Tangenta 113

број: 113/1 година: 2023/24.
ЧАСОПИС ЗА МАТЕМАТИКУ И РАЧУНАРСТВО ДРУШТВА МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ
Београд, 2023.
ДРУШТВО МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ
„ТАНГЕНТА”- часопис за математику и рачунарство
за ученике средњих школа.
Излази у четири броја током школске године.
Адреса: „Тангента”, Друштво математичара Србије,
Пoштански фах 355, 11000 Београд
Телефон: (011)3036-818
Уплате на жиро рачун:

Друштво математичара Србије – број 340-13536-62.
На уплатници као сврху уплате назначити „За Тангенту”.
Главни и одговорни уредник: Војислав Петровић, Нови Сад
e-mail: [email protected]
Технички уредник: Ненад Вуловић, Крагујевац
e-mail: [email protected]
Чланови редакције:
Александар Миленковић, Крагујевац Ненад Стојановић, Крагујевац
Миодраг Живковић, Београд Мирјана Катић, Београд
Сва права умножавања, прештампавања и превођења задржава Друштво

математичара Србије
Штампа: Донат Граф д.о.о, Београд

На основу члана 23. став 2, тачка 9. Закона о порезу на додатну вредност
(„Регистар прописа”, број 11 – новембар 2004.) часопис се сматра сериј-
ском публикацијом од посебног интереса за науку и опорезије се по стопи
од 8%. Корице freepik.
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
51
ТАНГЕНТА : часопис за математику и
рачунарство за ученике средњих школа :
часопис за математику и рачунарство
Друштва математичара Србије / главни и
одговорни уредник Војислав Петровић. -
1995/1996, бр. 1- . - Београд : Друштво
математичара Србије, 1995- (Београд :
Донат граф). - 24 cm
Тромесечно.
ISSN 0354-656X = Тангента
COBISS.SR-ID 103642375
Четири доказа Штајнер-Лемусове теореме
Марко Кошчица, Београд
Као што познато, једнакокрак троугао је онај који има две једнаке
странице. Како наспрам једнаких страница у троуглу леже једнаки углови,
једнакокрак троугао има и два једнака угла.
С обзиром да једнакокраки троуглови чине важну класу свих троуг-
лова, свака друга њихова карактеризација, поврх оне из дефиниције, и те
како је добродошла. Једна од њих је тврђење познато као Штајнер1-Лему-
сова2 теорема. Тврђење је формулисао Лемус 1840. године, а убрзо га до-
казао Штајнер.
Познато је више доказа Штајнер - Лемусове теореме. У овом члан-
ку ћемо приказати четири. Такође видети [1].
Теорема (Steiner-Lehmus, 1840). Симетрале унутрашњих углова
троугла 𝐴𝐵𝐶 , код темена 𝐴 и 𝐵, секу наспрамне странице 𝐵𝐶 и 𝐴𝐶 у тач-
кама 𝑀 и 𝑁, редом (сл. 1).Тада је троугао 𝐴𝐵𝐶 једнакокраки, 𝐵𝐶 = 𝐴𝐶, ако
и само ако је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁.
Сл. 1.
Доказ. () Услов је потребан, тј. троугао 𝐴𝐵𝐶 једнакокраки, 𝐵𝐶 = 𝐴𝐶, а
треба да докажемо да је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁.
Овај део доказа је сасвим једноставан. Наиме, из 𝐵𝐶 = 𝐴𝐶 следи
∡𝐴 = ∡𝐵. Како су 𝐴𝑀 и 𝐵𝑁 редом симетрале тих углова, следи ∡𝐵𝐴𝑀 =
∡𝐴𝐵𝑁. Тада за троуглове 𝐴𝐵𝑀 и 𝐵𝐴𝑁 имамо да је 𝐴𝐵 = 𝐵𝐴, ∡𝐴𝐵𝑀 =
∡𝐵𝐴𝑁 и ∡𝐵𝐴𝑀 = ∡𝐴𝐵𝑁, па су по ставу (УСУ) подударни. То повлачи
𝐴𝑀 = 𝐵𝑁, што је и требало да докаже.
1
Јакоб Штајнер (J. Steiner, 1796-1863) - швајцарски математичар
2
Даниел Кристиан Лудолф Лемус (D. C. L. Lehmus, 1780-1863) - немачки
математичар
1
() Услов је довољан. Дакле, у троуглу 𝐴𝐵𝐶 је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁, а треба

да докажемо да је 𝐵𝐶 = 𝐴𝐶.
Користићемо уобичајене ознаке за странице и углове троугла 𝐴𝐵𝐶:
𝐵𝐶 = 𝑎, 𝐶𝐴 = 𝑏, 𝐴𝐵 = 𝑐, ∡𝐶𝐴𝐵 = α, ∡𝐴𝐵𝐶 = β, ∡𝐵𝐶𝐴 = γ.
Први доказ. Директан доказ у којем се показује да из 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁 сле-
ди 𝑎 = 𝑏. У ту сврху, изразићемо одсечке симетрала углова, 𝐴𝑀 и 𝐵𝑁, пре-
ко страница 𝑎, 𝑏 и 𝑐. Користићемо следећа помоћна тврђења.
Лема 1. Ако у троуглу 𝐴𝐵𝐶 симетрала угла 𝐶𝐴𝐵 сече страницу 𝐵𝐶
у тачки 𝑀 (сл. 2), тада је 𝐵𝑀 ∶ 𝐶𝑀 = 𝑐 ∶ 𝑏.
Сл. 2.
Доказ. Остављамо читаоцима за вежбу.
□
Лема 2. (Stewart3, 1746) Нека је 𝑃 тачка странице 𝐵𝐶 троугла 𝐴𝐵𝐶 и

нека је 𝑚 = 𝐵𝑃, 𝑛 = 𝑃𝐶 и 𝑝 = 𝐴𝑃 (сл. 3). Тада важи једнакост
𝑎(𝑝2 + 𝑚𝑛) = 𝑏 2 𝑚 + 𝑐 2 𝑛.
Сл. 3.
3
Метју Стјуарт (M. Stewart, 1717-1785) - шкотски математичар
2
Доказ. Видети [3] и [4].

□
Лема 3. Нека је 𝐴𝑀 = 𝑑 одсечак симетрале угла 𝐶𝐴𝐵 троугла 𝐴𝐵𝐶

између темена 𝐴 и странице 𝐵𝐶 (сл. 4). Тада је
𝑏𝑐
𝑑2 = (𝑏 + 𝑐)2 ((𝑏 + 𝑐)2 − 𝑎2 ). (1)
Сл. 4.
𝐵𝑀 𝑐 𝐵𝑀 𝑐
Доказ. Из леме 1 имамо да је 𝐶𝑀 = 𝑏. Одатле је 𝐶𝑀
+ 1 = 𝑏 + 1, односно
𝐵𝑀 + 𝐶𝑀 𝑏+𝑐 𝑎 𝑏+𝑐
= , = и
𝐶𝑀 𝑏 𝐶𝑀 𝑏
𝑎𝑏
𝐶𝑀 = 𝑏 + 𝑐 . (2)
Слично је
𝑎𝑐
𝐵𝑀 = 𝑏 + 𝑐 . (3)
Примењујући лему 2 на троугао 𝐴𝐵𝐶 и тачку 𝑀 и имајући у виду да

𝑎𝑐 𝑎𝑏
је = 𝑏+𝑐
, 𝑛 = 𝐶𝑀 = 𝑏 + 𝑐 и 𝑝 = 𝐴𝑀 = 𝑑, добијамо
𝑎𝑐 𝑎𝑏 𝑎𝑐 𝑎𝑏
𝑑2 𝑎 + 𝑎 𝑏 + 𝑐 ∙ 𝑏 + 𝑐 = 𝑏 2 𝑏+𝑐
+ 𝑐2 𝑏+𝑐
𝑏2 𝑐 𝑐 2𝑏 𝑎 2 𝑏𝑐 𝑏𝑐(𝑏 + 𝑐) 𝑎 2 𝑏𝑐 𝑎 2 𝑏𝑐
𝑑2 = 𝑏 + 𝑐 + 𝑏+𝑐
− (𝑏 + 𝑐)2 = 𝑏+𝑐
− (𝑏 + 𝑐)2
= 𝑏𝑐 − (𝑏 + 𝑐)2
𝑏𝑐
= (𝑏 + 𝑐)2 ((𝑏 + 𝑐)2 − 𝑎2 )
□
На сличан начин добија се да је
3
𝑎𝑐
𝐵𝑀2 = (𝑎 ((𝑎 + 𝑐)2 − 𝑏 2 ). (4)
+ 𝑐)2
Пређимо сад на доказ Штајнер-Лемусовог тврђења. Из 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁 и

(1) и (4) следи
𝑏𝑐 𝑎𝑐
(𝑏 + 𝑐)2
((𝑏 + 𝑐)2 − 𝑎2 ) = (𝑎 + 𝑐)2 ((𝑎 + 𝑐)2 − 𝑏 2 ).
Ова једнакост се може трансформисати на следећи начин.
𝑏𝑐(𝑎 + 𝑐)2 ((𝑏 + 𝑐)2 − 𝑎2 ) = 𝑎𝑐(𝑏 + 𝑐)2 ((𝑎 + 𝑐)2 − 𝑏 2 )
𝑏(𝑎 + 𝑐)2 (𝑏 + 𝑐 − 𝑎)(𝑏 + 𝑐 + 𝑎) = 𝑎(𝑏 + 𝑐)2 (𝑎 + 𝑐 − 𝑏)(𝑎 + 𝑐 + 𝑏)
𝑏(𝑎 + 𝑐)2 (𝑏 + 𝑐 − 𝑎) = 𝑎(𝑏 + 𝑐)2 (𝑎 + 𝑐 − 𝑏)
𝑎2 𝑏 2 + 2𝑎𝑏 2 𝑐 + 𝑏 2 𝑐 2 + 𝑎2 𝑏𝑐 + 2𝑎𝑏𝑐 2 + 𝑏𝑐 3 − 𝑎3 𝑏 − 2𝑎2 𝑏𝑐 − 𝑎𝑏𝑐 2 =

𝑎2 𝑏 2 + 2𝑎2 𝑏𝑐 + 𝑎2 𝑐 2 + 𝑎𝑏 2 𝑐 + 2𝑎𝑏𝑐 2 + 𝑎𝑐 3 − 𝑎𝑏 3 − 2𝑎𝑏 2 𝑐 − 𝑎𝑏𝑐 2
3𝑎𝑏 2 𝑐 − 3𝑎2 𝑏𝑐 + 𝑏 2 𝑐 2 + 𝑏𝑐 3 − 𝑎3 𝑏 − 𝑎2 𝑐 2 − 𝑎𝑐 3 + 𝑎𝑏 3 = 0
3𝑎𝑏𝑐(𝑏 − 𝑎) + 𝑐 2 (𝑏2 − 𝑎2 ) + 𝑐 3 (𝑏 − 𝑎) + 𝑎𝑏(𝑏 2 − 𝑎2 ) = 0
(𝑏 − 𝑎)(3𝑎𝑏𝑐 + 𝑐 2 (𝑎 + 𝑏) + 𝑐 3 + 𝑎𝑏(𝑎 + 𝑏)) = 0.
Израз у другој загради је очигледно позитиван, па је стога

𝑏 − 𝑎 = 0, односно 𝑎 = 𝑏.
Други доказ. Индиректан, чисто геометријски. Показаћемо да не

може да важи ни 𝑎 > 𝑏 ни 𝑎 < 𝑏.
Претпоставимо да је 𝑎 > 𝑏. То повлачи α > β (наспрам веће стра-
α β
нице у троуглу лежи већи угао), па је ∡𝐶𝐴𝑀 = 2 > 2.
Тада у унутрашњости ∡𝐶𝐴𝑀 постоји полуправа с почетком у 𝐴 која
β
с полуправом 𝐴𝑀 образује угао 2 (сл. 5). Нека она сече страницу 𝐵𝐶 у
тачки 𝑃.
α β β β
У троуглу 𝐴𝐵𝑃 је ∡𝑃𝐴𝐵 = 2 + 2 > 2 + 2 = ∡𝐴𝐵𝑃, те је 𝐵𝑃 > 𝐴𝑃.
Због тога постоји тачка 𝑄 на страници 𝐵𝑃, 𝐵 − 𝑄 − 𝑃, таква да је 𝐵𝑄 = 𝐴𝑃.
Сада је ∆𝐴𝑀𝑃 ≅ ∆𝐵𝑁𝑄 по ставу ставу (СУС) јер је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁, 𝐴𝑃 = 𝐵𝑄 и
α
∡𝑃𝐴𝑀 = ∡𝑄𝐵𝑁 = 2 . Из тога следи да је ∡𝐴𝑃𝑀 = ∡𝐵𝑄𝑁 = φ.
4
Сл. 5.
С друге стране, дужи 𝐴𝑃 и 𝑁𝑄 секу се у тачки 𝑆. У троуглу 𝑆𝑄𝑃

спољашњи угао код темена 𝑄 једнак је ∡𝐵𝑄𝑁 = φ, док је унутрашњи угао
код темена 𝑃 једнак ∡𝐴𝑃𝑀 = φ. Но то је у контрадикцији с познатим твр-
ђењем да је спољашњи угао троугла већи од несуседног унутрашњег.
Према томе, случај 𝑎 > 𝑏 је немогућ. Слично се показује да је немо-
гућ и случај 𝑎 < 𝑏. Тако остаје 𝑎 = 𝑏, што је и требало да се докаже.
Трећи доказ. Индиректан, помоћу тригонометрије. Претпоставимо

да је 𝑎 ≠ 𝑏 и узмимо да је 𝑎 > 𝑏. Тада је α > β. Нека је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁 = 𝑑 и
нека се дужи 𝐴𝑀 и 𝐵𝑁 секу у тачки 𝐼 (сл. 6).
Сл. 6.
Користећи лему 1 из првог доказа и имајући у виду (3), добијамо да

𝑎𝑐
𝑀𝐼 𝐵𝑀 𝑎 𝑀𝐼 𝑎 𝑀𝐼 +𝐴𝐼 𝑎+𝑏+𝑐
је 𝐴𝐼
= 𝐴𝐵
= 𝑏+𝑐
𝑐
= 𝑏 + 𝑐. Из тога следи 𝐴𝐼
+ 1 = 𝑏 + 𝑐 + 1, 𝐴𝐼
= 𝑏+𝑐
и
𝑑 𝑎+𝑏+𝑐
= . Одатле је
𝐴𝐼 𝑏+𝑐
5
𝑏+𝑐
𝐴𝐼 = 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 𝑑. (5)
Слично је
𝑎+𝑐
𝐵𝐼 = 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 𝑑. (6)
Примењујући синусну теорему на троугао 𝐴𝐵𝐼, добијамо да је

sin ∡𝐵𝐴𝐼 𝐵𝐼
sin ∡𝐴𝐵𝐼
= 𝐴𝐼 , односно, због (5) и (6),
α 𝑎+𝑐
sin 𝑑 𝑎+𝑐
2
β = 𝑎 +𝑏 +𝑏 +𝑐 𝑐 = . (7)
sin 𝑑 𝑏+𝑐
2 𝑎+𝑏+𝑐
Познато је да се странице троугла могу представити преко полупре-

чника 𝑅 описаног круга и наспрамних углова на следећи начин:
𝑎 = 2𝑅 sin α, 𝑏 = 2𝑅 sin β, 𝑐 = 2𝑅 sin γ.
Из тога следи да је
𝑎+𝑐 2𝑅 sin α + 2𝑅 sin γ sin α + sin γ
𝑏+𝑐
= 2𝑅 sin β + 2𝑅 sin γ = sin β + sin γ ,
па из (7) добијамо једнакост

α
sin sin α + sin γ
2
β = ,
sin sin β + sin γ
2
односно
α β
sin 2 (sin β + sin γ) = sin 2 (sin α + sin γ) .
β β α α
Како је sin β = 2 sin 2 cos 2 и sin α = 2 sin 2 cos 2 , последња једна-
кост је еквивалентна са
α β β α β α
2 sin sin (cos − cos ) = sin γ (sin − sin ). (8)
2 2 2 2 2 2
α β α β π α β
Углови 2
и 2 су оштри, тј. 0 < 2 , 2 < 2 , и притом је 2
> 2 (јер је по
претпоставци α > β). Како је функција cos 𝑥 строго опадајућа на интервалу

π
(0, ), а функција sin 𝑥 строго растућа на истом интервалу, следи да је
2
β α β α
cos 2 − cos 2 > 0 и sin 2 − sin 2 < 0.
α β
А како су, уз то, sin , sin , sin γ > 0, лева страна једнакости (8) је
2 2
позитивна, док је десна негативна. Очигледна контрадикција.
6
Према томе, претпоставка 𝑎 > 𝑏 води контракцији. На сличан се

показује да исто бива и с претпоставком 𝑎 < 𝑏. Тако остаје 𝑎 = 𝑏.
Четврти доказ. Индиректан, помоћу инверзије4. Нека се дужи 𝐴𝑀

и 𝐵𝑁 секу у тачки 𝐼 и нека је η инверзија с центром у 𝐼 и коефицијентом
𝑘 = 𝐼𝐴 ∙ 𝐼𝐵 (сл. 7).
Сл. 7.
Претпоставимо да је 𝑎 ≠ 𝑏 и узмимо да је 𝑎 > 𝑏. Тада је α > β и

α β
према томе 2 > 2. Отуда у троуглу 𝐴𝐵𝐼 важи 𝐵𝐼 > 𝐴𝐼.
Нека је η(𝐴) = 𝐴′, η(𝐵) = 𝐵′ и η(𝐶) = 𝐶′. По дефиницији инверзије

је
𝐼𝐴 ∙ 𝐼𝐴′ = 𝐼𝐵 ∙ 𝐼𝐵′ = 𝐼𝐶 ∙ 𝐼𝐶 ′ = 𝑘 = 𝐼𝐴 ∙ 𝐼𝐵,
одакле је 𝐼𝐴′ = 𝐼𝐵 и 𝐼𝐵′ = 𝐼𝐴. (Приметимо да притом, због 𝐵𝐼 > 𝐴𝐼, важи
𝐼 − 𝐵′ − 𝐵 и 𝐼 − 𝐴 − 𝐴′.)
4
Геометријска трансформација. Више о инверзији видети у [2].
7
𝐼𝐵 𝐼𝐶 ′
Из 𝐼𝐵 ∙ 𝐼𝐵′ = 𝐼𝐶 ∙ 𝐼𝐶 ′ следи 𝐼𝐶 = 𝐼𝐵′. А како имају заједнички угао
код темена 𝐼, троуглови 𝐼𝐵𝐶 и 𝐼𝐶′𝐵′ су слични по првом ставу сличности.
𝐵𝐶 𝐶𝐼
Следи 𝐶 ′ 𝐵′ = 𝐵′ 𝐼 , одакле је
𝐵𝐶 ′ 𝑎
𝐶 ′ 𝐵′ = 𝐶𝐼
𝐵𝐼 = 𝐶𝐼
𝐴𝐼 (9)
γ
∡𝐶 ′ 𝐵′ 𝐼 = ∡𝐵𝐶𝐼 = 2 . (10)
(Како се симетрале унутрашњих углова троугла секу у једној тачки, центру

γ
уписаног круга, полуправа 𝐶𝐼 је симетрала угла 𝐵𝐶𝐴. Отуда је ∡𝐵𝐶𝐼 = .)
2
На сличан начин, из ∆𝐼𝐶𝐴 ~ ∆𝐼𝐴′𝐶′ добијамо да је

𝐶𝐴 ′ 𝑏
𝐴′ 𝐶 ′ = 𝐴𝐼 = 𝐵𝐼. (11)
𝐶𝐼 𝐶𝐼
Троуглови 𝐼𝐴𝐵 и 𝐼𝐵′𝐴′ имају заједнички угао код темена 𝐼 и притом

