Preporuke za HRQoL GR VODIČI ZA KARCINOM PROSTATE

Primena validiranih upitnika se preporučuje za B

utvrđivanje HRQoL u pacijenata sa invazivnim
karcinomom mokraćne bešike
A. Heidenreich, M. Bolla, S. Joniau, M.D. Mason,
Izuzev ukoliko komorbiditet, tumorske C V. Matveev, N. Mottet, H-P. Schmid, T.H. van der Kwast,
karakteristike i odbrambene mogućnosti T. Wiegel, F. Zattoni
predstavljaju kontraindikaciju, kontinenta urinarna
derivacija se preporučuje
Pre-operativna informisanost pacijenata, selekcija C
pacijenata, hirurška tehnika i pažljivo post- Uvod
operativno praćenje predstavljaju osnov postizanja Karcinom prostate je trenutno drugi najčešći uzrok morta-
dobrih dugoročnih rezultata liteta od karcinoma kod muškaraca. U razvijenim zemljama
Pacijenta treba ohhrabriti kako bi aktivno C karcinom prostate čini 15% karcinoma muškaraca dok je u
učestvovao u procesu odlučivanja zemljama u razvoju taj broj niži (4%). U okviru Evrope takođe
postoje velike regionalne razlike u stopi incidencije karcinoma
prostate.
Postoje tri dobro poznata faktora rizika za nastanak karcinoma
prostate: starenje, etnička pripadnost i genetska predispozicija.
Klinički podaci ukazuju da egzogeni faktori rizika kao što su
dijeta, seksualno ponašanje, konzumiranje alkohola, izloženost
ultravioletnim zracima, profesionalna izloženost takođe igraju
značajnu ulogu u nastanku karcinoma prostate.
Uvođenje efektivnog testa iz krvi, PSA, je rezultovalo dijagno-
zom karcinoma prostate u ranoj fazi koja omogućava primenu
potencijalno kurativnih terapijskih opcija. Ipak, ukoliko se ova
laboratorijska procedura neadekvatno koristi kod starijih muška-
raca sa kraćim očekivanim trajanjem života, postoji mogućnost
„over-diagnosis i over-treatmenta“. Stoga, isti klinički stadijum

46 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 47

 karcinoma prostate može da zahteva različiti terapijski pristup T4 – tumor je fiksiran ili zahvata okolne strukture
zavisno od očekivanih godina života za svakog pacijenta. pored semenih vezikula: spoljašnji sfinkter,
rektum, m. levator ani i/ili zid karlice
Stejdžing sistem N – regionalne limfne žlezde
Nx – regionalne limfne žlezde se ne mogu odrediti
U 7 izdanju UICC 2009 korišćena je sledeća TNM klasifikacija:
No – bez zahvatanja regionalnih limfnih žlezda
Tabela 1: TNM kalsifikacija karcinoma prostate N1 – metastaze u regionalnim limfnim žlezdama
T – Primarni tumor M – Udaljene metastaze
Tx – primarni tumor se ne može odrediti Mx – udaljene metastaze se ne mogu odrediti
T0 – nije utvrđeno postojanje primarnog tumora Mo – bez udaljenih metastaza
T1 – t umor bez kliničkih manifestacija, nepalpabilan M1 – postoje udaljene metastaze
niti vidljiv imidžing tehnikama
M1 – prisustvo udaljenih metastaza
T1a – i ncidentno otkrieven tumor u manje od 5%
M1a – ekstraregionalne žlezde
resekovanog tkiva
T1b – i ncidentno otkrieven tumor u više od 5% M1b – metastaze u kostima
rese5ovanog tkiva M1c – drugi organi
TT1c – otkriven biopsijom zbog >PSA OBJAŠNJENJE JE PRESKOČENO??????????
T2 – intraprostatični karcinom (unutar kapsule)
T2a – do polovine jednog lobusa
Glison skoring sistem
T2b – više od polovine jednog lobusa
T2c – u oba lobusa Glison skoring sistem je najčešće korišćen sistem za gradiranje
karcinoma prostate.
T3 – k arcinom sa lokalnom ekstraprostatičnom
ekstenzijom
T3a – u nilateralna ili bilateralna ekstrakapsularna
ekstenzija
T3b – invazija semenih kesica

