Prostiranje prostornim talasom

(direktni+reflektovani)
iznad 30 MHz

Prijem se ostvaruje direktnim talasom, pa je

potrebno da izmeu predajne i prijemne
antene postoji optika vidljivost.

Najvaniji efekti, karakteristini za prostiranje

VHF i UHF talasa u nioj troposferi su:
refleksija od Zemlje, refrakcija u troposferi i
difrakcija talasa na objektima du trase
propagacije.

Domet veze - linija optike vidljivosti je

ograniene duine (vie desetina km).

Duina linije optike vidljivosti

ak i kada je teren izmeu predajne i prijemne

antene ravan, bez prirodnih i/ili vetakih
prepreka, vidljivost prijemne i predajne antene
je ograniena zbog realne zakrivljenosti
Zemlje:

d 2 Reff

ht hr

ht i hr su visine predajne i prijemne antene u m, a Reff

efektivni poluprenik Zemlje.
za uslove standardne atmosfere Reff iznosi priblino
8500 km.
Za sluaj Reff=8500 km i ht i hr u metrima, vai:

d 4.12 (

ht hr ) km

d 4.12 (

Ova relacija vai dosta

dobro i kada teren
izmeu nije sasvim
ravan ili blago
zatalasan, ako su ht i hr
merene u odnosu na
srednji nivo terena u
okolini take refleksije.

ht hr ) km

Troposferska refrakcija

Troposfera je najnii sloj atmosfere (na

polovima ima visinu priblino 6 km, a na
ekvatoru oko 18 km).
Karakterie se razliitim parametrima, a
najvaniji su: temperatura, pritisak i
vlanost (pritisak vodene pare).
Vrednosti pojedinih parametara troposfere
zavise od doba dana i godine, geografskog
poloaja posmatranog sloja iznad zemlje,
kao i meteorolokih uslova.
Pod normalnim (standardnim) uslovima u
troposferi temperatura, pritisak i vlanost
vazduha opadaju sa visinom.
Indeks refrakcije n=r je f-ja T, P i p

Troposferska refrakcija

Pri prolasku talasa kros pojedine slojeve troposfere, sa

razliitim indeksima refraktivnosti, doi e do pojave
viestrukog prelamanja (prema Snellovom zakonu).
Ova pojava poznata je pod imenom troposferska
refrakcija.
Posledica troposferske refrakcije je da putanja
elektromagnetnog talasa nije potpuno pravolinijska,
ve dolazi do njenog povijanja.

Refleksija

Kada radio talas nailazi na granicu dve sredine

razliitih provodnosti (vazduh-Zemlja), incidentni
talas se razdvaja na reflektovan i preneseni.
Reflektovana komponenta talasa dolazi na ulaz
prijemnika, gde zajedno sa direktnim talasom
vektorski ini rezultantno polje na mestu prijema.

Fazni pomeraj izmeu direktne Ed i

reflektovane Er komponente talasa,
to odgovara razlici njihovih puteva,
dat je izrazom: 2 2 ht hr
4 ht hr

Amplitude Er i Et su skoro sasvim iste

E1
i priblino jednake:

Rezultantno polje na prijemu je:

2 ht hr
E1
E1

E 2 cos
2 sin
d
d
2
d

Logaritamski oblik prethodne

jednaine je:

2ht hr
E(dB ) = E1 (dB )+ 6 - 20logd(km)+ 20log sin

Varijacije jaine
polja sa rastojanjem
d, pri refleksiji radio
talasa od morske
povrine, pri emu
je E1=87dB , a

Maksimumi elektrinog polja javljaju se za:

2 ht hr k

d
2

(k=1,3,5), odnosno za rastojanja:

d max

4 ht hr

Najudaljeniji maksimum je za k=1 na rastojanju

d k 1

4 ht hr 4 ht hr
4 ht hr f MHz
km
km

1000
1000 300

Za mala rastojanja, ispod najudaljenijeg

maksimuma, jaina polja na prijemu se
odreuje prema prethodnoj relaciji
Za rastojanja iznad najudaljenijeg
maksimuma, (dk=1) sve do kraja linije optike
vidljivosti mogue je uvesti aproksimaciju
sin=, pa se gornja relacija svodi na:

E(dB ) = E1 (dB ) +20log(ht hr )m + 20logf [MHz] -87,6 - 40logd [km]

jednaina inverznog rastojanja pokazuje da
polje opada sa kvadratom rastojanja od
predajnika

U realnoj situaciji, posebno u sluaju duih

veza, mora se uzeti u obzir i stvarna
zakrivljenosti Zemlje, zbog ega se za visine
antena u prethodnim izrazima uzimaju njihove
visine iznad tangente u taki refleksije.
Pri refleksiji talasa od Zemlje, dolazi i do
pojave divergencije talasa, odnosno irenja
talasnog fronta nakon refleksije. Ova pojava je,
takoe, posledica realne zakrivljenosti Zemlje i
doprinosi smanjenju amplitude reflektovane
komponente talasa.

Difrakcija prostornog talasa

Difrakcija je osobina
elektromagnetnih talasa da
se blago zalamaju, odnosno
krive, na ivicama objekata
koji dodiruju njihov pravac
prostiranja.
Prema obliku prepreke
razlikuju se dva tipa
difrakcije: na otrici noa i
glatkoj povrini.
Difrakcija na otrici noa najjednostavniji tip difrakcije
javlja se na prepreci koja
moe da se predstavi
beskonano tankom
otricom noa.

Posledica ove difrakcije je dodatni gubitak

usled difrakcije na otrici noa (Lke ) i
njegova vrednost zavisi od parametra

2d 1 d 2

( d 1 d 2 )

(oitava se sa grafika)

Difrakcija na glatkoj sferi

prepreka takvog
oblika da se moe
ucrtati krunica
poluprenika R

Gubici usled difrakcije na glatkoj sferi su vei

nego u sluaju difrakcije na otrici noa.
Ako zaobljeno brdo moe da se predstavi
preko kruga prenika R, gubicima usled
difrakcije na otrici noa Lke treba u ovom
sluaju dodati i dodatno slabljenje Lex.
Vrednosti ovog slabljenja, Lex se za
horizontalno polarizovan UHF talas, mogu
izraunati kao:
1

R
Lex 11,7

dB

U sluaju prisustva rastinja ili objekata na

brdu dodatno slabljenje moe
raunati kao:
1

R
Lex 7.5

dB

Frenelova zona

Frenelova zona je elipsoid unutar koga se prostiru

radio talasi izmeu predajnika i prijemnika. to je
frekvencija via, talasni front je vie usmeren i prostire
se kroz ui prostor, odnosno Frenelova zona je ua.

d1

d2

Na nekoj poziciji, na udaljenosti d1, odnosno d2, od

krajnjih taaka A i B, irina (poluprenik) Frenelovog
elipsoida data je izrazom:

[m]

17,3

d1 d 2
f ( d1 d 2 )

d1 i d2 izraeni u km, a f u GHz

Ako su sve prepreke izvan Frenelovog elipsoida,
smatra se da je trasa radio talasa, od predajnika do
prijemnika, slobodna od prepreka.
Ukoliko prepreke zadiru u Frenelovu zonu, tada je
mogue preduzeti neko od tri potencijalna reenja
ovog problema: 1) poveati radnu uestanost (ime
se direktno smanjuje irina Frenelovog elipsoida), 2)
poveati visine predajne i prijemne antena, ili 3)
postaviti pasivni reflektor na mestu prepreke.

