MERENJE, GREŠKE MERENJA I OBRADA

REZULTATA MERENJA
Merenje
Svaki eksperimentalni rad u fizici praćen je merenjem
neke fizičke veličine.
Izmeriti neku fizičku veličinu znači uporediti je sa
standardnom veličinom koja je uzeta za jedinicu.
Vrednost merene veličine, dobijena merenjem, se
naziva rezultat merenja.
Medjutim, kada prilikom merenja dobijemo jedan
merni broj, njime nije rečeno sve što je bitno dok se ne
kaže sa kolikom greškom je rezultat merenja dobijen.
Takav, kompletan, prikaz merenja izgleda na
primer ovako:
merenjem gustine alkohola dobijen je rezultat
ρ = (0, 85 ± 0, 03) · 103 kg/m3
gde je naznačena i greška sa kojom je
izvršeno navedeno odredjivanje gustine
izabrane supstance kao i koja jedinica je
izabrana za prikaz rezultata. Ovo je primer
rezultata jednog indirektnog merenja.
 Tačnost i preciznost
• Tačnost označava koliko je rezultat merenja blizu
''prave''
• vrednosti; meri se apsolutnom i relativnom greškom.
Preciznost označava
vrednostima kolikoponavljanjem
koje se dobijaju je rezultat merenja
merenja blizu na
isti način (nema veze sa pravom vrednošću).

tačno i precizno tačno i neprecizno netačno i precizno

Merenja i greške merenja

Po načinu na koji se dolazi do vrednosti merene fizičke veličine, sva merenja

možemo podeliti na direktna i indirektna.
• Direktno merenje je merenje pri kome, kako mu samo ime kaže, direktno
očitavamo vrednost fizičke veličine sa odgovarajućeg analognog ili digitalnog
instrumenta, ili poređenjem sa usvojenom merom. Na primer, temperaturu
nekog tela direktno očitavamo sa termometra, jačinu struje u nekom kolu
direktno očitavamo sa ampermetra, vreme za koje se neko telo kreće direktno
merimo hronometrom (štoperica) itd.
• Indirektno merenje je merenje pri kom vrednost neke fizičke veličine
određujemo posrednim putem - preko formule koja je povezuje sa drugim
veličinama koje merimo direktnim putem.
 Greške merenja
Prilikom merenja neke fizičke veličine nikad
se ne može dobiti njena "prava" vrednost.
Svako merenje samo je aproksimacija prave ili
apsolutne vrednosti merene veličine. Razlika
izmedju rezultata merenja i prosečne
vrednosti kojom zamenjujemo pravu
vrednost fizičke veličine, obzirom da je ne
možemo odrediti, se naziva greška merenja.
Faktori koji utiču na merenje mogu da budu
objektivne i subjektivne prirode. Iz tog
razloga se, u principu, razlikuju dve vrste
grešaka:
1. objektivne, (obično se nazivaju sistematske)
2. subjektivne (obično se nazivaju slučajne)
3. Postoje još i grube greške koje su uslovljenje
ili greškama ekesperimentatora pri
nepravilnim očitavanjima, ili neispravnošću
instrumenata.
Sistematske greške su takve greške, koje pri
ponovljenim merenjima ostaju konstantne ili se
menjaju po odredjenom zakonu. One mogu biti
uslovljene nedostacima metodike merenja ili
netačnošću formula za računanje (metodičke
greške), a takodje i nesavršenošću mernih
uredjaja (greške uredjaja).
Ove greške uvek imaju isti "smer" javljanja te
se uvodjenjem odredjene korekcije mogu u
dobroj meri otkloniti. Pri tome, povećanje broja
merenja neće smanjiti sistematsku grešku.
Slučajne greške su posledica mnogobrojnih
različitih i promenljivih uzroka, koji se ne mogu
kontrolisati i izmedju kojih u opštem slučaju ne
postoji nikakva korelacija. Slučajne greške prate
sva merenja i ne mogu se otkloniti, kao što je to
izvodljivo kod sistematskih grešaka.
Medjutim, zahvaljujući činjenici da za slučajne
greške važe statistički zakoni raspodele, pri
velikom broju merenja, uvek se mogu odrediti
granice unutar kojih se nalazi prava vrednost
merene fizičke velične.
Veličina sistemske greške određuje tačnost, a veličina slučajne greške
određuje
preciznost merenja fizičke veličine.
Ako se izvrši veliki broj merenja, značajnu
informaciju o grešci merenja
daje srednja kvadratna greška koja se
odredjuje kao:
 Predstavljanje rezultata merenja
Rezultati merenja i izračunavanja veličina, kao i
greške merenja prikazuju se tabelarno i u slučaju
direktnog i u slučaju indirektnog merenja, kada se
prati zavisnost jedne veličine u funkciji druge (ili
drugih). Tabela je pogodna jer omogućuje
pregledno i sistematsko upisivanje većeg broja
podataka. U tabeli svaka kolona sadrži oznaku
fizičke veličine i jedinicu kojom se ona
izražava.
Način izražavanja rezultata merenja
veličine X mora biti takav da sadrži
informaciju o izmerenoj vrednosti x, kao i o
grešci sa kojom je to merenje izvršeno.
Konačan rezultat merenja se predstavlja u
vidu zagrade u kojoj figuriše srednja
vrednost merenja i greška, a van zagrade
odgovarajuća jedinica.
Za jedno direktno merenje rezultat se izražava u
obliku

gde je sa x1 predstavljena izmerena vrednost dok

je greška Δx odredjena polovinom vrednosti
najmanjeg podeoka na instrumentu ili pak
njegovom devijacijom.
Rezultat merenja se može izraziti i preko relativne
greške
Ako je izvršeno 5 i više merenja veličine X, onda
se rezultat merenja
izražava kao