је 𝐼𝐴 = 𝐼𝐵′ и 𝐼𝐵 = 𝐼𝐴". На основу става (СУС), они су подударни, па је
α
∡𝐴′ 𝐵′ 𝐼 = ∡𝐵𝐴𝐼 = 2 (12)
β
∡𝐵′ 𝐴′ 𝐼 = ∡𝐴𝐵𝐼 = . (13)
2
Нека је 𝐷 таква тачка да је четвороугао 𝐴′𝐷𝐵′𝐶′ паралелограм. Тада

је
∡𝐵′ 𝐴′ 𝐷 = ∡𝐴′ 𝐵′ 𝐶 ′ = ∡𝐴′ 𝐵′ 𝐼 + ∡𝐼𝐵′ 𝐶 ′ ,
односно, због (12) и (10),
α γ
∡𝐵′ 𝐴′ 𝐷 = 2 + 2 . (14)
Сада из (13) и (14) следи да је
β α γ α+β+γ 1800
∡𝐼𝐴′ 𝐷 = ∡𝐼𝐴′ 𝐵 + ∡𝐵′ 𝐴′ 𝐷 = 2 + (2 + 2) = 2
= 2
= 900 .
На сличан начин добијамо да је и
∡𝐷𝐵′𝐼 = 900 .
Примењујући Питагорину теорему на правоугли троугао 𝐼𝐴′ 𝐷, до-
бијамо да је
𝐼𝐷 2 = 𝐼𝐴′2 + 𝐴′𝐷 2. (15)
8
На почетку доказа смо установили да је 𝐼𝐴′ = 𝐼𝐵. Даље, из парале-

𝑎
лограма 𝐴′𝐷𝐵′𝐶′ следи 𝐴′ 𝐷 = 𝐵′𝐶′, што, с обзиром на (9), даје 𝐴′ 𝐷 = 𝐶𝐼 𝐴𝐼.
Замењујући те две вредности у (15), добијамо
𝑎2
𝐼𝐷 2 = 𝐼𝐵2 + 𝐶𝐼2 𝐴𝐼 2 . (16)
Слично, из правоуглог троугла 𝐷𝐵′𝐼 следи
𝑏2
𝐼𝐷 2 = 𝐼𝐴2 + 𝐶𝐼2 𝐵𝐼 2 . (17)
Након изједначавања десних страна (16) и (17) и очигледних
трансформација, добијамо
𝐴𝐼 2 (𝑎2 − 𝐶𝐼 2 ) = 𝐵𝐼 2 (𝑏 2 − 𝐶𝐼 2 ). (18)
α β
Лако се налази да је ∡𝐶𝐼𝐵 = 900 + и ∡𝐴𝐼𝐶 = 900 + . Како нас-
2 2
прам тупог угла у троуглу лежи највећа страница, из троуглова 𝐶𝐼𝐵 и 𝐴𝐼𝐶
следи 𝐵𝐶 > 𝐶𝐼 и 𝐴𝐶 > 𝐶𝐼, односно 𝑎 > 𝐶𝐼 и 𝑏 > 𝐶𝐼. Због тога је 𝑎2 − 𝐶𝐼 2 >
0 и 𝑏 2 − 𝐶𝐼 2 > 0, тј. обе стране једнакости (18) су позитивне. Даље се та
једнакост може представити у облику
𝑏2 − 𝐶𝐼2 𝐴𝐼2
𝑎 2 − 𝐶𝐼2
= 𝐵𝐼2 .
𝐴𝐼 𝑏+𝑐
С обзиром на (5) и (6) имамо да је 𝐵𝐼
= 𝑎 + 𝑐, па из последње једна-
кости следи да је
𝑏2 − 𝐶𝐼2 (𝑏 + 𝑐)2
= (𝑎 .
𝑎 2 − 𝐶𝐼2 + 𝑐)2
Одатле је (𝑏 2 − 𝐶𝐼 2 )(𝑎 + 𝑐)2 = (𝑎2 − 𝐶𝐼 2 )(𝑏 + 𝑐)2 , што се мо-

же представити у облику
(𝑏 − 𝑎)(𝑎 + 𝑏 + 2𝑐)𝐶𝐼 2 = 𝑐(𝑎 − 𝑏)(2𝑎𝑏 + 𝑏𝑐 + 𝑎𝑐).
Како је, по претпоставци, 𝑎 > 𝑏, сви фактори у овој једнакости су

позитивни осим 𝑏 − 𝑎 који је негативан. Према томе, лева страна је нега-
тивна, а десна позитивна, што је очигледна контрадикција.
На сличан начин, показује се да и претпоставка 𝑎 < 𝑏 такође води
контрадикцији. То повлачи да је 𝑎 = 𝑏.
Тиме је и овај доказ Штајнер-Лемусове теореме завршен.
9
ЛИТЕРАТУРА
[1] Ш. Арсланагић, О доказима Штајнерове теореме,

Настава математике 47, 3-4(2002), 33-36.
[2] Ђ. Баралић, Инверзија - симетрија у односу на круг,

https://dms.rs/wp-content/uploads/2016/12/Tema-21-Baralic.pdf
[3] O. Тешић, Стјуартова теорема, Тангента 108/4 (2021/22), 1-11.
[4] Р. Тошић, Стјуартова теорема, Тангента 15/3 (1998/99), 7-10.
[5] Р. Тошић, В. Петровић, Проблеми из геометрије - методичка збирка

задатака (задатак 62(c)), Универзитет у Новом Саду, 1995.
[6] Steiner-Lehmus theorem,

https://proofwiki.org/wiki/Steiner-Lehmus_Theorem
10
НАГРАДНИ ЗАДАЦИ
Александар Миленковић, Ненад Стојановић
У рубрици „Наградни задаци” у сваком броју дајемо 20 задатака ко-

ји су подељени у две групе. Задаци из прве групе су подељени по разреди-
ма и намењени су пре свега ученицима који се такмиче у Б категорији, док
су задаци из друге групе намењени ученицима А категорије и нису подеље-
ни по разредима.
Позивамо све читаоце да шаљу предлоге задатака које сматрају по-
себно интересантним, као и сугестије које ће нам помоћи при састављању
рубрике. Такође, позивамо све ученике да на адресу редакције шаљу отку-
цана или читко исписана решења постављених задатака; сваки задатак на
засебном листу. Исто важи и за предлоге задатака. У наредним бројевима
часописа публикују се комплетна решења раније постављених задатака, а
на крају циклуса најуспешнији решавачи се награђују.
Предлоге и решења задатака слати на адресу:
„Тангента” – за рубрику „Наградни задаци”

Природно-математички факултет
Радоја Домановића 12
34000 Крагујевац
или електронском поштом (искључиво pdf формат) на адресу

[email protected]
најкасније до 20.11.2023.
Прва група
Први разред
М1974. Колико петоцифрених бројева има паран број непарних цифара у

свом запису, где таквих цифара има бар две?
М1975. Дати су скупови 𝐴 = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8} и 𝐵 = {1, 3, 5}. Колико има

различитих функцијa 𝑓: 𝐴 → 𝐵, таквих да је за свако 𝑥 ∈ 𝐴, 𝑓(𝑥) ≠ 𝑥?
М1976. Одредити све тачке 𝐷 које припадају унутрашњости произвољног

троугла 𝐴𝐵𝐶, такве да су површине троуглова 𝐴𝐵𝐷, 𝐵𝐶𝐷 и 𝐶𝐷𝐴 међусобно
једнаке.
11
Наградни задаци
Други разред
М1977. Две кружнице 𝑘1 и 𝑘2 секу се у тачкама 𝑀 и 𝑁. Tачка 𝑃 припада

кружници 𝑘1 , а тачка 𝑄 припада кружници 𝑘2 тако да је ∡𝑀𝑃𝑁 = 300 и
∡𝑀𝑄𝑁 = 600 . Ако је 𝑂1 𝑂2 = 4 𝑐𝑚, где су 𝑂1 и 𝑂2 центри кружница 𝑘1 и
𝑘2 , редом, израчунати дужину заједничке тетиве 𝑀𝑁.
М1978. У скупу реалних бројева решити систем једначина

𝑥𝑦 + 5𝑧 = 80
𝑦𝑧 + 5𝑥 = 80
𝑧𝑥 + 5𝑦 = 80.
𝑥+7 √20 − 4𝑥
М1979. Одредити домен реалне функције (𝑥) = + .
√𝑥 2 − 𝑥 − 12 2 − |5 − 𝑥|
Трећи разред
М1980. Два полинома другог степена 𝑃(𝑥) и 𝑄(𝑥) имају водеће коефици-
јенте 2 и 1, редом. Тачке 𝐴(4, −34) и 𝐵(1, −10) припадају графичким при-
казима ових полинома. Одредити полиноме 𝑃(𝑥) и 𝑄(𝑥).
М1981. У скупу реалних бројева решити једначину |sin2 𝑥 − 2cos 𝑥| = 2.
М1982. Лопта полупречника √3 уписана је у праву купу чија изводница са

равни основе образује угао од 600 . Купа је пресечена са равни која је пара-
лелна основи купе и додирује лопту. Израчунати површину пресека те рав-
ни и купе.
Четврти разред
М1983. Бројеви плодова који су родили на шест стабала јабуке образују

аритметички низ, при чему је највећи број плодова јабуке које расту на
једном од тих шест стабала два пута већи од најмањег броја плодова јабука
које расту на једном од тих стабала. Укупан број плодова јабуке које су ро-
диле на свих шест стабала је 990. Колико плодова јабуке има на оном стаб-
лу на коме има највише плодова?
М1984. Колико различитих 3 × 3 матрица чији су елементи нуле и једини-

це и које задовољавају следеће услове. Збирови елемената у различитим
врстама су 0, 1 и 2 и, такође, збирови елемената у различитим колонама су
0, 1 и 2? На пример, таква је следећа матрица
0 1 0
[0 0 0].
0 1 1
12
М1985. На колико начина могу да се изаберу два несуседна троцифрена

броја?
Друга група
М1986. Одредити најмањи природан број 𝑛 такав да важи једнакост
1 1 1 1
+ sin 470 sin 480 + ⋯ + sin 1330 sin 1340 = sin 𝑛0 .
sin 450 sin 460
М1987. Нека су α, β и γ углови троугла при чему је сваки мањи од 1200 .

Доказати да важи неједнакост
cos α + cos β − cos γ √3
>− .
sin α + sin β − sin γ 3
М1988. Нека су 𝑥, 𝑦 и 𝑧 позитивни реални бројеви такви да је 𝑥 + 𝑦 + 𝑧 =

𝑥𝑦𝑧. Доказати да важи неједнакост
𝑥 𝑦 𝑧 3√3
√1 + 𝑥 2
+ + √1 ≥ .
√1 + 𝑦 2 + 𝑧2 2
М1989. У скупу целих бројева решити једначину

(𝑥 2 + 1)(𝑦 2 + 1) + 2(𝑥 − 𝑦)(1 − 𝑥𝑦) = 4(1 + 𝑥𝑦).
М1990. Доказати да је аритметичка средина бројева

2 sin 20 , 4 sin 40, 6 sin 60 , … , 180 sin 1800,
једнака ctg 10 .
М1991. Два низа реалних бројева 𝑥1 , 𝑥2 , … и 𝑦1 , 𝑦2 , … дефинисана су на

следећи начин:
𝑦𝑛
𝑥1 = 𝑦1 = √3, 𝑥𝑛+1 = 𝑥𝑛 + √1 + 𝑥𝑛2 , 𝑦𝑛+1 =
1 + √1 + 𝑦𝑛2
за свако 𝑛 ≥ 1. Доказати да је 2 < 𝑥𝑛 𝑦𝑛 < 3 за све 𝑛 > 1.
М1992. Одредити све природне бројеве 𝑛 такве да број 3𝑛−1 + 5𝑛−1 дели
број 3𝑛 + 5𝑛 .
М1993. Нека су α, β и γ углови троугла 𝐴𝐵𝐶. Доказати да важи неједнакост
3α 3β 3γ α−β β−γ γ−α

sin 2
+ sin 2
+ sin 2
≤ cos 2
+ cos 2
+ cos 2
.
13
Решења задатака из прошлог броја

М1954. Шест ученика, Ана, Бранко, Вера, Горан, Душан и Ђорђе решавали
су један математички задатак. Познато је да је само њих двоје тачно реши-
ло задатак. На питање ко је тачно решио задатак, они су дали пет различи-
тих одговора:
(1) Ана и Вера; (2) Бранко и Душан; (3) Ана и Ђорђе;
(4) Бранко и Ђорђе; (5) Ана и Горан.
У четири одговора је само по један од два ученика тачно решио за-
датак, а у једном одговору ниједан од наведених ученика није решио зада-
так. Одредити која два ученика су тачно решила задатак.
Решење. Испитаћемо свих пет одговора и прво утврдити који од њих је у

потпуности нетачан. (У даљем тексту, уместо  тачно решио задатак, писа-
ћемо  решио задатак.)
Одговор (1), ни Ана ни Вера нису решили задатак. Због услова да је
у сваком од преостала четири одговора тачно један ученик решио задатак,
из (3) и (5) следи да су Ђорђе и Горан решили задатак. Сада из (4) следи да
Бранко није решио задатак, што, с обзиром на (2), повлачи да је Душан
решио задатак. Тако су Ђорђе, Горан и Душан решили задатак, а то је у
супротности са условом да су само два ученика решила задатак. Према то-
ме, одговор (1) није у потпуности нетачан.
Одговор (2), ни Бранко ни Душан нису решили задатак. Тада из (4)
следи да Ђорђе јесте решио задатак. То и (3) повлаче да Ана није решила
задатак, па су, због (1) и (5), Вера и Горан решили задатак. Поново имамо
да су три ученика, Ђорђе, Вера и Горан, решила задатак и поново контра-
дикција као у претходном случају.
Одговор (3), ни Ана ни Ђорђе нису решили задатак. Тада из (1), (4)
и (5) следи да су Вера, Бранко и Горан решили задатак. Контрадиккција
као у претходна два случаја.
Одговор (4), ни Бранко ни Ђорђе нису решили задатак. Тада из (2) и
(3) следи да су задатак решили Душан и Ана. То и (1) и (5) повлаче да зада-
так нису решили Вера и Горан. Све у свему, само су Душан и Ана решили
задатак.
Одговор (5), ни Ана ни Горан нису решили задатак. Тада из (1) и (3)
следи да су Вера и Ђорђе решили задатак. Како је Ђорђе решио задатак, из
(4) следи да Бранко није, а то, с обзиром на (2), повлачи да Душан јесте.
Дакле, Вера и Ђорђе и Душан су решили задатак, контрадикција као рани-
је.
14
Из наведене анализе следи да је једино одговор (4) у потпуности

нетачан. Као последицу, имамо да су задатак решили само Душан и Ана.
Додајмо да се претходно разматрање може прегледно приказати
путем следеће табеле. У њој су ученици који су, у појединим случајевима,
решили задатак означени са 1, а они који нису са 0.
Ученик Ана Бранко Вера Горан Душан Ђорђе

1. случај 0 0 𝟎 1 1 1
2. случај 0 𝟎 1 1 𝟎 1
3. случај 𝟎 1 1 1 0 𝟎
4. случај 1 0 0 0 1 𝟎
5. случај 𝟎 0 1 𝟎 1 1
У сваком случају, ученици који, под претпоставком да је одговор у
потпуности нетачан, нису решили задатак означени су са 𝟎.
М1955. Дат је правоугли троугао 𝐴𝐵𝐶 са хипотенузом 𝐴𝐵 и висином 𝐶𝐷 на

хипотенузу. Доказати да је збир полупречника кругова који су уписани у
троуглове 𝐴𝐵𝐶, 𝐵𝐶𝐷 и 𝐴𝐷𝐶 једнак висини 𝐶𝐷.
Решење. На основу става (УУУ) следи ∆𝐴𝐵𝐶 ~ ∆𝐶𝐵𝐷 ~ ∆𝐴𝐶𝐷. Нека су 𝑟,
𝑟1 , 𝑟2 редом полупречници кругова уписаних у те троуглове.
Лако се доказује да је однос полупречника кругова уписаних у
сличне троуглове једнак односима одговарајућих страница тих троуглова.
(Доказ остављамо читаоцима за вежбу.) Из тога следи да је
𝑟 𝑟1 𝑟2
= = . (1)
𝐴𝐵 𝐵𝐶 𝐴𝐶
(То су односи полупречника уписаних кругова и хипотенуза у три слична

правоугла троугла.)
𝐵𝐶 𝐴𝐶
Из (1) имамо да је 𝑟1 = 𝑟 · 𝐴𝐵 и 𝑟2 = 𝑟 · 𝐴𝐵, па је
𝐵𝐶 𝐴𝐶 𝐴𝐵 + 𝐵𝐶 + 𝐴𝐶
𝑟 + 𝑟1 + 𝑟2 = 𝑟 + 𝑟 · +𝑟· =𝑟·
𝐴𝐵 𝐴𝐵 𝐴𝐵
2𝑠
=𝑟· , (2)
𝐴𝐵
где је са 𝑠 означен полуобим троугла.

Као што је познато, за површину 𝑃 троугла 𝐴𝐵𝐶 важи
𝐴𝐵·𝐶𝐷
𝑃 =𝑟·𝑠 = 2
,
2𝑃
одакле је 𝐴𝐵 = 𝐶𝐷. Замењујући то у (2), добијамо
2𝑃
𝑟 + 𝑟1 + 𝑟2 = 2𝑃 = 𝐶𝐷,
𝐶𝐷
што је и требало да се докаже.
15
М1956. Два града леже на обали реке. Да ли ће броду требати више време-
на да пређе од једног града до другог и врати се натраг или да двоструку
удаљеност између та два града пређе по мирној води?
Решење. Нека је 𝑠 удаљеност између два града, 𝑣𝑏 брзина брода и 𝑣𝑟 брзи-
на реке. Када се креће низводно, брод се креће брзином 𝑣𝑏 + 𝑣𝑟 , док се уз-
водно креће брзином 𝑣𝑏 − 𝑣𝑟 .
Отуда је време потребно да пређе од једног до другог града
𝑠
низводно једнако 𝑣 + 𝑣 , док је време потребно за кретање узводно једнако
𝑏 𝑟
𝑠
𝑣𝑏 − 𝑣𝑟
. Укупно време 𝑡′, потребно за такво кретање, једнако је
𝑠 𝑠 2𝑠𝑣
𝑡′ = 𝑣 + 𝑣𝑟
+𝑣 − 𝑣𝑟
= 𝑣 2 − 𝑏𝑣 2 . (1)
𝑏 𝑏 𝑏 𝑟
С друге стране, време 𝑡 ′′ , потребно да брод пређе двоструку удаље-

ност између градова по мирној води, једнако је
𝑠 𝑠 2𝑠
𝑡 ′′ = 𝑣 + 𝑣 = 𝑣 . (2)
𝑏 𝑏 𝑏
2𝑠𝑣𝑏 2𝑠 2𝑠
Како је = 𝑣 2
> , из (1) и (2) следи да је 𝑡 ′ > 𝑡 ′′ .
𝑣𝑏2 − 𝑣𝑟2 𝑣𝑏 − 𝑟 𝑣𝑏
𝑣𝑏
Дакле, броду је потребно више времена да пређе реком од једног до
другог града и натраг, него да двоструко растојање између градова пређе
по мирној води.
М1957. Одредити све тројке простих бројева чији је збир пет пута мањи од
њиховог производа.
Решење. Нека су 𝑛, 𝑝 и 𝑞 прости бројеви за које важи 𝑛𝑝𝑞 = 5(𝑛 + 𝑝 + 𝑞).