Prostiranje rasejanjem

Postoji nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne

troposfersko rasejanje.
Po jednoj od njih, do rasejanja dolazi zbog toga to
turbulencije atmosfere unutar rasejavajueg
volumena proizvode grudvice (blobs) sa razliitim
refraktivnim osobinama u odnosu na okolnu
atmosferu, a ove grudvice rasejavaju incidentnu
energiju u svim pravcima.
Druga teorija razmatra troposferu kao sredinu
strukturno sainjenu od vie homogenih slojeva na
razliitim visinama i sa razliitim indeksima
prelamanja.
Na prostiranje kroz takav medijum utiu refrakcija i
delimino refleksija na svakom sloju.
Bez obzira koji je mehanizam u pitanju,
pojednostavljeni model troposferskog rasejanja
podrazumeva da je varijacija signala rezultanta spore
(dugotrajne) i brze (kratkotrajne) komponente.

Da bi gubici pri prostiranju posredstvom

troposferskog rasejanja bili relativno mali,
ugao pod kojim se talasi emituju treba da
bude mali (uglavnom manji od 40 ).
Oblast (volumen ) u kojoj dolazi do rasejanja
je na visinama od samo nekoliko kilometara
iznad zemlje.
Domet veza sa troposferskim rasejanjem je
par stotina kolimetara - posebno pogodno
za irokopojasni radio prenos i prenos preko
duine linije optike vidljivosti za obian
prostorni talas.
Dometi ovih veza su od 70 do 700 km.
Tipine frekvencije za ove veze su od 400
do 700 MHz.

Slabljenje prenosa
L (t ) L( p ) L(f ) G(t ) G(r )

godinja medijana slabljenja

medijuma za prenos
L( p ) L(s ) L(sc ) L(c ) L(misc )
medijana slabljenja usled rasejanja

L( sc ) 83 0.57 ( mrad ) 10 log f ( MHz ) 0.2N s [ dB ]

Ugao rasejanja

Iznad zemlje

'
ht

'
hr

ht
hr
0.0589( 2d d 1 d 2 )

d1
d2

h't

za koeficijent troposferske
refrakcije k=4/3

h'r

d - d1- d2
d1

d2

ht

Iznad mora
0.118 d 0.485 ( ht h r )

R
R

hr

Komunikacije posredstvom
meteora

Ovaj nain prostiranja radio talasa koristi rasejanje

radio talasa u viim slojevima atmosfere koji su
jonizovani tragovima meteorskih kia.
Tragovi meteora se pojavljuju na visinama od
otprilike 80 -115 km iznad povrine zemlje, dugi su
oko 20 km, na poetku imaju prenik manji od 1 m
ali su pri kraju znatno iri zbog molekularne difuzije.
Svakodnevno ih se pojavljuje na milijarde to je
dovoljno, iako isezavaju posle najvie desetak
sekundi, da se telegrafske radio veze, u kojima se
proseno prenosi oko 100 rei u minutu, odravaju
sa zadovoljavajuom pouzdanou.
to se tie meteorskih tragova, najgori period
godine je zima, jer je tada meteorska aktivnost
najmanja.

Uglavnom se koriste frekvencije od 40-50 MHz, iako je

mogue koristiti opseg od 30 do 100 MHz. Visine na
kojima se odigrava rasejanje omoguavaju relativno
duge veze do otprilike 2000 km.
Komunikacioni sistemi posredstvom meteora se
koriste poslednjih 50-tak godina u vezama izmeu
obale i brodova, zemlje i vazduhoplova, za telegrafske
veze velikog dometa, za veze koje prenose
meteoroloke podatke, ali i u vezama koje su veoma
osetljive u pogledu sigurnosti i u kojima treba
obezbediti imunost na ometanje, smetnje usled
radijacije i jonizacionig problema na severnoj
polulopti.
Meteor burst sistemi su se pokazali kao veoma
privlani i za korienje u inteligantnim transportnim
sistemima (ITS), pre svega zbog male cene, gde god
nije potrebna komunikacija u realnom vremenu.
Maksimalna kanjenja reda par minuta za slanje sa
bazne stanice i izmeu 10 i 20 minuta za odgovor sa
mobilne jedinice kojoj je, s obzirom na manje snage na
predaji, potrebna vea meteorska aktivnost.

ARQ
Druge vrste scatteringa