved to be a driving force for further individual and then mass emigration. On account of the number of participants alone, organized emigration from Yugoslavia to Israel between 1948 and 1952 proved to be a particularly complex phenomenon. With every single wave of organized migration, the Yugoslav community in Israel became significantly more numerous and more influential in the sense of spawning further emigration. Apart from being influenced by previous stages of the migration process, organized emigration proved to be a self-sustaining movement, with every single wave influencing the waves to follow. This paper is primarily based on documents kept at the Archives of the Jewish historical Museum in Belgrade.
Годишњак за друштвену историју, 2019
Анализа личних историја појединаца који су се масовном исељавању из Југославије у Израел прикључи... more Анализа личних историја појединаца који су се масовном исељавању из Југославије у Израел прикључили заобилазећи основни орга-низациони оквир процеса пружа јединствен увид у његове опште и специ-фичне аспекте. Овај рад посвећен је случају Фрање Галамбоша, јединог исељеника који се у Израел упутио у оквирима организоване емиграције, да би затим био депортован из новостворене јеврејске државе на Блиском истоку. Повратак у Југославију са собом је, самим тим, повукао питања која у припреми исељавања уопште нису разматрани. Приликом писања рада коришћени су извори који се чувају у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду. Кључне речи: Фрањо Галамбош, Југославија, Израел, лична историја, исељавање, повратак Увод Између децембра 1948, односно јануара 1949. године, када је земљу на-пустио први, и маја 1951. године, када се из Југославије у Израел упутио четв-рти талас организованог исељавања јеврејског становништва, устројство овог 1 Англосаксонски идиом "If at first you don't succeed, try and try again" одговара српском "упорност се исплати".
Istorija XX veka, 2019
In preparing for mass Jewish emigration to Israel, executives of the Federation of Jewish religio... more In preparing for mass Jewish emigration to Israel, executives of the Federation of Jewish religious communities of Yugoslavia decided on defining a specific structure within the community to deal with two basic tasks – communicating information relevant to the migration to all of the participating sides and dealing with problems potentially arising from the process. While top to bottom communication honoured this model for the most part, passing information in the opposite direction proved to be much more of a challenge. Traditional dynamics of the Jewish community in Yugoslavia proved much more significant than the proposed internal hierarchy. This paper examines how the organized emigration process was influenced by the internal hierarchy, how the proposed distribution of duties amongst various levels of participants functioned when applied to real problems and what led to this framework finally failing. Documents used in writing this paper are held at the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade.
Годишњак за друштвену историју, 2017
The successful completion of every wave of organized Jewish emigration leaving Yugoslavia for Isr... more The successful completion of every wave of organized Jewish emigration leaving Yugoslavia for Israel between 1948 and 1952 was accompanied by a farewell ceremony. This was after the leading men of the Federation of Jewish religious communities of Yugoslavia had insisted on the migrants’ departure being celebrated in an appropriate manner. The ceremonies themselves turned into the ideal opportunity for once again insisting on specific ideas, which had defined the organized migration movement up to that point. In addition, as the migration was a kind of rite of passage, the ceremonies can be considered a festive end to the separation phase. Different expectations of the organized emigration on the part of local Jews and the Yugoslav government lead, however, to different perceptions of it as being a rite of passage. This set of circumstances lead to the farewell ceremonies being a phenomenon
far more complex than originally intended. This paper sets out on defining the way in which the all encompassing context of the migration reflected on the farewell ceremonies, with special attention paid to ideological parallelism and the way in which the process was defined as a rite of passage. The paper is, for the most part, based on documents held at the Archives of the Jewish Historical Museum.