Како су бројеви 𝑛, 𝑝 и 𝑞 прости и како је њихов производ дељив са
5, један од њих је управо број 5. Узмимо, прво, да је 𝑛 = 5.
Тада је 𝑝𝑞 = 5 + 𝑝 + 𝑞, одакле је 𝑝𝑞 − 𝑝 = 5 + 𝑞 и
5+𝑞 𝑞−1+6 6
𝑝= = =1+ .
𝑞−1 𝑞−1 𝑞−1
Како је 𝑝 прост број, 𝑞 − 1 је делилац броја 6. А како је и 𝑞 прост

број, следи да 𝑞 ∈ {2, 3, 7}. Испитајмо сва три случаја.
1о 𝑞 = 2. Тада је 𝑝 = 7.
2о 𝑞 = 3. Тада је 𝑝 = 4, што отпада јер је 𝑝 прост број.
3о 𝑞 = 2. Тада је 𝑝 = 2.
С обзиром да број дељив са 5, уместо 𝑛, може да буде 𝑝 или 𝑞,
добијамо да је {𝑛, 𝑝, 𝑞} = {2, 5, 7}, односно да
(𝑛, 𝑝, 𝑞) ∈ {(2,5,7), (2,7,5), (5,2,7), (5,7,2), (7,2,5), (7,5,2)}.
16
М1958. Доказати да у сваком конвексном седмоуглу постоје две дијагонале

које образују угао мањи од 130 . (Уколико су две дијагонале паралелне,
сматра се да образују угао од 00 .)
7·4
Решење. Најпре, приметимо да конкексан седмоугао има 2 = 14 дијагона-
ла.
Уколико су две дијагонале паралелне онда, сходно услову задатка,
образују угао од 00 < 130 и оне су тражене.
Претпоставимо да никоје две дијагонале конвексног седмоугла
нису паралелне. Изаберимо тачку 𝑂 у равни седмоугла и кроз њу повуцимо
праве паралелне са дијагоналама седмоугла. Тих правих има 14, колико и
дијагонала, и оне деле пун угао с теменом 𝑂 на 28 углова. Један од тих уг-
лова је мањи од 130 .
Заиста, ако би сваки од тих 14 углова био већи или једнак 130 , има-
ли би да је њихов збир већи или једнак 28 · 130 = 3640 , што је веће од пу-
ног угла. Контрадикција.
М1959. За позитиван реалан број 𝑎 ≠ 1 и рационалан број 𝑞 важи да је

√log 𝑎 𝑞 = log 𝑎 √𝑞 и 𝑎 log 𝑎 𝑞 = log 𝑎 𝑎𝑞.
Oдредити све такве бројеве 𝑎 и 𝑞.
Решење. Најпре уочимо да је израз log 𝑎 √𝑞 дефинисан за 𝑞 > 0. Како је, по

1
услову задатка, √log 𝑎 𝑞 = log 𝑎 √𝑞, следи да је √log 𝑎 𝑞 = 2 log 𝑎 𝑞, односно
1
log 𝑎 𝑞 = 4 log 2 𝑎 𝑞. Одатле је log 𝑎 𝑞 = 0 или log 𝑎 𝑞 = 4.
1о log 𝑎 𝑞 = 0. Тада је 𝑞 = 1, па из другог услова 𝑎 log 𝑎 𝑞 = log 𝑎 𝑎𝑞

следи да је 0 = 1, што је наравно немогуће. Тако овај случај отпада.
2о log 𝑎 𝑞 = 4. Тада из другог услова задатка добијамо 4𝑎 = log 𝑎 𝑎𝑞,
5
односно 4𝑎 = log 𝑎 𝑎 + log 𝑎 𝑞. Одатле је 4𝑎 = 1 + 4 = 5 и 𝑎 = 4. Замењују-
5 4 625
ћи то у log 𝑎 𝑞 = 4, добијамо да је 𝑞 = ( ) = .
4 256
Према томе, постоји јединствен пар (𝑎, 𝑞) који задовољава услове

5 625
задатка и то је (4 , 256).
М1960. Нека је 𝐾 скуп свих кругова у равни који се додирују са сва три
круга датих једначинама 𝑥 2 + 𝑦 2 = 4, 𝑥 2 + 𝑦 2 = 64 и (𝑥 − 5)2 + 𝑦 2 = 64.
Одредити збир површина свих кругова из скупа 𝐾.
Решење. Означимо са 𝑘1 , 𝑘2 и 𝑘3 кругове чије су једначине 𝑥 2 + 𝑦 2 = 4, и
𝑥 2 + 𝑦 2 = 64 и (𝑥 − 5)2 + 𝑦 2 = 64, редом (сл. 1)
17
Сл. 1.
Приметимо да сви кругови из скупа 𝐾, који додирују кругове 𝑘1 , 𝑘2

и 𝑘3 , морају да додирују 𝑘2 и 𝑘3 изнутра. (То је због тога што они додирују
и круг 𝑘1 који припада унутрашњости кругова 𝑘2 и 𝑘3 .) Сам круг 𝑘1 могу
да додирују и изнутра и споља. Размотримо оба случаја.
1о Кругови из 𝐾 додирују круг 𝑘1 изнутра. Како су кругови 𝑘1 и 𝑘2
концентрични, дуж која спаја центар сваког од кругова из 𝐾 и заједнички
центар 𝑂 кругова 𝑘1 и 𝑘2 пролази кроз тачку додира тог круга из 𝐾 и круга
𝑘1 , као и кроз тачку додира истог круга и круга 𝑘2 . Један од таквих кругова
је 𝐾1 (сл. 1). Због симетрије у односу на 𝑥-осу, постоји још један такав круг
𝐾1′ , симетричан са 𝐾1 у односу на 𝑥-осу, чији је центар у IV квадранту.
Пречник круга 𝐾1 једнак је 2𝑅1 = 𝑟1 + 𝑟2 = 2 + 8 = 10, па је његова
површина једнака 52 π. Како су кругови 𝐾1 и 𝐾1′ подударни, укупна повр-
шина кругова из 𝐾, у овом случају, износи 2 ∙ 52 π = 50π.
2о Кругови из 𝐾 додирују круг 𝑘1 споља. Нека је 𝐾2 један од њих. Та-
да је 2𝑅2 = 𝑟2 − 𝑟1 = 8 − 2 = 6 (сл. 1). Као и у претходном случају, постоји
још један такав круг 𝐾2′ симетричан са 𝐾2 у односу на 𝑥-осу. Збир њихо-
вих површина једнак је 2 ∙ 32 π = 18π.
Из 1о и 2о добијамо да је површина свих кругова из скупа 𝐾 једнак
50π + 18π = 68π.
М1961. Одредити природан број 𝑛, тако да важи једнакост

1 1 1 1 π
arctg 3
+ arctg 4
+ arctg 5
+ arctg 𝑛
= 4.
18
π
Решење. Како је arctg растућа функција и како је arctg 1 = 4 , сваки од уг-
1 1 1 1
лова arctg 3, arctg 4, arctg 5 и arctg 𝑛 је оштар. Осим тога, за сваки реалан
број 𝑎 важи да је tg(arctg 𝑎) = 𝑎.
tg α + tg β
По формули за тангенс збира два угла је tg(α + β) = 1 − tg α tg β , па
𝑎+𝑏
је tg(arctg 𝑎 + arctg 𝑏) = . Отуда је
1 − 𝑎𝑏
𝑎+𝑏
arctg 𝑎 + arctg 𝑏 = arctg 1 − 𝑎𝑏
.
Користећи ову једнакост, добијамо следеће.
1 1
1 1 1 1 + 1 1
3 4
arctg 3
+ arctg 4
+ arctg 5
+ arctg 𝑛
= arctg 1 + arctg 5
+ arctg 𝑛
1−
12
7 1 1
= arctg 11
+ arctg 5
+ arctg 𝑛
7 1
+ 1
11 5
= arctg 7 1 + arctg 𝑛
1− ·
11 5
46 1
= arctg + arctg
48 𝑛
46 1
+
48 𝑛
= arctg 46 1
1− ·
48 𝑛
46𝑛 + 48
= arctg 48𝑛 − 46
.
46𝑛 + 48 π
Из услова задатка је arctg = , одакле је
48𝑛 − 46 4
46𝑛 + 48 π
tg (arctg 48𝑛 − 46
) = tg 4 ,
46𝑛 + 48
односно 48𝑛 − 46 = 1, па је 𝑛 = 47.
М1962. Нека су 𝑥 и 𝑦 позитивни реални бројеви такви да је 𝑥 + 𝑦 = 1. До-

1 1
казати да важи неједнакост (1 + ) (1 + ) ≥ 9.
𝑥 𝑦
Решење. Производ на левој страни неједнакости може се представити у

следећем облику.
1 1 1 1 1 𝑥𝑦 + 𝑦 + 𝑥 + 1
(1 + 𝑥) (1 + 𝑦) = 1 + 𝑥 + 𝑦 + 𝑥𝑦 = 𝑥𝑦
.
Како је, по услову задатка, 𝑥 + 𝑦 = 1, имамо да је
19
𝑥𝑦 + 𝑦 + 𝑥 + 1 𝑥𝑦 + 2 2 1 1 2
= =1+ , па је (1 + ) (1 + ) = 1 + .
𝑥𝑦 𝑥𝑦 𝑥𝑦 𝑥 𝑦 𝑥𝑦
1 1 2
Тако почетна неједнакост (1 + 𝑥) (1 + 𝑦) ≥ 9 прелази у 1 + 𝑥𝑦 ≥ 9,
1
односно у неједнакост 𝑥𝑦
≥ 4. Притом је 𝑥 + 𝑦 = 1. Доказаћемо да та не-
једнакост важи.
Као што је познато за позитивне реалне бројеве 𝑥 и 𝑦 важи тзв. не-
𝑥+𝑦
једнакости између аритметичке и геометријске средине 2 ≥ √𝑥𝑦. Квад-
(𝑥 + 𝑦)2
рирањем леве и десне стране, добијамо 4
≥ 𝑥𝑦. Како је 𝑥 + 𝑦 = 1 сле-
1 1
ди ≥ 𝑥𝑦, а одатле ≥ 4.
4 𝑥𝑦
∑44
𝑥=1 cos 𝑥
0
М1963. Израчунати ∑44 0.
𝑥=1 sin 𝑥
Решење. Уочимо најпре да је

∑44
𝑥=1 cos 𝑥
0 cos 10 + cos 20 + … + cos 430 + cos 440
44
∑𝑥=1 sin 𝑥 0 = sin 10 + sin 20 + … + sin 430 + sin 44 0
. (1)
Како је
α+β α−β
cos α + cos β = 2 cos cos
2 2
α+β α−β
sin α + sin β = 2 sin 2
cos 2
,
следи да је
cos 10 + cos 20 + … + cos 430 + cos 440

sin 10 + sin 20 + … + sin 430 + sin 440
=
(cos 10 + cos 440 ) + (cos 20 + cos 430 ) + … + (cos 220 + cos 230 )
(sin 10 + sin 44 0 ) + (sin 20 + sin 430 ) + … + (sin 220 + sin 230 )
=
450 430 410 10 450

2 cos (cos + cos + … + cos ) cos √1 + cos 450
2 2 2 2 2
450 430 410 10
= 450
= =
2 sin (cos + cos + … + cos ) sin √1 − cos 450
2 2 2 2 2
√1 + √2 2 + √2 (2 + √2)
2
2 + √2
= 2
= √2 − =√ = = √2 + 1. (2)
√1 − √2 √2 2 √2
2
∑44
𝑥=1 cos 𝑥
0
Из (1) и (2) добијамо да је 44
∑𝑥=1 sin 𝑥 0 = √2 + 1.
20
М1964. На колико начина се дванаест такмичара из математике могу

поделити у шест парова?
Решење. Како се такмичари деле у парове, при чему редослед два такмича-
ра који чине један пар није битан, први пар ученика се може изабрати на
(12
2
) = 66 начина. Од преосталих 10 такмичара, следећи пар се може иза-
брати на (10
2
) = 45 начина и тако даље.
На тај начин је добијено 6 парова одређеним редоследом. Таквих
редоследа има 6! = 720. Како ни редослед парова није битан, закључујемо
да се дванаест такмичара из математике могу поделити у шест парова на
(12 10 8 6 4 2
2 )·( 2 )·(2)·(2)·(2)·(2)
укупно 6!
= 10395 различитих начина.
М1965. Израчунати збир свих петоцифрених бројева који су записани по-

моћу цифара 1, 3, 5, 7 и 9 и у којима се цифре не понављају.
Решење. Петоцифрених бројева који су записани помоћу цифара 1, 3, 5, 7
и 9, у којима се цифре не понављају, има укупно 5! = 120.
Уочимо да се свака цифра појављује на месту јединица у 4! = 24
таквих петоцифрених бројева. Исто важи за места десетица, стотина,
хиљада и десетина хиљада.
На основу тога закључујемо да је збир свих петоцифрених бројева
који су записани помоћу цифара 1, 3, 5, 7 и 9 и у којима се цифре не
понављају једнак
24 · (1 + 10 + 100 + 1000 + 1000) · (1 + 3 + 5 + 7 + 9) = 6 666 600.
М1966. Нека су 𝑓, 𝑔: [𝑎, 𝑏] → ℝ непрекидне функције. Доказати да постоји

реалан број 𝑐 ∈ (𝑎, 𝑏) такав да је
𝑐 𝑏
∫𝑎 𝑓(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑐 − 𝑎)𝑔(𝑐) = ∫𝑐 𝑔(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑏 − 𝑐)𝑓(𝑐).
Решење. Посматрајмо функцију ℎ ∶ [𝑎, 𝑏] → ℝ, дефинисану на следећи на-

чин
𝑡 𝑏
ℎ(𝑡) = (𝑏 − 𝑡) ∫𝑎 𝑓(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑡 − 𝑎) ∫𝑡 𝑔(𝑥)𝑑𝑥.
Приметимо да је ℎ диференцијабилна функција и да је
𝑡 𝑏
ℎ′ (𝑡) = − ∫𝑎 𝑓(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑏 − 𝑡)𝑓(𝑡) + ∫𝑡 𝑔(𝑥)𝑑𝑥 − (𝑡 − 𝑎)𝑔(𝑡).
Како је ℎ(𝑎) = ℎ(𝑏) = 0, на основу Ролове теореме постоји реалан
број 𝑐 ∈ (𝑎, 𝑏) такав да је ℎ′ (𝑐) = 0. Отуда је
21
𝑐 𝑏
− ∫𝑎 𝑓(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑏 − 𝑐)𝑓(𝑐) + ∫𝑐 𝑔(𝑥)𝑑𝑥 − (𝑐 − 𝑎)𝑔(𝑐) = 0,
односно
𝑐 𝑏
∫𝑎 𝑓(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑐 − 𝑎)𝑔(𝑐) = ∫𝑐 𝑔(𝑥)𝑑𝑥 + (𝑏 − 𝑐)𝑓(𝑐),
што је и требало показати.
М1967. Доказати да за сваки природан број 𝑛 важи једнакост

𝑛
∑2𝑘=1[log 2 𝑘] = (𝑛 − 2)2𝑛 + 𝑛 + 2,
где је [𝑥] највећи цео број који није већи од 𝑥.
Решење. У циљу прегледнијег одређивања величине [𝑥], поделићемо дати

збир на следеће подзбирове
𝑛
∑2𝑘=1[log 2 𝑘] = [log 2 1] + ([log 2 2] + [log 2 3]) +
([log 2 4] + [log 2 5] + [log 2 6] + [log 2 7]) + ⋯ +
([log 2 2𝑛−1 ] + [log 2(2𝑛−1 + 1)] + ⋯ + [log 2 (2𝑛 − 1)]) +
[log 2 2𝑛 ] (1)
Притом, израз у 𝑖-тој загради, где је 1 ≤ 𝑖 ≤ 𝑛 − 1, изгледа овако
[log 2 2𝑖−1 ] + [log 2 (2𝑖−1 + 1)] + ⋯ + [log 2(2𝑖 − 1)]
и садржи (2𝑖 − 1) − (2𝑖−1 − 1) = 2𝑖 − 2𝑖−1 = 2𝑖−1 сабирака.
Како је [log 2 2𝑖−1 ] = log 2 2𝑖−1 = 𝑖 − 1 и [log 2 2𝑖 ] = log 2 2𝑖 = 𝑖, сле-
ди да је
[log 2 2𝑖−1 ] = [log 2(2𝑖−1 + 1)] = ⋯ = [log 2(2𝑖 − 1)] = 𝑖 − 1. (2)
Из (1) и (2) добијамо да је

𝑛
∑2𝑘=1[log 2 𝑘] = 1 ∙ 0 + 2 ∙ 1 + 4 ∙ 2 + ⋯ + 2𝑛−1 (𝑛 − 1) + 𝑛
= ∑𝑛−1 𝑖
𝑖=0 𝑖 ⋅ 2 + 𝑛. (3)
Остаје још да одредимо збир ∑𝑛−1 𝑖 𝑛−1 𝑖
𝑖=0 𝑖 ∙ 2 , заправо збир ∑𝑖=1 𝑖 ∙ 2 јер
је први сабирак једнак 0. Нека је
𝑆 = ∑𝑛−1 𝑖 2 3
𝑖=1 𝑖 ∙ 2 = 1 ∙ 2 + 2 ∙ 2 + 3 ∙ 2 + ⋯ + (𝑛 − 1)2
𝑛−1
. (4)
2𝑆 = 1 ∙ 22 + 2 ∙ 23 + ⋯ + (𝑛 − 2)2𝑛−1 + (𝑛 − 1)2𝑛 .
Одузимајући прву једнакост од друге, добијамо
22
𝑆 = −2 − 22 − 23 − ⋯ − 2𝑛−1 +
= (𝑛 − 1)2𝑛 − (2 + 22 + 23 + ⋯ + 2𝑛−1 ) .
У загради је збир првих 𝑛 − 1 чланова геометријског низа. Користе-
ћи познату формулу, добијамо да је
2(2𝑛−1 − 1)
𝑆 = (𝑛 − 1)2𝑛 − 2−1
= (𝑛 − 1)2𝑛 − 2𝑛 + 2
= (𝑛 − 2)2𝑛 + 2. (5)
Коначно, из (3), (4) и (5) добијамо да је
𝑛
∑2𝑘=1[log 2 𝑘] = (𝑛 − 2)2𝑛 + 2 + 𝑛,
што је и требало да се докаже.
М1968. Нека је 𝑓 функција дата са 𝑓: (0, +∞) → ℝ и нека за реалан број

𝑎 > 0 важи да је 𝑓(𝑎) = 1. Ако за све 𝑥, 𝑦 ∈ (0, +∞) важи једнакост
𝑎 𝑎
𝑓(𝑥)𝑓(𝑦) + 𝑓 (𝑥 ) 𝑓 (𝑦) = 2𝑓(𝑥𝑦),
доказати да је функција 𝑓 константна.

Решење. Стављајући 𝑥 = 𝑦 = 1 у дату једнакост, добијамо да је
𝑓 2 (1) + 𝑓 2 (𝑎) = 2𝑓(1).
Како је 𝑓(𝑎) = 1, даље имамо
𝑓 2 (1) + 1 = 2𝑓(1)
(𝑓(1) − 1)2 = 0,
одакле је
𝑓(1) = 1. (1)
Имајући у виду да је 𝑓(𝑎) = 1 и (1) и стављајући у почетну једна-
кост 𝑦 = 1, добијамо
𝑎
𝑓(𝑥)𝑓(1) + 𝑓 (𝑥 ) 𝑓(𝑎) = 2𝑓(𝑥),
односно
𝑎
𝑓(𝑥) = 𝑓 (𝑥 ) за свако 𝑥 > 0. (2)
𝑎
С друге стране, стављајући у почетну једнакост 𝑦 = 𝑥 добијамо
𝑎 𝑎
𝑓(𝑥)𝑓 ( ) + 𝑓 ( ) 𝑓(𝑥) = 2𝑓(𝑎) = 2
𝑥 𝑥
𝑎
односно 𝑓(𝑥)𝑓 (𝑥 ) = 1. Одатле је, због (2),
23
𝑓 2 (𝑥) = 1 за свако 𝑥 > 0.