U slučaju da je izvršeno manje od 5 merenja,

rezultat merenja se izražava kao
 Значајне цифре
• Значајне цифре су оне које су поуздано познате у
експерименту, рачуну, ...
• Све ненулте цифре су значајне
• Нуле су значајне када
– се налазе између ненултих цифара
– су иза децималне запете и неке друге значајне цифре
– истакнуте су у запису преко експонената

17400  1 .74  10 4 3 значајне цифре

17400 .  1 .7400  10 4 5 значајних цифара

17400 .0  1 .74000  10 4 6 значајних цифара

Značajne cifre
Svaka cifra broja, izuzimajući nule koje služe za
određivanje položaja
decimalnog zareza (tačke) naziva se značajna
cifra.
Broj značajnih cifara nekog broja može se
odrediti na osnovu sledećih pravila:
- Sve cifre datog broja različite od nule su
značajne cifre.
7,845 – (4), 486,366 – (6), 15 – (2), 8x1015 – (1)
- Nula (ili više nula ) između drugih
cifara je značajna cifra.
1,012 – (4), 3900,22 – (6), 102 – (3)

- Nula na kraju broja iza decimalnog

zareza je značajna cifra.
1,120 – (4), 44,000 – (5), 102,020 – (6)
- Nula na početku broja nije značajna cifra, ona
samo određuje red veličine
0,121 – (3), 0,004080 – (4), 0,00485 – (3)
- Nula na kraju broja bez decimalnog zareza može,
a i ne mora biti značajna
cifra.
12300 – (5), 12,300 x103 - (5), 12,3x103 - (3)
Da bi se uklonila dilema o broju značajnih cifara,
velike brojeve treba pisati
pomoću dekadnog eksponenta.
Zaokruživanje rezultata merenja

Pravila zaokruživanja:

• Ako je prva cifra koja se odbacuje 0, 1, 2, 3

ili 4, poslednja zadržana cifra se ne menja.

• Ako je prva cifra koja se odbacuje 6, 7, 8 ili

9, poslednja zadržana cifra se povećava za
jedan.
• Ako je prva cifra koju treba odbaciti 5, a
iza nje ima još cifara koje su različite od
nule, tada se poslednja zadržana cifra
povećava za jedan.
• Ako je prva i jedina cifra 5 koju treba
odbaciti, a iza nje nema više cifara ili
su nule, tada se zadnja zadržana cifra koja
ostaje uvećava se za jedan ako je
neparna, a ne menja se ako je parna.
Zaokruživanje grešaka
Apsolutna greška se uvek zaokružuje na jednu,
a najviše na dve značajne cifre i to:
- Jedna značajna cifra se ostavlja, ako je prva
cifra različita od nule veća od jedinice (2-9)
- Dve značajne cifre se mogu ostaviti, ako je
prva cifra različita od nule jednaka jedinici.
Pri zaokruživanju apsolutne greške
primenjuje se pravilo majorizacije, po
kome se greška uvek zaokružuje na veću
cifru, osim ako je prva cifra koju
treba odbaciti nula.

Relativna greška se uvek zaokružuje na

dve značajne cifre.
 Primeri zaokruživanja

x  1.234567 m I korak x  1.234567 II korak x  1.234 m

x  0.004567 m x  0.005
m x  0.005 m m
x  0.04575 m I korak x  0.04575 m II korak x  0.0458 m
x  0.001456 x  0.0015 x  0.0015
m m m
x  13.2323 m I korak x  13.2323 II korak x  13.2
x  0.23467 m m
m x  0.3 m x  0.3
x  3467664 m I korak x  3467664 m II korak xm 3468000 m
x  2346 m x  3000 m x  3000 m

x  3.468  0.003 106 m

Predstavljanje rezultata merenja

Rezultati merenja i izračunavanje veličina, kao i

greške merenja prikazuju se
tabelarno. U tabeli svaka kolona sadrži oznaku
fizičke veličine i jedinicu kojom
se ona izražava.
Pravilno zaokružene vrednosti rezultata i greške
se koriste kada se one
eksplicitno izražavaju, samostalno ili u tabeli.
Međutim, ako se brojne
vrednosti rezultata i greške koriste kao
međurezultati za dalja izračunavanja,
treba koristiti vrednosti sa jednom cifrom više od
zaokružene vrednosti.

Konačan rezultat merenja se predstavlja u vidu

zagrade u kojoj figuriše
najbolje procenjena vrednost i greška, a van
zagrade odgovarajuća jedinica.
Rezultat se uvek zaokružuje tako da ima poslednju značajnu
cifru na dekadnom
mestu značajne cifre apsolutne greške (ili na mestu druge
značajne cifre
apsolutne greške, ako je ona zaokružena na 2 značajne cifre).
Rezultat i greška se uvek zapisuju na isti način, tj. sa istim
dekadnim eksponentom i naravno sa istim jedinicama.
Primer:
Izračunata srednja vrednost merenja x̅ = 12,2325 m.
Izračunata maksimalna apsolutna greška merenja
Δx = 0,03345 m.
Prvo zaokružimo apsolutnu grešku pravilom majoriranja
Δx ≈ 0,04 m. Zatim zaokružimo srednju vrednost (pravilom
broja 5) na istu tačnost kao i
zaokruženu vrednost apsolutne greške (poslednja značajna
cifra srednje
vrednosti je na istom dekadnom mestu značajne cifre
apsolutne greške),
x̅ ≈ 12,23 m.
Rezultat merenja se sada može napisati kao:
x = x̅ ± Δx
x = (12,23 ± 0,04) m