Архив, 2017
За потребе малобројних Јевреја који су се између 1948. и 1952. године, у оквирима организоване ем... more За потребе малобројних Јевреја који су се између 1948. и 1952. године, у оквирима организоване емиграције, из Југославије у Израел упутили са значајнијим новчаним средствима, при Народној банци отворен је специјализовани „Збирни рачун репатрираца“. Рачун је служио искључивој сврси трансфера капитала из Југославије у новостворену државу на Блиском истоку. У раду је реконструисан начин функционисања „Збирног рачуна“ током појединачних таласа и у општим оквирима организованог исељавања. На основу доступних података о динамици полагања средстава, разматране су специфичности емиграције најимућнијих припадника јеврејске заједнице послератне Југославије. Рад је написан на основу докумената који се чувају у Архиву Јеврејског историјског музеја.
Токови историје, 2017
Рад је посвећен специфичностима учешћа деце у послератном исељавању Јевреја из Југославије у Пале... more Рад је посвећен специфичностима учешћа деце у послератном исељавању Јевреја из Југославије у Палестину и, после 1948. године, новостворену државу Израел. Пажња је превасходно посвећена малолетним лицима која су током рата остала без родитељског старања. На основу примера три исељеника, једног који је Југославију покушао да напусти непосредно по завршетку рата и двоје који су се пријавили за организовано исељавање, преиспитани су општи оквири две засебне фазе миграционог процеса и њихова међузависност. Уопштена решења при томе су суочена са специфичним околностима исељавања појединаца. Рад је написан на основу грађе која се чува у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду.
Istorija XX veka, 2016
In diesem Aufsatz wird die Verbindung zwischen dem Zustrom jüdischer Flüchtlinge der Zwischenkrie... more In diesem Aufsatz wird die Verbindung zwischen dem Zustrom jüdischer Flüchtlinge der Zwischenkriegszeit und der organisierten Auswanderung aus Jugoslawien nach Israel, zwischen 1948 und 1952, angesprochen. Lediglich einzelne Juden hatten es geschafft, Zuflucht vor dem nazistischen Regime in Jugoslawien zu finden und, nachdem sie den Krieg überlebt hatten, an der organisierten Auswanderung nach Israel teilzunehmen. Daher ermöglicht erst die Dekonstruktion des kompletten Migrationsprozesses bis auf die Ebene einzelner Teilnehmer einen Einblick in die existierende Kontinuität.
Годишњак за друштвену историју , 2015
Процес организованог исељавања Јевреја из Југославије у Израел представља најзначајнију демографс... more Процес организованог исељавања Јевреја из Југославије у Израел представља најзначајнију демографску промену коју је заједница претрпела после страдања у Холокаусту. Овај рад представља покушај сагледавања различитих статистичких аспеката процеса масовне емиграције. Полазећи од укупног броја исељеника и последичног смањења заједнице, разматране су квантитативне и, колико је то на основу статистичких података било могуће, квалитативне промене које је јеврејска заједница у Југославији претрпела последично исељавању у Израел. Рад је написан на основу докумената који се чувају у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду.
Архив, 2015
Између прилива политичких избеглица из земаља Информбиро-а, последично југословенско-совјетском с... more Између прилива политичких избеглица из земаља Информбиро-а, последично југословенско-совјетском сукобу, и организоване емиграције Јевреја из Југославије у Израел дошло је до специфичног преклапања које је резултирало минималним, али значајним континуитетом између два процеса. На основу малобројних примера појединачних исељеника за које се може потврдити да су из земаља Источне Европе у Југославију стигли са изричитом намером да се иселе у Израел, у раду су разматране одлике преплитања два миграциона процеса. Рад је утемељен на документима која се чувају у Архиву Јеврејског историјског музеја у Београду.
Београдски историјски гласник, 2015
Између 1948. и 1952. године, у склопу пет таласа организоване емиграције, Југославију је напустил... more Између 1948. и 1952. године, у склопу пет таласа организоване емиграције, Југославију је напустила половина од приближно 12.500 Јевреја, колико је преживело Холокауст. У питању је био саставни део миграционог покрета ширих размера, у оквирима кога су се Јевреји свих европских земаља упутили у новостворену државу Израел.