Следи 𝑓(𝑥) = −1 или 𝑓(𝑥) = 1.
Међутим, стављајући у почетну једнакост 𝑥 = 𝑦 = √𝑡, где је 𝑡 > 0,
добијамо
𝑎
𝑓 2 (√𝑡) + 𝑓 2 ( 𝑡) = 2𝑓(𝑡) за свако 𝑡 > 0.
√
Како је лева страна позитивна, позитивна је и десна, тј. 𝑓(𝑡) > 0 за

свако 𝑡 > 0.
Због тога могућност 𝑓(𝑥) = −1 отпада, па је 𝑓(𝑥) = 1 за свако
𝑥 > 0, тј. функција 𝑓 је константна.
М1969. Нека је 𝑓: ℝ → ℝ два пута диференцијабилна функција чији је дру-

ги извод ненегативан. Доказати да је 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) ≥ 𝑓(𝑥) за свако 𝑥 ∈ ℝ.
Решење. Размотрићемо три могућности за 𝑓′(𝑥) у зависности од реалног

броја 𝑥.
(а) 𝑓 ′ (𝑥) = 0. Тада је 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) = 𝑓(𝑥) и тврђење је доказано.
(б) 𝑓 ′ (𝑥) < 0. Примењујући теорему о средњој вредности на интервалу

[𝑥 + 𝑓′(𝑥), 𝑥], добијамо да је
𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) = −𝑓′(𝑥)𝑓′(𝑐) (1)
за неко 𝑐 ∈ (𝑥 + 𝑓′(𝑥), 𝑥).
Како је, по услову задатка, други извод ненегативан, функција 𝑓′ је
неопадајућа, па је 𝑓′(𝑐) ≤ 𝑓′(𝑥) < 0. То повлачи да је десна страна
једнакости (1) негативна и, сходно томе,
𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) < 0,
што је и требало показати.
(в) 𝑓′(𝑥) > 0. Слично, имамо да је
𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) − 𝑓(𝑥) = 𝑓′(𝑥)𝑓′(𝑐)
за неко 𝑐 ∈ (𝑥, 𝑥 + 𝑓′(𝑥)) и да је 𝑓′(𝑐) > 𝑓′(𝑥) > 0.
Даље је 𝑓(𝑥) − 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) > 0 и 𝑓(𝑥 + 𝑓′(𝑥)) ≥ 𝑓(𝑥), што је и
требало показати.
М1970. Нека су 𝑎1 , 𝑎2 , 𝑎3 , 𝑎4 , 𝑎5 реални бројеви такви да је 𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 +

𝑎4 + 𝑎5 = 0 и max 1≤𝑖<𝑗≤5 |𝑎𝑖 − 𝑎𝑗 | ≤ 1. Доказати да важи неједнакост
𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ≤ 10.
24
Решење. На основу неједнакости троугла и њеног уопштења, које важе за

апсолутну вредност, имамо да за 1 ≤ 𝑖 < 𝑗 ≤ 5 важи
|𝑎𝑖 − 𝑎𝑗 | ≤ |𝑎𝑖 − 𝑎𝑖+1 | + ⋯ + |𝑎𝑗−1 − 𝑎𝑗 | ≤ (𝑗 − 𝑖) max 1≤𝑖<𝑗≤5 |𝑎𝑖 − 𝑎𝑗 |
≤ 𝑗 − 𝑖.
Из тога следи неједнакост
2
∑1≤𝑖<𝑗≤5 (𝑎𝑖 − 𝑎𝑗 ) ≤ ∑1≤𝑖<𝑗≤5 (𝑖 − 𝑗)2 .
Развијањем леве и десне стране ове неједнакости, добијамо

2
∑1≤𝑖<𝑗≤5 (𝑎𝑖 − 𝑎𝑗 ) = (𝑎1 − 𝑎2 )2 + (𝑎1 − 𝑎3 )2 + (𝑎1 − 𝑎4 )2 + (𝑎1 − 𝑎5 )2 +
(𝑎2 − 𝑎3 )2 + (𝑎2 − 𝑎4 )2 + (𝑎2 − 𝑎5 )2 +
(𝑎3 − 𝑎4 )2 + (𝑎3 − 𝑎5 )2 +
(𝑎4 − 𝑎5 )2
= 4(𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ) −
2(𝑎1 𝑎2 + ⋯ + 𝑎1 𝑎5 + 𝑎2 𝑎3 + ⋯ + 𝑎4 𝑎5 ) (1)
и
∑1≤𝑖<𝑗≤5 (𝑖 − 𝑗)2 = (1 − 2)2 + (1 − 3)2 + (1 − 4)2 + (1 − 5)2 +
(2 − 3)2 + (2 − 4)2 + (2 − 5)2 +
(3 − 4)2 + (3 − 5)2 +
(4 − 5)2
= 50.
Израз на десној страни (1) можемо представити на следећи начин.
4(𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ) − 2(𝑎1 𝑎2 + ⋯ + 𝑎1 𝑎5 + 𝑎2 𝑎3 + ⋯ + 𝑎4 𝑎5 ) =
5(𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ) − (𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 + 𝑎4 + 𝑎5 )2 .
Тако добијамо да је
5(𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ) − (𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 + 𝑎4 + 𝑎5 )2 ≥ 50.
Како је, по услову задатка, 𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 + 𝑎4 + 𝑎5 = 0, следи да је
5(𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ) ≥ 50, односно
𝑎12 + 𝑎22 + 𝑎32 + 𝑎42 + 𝑎52 ≥ 10.
25
М1971. Израчунати вредност збира

𝑘(𝑘+1)
∑𝑛𝑘=1(−1) 2 𝑘.
𝑘(𝑘+1)
𝑘(𝑘 + 1)
Решење. Нека је 𝑆𝑛 = ∑𝑛𝑘=1(−1) 2 𝑘. Приметимо да је број 2
непа-
ран за 𝑘 = 4𝑚 + 1 или 𝑘 = 4𝑚 + 2 и да је паран за 𝑘 = 4𝑚 + 3 или 𝑘 =
4𝑚, где је 𝑚 природан број. Према томе, за 𝑘 = 4𝑚 + 1 или 𝑘 = 4𝑚 + 2
сваки сабирак у датом збиру је негативан, док је за 𝑘 = 4𝑚 + 3 или 𝑘 = 4𝑚
сваки сабирак позитиван.
Посматрајмо следеће случајеве везане за 𝑆𝑛 и горњу границу 𝑛.
(а) 𝑛 = 4𝑚. Тада је
𝑘(𝑘+1)
𝑆𝑛 = 𝑆4𝑚 = ∑4𝑚
𝑘=1(−1) 2 𝑘
= − (1 + 5 + ⋯ + (4𝑚 − 7) + (4𝑚 − 3))
− (2 + 6 + ⋯ + (4𝑚 − 6) + (4𝑚 − 2))
+ (3 + 7 + ⋯ + (4𝑚 − 5) + (4𝑚 − 1))

+ (4 + 8 + ⋯ + (4𝑚 − 4) + 4𝑚)
𝑚(4𝑚 − 2) 𝑚∙4𝑚 𝑚(4𝑚 + 2) 𝑚(4𝑚 + 4)
=− 2
− 2 + 2
+ 2
𝑚
= 2
(−(4𝑚 − 2) − 4𝑚 + (4𝑚 + 2) + (4𝑚 + 4)) = 4𝑚
=𝑛
(б) 𝑛 = 4𝑚 + 1. Тада је
𝑘(𝑘+1)
𝑆𝑛 = 𝑆4𝑚+1 = ∑4𝑚+1
𝑘=1 (−1) 2 𝑘 = 𝑆4𝑚 − (4𝑚 + 1)
= −1
(в) 𝑛 = 4𝑚 + 2. Тада је
𝑘(𝑘+1)
𝑆𝑛 = 𝑆4𝑚+2 = ∑4𝑚+2
𝑘=1 (−1) 2 𝑘 = 𝑆4𝑚+1 − (4𝑚 + 2) = −(4𝑚 + 3)
= −(𝑛 + 1)
(г) 𝑛 = 4𝑚 + 3. Тада је
𝑘(𝑘+1)
𝑆𝑛 = 𝑆4𝑚+3 = ∑4𝑚+3
𝑘=1 (−1) 2 𝑘 = 𝑆4𝑚+2 + (4𝑚 + 3)
= 0.
26
М1972. Доказати да у сваком троуглу важи неједнакост

cos α cos β cos γ 81
𝑎3
+ 𝑏3
+ 𝑐3 ≥ 16𝑠3 ,
где су 𝑎, 𝑏, 𝑐 странице, α, β, γ наспрамни углови и 𝑠 полуобим троугла.

Решење. На основу косинусне теореме имамо да је
𝑎2 + 2𝑏𝑐 cos α = 𝑏 2 + 𝑐 2 ,
односно
2𝑏𝑐 cos α 𝑏2 𝑐2
𝑎2
+ 1 = 𝑎2 + 𝑎2 . (1)
Слично, имамо да важе једнакости

2𝑎𝑐 cos β 𝑎2 𝑐2
𝑏2
+ 1 = 𝑏2 + 𝑏2 (2)
2𝑎𝑏 cos γ 𝑎2 𝑏2
𝑐2
+1= 𝑐2
+ 𝑐2 . (3)
Сабирајући (1), (2) и (3), налазимо да је

2𝑏𝑐 cos α 2𝑎𝑐 cos β 2𝑎𝑏 cos γ 𝑏2 𝑎2 𝑐2 𝑏2 𝑎2 𝑎2
3+ 𝑎2
+ 𝑏2
+ 𝑐2 = (𝑎2 + 𝑏2 ) + (𝑏2 + 𝑐 2 ) + ( 𝑐 2 + 𝑎2 ).
𝑥 𝑦
Како је + ≥ 2, где су 𝑥 и 𝑦 позитивни реални бројеви, сваки
𝑦 𝑥
сабирак у заградама на десној страни је ≥ 2. Стога је
2𝑏𝑐 cos α 2𝑎𝑐 cos β 2𝑎𝑏 cos γ
3+ 𝑎2
+ 𝑏2
+ 𝑐2 ≥ 6.
𝑏𝑐 cos α 𝑎𝑐 cos β 𝑎𝑏 cos γ 3

Следи 𝑎2
+ 𝑏2
+ 𝑐2
≥2и
cos 𝛼 cos β cos γ 3

+ + ≥ . (4)
𝑎3 𝑏3 𝑐3 2𝑎𝑏𝑐
Примењујући неједнакост између аритметичке и геометријске

𝑎+𝑏+𝑐 3
средине за странице 𝑎, 𝑏, 𝑐, добијамо да је ≥ √𝑎𝑏𝑐 . Одатле је
3
𝑎+𝑏+𝑐 3
( 3
) ≥ 𝑎𝑏𝑐
1 3 3
𝑎𝑏𝑐
≥ (𝑎 + 𝑏 + 𝑐)
3 3 3 3
≥ ( ) .
2𝑎𝑏𝑐 2 𝑎+𝑏+𝑐
Како је 𝑎 + 𝑏 + 𝑐 = 2𝑠, из последње неједнакости имамо да је
27
3 3 3 3 81
2𝑎𝑏𝑐
≥ 2 (𝑎 + 𝑏 + 𝑐) = 16𝑠3 . (5)
Из (4) и (5) следи

cos α cos β cos γ 81
𝑎3
+ 𝑏3
+ 𝑐3
≥ 16𝑠3 ,
што је тражена неједнакост.
М1973. Нека су
𝑃(𝑥) = 𝑥 𝑛 + 𝑎1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎𝑛
и
𝑄(𝑥) = 𝑥 𝑛 + 𝑏1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑏𝑛
полиноми са комплексим коефицијентима чије су нуле редом 𝑥1 , 𝑥2 , … , 𝑥𝑛
и 𝑥12 , 𝑥22 , … , 𝑥𝑛2 . Ако су бројеви 𝑎1 + 𝑎3 + 𝑎5 + ⋯ и 𝑎2 + 𝑎4 + 𝑎6 + ⋯
реални, доказати да је реалан и број 𝑏1 + 𝑏2 + 𝑏3 + ⋯ + 𝑏𝑛 .
Решење. Нека је 𝑝 = 𝑎1 + 𝑎3 + 𝑎5 + ⋯ и нека је = 𝑎2 + 𝑎4 + 𝑎6 + ⋯ . Како
су, по услову задатка, 𝑝 и 𝑞 реални бројеви, реални су и
𝑠 = 𝑝 + 𝑞 = 𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 + ⋯ + 𝑎𝑛
и
𝑡 = 𝑝 − 𝑞 = 𝑎1 − 𝑎2 + 𝑎3 − ⋯ + (−1)𝑛−1 𝑎𝑛 .
Тако је
𝑃(1) = 1 + 𝑎1 + 𝑎2 + 𝑎3 + ⋯ + 𝑎𝑛 = 1 + 𝑠
и
𝑃(−1) = (−1)𝑛 + (−1)𝑛−1 𝑎1 + (−1)𝑛−2 𝑎2 + (−1)𝑛−3 𝑎3 + ⋯ + 𝑎𝑛
= (−1)𝑛 ± 𝑞
(За 𝑛 непарно је 𝑃(−1) = −1 + 𝑞, док је за 𝑛 парно 𝑃(−1) = 1 − 𝑞.)
У сваком случају, 𝑃(1) и 𝑃(−1) су реални бројеви, те су једнаки
својим конјуговано-комплексним бројевима, тј.
𝑃(1) = 𝑃(1) (1)
𝑃(−1) = 𝑃(−1). (2)
(Са 𝑧̅ је означен конјуговано комплексан број броја 𝑧.)
Како су 𝑥1 , 𝑥2 , … , 𝑥𝑛 нуле полинома, важи
𝑃(𝑥) = (𝑥 − 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (𝑥 − 𝑥𝑛 ),
па је 𝑃(1) = (1 − 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥𝑛 ).
Како је ̅̅̅̅̅̅̅̅̅
𝑧1 + 𝑧2 = 𝑧̅1 + 𝑧̅2 и ̅̅̅̅̅̅̅̅
𝑧1 ∙ 𝑧2 = 𝑧̅1 ∙ 𝑧̅2 , следи да је
28
𝑃(1) = (1 − 𝑥̅1 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥̅𝑛 ) .

Имајући у виду (1), добијамо да је
(1 − 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥𝑛 ) = (1 − 𝑥̅1 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥̅𝑛 ). (3)
Слично је
𝑃(−1) = (−1 − 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (−1 − 𝑥𝑛 ) = (−1)𝑛 (1 + 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (1 + 𝑥𝑛 )
и
𝑃(−1) = (−1)𝑛 (1 + 𝑥̅1 ) ⋅ … ⋅ (1 + 𝑥̅𝑛 ).
Сада, с обзиром на (2), имамо да је

(1 + 𝑥1 ) ⋅ … ⋅ (1 + 𝑥𝑛 ) = (1 + 𝑥̅1 ) ⋅ … ⋅ (1 + 𝑥̅𝑛 ). (4)
Множењем левих, односно десних страна (3) и (4), добијамо
(1 − 𝑥12 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥𝑛2 ) = (1 − 𝑥̅12 ) ⋅ … ⋅ (1 − 𝑥̅𝑛2 ).
Како су 𝑥12 , 𝑥22 , … , 𝑥𝑛2 нуле полинома 𝑄(𝑥), из ове једнакости следи
да је 𝑄(1) = 𝑄(1), тј. да је 𝑄(1) такође реалан број.
А како је 𝑄(1) = 1 + 𝑏1 + 𝑏2 + 𝑏3 + ⋯ + 𝑏𝑛 , следи да је реалан и
број 𝑏1 + 𝑏2 + 𝑏3 + ⋯ + 𝑏𝑛 , чиме је доказ завршен.
29
Hello, World!
Мој број
Владимир Јанковић, Миодраг Живковић
Математички факултет, Београд
1. Увод
Један од најпопуларнијих телевизијских квизова је РТС-ова ТВ сла-

галица. Једна од игара у овом квизу је Мој број. Она спада у математичке
игре и атрактивна је за такмичаре који учествују у квизу и гледаоце који
овај квиз прате преко малих екрана, који имају способност егзактног
размишљања. Игра изгледа овако:
Прво се на случајан начин бира 1 + 6 природних бројева. Играчи се
такмиче ко ће наћи израз чија је вредност ближа првом изабраном броју.
Израз треба да буде написан помоћу шест изабраних бројева, операција
сабирања, одузимања, множења и дељења и заграда. При том се не морају
употребити свих шест бројева. Резултат сваког дељења мора бити цео број
(нпр. дељење 10/3 није дозвољено).
Кад будемо говорили о неком изразу, подразумеваћемо да је он написан
помоћу бројева, операција сабирања, одузимања, множења и дељења и за-
града. Израз у чијем се запису користе само неки од шест датих бројева
зваћемо допустиви израз; наравно, дозвољена су само дељења са целоброј-
ним резултатом.
Играчи који играју ову игру обично користе неки хеуристички при-
ступ, развијен кроз праксу. Такав приступ у случају искусних играча често
даје задовољавајуће резултате. Јасно је да је број израза састављених од
шест датих бројева коначан и да самим тим постоји најбољи међу њима,
онај чија је вредност најближа задатом броју. Да бисмо нашли такав израз
морамо одредити све бројеве који су вредности допуштених израза. Таквих
бројева има веома много, и налажење свих њих је изван способности људ-
ског ума. Ако вредност израза који је понудио неки од играча није једнака
задатом броју, углавном је тешко тврдити да је тај израз најбоље решење,
тј. да не постоји бољи израз, чија је вредност ближа задатом броју од вред-
ности понуђеног израза. У неким ситуацијама компјутер може да уради
нешто што људски ум не може. Комплетна анализа игре Мој број је за ком-
пјутер посао који траје неколико секунди. У овом чланку ћемо показати
како ради програм MojBroj који обавља тај посао.
30
Hello World! – Мој број
2. Мало математике
Ево како можемо добити све вредности допустивих израза. Из низа

од шест датих бројева бирамо два и једну од операција. На два одабрана
броја извршимо одабрану операцију. Записујемо добијени резултат и за
њим бројеве које нисмо користили. Дакле, добили смо низ од пет бројева са
којима идемо даље. Поступак понављамо пет пута док нам не остане само
један број. Ако варирамо изборе бројева и операција које смо правили у
претходном поступку, јасно је да ће полазни бројеви и резултати свих
извршених операција бити вредности свих допустивих израза. За сваки од
тих бројева можемо конструисати израз чији је он вредност. То се постиже
тако што се понавља исти поступак с разликом што се резултат операције
не третира као број већ као израз. Програм MojBroj се базира на претходно
описаном поступку.
Многи изрази имају исту вредност, а нама су пре свега важне вредно-
сти израза. Зато можемо прескочити неке изборе бројева и операција
описаних у претходном поступку.
Сабирање и множење су комутативне операције:
𝑏 + 𝑎 = 𝑎 + 𝑏, 𝑏 ∗ 𝑎 = 𝑎 ∗ 𝑏.
Зато, уколико имамо одабрана два броја 𝑎 и 𝑏 и операцију сабирања
или множења, довољно је да израчунамо само 𝑎 + 𝑏 односно 𝑎 ∗ 𝑏. Ако су
одабрана два броја 𝑎 и 𝑏 и операција одузимања или дељења, морамо рачу-
нати по два одизимања односно дељења: 𝑎 − 𝑏 и 𝑏 − 𝑎, односно 𝑎/𝑏 и 𝑏/𝑎.
То практично значи да над паром бројева (𝑎, 𝑏) треба да извршимо једну од
шест операција: сабирање, множење, одузимање другог од првог,
одузимање првог од другог, дељење првог другим и дељење другог првим.
Ако се у неком избору бројева и операција приликом спровођења
напред описаног поступка деси да треба помножити два броја од којих је
један добијен као количник два броја или ако је други добијен као производ
два броја, тај избор се може прескочити, јер се исте вредности могу добити
на други начин. То следи из
(𝑎/𝑏) ∗ 𝑐 = (𝑎 ∗ 𝑐)/𝑏,
𝑎 ∗ (𝑏/𝑐) = (𝑎 ∗ 𝑏)/𝑐,
𝑎 ∗ (𝑏 ∗ 𝑐) = (𝑎 ∗ 𝑏) ∗ 𝑐.
Исто тако, ако се у неком избору бројева и операција приликом спро-
вођења напред описаног поступка деси да треба поделити два броја од
којих је један добијен као количник два броја, и овога пута се тај избор
може прескочити, јер се исте вредности могу добити на други начин. То
следи из
(𝑎/𝑏)/𝑐 = 𝑎/(𝑏 ∗ 𝑐),
𝑎/(𝑏/𝑐) = (𝑎 ∗ 𝑐)/𝑏.
31
Применом претходно описаних правила не само да скраћујемо