Обнова државе јеврејског народа, те њено објективно јачање кроз увећавање популације, представљали су реализацију вишедеценијских циљева ционистичког покрета. У овом смислу, у српској су историографији мотиви за масовну емиграцију поистовећивани са ционистичком идејом. Различити мотиви релевантни за процес исељавања далеко су, међутим, бројнији и комплекснији од надређеног ционистичког контекста у оквирима кога се организована емиграција, несумњиво, одигравала.
У раду се организовано исељавање југословенских Јевреја у Израел посматра као слојевити процес, на три засебна, мада међусобно повезана нивоа. Издвојене су у емиграцију укључене државе, организације југословенских Јевреја, односно појединци, те на основу начина на који су перципирали исељавање дефинисани за њих релевантни мотиви. Југословенски државни врх је, суочен са дипломатском изолацијом после сукоба са Совјетским савезом, у емиграцији видео својеврсно средство пропаганде. Мада суштински вођени ционистичким мотивом, Савез јеврејских вероисповедних општина и Хитахдут Олеј Југославије су, прилагођавајући се промени друштвено-политичке стварности, кроз емиграцију настојали да додатно обезбеде сопствени, односно положај јеврејске заједнице у послератној држави. Појединци су били далеко од било каквог далекосежнијег или свеобухватнијег сагледавања процеса емиграције, тражећи у њему искључиво решење за различите проблеме са којима су се свакодневно суочавали. Рад је највећим делом утемељен на необјављеној грађи која се чува у Архиву Јеврејског историјског музеја.
Where is Civil Society in Central Europe heading to?, 2015
For the purpose of researching the organized migration of Yugoslav Jews to Israel, an attempt was... more For the purpose of researching the organized migration of Yugoslav Jews to Israel, an attempt was made at creating a methodological model that would allow for all the different aspects of this process to be appropriately examined. Differentiating between the activity of states, organizations and individuals taking part in the migration, we defined a three-level approach that we feel could potentially enable us to appropriately deconstruct the respective process. This paper is an elaboration on this methodological frame.
Годишњак за друштвену историју, 2013
The organized emigration of Yugoslav Jews to Israel, conducted from 1948 to 1952, was widely infl... more The organized emigration of Yugoslav Jews to Israel, conducted from 1948 to 1952, was widely influenced by the Yugoslav-soviet conflict and its direct consequences, resulting in a growing separation of the Yugoslav foreign policy from its soviet model. The Jewish Emigration was, in light of the conflict, considered to be an opportunity for introducing such a modified Yugoslav foreign policy and therewith for breaking the diplomatic isolation in which Yugoslavia found its self after the conflict.
The general impact of the conflict on the emigration process and its function within Yugoslav foreign policy was observed on three separate, yet interdependent levels. An attempt was made to aces the importance of the emigration process for the Yugoslav state, for the participating organizations of the Yugoslav Jews in Yugoslavia, as well as in Israel and for the individual emigrants.
These three interdependent levels offer three distinct perspectives concerning the influence of the soviet-yugoslav conflict on the emigration of Yugoslav Jews to Israel. Whilst the Yugoslav government seeks the opportunity to somehow propagate the ideas of an “authentic Yugoslav revolution”abroad, the organizations of Yugoslav Jews tried to establish their position in backdrop of the new communist society in Yugoslavia. However, the position and understanding of the situation of infividual emigrants was far from grasping the greater political context and its importance and far more limited to viewing the conflict as yet another reason for leaving the country.
This paper is largely based on documents kept in the Jewish historical Museum (Jevrejski istorijski muzej) in Belgrade and the Archive of the Serbian Ministry of foreign Affairs (Arhiv ministarstva spoljnih poslova Srbije).
Наша прошлост, 2013
Исељење јеврејске деце био је само један од аспеката првог организованог исељења југословенских Ј... more Исељење јеврејске деце био је само један од аспеката првог организованог исељења југословенских Јевреја у Израел (“прве алије”), спроведеног крајем 1948. и почетком 1949. године. Овај рад је посвећен различитим општим и специфичним проблемима који су пратили организацију исељења деце из Југославије у Израел. Посебна је пажња посвећена „дечијим транспортима“ у контексту организационих специфичности емиграције југословенских Јевреја у Израел. Рад је написан на основу грађе која се чува у архиву Јеврејског историјског музеја у Београду
Годишњак за друштвену историју, 2011
Organized immigration of the Yugoslav Jews in Israel at the end of 1948 and the beginning of 1949... more Organized immigration of the Yugoslav Jews in Israel at the end of 1948 and the beginning of 1949 raised various questions in the field of economy. Primarily, the problem was the fact that the immigrants could not bear even the basic expenses of the immigration. Financial support which was given by the World Jewish Congress for the organized migration of the Yugoslav Jews to Israel was distributed by the Union of the Jewish communities in Yugoslavia. Answering to the immigrants’ applications, the Union had offered direct financial support in individual cases. On the other hand, just a few immigrants had greater means on their disposal, and it was the reason why the Union had opened a special “account for the repatriated to Israel”.
The article discusses dominant economical aspects of the organized immigration of the Yugoslav Jews in Israel, primarily the ways in which the Union of Jewish communities in Yugoslavia directly financially supported immigration and functioning of the “account for the repatriated to Israel”. Special attention was paid to the position of the individual immigrants in the context of the economic problems of immigration. The article is based on the sources kept in the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade.
Biographical Encyclopedia by Milan R Radovanović, Ph.D.
Documents Published by Milan R Radovanović, Ph.D.
Годишњак за друштвену историју , 2022
Архив, 2021
Др Ми лан Ра до ва но вић, исто ри чар Вој во де Пут ни ка 15/15, Кра ље во m. radowanovic@gmail.... more Др Ми лан Ра до ва но вић, исто ри чар Вој во де Пут ни ка 15/15, Кра ље во m. [email protected] УДК 061.2(=411.16)(497.1)ˮ1949ˮ Критичко издање историско-архивске научне грађе: примљено 14. априлa 2021. о добрено 26. новембра 2021. За пи сник са кон фе рен ци је Са ве за је вреј ских ве ро и спо вед них оп шти на Ју го сла ви је, одр жа не 28. ју ла 1949. го ди не По за вр шет ку Дру гог свет ског ра та иде ја ства ра ња ин те грал не ју госло вен ске на ци је усту пи ла је ме сто на сто ја њу да се ју го сло вен ско дру штво хо мо ге ни зу је на иде о ло шкој осно ви. Угле да ју ћи се на Со вјет ски са вез, Кому ни стич ка пар ти ја Ју го сла ви је је у те ме ље но вог дру штве но по ли тич ког порет ка угра ди ла на че ла марк си зма-ле њи ни зма. 1 Јед на од по сле ди ца при ме не ових на че ла у прак си би ло је и стро го одва ја ње др жа ве и цр кве. Ре ли ги ја је из ме ште на у сфе ру при ват ног жи во та, без ика квог ути ца ја на дру штве но поли тич ку ствар ност. Ју го сло вен ски ко му ни сти су, ме ђу тим, пра ви ли ја сну разли ку из ме ђу три нај ве ће ре ли ги је, ко је су сма тра не објек тив ним прет ња ма по устрој ство др жа ве, и ма њих вер ских за јед ни ца ко је су, уко ли ко би се при ла годи ле но во на ста лим окол но сти ма, мо гле да оче ку ју од ре ђе ну до зу то ле ран ције. 2 Пру же ну при ли ку на нај бо љи је на чин ис ко ри сти ла је вреј ска за јед ни ца. На че лу Са ве за је вреј ских ве ро и спо вед них оп шти на по за вр шет ку ра та на шли су се чла но ви или сим па ти зе ри Ко му ни стич ке пар ти је Ју го сла ви је. 3 Из ме ђу цен трал не ор га ни за ци је Је вре ја у Ју го сла ви ји и др жав ног вр ха постиг нут је пре ћут ни спо ра зум ко јим је де лат ност Са ве за огра ни че на на сфе ру по ли тич ког и на ци о нал ног, чи ме је иден ти тет за јед ни це сим бо лич но све ден на ње го ву на ци о нал ну ком по нен ту. 4 У сеп тем бру 1952. го ди не на Ше стом 1 Ra dić, Rad mi la, Ve rom pro tiv ve re: dr ža va i ver ske za jed ni ce u Sr bi ji 1945-1953, Be o grad 1995, 85-86. 