претрагу, него постижемо да израз добијен на крају претраге има складнију
форму. У њему количници неће бити чиниоци, дељеници или делиоци.
Дакле, избегавају се вишеструки разломци. Дељеник и делилац у сваком
дељењу биће производи једног или више израза, међу којима нема разлома-
ка. Уколико се резултат дељења пише у облику разломка са хоризонталном
цртом која означава дељење, именилац и бројилац се не пишу унутар загра-
де. Наш програм резултате дељења исписује у облику разломка са косом
цртом која означава дељење. Уколико је именилац или бројилац тог разлом-
ка производ два или више израза, тај произвид се неће писати унутар загра-
да. Дакле, овде смо прихватили конвенцију да је множење операција вишег
приоритета од операције дељења.
Ако се у неком избору бројева и операција приликом спровођења на-
пред описаног поступка деси да треба сабрати два броја од којих је један
добијен као разлика два броја или ако је други добијен као збир два броја,
тај избор се може прескочити, јер се исте вредности могу добити на други
начин. То следи из
(𝑎 − 𝑏) + 𝑐 = (𝑎 + 𝑐) − 𝑏,
𝑎 + (𝑏 − 𝑐) = (𝑎 + 𝑏) − 𝑐,
𝑎 + (𝑏 + 𝑐) = (𝑎 + 𝑏) + 𝑐.
Исто тако, ако се у неком избору бројева и операција приликом спро-
вођења напред описаног поступка деси да треба одузети два броја од којих
је други добијен као збир или разлика два броја, и овога пута се тај избор
може прескочити, јер се исте вредности могу добити на други начин. То
следи из
𝑎 − (𝑏 + 𝑐) = (𝑎 − 𝑏) − 𝑐,
𝑎 − (𝑏 − 𝑐) = (𝑎 + 𝑐) − 𝑏.
Ових пет правила такође доприносе скраћивању претраге и добијању
складнијег записа израза који је резултат те претраге. Уколико се у низу
операција појављује сегмент састављен од операција сабирања и одузима-
ња, у том сегменту ће сабирања бити на његовом почетку, а одузимања на
његовом крају. Притом, поједине делове одговарајућег дела израза не мора-
мо писати унутар заграда.
Да резимирамо. Пар операција које унутар израза формирају сегмент
једног од следећих облика:
(𝑎/𝑏) ∗ 𝑐, 𝑎 ∗ (𝑏/𝑐), 𝑎 ∗ (𝑏 ∗ 𝑐), (𝑎/𝑏)/𝑐, 𝑎/(𝑏/𝑐),
(𝑎 − 𝑏) + 𝑐, 𝑎 + (𝑏 − 𝑐), 𝑎 + (𝑏 + 𝑐), 𝑎 − (𝑏 + 𝑐), 𝑎 − (𝑏 − 𝑐),
зваћемо непожељан пар операција. Израз у ком се појављује непожељан
пар операција зваћемо непожељан израз. Избор бројева и операција на ос-
32
нову којих се напред описаним поступком формира непожељан израз

зваћемо непожељним.
Није тешко доказати да ћемо применом напред описаног поступка
само на пожељне изборе бројева и операција добити вредности свих допус-
тивих израза. Доказ препуштамо читаоцу.
Вредност допустивог израза приликом чијег се рачунања појављује
множење у ком је један од чинилаца 1 или дељење бројем 1 може да се до-
бије као вредност пожељног допустивог израза приликом чијег се рачунања
не појављује такво множење односно дељење. Ако се у неком избору броје-
ва и операција приликом спровођења напред описаног поступка појави
множење у ком је један од чинилаца 1, или дељење бројем 1 може се обу-
ставити спровођење поступка са тим избором.
За израз написан помоћу позитивних бројева, операција сабирања,
одузимања, множења и дељења и заграда ћемо рећи да је позитиван ако су
сви међурезултати добијени његовим рачунањем позитивни. Скуп позитив-
них вредности допустивих израза једнак је скупу вредности позитивнох по-
жељних допустивих израза. То је последица теореме коју ћемо доказати у
наставку. Ако се у неком избору бројева и операција приликом спровођења
напред описаног поступка појави негативан број, може се обуставити спро-
вођење поступка са тим избором. Тиме се постиже да сви бројеви са којима
се ради буду позитивни. Захваљујући томе, приликом дељења се не мора
проверавати да ли је делилац различит од нуле.
Теорема. Дат је израз написан помоћу позитивних бројева, чија је
вредност различита од 0. Тада постоји позитиван израз написан помоћу
подскупа истих тих бројева, чија је вредност једнака апсолутној вредности
датог израза.
Доказ. Теорему доказујемо математичком индукцијом по броју броје-
ва који учествују у формирању датог израза.
Ако у формирању израза учествује само један позитиван број, тај
израз је позитиван, па је тврђење теореме у том случају тачно.
Нека је вредност израза 𝑓 у чијем формирању учествује више од јед-
ног позитивног броја једнака 𝑢 ≠ 0. Претпоставимо да тврђење теореме ва-
жи за сваки израз у чијем формирању учествује мање бројева него у форми-
рању израза 𝑓. Израз 𝑓 се може представити као збир, разлика, производ
или количник два израза 𝑔 и ℎ, чије су вредности 𝑣 и 𝑤. Скупови бројева
који учествују у формирању израза 𝑔 и ℎ су дисјунктни подскупови скупа
бројева који учествују у формирању израза 𝑓.
Нека је 𝑓 = 𝑔 ∗ ℎ. Тада је 𝑣, 𝑤 ≠ 0. Према индукцијској претпостав-
ци, постојe позитивни изрази 𝑔′ и ℎ′ чије су вредности |𝑣| и |𝑤|. Вредност
израза 𝑓 је 𝑢 = 𝑣 ∗ 𝑤, а вредност позитивног израза 𝑓 ′ = 𝑔′ ∗ ℎ′ је |𝑣| ∗
|𝑤| = |𝑣 ∗ 𝑤| = |𝑢|. Тиме смо доказали да у овом случају тврђење теореме
важи за израз 𝑓.
33
На сличан начин показујемо да тврђење теореме важи и када је

𝑓 = 𝑔/ℎ.
Нека је 𝑓 = 𝑔 + ℎ. Имамо да је 𝑣 + 𝑤 = 𝑢 ≠ 0, па је 𝑣 ≠ 0 или 𝑤 ≠ 0.
Ако је нпр. 𝑤 = 0 изрази 𝑓 и 𝑔 имају исту вредност. Применом индукцијске
претпоставке на израз 𝑔, добијамо да тврђење теореме важи за израз 𝑓 и у
овом случају. Надаље ћемо претпостављати да је 𝑣, 𝑤 ≠ 0.
Према индукцијској претпоставци, постојe позитивни изрази 𝑔′ и ℎ′
чије су вредности |𝑣| и |𝑤|. Имамо да је |𝑢| = |𝑣| + |𝑤| или |𝑢| = |𝑣| − |𝑤|
или |𝑢| = |𝑤| − |𝑣|. Разматраћемо сваки од ова три случаја.
 |𝑢| = |𝑣| + |𝑤|. Вредност позитивног израза 𝑓 ′ = 𝑔′ + ℎ′ једнака је
апсолутној вредности израза 𝑓.
 |𝑢| = |𝑣| − |𝑤|. Вредност позитивног израза 𝑓 ′ = 𝑔′ − ℎ′ једнака је
 |𝑢| = |𝑤| − |𝑣|. Вредност позитивног израза 𝑓 ′ = ℎ′ − 𝑔′ једнака је
Дакле, тврђење теореме за израз 𝑓 важи и у овом случају.
Нека је 𝑓 = 𝑔 − ℎ. Доказ да тврђење теореме важи за израз 𝑓 изводи-
мо на сличан начин као у случају када је 𝑓 = 𝑔 + ℎ.
Тиме смо комплетирали доказ тврђења теореме математичком индук-
цијом.
□
Напомена. Није тешко модификовати доказ претходне теореме тако
да она важи уз додатни захтев да је позитиван израз, чија се егзистенција
тврди, буде пожељан.
3. Поступак решавања проблема и програм MojBroj
Нека је променљива c има вредност једнаку првом изабраном броју

Описаћемо рекурзивни поступак за решавање описаног проблема, заснован
на математичкој индукцији. Нека a[r..s] означава s-r+1 елемената
a[r], a[r+1], … , a[s] низа a. Проблем представљања броја c изразом
𝑛
од 𝑛 променљивих a[0..n-1] своди се на 6 ( ) потпроблема представ-
2
љања c изразом од 𝑛 − 1 променљиве at[0..n-2]:
𝑛
 На ( ) начина бирају се сви могући парови индекса (𝑖, 𝑗),
2
0 ≤ 𝑖 < 𝑗 < 𝑛, низа a;
 На 6 начина бира се индекс о операције коју треба примени-
ти на бројеве a[i], a[j];
 Резултат те операције уписује се у елеменат at[0];
34
 У наставак at[1..n-2] тог низа копирају се преостали

елементи низа a[0..n-1] (изузев елемената a[i],
a[j]);
𝑛
 На свих 6 ( ) добијених низова at[0..n-2] дужине 𝑛 − 1
2
примењује се рекурзивно исти овај поступак, чиме се добија
𝑛
6 ( ) потенцијално најбољих израза;
2
 Најбољи од тих израза је решење полазног проблема - израз
од 𝑛 променљивих a[0..n-1] чија је вредност најближа
броју c.
Описани поступак је реализован функцијом (на наредној страни)
void najIzraz(int nt, int a[N], char as[N][D], int b[N], int g[N])
у оквиру програма MojBroj написаног на језику C. Променљива nt

означава број бројева у низу a димензије једнаке константи N = 6. Заједно
са низом a користе се низови исте дужине b, g и as. Елеменат a[i] је у
општем случају резултат примене неких операција на полазне задате
бројеве. Тада је
 b[i] индекс последње операције којом је добијен број

a[i];
 g[i] број операција којима је добијен број a[i];
 as[i] израз (низ char дужине D = 100) чија је вредност

број a[i].
У противном, ако је a[i] неки од задатих бројева, тада је as[i] одговара-

јући стринг, а b[i] и g[i] су нуле.
Функција najIzraz(…) се састоји од три петље са индексима i,
j, o. У телу унутрашње петље најпре се у функцији
testPreskakanja(a, b, i, j, o)
проверава да ли тројку индекса (i, j, o) треба прескочити због непо-
жељности израза, множења или дељења јединицом или због негативности
или нецелобројности међурезултата.
За све непрескочене тројке (i, j, o) позивом функције
pripremaRekurzije(nt,a,as,b,g,i,j,o,at,ast,bt,gt)
35
извршава се изабрана операција над изабраним елементима низа a. Од

улазних низова a, b, g и as дужине nt на основу тројке (i, j, o)
формирају излазни низови at, bt, gt и ast дужине nt-1. Ако је nt > 2,
онда се покретањем рекурзивног позива najIzraz(nt-1, at, ast,
bt, gt) одређује најбољи израз у тој варијанти.
void najIzraz(int nt, int a[N], char as[N][D], int b[N], int g[N]){
int at[N],bt[N],gt[N];
char ast[N][D];
for (int i=0; i<nt-1;i++) {
for (int j=i+1; j<nt;j++) {
for (int o=1; o<=6; o++) {
if (!testPreskakanja(a, b, i, j, o)) {
pripremaRekurzije(nt,a,as,b,g,i,j,o,at,ast,bt,gt);
if (abs(at[0]-c)<d || (abs(at[0]-c)==d && m>gt[0])) {
v=at[0]; // novo najbolje resenje
d=abs(v-c);
m=gt[0];
strcpy(izraz,ast[0]);
}
if(nt>2){ // rekurzivi poziv
najIzraz(nt-1, at, ast, bt, gt);
}
}
}
}
}
}
Тестом if (abs(at[0]-c)<d || (abs(at[0]-c)==d && m>gt[0])) проверава се

да ли је вредност at[0] израчунатог израза
 ближа циљном броју c од претходно најбољег израза, или
 једнако блиска циљном броју као претходни најбољи израз, али
обухвата извршавање мањег броја операција gt[0] него претходни
најбољи израз(m).
36
У оба случаја региструје се нови најбољи резултат, тј. ажурирају се

вредност c најбољег израза, његово одступање d од c, број операција m у
њему и сам израз у стрингу izraz.
Као кандидати за најбољи израз морају се у функцији Main на
почетку проверити и сами задати бројеви - они се добијају применом m = 0
операција. После тога припремају се аргументи и покреће основни
рекурзивни позив
int nt=6;
for(int l=0; l<nt; l++){
itoa(a[l],as[l],10);
b[l]= g[l]=0;
}
najIzraz(nt, a, as, b, g);
По завршетку овог позива у глобалним променљивим izraz и v записано
је пронађено најбоље решење, које се штампа линијом
printf ( "%s=%d\n",izraz,v);
Комплетан програм може се наћи на адресама:
http://poincare.matf.bg.ac.rs/~ezivkovm/programi/
http://poincare.matf.bg.ac.rs/~vjankovic//programi
Наредни пример илуструје рад програма.

Пример. Нека су задати бројеви 985,2,2,4,4,10,50. Низ све бољих решења
приказан је у наредној табели.
d m Израз и вредност
921 3 2*2*4*4=64
345 4 2*2*4*4*10=640
295 5 2*2*4*4*10+50=690
155 5 (2*2*4*4+50)*10=1140
15 4 (2*2*4+4)*50=1000
5 5 (2*2*4+4)*50-10=990
1 5 (2+10)*(2*4*4+50)=984
1 4 (10*50-2*4)*2=984
Последње од пронађених решења (10*50-2*4)*2=984 је најбо-
ље. Од претходног решења је боље, јер користи мање задатих бројева, тј.
извршава се мањи број операција.
37
ПРЕДЛОЗИ ЗА ПРВИ ПИСМЕНИ ЗАДАТАК
Мирјана Катић
ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
I РАЗРЕД
Логика и скупови; цели бројеви; реални бројеви
1. Доказати да је следећа формула татуологија:
(𝑝 ⇒ (𝑝 ⇒ (𝑞 ⇒ 𝑝))) ⇔ (𝑝 ∧ 𝑞 ⇒ 𝑝).
2. На скупу ℤ дефинисана је релација ρ са 𝑥 ρ 𝑦 ⇔ 2023 | (𝑥 − 𝑦). Доказати

да је ρ релација еквиваленције.
3. Испитати да ли су следеће скуповне једнакости тачне:

(а) 𝐴 ∩ 𝐵 = 𝐵 ⇒ 𝐴 ⊂ 𝐵;
(б) 𝐴 ∪ 𝐵 = 𝐴 ⇔ 𝐴 ⊂ 𝐵
4. Којом цифром се завршава број 22023 + 32023 + 72023 ?
̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅̅ дељиве са 15.

5. Одредити све осмоцифрене бројеве 𝑎𝑎𝑎𝑎𝑏𝑏𝑏𝑏
II РАЗРЕД
Степеновање и кореновање; комплексни бројеви
1. Израчунати вредност израза:

1
3 3
((0,2)−2 + √64 ⋅ (132 − 122 ))3 : √(−2)3.
6𝑎+𝑏 ⋅12𝑎−𝑏
2. Шта треба да важи за целе бројеве 𝑎 и 𝑏 да би број 8𝑎 ⋅9𝑎+2𝑏
био цео?
√6
3. Израчунај вредност израза .
√3 − √6 − √24 − √48 + √108
4. Ако су 𝑎 и 𝑏 позитивни реални бројеви и 𝑎𝑏 ≠ |𝑎 − 𝑏| упростити израз
√(𝑎𝑏 − 𝑎)2
𝑎𝑏 + 𝑎 − 𝑏
∶ .
3 − 𝑎2 − 𝑏2 + 𝑎2 𝑏2 + 2𝑎𝑏
√(𝑎𝑏 − 𝑎)3
38
Предлози за први писмени задатак
5. Ако је 𝑧 2 − |𝑧|2 + 4 ∙ 𝐼𝑚 (𝑧) = 2 − 6𝑖, 𝑖 2 = −1, колико је 𝑧 ⋅ 𝑧̅ ?
III РАЗРЕД
Површине равних фигура. Полиедри, обртна тела (до лопте)
1. На страницама 𝐴𝐵, 𝐵𝐶 и 𝐷𝐴 квадрата 𝐴𝐵𝐶𝐷, редом су дате тачке 𝑀, 𝑁 и

𝑃 такве да је 𝐴𝑀 ∶ 𝑀𝐵 = 2 ∶ 1, 𝐵𝑁 ∶ 𝑁𝐶 = 3 ∶ 2 и 𝐷𝑃 ∶ 𝑃𝐴 = 4 ∶ 3. Ако је
дужина странице квадрата 1 𝑐𝑚, колика је површина троугла 𝑀𝑁𝑃?
2. Заједничка основа праве пирамиде и праве призме је квадрат. Ако бочна

ивица пирамиде, чија је дужина 2 𝑐𝑚, образује угао од 450 са основом и
ако је запремина призме 8 𝑐𝑚3 , колика је висина призме?
3. Ако је дужина висине праве правилне шестостране пирамиде три пута

већа од дужине странице њене основе, колики је однос површина омотача
и основе те пирамиде?
4. Тетива основе купе има дужину 𝑎 и она се из центра основе види под
углом α. Ако је угао између висине и изводнице једнак β, израчунати повр-
шину и запремину купе
5. Бочне ивице правилне четворостране пирамиде образују са равни основе

углове од по 450 . У пирамиду је уписан једнакостраничан ваљак тако да
једна његова основа припада основи пирамиде, а друга додирује све четири
бочне стране. Израчунати однос дужина бочне ивице пирамиде и полу-
пречника основе ваљка.
IV РАЗРЕД
Функције
2𝑝𝑛+1 + 3⋅5𝑛
1. У зависности од реалног параметра 𝑝 израчунати lim .
𝑛→+∞ 2𝑝𝑛 + 5𝑛+1
1
1
2. Дата је функција 𝑓(𝑥) = (𝑥 + 2𝑥) 𝑒 3𝑥 .
(а) Одредити област дефинисаности.

(б) Одредити нуле и знак.
(в) Испитати парност функције.
39
3. Израчунати:
ln(1+sin 2023𝑥) 2023𝑥 + 5 2023𝑥 3 − √𝑥 2 + 5
(а) lim 𝑥
; (б) lim (2023𝑥 − 2) ; (в) lim 𝑥 2 − 5𝑥 + 6 .
𝑥→0 𝑥→+∞ 𝑥→2
4. Oдредити асимптоте функције 𝑓(𝑥) = 2𝑥 − √3𝑥 2 + 6𝑥.
5. Дата је функција
arctan 𝑥 , |𝑥| < 1
𝑓(𝑥) = { 𝜋 𝑥−1 ,
sgn(𝑥) + , |𝑥| > 1
4 2
1, 𝑥 > 0
где је sgn(𝑥) = { 0, 𝑥 = 0 . Испитати непрекидност функције 𝑓.
−1, 𝑥 < 0
МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
АНАЛИЗА С АЛГЕБРОМ
I РАЗРЕД
Елементи математичке логике и теорије скупова
1. Доказати да је следећа формула таутологија:

((𝑝 ∨ 𝑞) ⇒ (¬𝑝 ⇒ (𝑝 ∨ 𝑞))) ⇒ (((𝑝 ∨ 𝑞) ∧ ¬𝑝) ⇒ (𝑝 ∨ 𝑞)).
2. Дата је функција 𝑓 са:

2𝑥 − 1, 𝑥 ≤ 1
𝑓(𝑥) = { .
3𝑥 − 2, 𝑥 > 1
Доказати да је 𝑓 бијекција и наћи 𝑓 −1 (2023).

1 1
3. На скупу ℝ\{0} дефинисана је релација ρ са 𝑎 ρ 𝑏 ⇔ 𝑎 − 𝑏 = − . Ис-
𝑎 𝑏
питати које од особина задовољава релација ρ. Ако је ρ релација еквива-
ленције наћи њене класе.
4. (а) Доказати (𝐴𝑐 \ 𝐵𝑐 ) ∪ (𝐵𝑐 \ 𝐴𝑐 ) = (𝐴 ∪ 𝐵) \ (𝐴 ∩ 𝐵), где 𝑋 𝑐 означава

комплемент скупа 𝑋.
(б) Записати следећи исказ формалним језиком: „Постоје највише два
различита броја чија је апсолутна вредност једнака 2023”. Потом, написати
његову негацију.
40
5. Одредити функцију 𝑓: ℝ → ℝ такву да за свако 𝑥 ∈ ℝ важи

𝑓(𝑥 + 2) ≤ 𝑥 ≤ 𝑓(𝑥) + 2.
II РАЗРЕД
Поље комплексних бројева; квадратнa једначинa
1. Нека су 𝑧1 и 𝑧2 комплексни бројеви различити од 0 и такви да је

𝑧 2023
|𝑧1 | = |𝑧2 | = |𝑧2 − 𝑧1 |. Колико је (𝑧2 ) ?
1
2. Одредити збир свих целих бројева 𝑛 таквих да постоји комплексан број 𝑧

𝑧
чији је имагинарни део једнак 4 и важи = 4𝑖.
𝑧+𝑛
3. Нека су 𝑎, 𝑏, 𝑐 различити реални бројеви и притом је 𝑐 ≠ 0. Ако једначи-

не 𝑥 2 + 𝑎𝑥 + 𝑏𝑐 = 0 и 𝑥 2 + 𝑏𝑐 + 𝑐𝑎 = 0 имају једно заједничко решење,
доказати да су тада друга решења тих једначина решења једначине 𝑥 2 +
𝑐𝑥 + 𝑎𝑏 = 0.
4. Нека је 𝑝 реалан параметар различит од 0. Доказати да за решења 𝑥1 и 𝑥2

једначине
1
𝑥 2 + 𝑝𝑥 − 2𝑝2 = 0
важи 𝑥14 + 𝑥24 ≥ 2 + √2.
5. Решења једначине 𝑥 2 + 𝑎𝑥 + 𝑏 + 1 су природни бројеви. Доказати да је

𝑎2 + 𝑏 2 сложен број.
III РАЗРЕД
Тригонометријски облик комплексног броја; полиноми
1. За које реалне бројеве 𝑎 постоји комплексан број 𝑧 за који важи
|𝑧 + √2| = √𝑎2 − 3𝑎 + 2 и |𝑧 + 𝑖√2| < 𝑎?
2. Ако су 𝑧1 и 𝑧2 решења једначине 𝑧 2 + 𝑧 + 1 = 0, колико је
(𝑧1 + 1)2023 + (𝑧2 + 1)2023?
41
3. Одредити решења 𝑥1 , 𝑥2 и 𝑥3 једначине 𝑥 3 + 2𝑝𝑥 2 − 𝑝𝑥 + 10 = 0, ако је

𝑝 цео број и ако је познато да су решења узастопни чланови аритметичког
низа.
4. Решења једначина 𝑥 4 + 4𝑥 3 + 2𝑥 2 − 8𝑥 + 𝑠 = 0, где 𝑠 ∈ (0, +∞), образу-

ју геометријску прогресију. Одредити вредност параметра 𝑠.
5. За које природне бројеве 𝑗, 𝑘 и 𝑙 је полином 𝑥 3𝑗 + 𝑥 3𝑘+1 + 𝑥 3𝑙+2 дељив

полиномом 𝑥 4 + 𝑥 2 + 1?
IV РАЗРЕД
Примене диференцијалног рачуна
1. Нека је 𝑓 реална и (𝑛 + 1)-пут диференцијабилна функција на скупу ℝ.

Доказати да за сваки пар реалних бројева 𝑎 и 𝑏 (𝑎 < 𝑏), такав да је
𝑓(𝑏) + 𝑓′ (𝑏) + … + 𝑓(𝑛) (𝑏)

ln = 𝑏 − 𝑎,
𝑓(𝑎) + 𝑓′ (𝑎) + … + 𝑓(𝑛) (𝑎)
постоји реалан број 𝑐 ∈ (𝑎, 𝑏) такав да је 𝑓 (𝑛+1) (𝑐) = 𝑓(𝑐).
1 1 𝑥 𝑥
2. Израчунати: (а) lim (sin 𝑥 + cos 𝑥) ; (б) lim √cos √𝑥 .
𝑥→+∞ 𝑥→0+
3. Нека је 𝑓: (𝑎, 𝑏) → ℝ диференцијабилна функција која задовољава услов
𝑓′(𝑥) + (𝑓(𝑥))2 ≥ −1 за све 𝑥 ∈ (𝑎, 𝑏).
Ако је lim 𝑓(𝑥) = +∞ и lim 𝑓(𝑥) = −∞, доказати да је 𝑏 − 𝑎 ≥ π.

𝑥→𝑎+0 𝑥→𝑏−0
4. Одредити вредности реалних константи 𝐴, 𝐵 и 𝐶 таквих да се функција

π
𝑥𝑒 𝑥
𝑓(𝑥) = π може представити у облику
1+𝑒𝑥
𝐶 1
𝑓(𝑥) = 𝐴𝑥 + 𝐵 + 𝑥 + 𝑜 (𝑥), 𝑥 → +∞.
1+𝑥
5. Наћи 2023. извод функције 𝑓(𝑥) = .
√1 − 𝑥
42
ГЕОМЕТРИЈА
I РАЗРЕД
Увод у геометрију; подударност; вектори
1. Ако су праве 𝑝 и 𝑞 мимоилазне, доказати да постоји јединствена раван

која садржи праву 𝑝 и паралелна је с правом 𝑞.
2. Ако права 𝑝 сече дијагоналу 𝐴𝐶 конвексног четвороугла 𝐴𝐵𝐶𝐷 и не са-

држи ниједно његово теме, тада она сече тачно две странице тог четвороуг-
ла. Доказати.
3. Дат је троугао 𝐴𝐵𝐶 и тачка 𝑀 на симетрали спољашњег угла код темена

𝐴, при чему је 𝑀 ≠ 𝐴. Доказати 𝑀𝐵 + 𝑀𝐶 > 𝐴𝐵 + 𝐴𝐶.
4. Унутар паралелограма 𝐴𝐵𝐶𝐷 дата је тачка 𝑇 таква да је 𝑇𝐶 = 𝐵𝐶. Нека

су 𝑃 и 𝑀 средишта странице 𝐶𝐷 и дужи 𝐴𝑇. Доказати да је 𝐵𝑇 ⊥ 𝑃𝑀.
5. Нека је 𝐴𝐵𝐶𝐷 паралелограм, нека је 𝐹 тачка на страници 𝐵𝐶 таква да јe

𝐵𝐹 ∶ 𝐹𝐶 = 2: 3, нека је 𝐺 тачка на страници 𝐶𝐷 таква да је 𝐶𝐺 ∶ 𝐺𝐷 = 2: 5
и нека је 𝐸 пресечна тачка дужи 𝐴𝐹 и 𝐵𝐺. Одредити односе у којима тачка
𝐸 дели дужи 𝐴𝐹 и 𝐵𝐶.
II РАЗРЕД
Тригонометријске функције
1. Одредити све природне бројеве 𝑛 за које вредност израза

2π 4π
cos 𝑛 𝑥 + cos𝑛 (𝑥 + 3
)+ cos𝑛 (𝑥 + 3
)
не зависи од 𝑥.
2. Доказати неједнакост 5 + 8 cos 𝑥 + 4 cos 2𝑥 + cos 3𝑥 ≥ 0.
3. Одредити колико има реалних бројева 𝑥 ∈ [0, 2π] за које су цели бројеви
4 5
3 sin 𝑥 и cos 2𝑥 + sin 𝑥.
7 3
1
4. Израчунати вредност израза 2 sin 100
− 2 sin 700 .
5. Скицирати график функције 𝑦 = √3 |sin 𝑥| + cos 𝑥 .
43
РЕШЕЊА
ГИМНАЗИЈЕ, СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
I разред. 3. (а) да; (б) не. 4. Степени броја 2 се завршавају редом цифрама
2, 4, 6, 8 које се периодично понављају. Степени броја 3 се завршавају ре-
дом цифрама 3, 9, 7, 1 које се периодично понављају. Степени броја 7 се
завршавају редом цифрама 7, 9, 3, 1 које се периодично понављају. Због
тога се број 22023 се завршава цифром 8, број 32023 цифром 7, а број 72023
цифром 3. Како је 8 + 7 + 3 = 18, последња цифра је 8.
5. 33330000, 66660000, 99990000, 11115555, 44445555, 77775555.
5 2 + √2
II разред. 1. − . 2. 𝑏 ≤ 0. 3. − . 4. 𝑎 − 𝑏 − 𝑎𝑏. 5. 10.
2 3
19 π𝑎 2 (1 + sinβ) π𝑎3 ctgβ
III разред. 1. 𝑐𝑚2 . 2. 2𝑐𝑚. 3. √13 ∶ 1. 4. 𝑃 = α ,𝑉= α .
70 4 sinβ sin2 24 sin3
2 2
5. 2(1 + √2).
3 13
IV разред. 1. за 𝑝 < 5; за 𝑝 = 5; 𝑝 за 𝑝 > 5.
5 7
2. (а) 𝐷 = {𝑥 | 𝑥 ∈ (−∞, 0) ∪ (0, +∞)}; (б) нема нула јер је 𝑓(𝑥) > 0 за
𝑥 > 0 и 𝑓(𝑥) < 0 за 𝑥 < 0; (в) није ни парна ни непарна.
2
3. (a) 2023; (б) 7; (в) − 15.
4. 𝐷 = {𝑥| 𝑥 ∈ (−∞, −2) ∪ [0, +∞)}. Нема ни вертикалне ни хоризонталне
асимптоте. Косе асимптоте: 𝑦 = (2 + √3)𝑥 + √3 и 𝑦 = (2 − √3)𝑥 − √3.
5. Непрекидна на ℝ\{−1}.
МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Анализа с алгебром
𝑥+1
, 𝑥≤1 2023+2 2025
2
I разред. 1. 𝑓(𝑥) = { 𝑥+2 , 𝑓 −1 (2023) = 3
= 3
.
3
, 𝑥>1
3. ρ је рефлексивна, симетрична и транзитивна, а није антисиметрична. ρ је
релација еквиваленције. Класа еквиваленције 𝑐𝑎 реалног броја 𝑎 ∈ 𝑅 \ {0}
1
је 𝑐𝑎 = {𝑎, − 𝑎}.
4. (б) (∃𝑥 ∈ ℝ)(∃𝑦 ∈ ℝ)(𝑥 ∈ ℝ ∧ 𝑦 ∈ ℝ ∧ 𝑥 ≠ 𝑦 ∧ |𝑥| = 2023 ∧

|𝑦| = 2023) ∧ (∀𝑧)((𝑧 ∈ ℝ ∧ |𝑧| = 2023) ⇒ (𝑧 = 𝑥 ∨ 𝑧 = 𝑦))).
5. 𝑓(𝑥) = 𝑥 − 2.
44
II разред. 1. 𝑛 ∈ {1, 2, 4}. 2. 17.

1 1
4. 𝑥14 + 𝑥24 = 2 + 𝑝4 + ≥ 2 + 2√𝑝4 ⋅ = 2 + √2.
2𝑝4 𝑝4
5. 𝑥1 + 𝑥2 = −𝑎, 𝑥1 𝑥2 = 𝑏 + 1, 𝑎2 + 𝑏 2 = (𝑥12 + 1)(𝑥22 + 1).

III разред. 1. 𝑎 > 2. 2. 1. 3. 𝑝 = −3, решења су −1, 2, 5. 4. 𝑠 = −4.
5. 𝑗, 𝑙, 𝑘 + 1 су сви парни или сви непарни.
IV разред. 1. Упутство. Посматрати функцију
𝑔(𝑥) = (𝑓(𝑥) + 𝑓′(𝑥)+. . . +𝑓 (𝑛) (𝑥))𝑒 −𝑥 , 𝑔(𝑎) = 𝑔(𝑏), 𝑔′(𝑥) = (𝑓 (𝑛+1) (𝑥) −
𝑓(𝑥))𝑒 −𝑥 . Применити Ролову теорему.
1
𝑓′ (𝑥)
2. (а) 𝑒; (б) 𝑒 −2 . 3. 𝑔(𝑥) = arctg 𝑓(𝑥) + 𝑥, 𝑔′(𝑥) = + 1 ≥ 0. Тада је
1 + 𝑓2 (𝑥)
𝑔(𝑥) неопадајућа функција на (𝑎, 𝑏), па из граничних вредности добијамо
1 2023 1 2022
π π
2
+ 𝑎 ≤ − 2 + 𝑏. 5. (1 + 𝑥) ((1 + 𝑥)−2 ) + 2023 ((1 + 𝑥)−2 ) ,
1 н 1
− (2𝑛−1)!! − −𝑛
((1 + 𝑥) ) =
2 (1 − 𝑥)2 .
2𝑛
Геометрија
I разред. 4. Упутство. Уочити тачку 𝑁, средиште 𝐵𝑇 и тачку 𝑄 средиште
странице 𝐴𝐵. 5. 𝐵𝐸 ∶ 𝐸𝐺 = 14 ∶ 25, 𝐴𝐸 ∶ 𝐸𝐹 = 35 ∶ 4.
II разред. 1. Сви парни природни бројеви. 3. Два. 4. 1.
45
МАТЕМАТИЧКА ТАКМИЧЕЊА
Српска математичка олимпијада

и Изборна такмичења 2023.
Владимир Балтић, Миљан Кнежевић
Овогодишња, 17. по реду, Српска математичка олимпијада (СМО)

одржана је 1. и 2. априла у Математичкој гимназији у Београду. На такми-
чењу је учествовало 32 ученика изабраних на основу резултата Државног
такмичења.
Прва два ученика су освојила прву награду (Матеја Вукелић и
Александар Вишњић), следећих пет другу награду (Стефан Шебез, Андри-
ја Живадиновић, Гвозден Лапчевић, Вукашин Ђиновић и Вукашин Панте-
лић) и наредних шест трећу награду (Александар Ћузовић, Нина Шушић,
Стеван Радивојевић, Иван Митровић, Михаило Јанчевић и Новак Деспото-
вић). Ти ученици су се уједно пласирали на Изборно такмичење (ИТ) за
Међународну математичку олимпијаду (ММО).
Још 14 ученика (Марко Трајковић, Ана Илић, Владимир Лукић,
Вук Ристић, Вукашин Бабић, Никола Петровић, Страхиња Сврзић, Урош
Стевановић, Јанко Вукобратовић, Никола Нешовић, Михаило Лекић, Вла-
димир Бранковић, Стефан Схрестха и Василије Хаџи-Пурић), они који су
комплетно урадили бар један задатак, похваљени су.
Додајмо да је разлика између 11. и 21. пласираног била је само 1
поен, тако да су о учешћу на Изборном такмичењу за ММО одлучивали де-
таљи у исписивању решења.
На основу резултата СМО одређена је екипа Србије за Балканску
математичку олимпијаду (БМО). Екипу Србије су чинили:
СРБ 1 Матеја Вукелић, 4. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 2 Александар Вишњић, 4. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 3 Стефан Шебез, 1. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 4 Андрија Живадиновић, 4. разред Гимназије „Светозар Марковић” у

Нишу;
СРБ 5 Гвозден Лапчевић, 3. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 6 Вукашин Ђиновић, 4. разред Гимназије „Јован Јовановић Змај” у

Новом Саду.
46
Математичка такмичења
Најуспешнији са СМО, њих 13, позвани су на Изборно такмичење

за избор екипе Србије за Међународну математичку олимпијаду. Такмиче-
ње је одржано 20. и 21 . маја на Математичком факултету у Београду.
Занимљиво је да је ученик I разреда Математичке гимназије Стефан
Шебез, захваљујући одличним решењима задатака из геометрије заузео
место у екипи и за БМО и за ММО.
Међу 13 најуспешнијих нашла се и Нина Шушић ученица VII раз-
реда која се такмичила у конкуренцији I разреда и пласирала се на ИТ.
Иначе, Нина је била најуспешнији члан екипе Србије на Европској женској
математичкој олимпијади и на њој освојила сребрну медаљу.
На основу резултата СМО и Изборног такмичења одређена је екипа
Србије за ММО. Она се од екипе за БМО разликовала само у једном Вука-
шину. Наиме, место Вукашина Ђиновића заузео је Вукашин Пантелић.
Овај пут је разлика између 6. и 7. пласираног ученика била чак 4
поена, што значи да су се чланови екипе Србије за ММО јасно издвојили.
Екипу су чинили:
СРБ 1 Матеја Вукелић, 4. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 2 Гвозден Лапчевић, 3. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 3 Александар Вишњић, 4. разред Математичке гимназије у Београду;
СРБ 4 Вукашин Пантелић, 4. разред Математичке гимназије у Београду.
СРБ 5 Андрија Живадиновић, 4. разред Гимназије „Светозар Марковић” у

Нишу;
СРБ 6 Стефан Шебез, 1. разред Математичке гимназије у Београду.
Српска математичка олимпијада и Изборно такмичење и ове године

су конципирани тако да симулирају Међународну математичку олимпијаду,
што, по нашем мишљењу, није добра пракса. Основни разлог је што они
најтежи задаци не доприносе селекцији такмичара, јер на њима углавном
јако мало ученика освоји по неки поен.
Интересантно је да ове године ни најлакши задаци нису доприноси-
ли избору екипе, јер су их скоро сви такмичари урадили. Стога би требало
да највећи број задатака буде средње тежине.
Сматрамо да дванаест задатака на оба такмичења, по три из сваке
од области, представља добар приступ који треба очувати и неговати.
У наставку дајемо задатке са овогодишње Српске математичке
олимпијаде и Изборног такмичења. За више информација (детаљни резул-
тати по задацима, решења задатака) заинтересоване читаоце упућујемо на
сајт Друштва математичара посвећен математичким такмичењима у Србији:
https://dms.rs/matematika-srednje-skole/
47
СМО 2023.
I дан
1. Нека је 𝑂 средиште описане кружнице око разностраног троугла 𝐴𝐵𝐶 и