2 Ви де ти: Bo eckh, Ka trin, "Vjer ski pro go ni u Ju go sla vi ji 1944-1953: sta lji ni zam u ti to i zmu", Ča so pis za su vre me nu po vi jest 2 (2006), 403-431. 3 Ivan ko vić, Mla den ka, Je vre ji u Ju go sla vi ji (1944-1952). Kraj ili no vi po če tak?, Be o grad 2009, 112-113. 4 Бу ди слав Ву кас на во ди да су Је вре ји су у окви ри ма Кра ље ви не Ју го сла ви је пред ставља ли "ет нич ку гру пу", ко ја је пред ста вља ла сво је вр сни ме ђу ко рак ка ста ту су на ци
Годишњак за друштвену историју, 2021
Uploads
Book by Milan R Radovanović, Ph.D.
Papers by Milan R Radovanović, Ph.D.
far more complex than originally intended. This paper sets out on defining the way in which the all encompassing context of the migration reflected on the farewell ceremonies, with special attention paid to ideological parallelism and the way in which the process was defined as a rite of passage. The paper is, for the most part, based on documents held at the Archives of the Jewish Historical Museum.
Обнова државе јеврејског народа, те њено објективно јачање кроз увећавање популације, представљали су реализацију вишедеценијских циљева ционистичког покрета. У овом смислу, у српској су историографији мотиви за масовну емиграцију поистовећивани са ционистичком идејом. Различити мотиви релевантни за процес исељавања далеко су, међутим, бројнији и комплекснији од надређеног ционистичког контекста у оквирима кога се организована емиграција, несумњиво, одигравала.
У раду се организовано исељавање југословенских Јевреја у Израел посматра као слојевити процес, на три засебна, мада међусобно повезана нивоа. Издвојене су у емиграцију укључене државе, организације југословенских Јевреја, односно појединци, те на основу начина на који су перципирали исељавање дефинисани за њих релевантни мотиви. Југословенски државни врх је, суочен са дипломатском изолацијом после сукоба са Совјетским савезом, у емиграцији видео својеврсно средство пропаганде. Мада суштински вођени ционистичким мотивом, Савез јеврејских вероисповедних општина и Хитахдут Олеј Југославије су, прилагођавајући се промени друштвено-политичке стварности, кроз емиграцију настојали да додатно обезбеде сопствени, односно положај јеврејске заједнице у послератној држави. Појединци су били далеко од било каквог далекосежнијег или свеобухватнијег сагледавања процеса емиграције, тражећи у њему искључиво решење за различите проблеме са којима су се свакодневно суочавали. Рад је највећим делом утемељен на необјављеној грађи која се чува у Архиву Јеврејског историјског музеја.
The general impact of the conflict on the emigration process and its function within Yugoslav foreign policy was observed on three separate, yet interdependent levels. An attempt was made to aces the importance of the emigration process for the Yugoslav state, for the participating organizations of the Yugoslav Jews in Yugoslavia, as well as in Israel and for the individual emigrants.
These three interdependent levels offer three distinct perspectives concerning the influence of the soviet-yugoslav conflict on the emigration of Yugoslav Jews to Israel. Whilst the Yugoslav government seeks the opportunity to somehow propagate the ideas of an “authentic Yugoslav revolution”abroad, the organizations of Yugoslav Jews tried to establish their position in backdrop of the new communist society in Yugoslavia. However, the position and understanding of the situation of infividual emigrants was far from grasping the greater political context and its importance and far more limited to viewing the conflict as yet another reason for leaving the country.
This paper is largely based on documents kept in the Jewish historical Museum (Jevrejski istorijski muzej) in Belgrade and the Archive of the Serbian Ministry of foreign Affairs (Arhiv ministarstva spoljnih poslova Srbije).
The article discusses dominant economical aspects of the organized immigration of the Yugoslav Jews in Israel, primarily the ways in which the Union of Jewish communities in Yugoslavia directly financially supported immigration and functioning of the “account for the repatriated to Israel”. Special attention was paid to the position of the individual immigrants in the context of the economic problems of immigration. The article is based on the sources kept in the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade.
Biographical Encyclopedia by Milan R Radovanović, Ph.D.
Documents Published by Milan R Radovanović, Ph.D.
far more complex than originally intended. This paper sets out on defining the way in which the all encompassing context of the migration reflected on the farewell ceremonies, with special attention paid to ideological parallelism and the way in which the process was defined as a rite of passage. The paper is, for the most part, based on documents held at the Archives of the Jewish Historical Museum.
Обнова државе јеврејског народа, те њено објективно јачање кроз увећавање популације, представљали су реализацију вишедеценијских циљева ционистичког покрета. У овом смислу, у српској су историографији мотиви за масовну емиграцију поистовећивани са ционистичком идејом. Различити мотиви релевантни за процес исељавања далеко су, међутим, бројнији и комплекснији од надређеног ционистичког контекста у оквирима кога се организована емиграција, несумњиво, одигравала.
У раду се организовано исељавање југословенских Јевреја у Израел посматра као слојевити процес, на три засебна, мада међусобно повезана нивоа. Издвојене су у емиграцију укључене државе, организације југословенских Јевреја, односно појединци, те на основу начина на који су перципирали исељавање дефинисани за њих релевантни мотиви. Југословенски државни врх је, суочен са дипломатском изолацијом после сукоба са Совјетским савезом, у емиграцији видео својеврсно средство пропаганде. Мада суштински вођени ционистичким мотивом, Савез јеврејских вероисповедних општина и Хитахдут Олеј Југославије су, прилагођавајући се промени друштвено-политичке стварности, кроз емиграцију настојали да додатно обезбеде сопствени, односно положај јеврејске заједнице у послератној држави. Појединци су били далеко од било каквог далекосежнијег или свеобухватнијег сагледавања процеса емиграције, тражећи у њему искључиво решење за различите проблеме са којима су се свакодневно суочавали. Рад је највећим делом утемељен на необјављеној грађи која се чува у Архиву Јеврејског историјског музеја.
The general impact of the conflict on the emigration process and its function within Yugoslav foreign policy was observed on three separate, yet interdependent levels. An attempt was made to aces the importance of the emigration process for the Yugoslav state, for the participating organizations of the Yugoslav Jews in Yugoslavia, as well as in Israel and for the individual emigrants.
These three interdependent levels offer three distinct perspectives concerning the influence of the soviet-yugoslav conflict on the emigration of Yugoslav Jews to Israel. Whilst the Yugoslav government seeks the opportunity to somehow propagate the ideas of an “authentic Yugoslav revolution”abroad, the organizations of Yugoslav Jews tried to establish their position in backdrop of the new communist society in Yugoslavia. However, the position and understanding of the situation of infividual emigrants was far from grasping the greater political context and its importance and far more limited to viewing the conflict as yet another reason for leaving the country.
This paper is largely based on documents kept in the Jewish historical Museum (Jevrejski istorijski muzej) in Belgrade and the Archive of the Serbian Ministry of foreign Affairs (Arhiv ministarstva spoljnih poslova Srbije).
The article discusses dominant economical aspects of the organized immigration of the Yugoslav Jews in Israel, primarily the ways in which the Union of Jewish communities in Yugoslavia directly financially supported immigration and functioning of the “account for the repatriated to Israel”. Special attention was paid to the position of the individual immigrants in the context of the economic problems of immigration. The article is based on the sources kept in the Archives of the Jewish Historical Museum in Belgrade.