нека је 𝐻 његов ортоцентар, при чему 𝐻 ∉ {𝐴, 𝐵, 𝐶}. Означимо са 𝑂𝑎 , 𝑂𝑏 и
𝑂𝑐 , редом, средишта кружница описаних око троуглова 𝐴𝑂𝐻, 𝐵𝑂𝐻 и 𝐶𝑂𝐻.
Доказати да се праве 𝐴𝑂𝑎 , 𝐵𝑂𝑏 и 𝐶𝑂𝑐 секу у једној тачки.
2. Дата је коцка ивице 2021. На колико различитих начина је могуће на

ободу ове коцке додати једну јединичну коцкицу тако да се новодобијено
тело може попунити телима димензије 1 × 1 × 𝑘, за неки природан број 𝑘,
𝑘 ≥ 2?
3. Претпоставимо да су дати природни бројеви 𝑚 и 𝑛, као и низ целих бро-

јева 𝑎1 , 𝑎2 , ... за који важи 𝑎𝑖 = 𝑎𝑖−𝑛 , за свако 𝑖 ∈ ℕ, 𝑖 > 𝑛. За сваки приро-
дан број 𝑗, 1 ≤ 𝑗 ≤ 𝑛, дефинишимо 𝑙𝑗 као најмањи природан број такав да
је број 𝑎𝑗 + 𝑎𝑗+1 + ⋯ + 𝑎𝑗+𝑙𝑗−1 дељив са m. Доказати да је
𝑙1 + 𝑙2 + ⋯ + 𝑙𝑛 ≤ 𝑚𝑛.
II дан
𝑛−1 2
4. Нека је 𝑞 прост број, а 𝑛 природан број. Доказати да 𝑛𝑞 + ( ) није
2
потпун степен броја 𝑞.
5. Тата Зоран је усхићено рекао своме сину Перици да је пронашао заним-

љиву функцију 𝑓: ℝ → ℝ која има следеће особине:
 𝑓(𝑚) = 𝑚, за све целобројне 𝑚;

𝑎 𝑏
𝑎+𝑏 𝑓( ) + 𝑓( )
 𝑓( ) = 𝑐 𝑑
, за свака четири цела броја 𝑎, 𝑏, 𝑐 и 𝑑 таква да
𝑐+𝑑 2
је |𝑎𝑑 − 𝑏𝑐| = 1, 𝑐 > 0 и 𝑑 > 0;

 𝑓 је монотоно растућа.
(а) Доказати да је Зоран пронашао јединствену функцију са наведеним осо-

бинама.
√5 − 1
(б) Ако је Перица израчунао вредност 𝑓 ( 2
), који је број добио?
48
6. Дат је троугао 𝐴𝐵𝐶, 𝐴𝐵 ≠ 𝐴𝐶, са описаном кружницом ω. Означимо са 𝐼

средиште уписане кружнице у тај троугао. Нормала конструисана из 𝐼 на
праву 𝐴𝐼 сече странице 𝐴𝐵 и 𝐴𝐶 у тачкама 𝐸 и 𝐹 , редом. Описана круж-
ница око троугла 𝐴𝐸𝐹 сече ω и праву 𝐴𝐼 у тачкама 𝐺 и 𝐻, редом. Тачка 𝐷
је подножје нормале из 𝐼 на праву 𝐵𝐶. Тангента на ω у тачки 𝐺 сече праву
𝐵𝐶 у тачки 𝐽, а права 𝐴𝐽 сече ω по други пут у тачки 𝐾. Доказати да се
кружнице описане око троуглова 𝐷𝐽𝐾 и 𝐺𝐼𝐻 додирују.
Изборно такмичењe 2023.
I дан
1. Пред битку у Термопилама се нашло 300 Спартанаца. Испоставило се да

међу њима свака двојица која се познају имају различит број познаника ме-
ђу преосталим Спартанцима. Одредити максималан број парова Спартана-
ца који се познају под овим условима. Претпоставља се да су познанства
симетрична.
2. Дат је троугао 𝐴𝐵𝐶. Нека су 𝐷, 𝐸 и 𝐹 редом тачке на страницама 𝐵𝐶, 𝐴𝐶

и 𝐴𝐵 и 𝑋 и 𝑌, 𝑋 ≠ 𝑌, тачке на описаној кружници око троугла 𝐴𝐵𝐶, такве
да се праве 𝐴𝐷, 𝐵𝐸 и 𝐶𝐹 секу у једној тачки и да важи 𝐴𝑋 = 𝐴𝐹 = 𝐴𝐸 = 𝐴𝑌.
Нека се праве 𝑋𝐸 и 𝑌𝐹 секу у тачки 𝑃, а праве 𝑋𝐹 и 𝑌𝐸 у тачки 𝑄. Означи-
мо са 𝐻 подножје нормале из тачке 𝐷 на праву 𝐸𝐹. Доказати да су тачке 𝑃,
𝑄 и 𝐻 колинеарне.
3. Скуп природних бројева ℕ је подељен на два дисјунктна подниза

𝑎1 < 𝑎2 < ⋯ и 𝑏1 < 𝑏2 < ⋯ тако да важи 𝑏𝑛 − 𝑎𝑛 = 𝑛, за свако 𝑛 ∈ ℕ. До-
казати да је 𝑎𝑛 + 𝑏𝑛 = 𝑎𝑏𝑛 , за свако 𝑛 ∈ ℕ.
II дан
4. Дат је прост број 𝑝. Нека је 𝑃 ∈ 𝑅[𝑥] полином степена мањег од 𝑝 − 1 та-

кав да је |𝑃(1)| = |𝑃(2)| = |𝑃(3)| = ⋯ = |𝑃(𝑝)|. Доказати да је 𝑃 констан-
тан полином.
5. За природне бројеве 𝑎 и 𝑏, дефинишемо број 𝑎!𝑏 на следећи начин:
𝑎!𝑏 = ∏1≤𝑖≤𝑎 𝑖 .
𝑖≡𝑏 𝑎
Нека је 𝑝 прост број и 𝑛 > 3 природан број. Доказати да постоје бар две
различите вредности природног броја 𝑡, 1 < 𝑡 < 𝑝𝑛 , такве да 𝑝𝑛 | 𝑡!𝑝 − 1.
49
6. У равни је дато 𝑛2 по паровима паралелних и дисјунктних дужи. Доказа-

ти да је у истој равни могуће наћи 𝑛 тачака таквих да се никоје две међу-
собно не виде. (Унутрашњост дужи која спаја било које две од тих 𝑛 та-
чака сече бар једну од датих 𝑛2 дужи)
40. Балканска математичка олимпијада 2023.

Владимир Балтић, Миљан Кнежевић
Балканска математичка олимпијада (БМО) одржана је ове године

од 8. до 13. маја у Анталији (тачније у Белеку) у Турској. Учествовало је
сталних 11 чланица (чак и Кипар, што раније није био случај кад је дома-
ћин била Турска), као и 11 гостујућих екипа.
Наша екипа је изабрана на основу резултата СМО (видети претход-
ни чланак). Руководство екипе су чинили: др Миљан Кнежевић (Математи-
чки факултет у Београду) и др Владимир Балтић (ВИШЕР, Београд).
Екипа Србије (слева надесно):

В. Балтић (заменик вође), Александар Вишњић, Стефан Шебез, Вукашин Ђиновић,
Андрија Живадиновић, Гвозден Лапчевић, Матеја Вукелић
За златну медаљу је било потребно 32 или више поена од 40 могу-

ћих, што је постигло само 4 ученика у званичној конкуренцији (што је ма-
ње од предвиђеног броја правилником) и 1 од гостујућих. Румун Давид-
50
Андреј Ангел је једини имао максималних 40 поена. Сребрну медаљу су

добили само ученици који су освојили тачно 31 поен. (Изузетно чудна
скала у којој је разлика између најбоље бронзане медаље и најслабије
златне била само 2 поена.) Бронзану медаљу су добили ученици који су
освојили између 17 и 30 поена. Најзад, похвалу су добили ученици који
нису освојили ниједну медаљу, али су комплетно решили један задатак.
Сви наши ученици су се вратили са медаљама. Скор је био следећи:
2 сребрне медаље (Матеја Вукелић и Гвозден Лапчевић) и 4 бронзане ме-
даље (преостала четири члана екипе). Притом, Матеји и Гвоздену је недо-
стајао само по 1 поен до златне медаље, а Андрији Живадиновићу, који је
освојио бронзану медаљу, само 2 поена за, такође, златну медаљу.
Ево комплетних резултата наше екипе.
СРБ 1 Матеја Вукелић 10 10 10 1 𝟑𝟏 сребрна медаља

СРБ 2 Александар Вишњић 10 8 0 0 18 бронзана медаља
СРБ 3 Стефан Шебез 10 10 0 1 21 бронзана медаља
СРБ 4 Андрија Живковић 10 10 10 0 30 бронзана медаља
СРБ 5 Гвозден Лапчевић 10 10 10 1 31 сребрна медаља
СРБ 6 Вукашин Ђиновић 10 10 0 0 20 бронзана медаља
Укупно 60 58 30 3 151
Постигнути резултат сматрамо успехом који био и већи да су гра-

нице за медаље биле мало природније. Уз то, Александру је недостајало
мало више концентрације, а Стефану, ученику I разреда, неопходно искус-
тво. Ту је и Вукашин који је за решење геометријског задатка одабрао
„царски пут“ преко комплексних бројева. На то је потрошио који сат, а све
је могло да буде и брже и краће да је користио стандарну методу, одраније
познату са припрема.
Напоменимо да је све могло да буде другачије да је македонски ли-
дер гласао за измену правилника о награђивању. Тиме би више ученика до-
било награде, а неки и осетно боље од оних које су освојили. Подсетимо
такве измене су честа пракса на БМО. Да су оне „прошле“, наши ученици,
а исто тако и македонскки, освојили би знатно боље награде.
Не можемо да не укажемо на још две мањкавости. Прва се односи
на гостујуће екипе, у првом на Француску и Израел. Иако, по правилнику
БМО, немају право гласа при избору задатака, оне су сталним упадицама у
великој мери ометале тај процес.
Друга је то што су две различите комисије прегледале задатке зва-
ничних такмичара. Природно би било да једна комисија буде за сталне
балканске екипе, а друга за гостујуће које се такмиче мимо конкуренције.
51
У екипном пласману, заузели смо средину табеле. Поново је три-

јумфовала Румунија (198 поена). Друго место је припало домаћину Турској
(184), трећа је била Бугарска (178), четврта Грчка (164), пета Македонија
(157), а ми  Србија (151) заузели смо шесто место. Седма је Молдавија
(135), осма БиХ (98), девета Албанија (56), десети Кипар (44) и последња
једанаеста Црна Гора (14) која је имала 5 такмичара.
Од 11 гостујућих екипа најбоље су прошле Грузија (167) и Турска
Б (155). Осталих 9 екипа (Казахстан, Италија, Саудијска Арабија, Францус-
ка, Азербејџан, Велика Британија, Азербејџан, Узбекистан и Киргистан)
пласирале су се слабије од наше. Додајмо да Саудијска Арабија последњих
година много улаже у обучавање и спремање ученика за такмичења у чему
јој помажу неки наши и бугарски математичари.
Смештај је био изузетно добар. Сви

такмичари су били у хотелу ултра-ол-ин-
клузив категорије.
На располагању су имали прелепу
пешчану морску плажу, мноштво базена,
терене за одбојку на песку, столове за сто-
ни тенис, теретану, спа итд. Исхрана је би-
ла на бази шведског стола за све оброке. А
била је толико добра да су, током завршне
свечане вечере, многи учесници изразили
жаљење за њом.
Вође екипа, кад су бирали задатке,
били су издвојени у другом хотелу, такође
високе класе.
У наставку су задаци с такмичења.
За више информација о БМО 2023 (резултати
На базену
свих екипа, решења задатака), заинтересоване
читаоце упућујемо на званични сајт БМО 2023:
https://bmo2023.tubitak.gov.tr/.
ЗАДАЦИ
1. Наћи све функције 𝑓: ℝ → ℝ такве да за све 𝑥, 𝑦 ∈ ℝ важи
𝑥𝑓(𝑥 + 𝑓(𝑦)) = (𝑦 − 𝑥)𝑓(𝑓(𝑥)).
(Македонија)
52
2. У троуглу 𝐴𝐵𝐶 уписана кружница додирује странице 𝐵𝐶, 𝐶𝐴 и 𝐴𝐵 у тач-

кама 𝐷, 𝐸 и 𝐹, редом. Претпоставимо да постоји тачка 𝑋 на правој 𝐸𝐹 таква
да је
∡𝑋𝐵𝐶 = ∡𝑋𝐶𝐵 = 450 .
Означимо са 𝑀 средиште лука 𝐵𝐶 кружнице описане око троугла 𝐴𝐵𝐶 који
не садржи тачку 𝐴. Доказати да права 𝑀𝐷 садржи тачку 𝐸 или тачку 𝐹.
(Грчка)
3. За сваки природан број 𝑛 означићемо са ω(𝑛) број различитих простих

делилаца од 𝑛 (на пример: ω(1) = 0, ω(12) = 2). Наћи све полиноме 𝑃(𝑥)
са целобројним коефицијентима, такве да кад год је 𝑛 природан број који
задовољава услов ω(𝑛) > 20232023 , онда је 𝑃(𝑛), такође, природан број
који задовољава неједнакост
ω(𝑛) ≥ ω(𝑃(𝑛)).
(Велика Британија)
4. Наћи највећи цео број 𝑘, 𝑘 ≤ 2023, за који важи: кад год Даница обоји
тачно 𝑘 бројева скупа {1, 2, … , 2023} у црвено, Вукашин може да обоји не-
ке од преосталих необојених бројева у плаво, тако да је збир црвених броје-
ва једнак збиру плавих.
(Румунија)
53
НАШ ГОСТ
НАШ ЛАУРЕАТ
Наши ученици, укључујући и оне из бивше државе Југославије, на-

ступају на Међународним математичким олимпијадама (IMO) још од 1963.
године. Успеси су варирали, од похвала, па до медаља, бронзаних, сребр-
них и златних.
Најчешће су лауреати били уче-
ници чувене Математичке гимназије
(МГ) из Београда коју су обично похађа-
ли од 2. разреда. Али било је и оних који
се прикључили у неком од каснијих раз-
реда или су своје комплетно средње об-
разовање добили у некој другој школи.
Међу „придошлицама“, посебна
места припадају талентованим ђацима
из „малих средина“, из школа из места у
унутрашњости. А кад један такав „мали
генијалац“ стигне до врха врхова и осво-
ји златну медаљу на некој IMO, тада не-
ма других речи осим похвала и дивље-
ња.
Један од њих, свакако је Јожеф
Б. Варга из Новог Итебеја. Средњо-
школско образовање започео је у зрењанинској гимназији, а наставио у 3.
разреду у београдској МГ. Тада се пласирао на IMO и постао један од прва
два освајача златних медаља с простора Србије (други је његов вршњак
Миодраг Живковић).
Јожефe, када је интересовање за математику превладало? Шта

је имало пресудан утицај?
Математика ме је интересовала још пре основне школе. Од родите-
ља, а и од других из окружења, добијао сам разне задатке да решавам, чак
и оне врло тешке тзв. главоломке. И сви су били изненађени и чудили се
колико сам у томе био успешан.
Прво озбиљније признање добио сам после завршене основне
школе. Наиме, од своје наставнице, као награду за постигнуте успехе из
математике, добио сам једну књигу која је обухватала готово сво градиво
математике средње школе.
У првом разреду гимназије први пут сам се срео с Математичко-
физичким листом. Веома ми се допао и одмах сам постао претплатник. Од
самог почетка трудио сам се да решим све задатке, без обзира ком разреду
су били намењени. У томе сам у највећој мери и успевао. И данас сам по-
54
Наш гост – Наш лауреат
носан на то што сам имао највећи број објављених решења задатака из тог
часописа.
С учешћима на математичким такмичењима почео си још као

основац да био то, још успешније, наставио као средњошколац. Како
су припреме тада изгледале? Да ли си све морао сам или је било и по-
моћи и усмеравања са стране?
Основу школу сам завршио у родном Новом Итебеју, општина Жи-
тиште. Такмичењa из математике су још онда за мене била прави до-
живљаји и велики изазови. Три пута сам освајао прву награду на општин-
ским такмичењима. Једном сам се пласирао на окружно, али нисам успео
даље. Припреме за та такмичења одвијала су се кроз секције које смо има-
ли једанпут недељно.
Прва два разреда гимназије похађао сам у Зрењанину. У припрема-
ма за такмичења велику помоћ и подршку имао сам од свог професора, на-
жалост рано преминулог, Шандора Ђермана. Он ме је, између осталог,
снабдевао квалитетном литературом која била недоступна или тешко
доступна највећем броју ученика. То су најчешће биле збирке задатака по-
годне за поједине нивое такмичења.
У трећем разреду прешао сам у Математичку гимназију у Београду.
Осим бројних и веома стручних професора на располагању сам имао и
богату математичку литературу. Уз то сам се претплатио на мађарски часо-
пис „Kömal” и на совјетске часописе „Квант“ и „Математика в школе“. За-
даци из тих часописа, уз задатке које смо добијали од наших професора,
били су одлична основа за моје припреме за математичка такмичења.
На 16. Међународној математичкој олимпијади, која је одржа-

на у Ерфруту и Берлину 1974. године, постигао си изванредан резул-
тат, 39 од 42 могућа поена и златна медаља. Чега се посебно сећаш са
тог такмичења?
Задаци на тој олимпи-
јади били су и интересантни и
лепи. Не могу рећи да су били
сувише тешки, али сигурно
нису били лаки. Успео сам да
их све решим мада нисам ос-
војио максималан број поена.
Касније сам сазнао да
сам решење једног задатка то-
лико „закукуљио“ да су вође
наше екипе, професори Вла-
димир Мићић и Зоран Кадел-
бург, пробдели целу ноћ у по-
кушају да схвате идеју решења. IMO 1974. Ј. Варга (први слева)
55
Све се додатно искомпликовало, јер то није пошло за руком ни чла-

новима централне комисије. На крају, као компензацију, добио сам део по-
ена предвиђених за тачно решење.
Само такмичење било је изузетно добро организовано уз пуно ле-
пих пратећих програма. Кад се свему дода и златна медаља коју сам осво-
јио и која ми јако пуно значи, ове олимпијаде се и дан данас радо сећам.
По завршетку МГ, уписао си студије математике на Природно-

математичком факултету у Београду на којима си дипломирао 1980.
године. После тога, наставио си као наставник математике у неколико
средњих школа, а потом као систем аналитичар у три рачунска цен-
тра. Да ли је било могућности и жеље да каријеру, после дипломирања,
наставиш на универзитету и окренеш се истраживачком раду?
Одмах по дипломирању, уписао сам магистарске студије. Међутим,
низ околности су утицале да их убрзо напустим.
Томе је највише допринела породична ситуација. Наиме, још док
сам био апсолвент, умрла ми је мајка. Остали смо отац, ја и 7 година млађи
брат. Због тога сам морао што пре да „станем на ноге“, тј. да почнем да за-
рађујем. Чак сам, с времена на време, помагао оцу да би се брату омогући-
ло да изађе на свој животни пут.
Везано за то, про-
ценио сам да би ми маги-
старске студије одузеле пу-
но труда и времена, што
тадашње прилике нису до-
звољавале. Ипак, гледајући
из садашње перспективе,
мислим да сам погрешио и
да је требало да се опреде-
лим за будући истраживач-
ки рад.
Тако ми је прво
радно место било у једној
средњој школи у Србобра-
ну. После пола године пре- На часу
шао сам у Бечеј у, такође,
средњу школу да бих 1983. отишао на одслужење војног рока.
Други део војног рока провео сам војно-школском центру у Загре-
бу. С обзиром да сам још пре војске у доброј мери владао програмирањем у
Fortranu, био сам ангажован у војном рачунском центру. То ми је омогу-
ћило да своја програмерска знања толико проширим и унапредим да тај
посао заволим колико и математику.
Сходно томе, главни циљ, који сам себи „зацртао“ по повратку из
војске, био је да се запослим у неком рачунском центру. И у томе сам ус-
56
пео. Наредне двадесет две године провео сам у бројним рачунским центри-
ма на местима програмера, систем аналитичара, шеф центра и ИТ ревизора.
Међутим, ситуација у тој делатности се погоршала и био сам при-
нуђен да се вратим настави и математици. Поново се поставило питање да-
љег усавршавања путем магистарских и докторских студија.
Како ми до пензије није преостало пуно, тадашња граница је била
60 година, проценио сам да у то усавршавање не вреди улагати време и но-
вац. И, као и након дипломирања  погрешио сам. Да ствар буде гора по
моју „визију“, граница за пензионисање је убрзо померена на 65 година.
Све у свему, остао сам у просвети. Осим редовне наставе, написао
сам неколико стручних радова из математике и један научни. Био сам доста
ангажован на уџбеницима за средњошколце (рецензије и преводи на мађар-
ски). Уз то сам коаутор збирке задатака за додатну наставу. Имао сам, и
још увек имам, неке идеје за радове из математике и информатике које су у
фази чекања на реализацију.
Кад бациш поглед уназад, шта је оно што те је понајвише при-

вукло математици или чиме те је она освојила? Шта би поручио онима
којима је математика „на срцу“?
Понајвише су ме привлачили проблеми који се дају „лако“ решити,
али за већину људи су били недокучиви. Највише таквих проблема се по-
јављује у математици или, да будем прецизнији, преводе се на математич-
ки језик.
У сећању су ми остала два проблема који сам успешно решио док
сам радио у једном рачунским центру, а стручњаци, којима је то био фах,
нису успели. Оба су из информатике али са чистом математичком позади-
ном.
Први је везан за један скуп диск који је вредео као моје две месечне
плате. Ни испоручиоци диска, ни испоручиоци софтвера, а ни стручњаци
из нашег центра нису успевали да га инсталирају. Пробали су све могућно-
сти које су се наводиле у упутствима али резултата није било.
Онда сам ствар узео у своје руке и систематски проверио све мо-
гућности, баш онако како то чине математичари. Иначе, за проверу сваке
могућности било је потребно више од пола сата. На крају, после пет дана,
диск је „прорадио“. Испоставило се да је „права“комбинација једна која се
уопште није помињала у упутствима.
Други проблем се појавио кад је, једном приликом, било потребно
да се четири рачунара повежу у једну мрежу. Дошли су сервисери испору-
чилаца, инсталирали их заједно са софтвером и, како је све функционисало,
отишли су.
Међутим, било је то по оној народној „држи буре воду док мајстори
оду“. Убрзо је један рачунар испао из мреже. Сервисери су га заменили
другим, али без успеха. Нису помогле ни друге измене и поправке. Сви су,
57
на неки начин, били избезумљени, као да је место тог рачунара било укле-
то.
Поново сам се умешао са својом математичком стратегијом. Извр-
шио сам проверу свих осетљивих места (каблови, картице, контакти, рачу-
нари) и на крају установио да је „кривац за све“ био један контакт. Премос-
тио сам га и мрежа је прорадила.
Као што се види, проблеми нису били математичке природе. Ипак,
математички приступ ми је у огромној мери помогао да их успешно ре-
шим. Изванредна сарадња једне апстрактне науке, каква је математика, и
примењене дисциплине  рачунарства.
Иако си у пензији од 2021, различите активности те и даље др-

же. Недавно је у твом преводу изашла књига „Шаховске загонетке
Шерлока Холмса“, издавач Друштво математичара Србије. Осим тога,
заједно с ћерком, успешно се бавиш израдом играчака логичког типа
за децу нижих узраста. Реци нам нешто више о свему томе.
Математика је свуда око нас, мада то примећују само прави мате-
матичари. Да је шах тесно везан са математиком, тачније с логиком, углав-
ном је свима познато. Решавање шаховских проблема практично се своди
на решавање одређених комбинаторних проблема.
Никад се нисам посебно бавио шахом, но кад сам први пут угледао
и мало прелистао књигу „The Chess Mysteries of Sherlock Holmes”, све ми
се јако допало. Конкретно, књига је посвећена такозваним ретроградним
шаховским загонеткама. То су шаховски проблеми у којима треба да се ут-
врди да ли је дата позиција могућа, што значи да ли се до ње може стићи из
почетне позиције поштујући шаховска правила. И, ако може, на који начин
се то може извести. Искрено говорећи, лепше логичко-комбинаторне задат-
ке раније једва да сам сретао.
Превео сам неколико задатака и изложио их на летњој школи мла-
дих математичара 2016. Интересовање ученика је било много веће но што
сам очекивао. То ме је подстакло да целу књигу преведем на српски, а Дру-
штво математичара Србије је прихватило да је изда под насловом „Шахов-
ске загонетке Шерлока Холмса“.
Што се тиче производњу играчака, идеја је ћеркина и већина произ-
вода је њена креација. Ја сам само пензионер помагач.
Играчке су од дрвета и основна улога им је да убрзају развој поје-
диних вештина код деце. Углавном су то моторика, емоције, машта и спо-
собности расуђивања. Имамо и логичко-комбинаторне играчке као што су
Ханојске куле и поликубови, али интересовање за њих је знатно слабије.
Иначе, читав посао с играчкама за сада добро иде.
Као што сам навео, моја улога у том подухвату је помагачка. Најче-
шће је техничке природе као што је, на пример, обрада дрвених делова на
специјалним машинама. Међутим, некад искрсне проблем за чије решење
је потребно одређено познавање математике. Е, тада сам на свом терену.
58
Једном приликом смо се суо-

чили с нестабилношћу једног сталка
са полицама. Одмах сам приметио да
иза тога лежи неодређеност четворо-
угла са четири дате странице. На
пример, за ромб чије су све странице
1 има бесконачно могућности; од
крајње искошеног са оштрим углом
од скоро 00, па до најправилнијег чет-
вороугла  квадрата. То значи да би
тај ромб, односно наш сталак, могао
произвољно да се криви на било коју
страну и самим тим био нестабилан.
Међутим, додавањем још јед-
ног, петог, елемента (једне дијагона-
ле или једног угла), четвороугао пос-
таје јединствен. У конкретном случа-
ју, додали смо још једну плочу пос-
тављену дијагонално и тако постигли
жељену стабилност. Тако је „приме-
њена геометрија“ помогла у решењу У радионици с поликубом
практичног проблема.
Заинтересовани за играчке које производимо могу све потребне
информације наћи на адреси:
https://meshkaandfriends.rs/
На крају, у име редакције Тангенте желим да ти се захвалим за

интервју и да ти пожели добро здравље и још пуно стваралачких ак-
тивности у будућности.
Војислав Петровић
59
ДОКАЗ БЕЗ РЕЧИ
Ненад Стојановић
Доказ без речи, назив je за методу визуелног „доказивања“ матема-
тичких тврђења. Појавио се у прошлом веку и брзо стекао широку попу-
ларност. Представља спој уметности и математике. Бројне речи и ознаке
замењује слика која својим садржајем све објашњава.
Један геометријски ред
1 1 2 1 3 1
+( ) +( ) +⋯=
3 3 3 2
60
НАГРАДНИ ШАХОВСКИ ЗАДАТАК
Тангента 112 - решење
Црни вуче и матира у 4 потеза
1. Dd3+
1. ... Lc2 2. Db5+ Lb3 3. Db3+ Tb2 4. Db2 мат

1. … Tcc2 2. Dd1+ Tc1 3. Db3+ Tb2 4. Db2 мат
1. … Tac2 2. Db3+ Tb2 3. Db2 мат.
Редакцији није стигло ниједно решење тако да нема награђених.
61
ШАХОВСКА
.
СТРАНА
БУРА У ЗАВРШНИЦИ У следећој завршници, сту- Следећа позиција је из пар-
дији Корољкова, ништа не слу- тије Јовчић-Рајковић (1977).
Насупрот средишњици, игра ти на будући невиђени окршај.
у завршници је обично мирна
и у њој једну од кључних уло-
га играју краљеви. Сем тога,
завршнице су детаљно и систе-
матски изучаване, готово као
отварања.
Међутим, има завршница у
којима „све кључа“, као у нај-
оштријим средишњицама. О
таквим ћемо овај пут.
Бели је управо одиграо b8D
Бели је на потезу и покуша- убеђен да му не прети никаква
ва да искористи опасног f6 пе- опасност. Међутим, уследило
шака. 1. f7 Ta6+. Једина одбра- је непријатно изненађење. 1. ...
на, јер не иде 1. ... Tf6 због 2. f2+ 2. Kh1 (2. Kf1 g2 мат) g2+
Lb2. Сад је бели на муци. Губи 3. Kh2 g1D+ 4. Tg1 Sf3+!. Ово
3. Kb1 Lf5+ и 4. ... Kg7. А на 2. је црни „држао у рукаву“. 5.
Kb2 краљ је заузео место лов- Tf3 gf1D+ и црни матира у два
цу и после 2. … Tf6 пада пе- или три потеза. Додајмо да не
шак f7 и исход је реми. Излаз спасава 5. Kg3 због 5. …
је скроз неочекиван. 2. La3‼ fg1D+ 6. Kf3 Dg4+ 7. Ke3 Te2+
Бели је на потезу у, рекло би Ta3+ 3. Kb2. Као и раније, гу- 8. Kc3 De4+ 9. Kc3 Tc2 мат,
се, обичној завршници. Главна би 3. Kb1 Lf5+ 4. Kb2 Ta8. Цр- као ни 5. Kh3 g4+! 6. Tg4 f1D+
слабост црног је основни ред и ни је поново у тешкоћама, али 7. Kg3 Dg2+ 8. Kf4 Dg4+ 9.
око тога се води борба. 1. Df6! налази духовиту одбрану 3. ... Ke3 Dd4+ 10. Kf3 Tf2+ 11. Kg3
Da7+. Наравно, на 1. ... Lf6 2. Ta2+!. Не ваља 3. ... Tb3+ због Dh4 мат.
Te8 мат. Интересантно je да 1. 4. Ka2! и f пешак излази у да-
Te5 Te5 2. Df6 води само реми- му. 4. Kc1! (4. Kb1 Lf5+ и Kf7)
ју. Наиме, после 2. ... Te1+ 3. Ta1+ (4. ... Tc2+ 5. Kb1(d1)) 5. НАГРАДНИ ЗАДАТАК
Kh2 Th1+ 4. Kg3 Th3+ 5. gh3 Kd2 Ta2+ 6. Ke3 Ta3+ 7. Kf4
Dh2+ 6. Kh4 Dg3+ 7. Kg5 Dg4+ Ta4+ 8. Kg5 (8. Kg3 Tg4+ и 9.
8. Kg4 настаје пат. Слично је ... Tg8 с ремијем) Tg4+! 9.
на друге одговоре белог. 2. Kh6!. На 9. Kg4? Lf5+ 10. Kf5
Kh1 De3!. Одлична парада, јер Kg7 11. Ke6 Kf8 12. Kf6 пат.
је и основни ред белог слаб. На На 9. Kf6 Tg8 10. Se7 Td8, а на
3. Te3 Td1+ с матом, а на 3. 9. Kh5 Tg8 и реми у свим слу-
Le3 Lf6 с једнаком позицијом. чајевима. 9. ... Tg8 10. Se7 Le6
Додајмо да не вреди 2. ... Db8 11. fg8D+ Lg8 12. Sg6 мат.
због 3. Dg5+ Kh8 4. Lg7+ Lg7 Ретко виђен мат.
5. Dd5 и бели добија. 3. Dh4
Lg3!. Црни се и брани и напа-
да. 4. Dg5+!. Још једна бравура Бели вуче и матира
белог. 4. ... Tg5. Изнуђено због у 2 потеза
4. ... Dg5 5. Td8 мат. Но, после Решења слати на адресу:
5.Te3 црном прети Te8 мат и [email protected]
истовремено „висе“ топ и ло- Најуспешнији решавачи биће
вац. Једина одбрана је 5. ... Te5 награђивани шаховском лите-
али после 6. Tg3 бели остаје с ратуром издавачке куће „Ша-
ловцем више и лако добија. ховски информатор“.
Прави ватромет жртава.
Војислав Петровић
1 Марко Кошчица, Четири доказа Штајнер-Лемусове теореме
11 Александар Миленковић, Ненад Стојановић, Наградни задаци
30 Владимир Јанковић, Миодраг Живковић, Hello World! – Мој број
38 Мирјана Катић, Предлози за први писмени задатак
46 Владимир Балтић, Миљан Кнежевић, Математичка такмичења
54 Војислав Петровић, Наш гост – Наш лауреат
60 Ненад Стојановић, Доказ без речи
61 Наградни шаховски задатак
62 Војислав Петровић, Шаховска страна, Бура у завршници
YU ISSN 0354-656X

Tangenta 113

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tangenta 113

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tangenta 113

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

број: 113/1 година: 2023/24.

ЧАСОПИС ЗА МАТЕМАТИКУ И РАЧУНАРСТВО ДРУШТВА МАТЕМАТИЧАРА СРБИЈЕ

Уплате на жиро рачун:

Сва права умножавања, прештампавања и превођења задржава Друштво

Штампа: Донат Граф д.о.о, Београд

Марко Кошчица, Београд

() Услов је довољан. Дакле, у троуглу 𝐴𝐵𝐶 је 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁, а треба

Лема 2. (Stewart3, 1746) Нека је 𝑃 тачка странице 𝐵𝐶 троугла 𝐴𝐵𝐶 и

Доказ. Видети [3] и [4].

Лема 3. Нека је 𝐴𝑀 = 𝑑 одсечак симетрале угла 𝐶𝐴𝐵 троугла 𝐴𝐵𝐶

Примењујући лему 2 на троугао 𝐴𝐵𝐶 и тачку 𝑀 и имајући у виду да

Пређимо сад на доказ Штајнер-Лемусовог тврђења. Из 𝐴𝑀 = 𝐵𝑁 и

Ова једнакост се може трансформисати на следећи начин.

𝑏𝑐(𝑎 + 𝑐)2 ((𝑏 + 𝑐)2 − 𝑎2 ) = 𝑎𝑐(𝑏 + 𝑐)2 ((𝑎 + 𝑐)2 − 𝑏 2 )

𝑏(𝑎 + 𝑐)2 (𝑏 + 𝑐 − 𝑎)(𝑏 + 𝑐 + 𝑎) = 𝑎(𝑏 + 𝑐)2 (𝑎 + 𝑐 − 𝑏)(𝑎 + 𝑐 + 𝑏)

𝑏(𝑎 + 𝑐)2 (𝑏 + 𝑐 − 𝑎) = 𝑎(𝑏 + 𝑐)2 (𝑎 + 𝑐 − 𝑏)

𝑎2 𝑏 2 + 2𝑎𝑏 2 𝑐 + 𝑏 2 𝑐 2 + 𝑎2 𝑏𝑐 + 2𝑎𝑏𝑐 2 + 𝑏𝑐 3 − 𝑎3 𝑏 − 2𝑎2 𝑏𝑐 − 𝑎𝑏𝑐 2 =

3𝑎𝑏𝑐(𝑏 − 𝑎) + 𝑐 2 (𝑏2 − 𝑎2 ) + 𝑐 3 (𝑏 − 𝑎) + 𝑎𝑏(𝑏 2 − 𝑎2 ) = 0

(𝑏 − 𝑎)(3𝑎𝑏𝑐 + 𝑐 2 (𝑎 + 𝑏) + 𝑐 3 + 𝑎𝑏(𝑎 + 𝑏)) = 0.

Израз у другој загради је очигледно позитиван, па је стога

Други доказ. Индиректан, чисто геометријски. Показаћемо да не

С друге стране, дужи 𝐴𝑃 и 𝑁𝑄 секу се у тачки 𝑆. У троуглу 𝑆𝑄𝑃

Трећи доказ. Индиректан, помоћу тригонометрије. Претпоставимо

Користећи лему 1 из првог доказа и имајући у виду (3), добијамо да

Примењујући синусну теорему на троугао 𝐴𝐵𝐼, добијамо да је

Познато је да се странице троугла могу представити преко полупре-

па из (7) добијамо једнакост

претпоставци α > β). Како је функција cos 𝑥 строго опадајућа на интервалу

Према томе, претпоставка 𝑎 > 𝑏 води контракцији. На сличан се

Четврти доказ. Индиректан, помоћу инверзије4. Нека се дужи 𝐴𝑀

Претпоставимо да је 𝑎 ≠ 𝑏 и узмимо да је 𝑎 > 𝑏. Тада је α > β и

Нека је η(𝐴) = 𝐴′, η(𝐵) = 𝐵′ и η(𝐶) = 𝐶′. По дефиницији инверзије

(Како се симетрале унутрашњих углова троугла секу у једној тачки, центру

На сличан начин, из ∆𝐼𝐶𝐴 ~ ∆𝐼𝐴′𝐶′ добијамо да је

Троуглови 𝐼𝐴𝐵 и 𝐼𝐵′𝐴′ имају заједнички угао код темена 𝐼 и притом

Нека је 𝐷 таква тачка да је четвороугао 𝐴′𝐷𝐵′𝐶′ паралелограм. Тада

На почетку доказа смо установили да је 𝐼𝐴′ = 𝐼𝐵. Даље, из парале-

Одатле је (𝑏 2 − 𝐶𝐼 2 )(𝑎 + 𝑐)2 = (𝑎2 − 𝐶𝐼 2 )(𝑏 + 𝑐)2 , што се мо-

(𝑏 − 𝑎)(𝑎 + 𝑏 + 2𝑐)𝐶𝐼 2 = 𝑐(𝑎 − 𝑏)(2𝑎𝑏 + 𝑏𝑐 + 𝑎𝑐).

Како је, по претпоставци, 𝑎 > 𝑏, сви фактори у овој једнакости су

[1] Ш. Арсланагић, О доказима Штајнерове теореме,

[2] Ђ. Баралић, Инверзија - симетрија у односу на круг,

[3] O. Тешић, Стјуартова теорема, Тангента 108/4 (2021/22), 1-11.

[4] Р. Тошић, Стјуартова теорема, Тангента 15/3 (1998/99), 7-10.

[5] Р. Тошић, В. Петровић, Проблеми из геометрије - методичка збирка

[6] Steiner-Lehmus theorem,

У рубрици „Наградни задаци” у сваком броју дајемо 20 задатака ко-

„Тангента” – за рубрику „Наградни задаци”

или електронском поштом (искључиво pdf формат) на адресу

М1974. Колико петоцифрених бројева има паран број непарних цифара у

М1975. Дати су скупови 𝐴 = {1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8} и 𝐵 = {1, 3, 5}. Колико има

М1976. Одредити све тачке 𝐷 које припадају унутрашњости произвољног

М1977. Две кружнице 𝑘1 и 𝑘2 секу се у тачкама 𝑀 и 𝑁. Tачка 𝑃 припада

М1978. У скупу реалних бројева решити систем једначина

М1981. У скупу реалних бројева решити једначину |sin2 𝑥 − 2cos 𝑥| = 2.

М1982. Лопта полупречника √3 уписана је у праву купу чија изводница са

М1983. Бројеви плодова који су родили на шест стабала јабуке образују

М1984. Колико различитих 3 × 3 матрица чији су елементи нуле и једини-

М1985. На колико начина могу да се изаберу два несуседна троцифрена

М1987. Нека су α, β и γ углови троугла при чему је сваки мањи од 1200 .