48 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 49

 Dijagnoza i stejdžing Patohistološki izveštaj o uzorcima nakon radikalne prosta-
tektomije:
Odluka o provodjenju dijagnostičkih ili stejdžing procedura
1. Uzorci nakon radikalne prostatektomije
donosi se u odnosu na terapijske opcije za datog pacijenta a
zavisi od starosti pacijenta i komorbiditeta. Procedure koje ne •  Preporučuje se konvencionalna, kvadrantna sekcija ili
utiču na odluku o tretmanu se obično ne provode. sekcija u celini
Slede preporuke o optimalnom načinu opisa pato-histološkog •  Cela površina uzorka nakon radikalne prostatektomije
izveštaja. treba da bude obojena pre isecanja kako bi se procenile
hirurške margine
•  Apeks prostate treba da bude posebno ispitan korišćenjem
Patohistološki izveštaj kod biopsije prostate:
„Cone“ metoda sa sagitalnom ili radijalnom sekcijom
1. Histološki tip karcinoma
2. Histološki tip
2. Histološki gradus (globalni ili najviši)
3. Histološki gradus
•  Primarni gradus •  Primarni (predominantni gradus)
•  Sekundarni (najviši) gradus •  Sekundarni gradus
3. Frakcija tumorom zahvaćenih isečaka
•  Tercijarni gradus (ako prelazi više od 5% PCA volumena)
•  Broj isečaka zahvaćenih malignim procesom •  Ukupni Glison skor
•  Ukupan broj isečaka •  Približni procenat Glison gradusa 4 ili 5
4. Kvantifikacija tumora
4. Tumorska kvantifikacija (opcionalno)
•  Procenat zahvaćenosti tumorkim tkivom ili ukupna du- •  Procenat obuhvaćenosti prostatičnog tkiva
žina kancera u mm
•  Veličina dominantnog nodusa tumora (ako postoji), mak-
5. Raširenost tumora
simalne dimenzije u mm
•  Identifikacija perineuralne invazije 5. Patološki stadijum (pTNM)
•  Identifikacija proširenosti bolesti van prostate •  Prisustvo ekstraprostatične ektenzije (fokalne ili eksten-
•  Identifikacija invazije semene vezikule zivne), navesti lokacije
•  Prisustvo invazije semenih vezikula
•  Prisustvo metastaza u limfnim čvorovima, broj dobijenih
limfnih čvorova i pozitivnih limfnih čvorova

50 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 51

 6. Hirurške margine 3. Transrektalnim ultrazvukom (TRUS) vođena B
•  Prisustvo karcinoma na margini sistemska biopsija je preporučen metod u većini
•  Ako je prisutno označiti mesto/mesta ekstra i intra pro- slučajeva suspektnog Pca. Minimum 10 bočno
statične invazije usmerenih uzoraka se preporučuje, sa više
7. Drugo uzoraka iz prostata većeg volumena
•  Ako postoji prisustvo angioinvazije Biopsija tranzicione zone se ne preporučuje u C
•  Lokacija (mesto, zona) dominantnog tumora (opcionalno) prvom setu biopsija, s obzirom na malu stopu
detekcije
•  Perineuralna invazija (opcionalno)
•  Ako je prisutna navesti ekstra ili intra prostatičnu invaziju Ponovna biopsija je opravdana u slučajevima B
kada perzistiraju indikacije za PCa (abnormalni
Sledi skraćeni oblik preporuka za dijagnozu i stejdžing karci-
DRE, elevirane vrednosti PSA ili ukoliko je inici-
noma prostate (Tabela 2).
jalni histopatološki nalaz ukazivao na malignitet)
Preporuke za dalje ponavljanje biopsija (tri i C
Tabela 2:Vodiči za dijagnozu i stejdžing PCa više) ne postoje, odluka mora da se donese za
Dijagnoza Pca GR svakog pacijenta individualno
1. Abnormalan nalaz DRE kao i povišena vrednost C 4. Transrektalne peri-prostatične injekcije sa lokal- A
serumskog PSA mogu ukazati na PCa. Egzaktna nim anestetikom se mogu preporučiti pacijenti-
vrednost PSA koja bi se smatrala normalnom ma kojima je potrebno uraditi biopsiju prostate
još uvek nije definisana, međutim vrednosti Stejdžing PCa
< 2–3 ng/ml se primenjujuju kod mlađih 1. Lokalni stejdžing (T-stejdžing) PCa se zasniva C
muškaraca na DRE i MRI. Dalje informacije se dobijaju
2. Dijagnoza PCa zavisi od histološke (ili citološke) B na osnovu broja pozitivnih uzoraka biopsije
verifikacije prostate, gradusa tumora i vrednosti PSA.
Biopsija i dalji stejdžing su indikovani jedino C Uprkos visoke specifičnosti u evaluaciji ekstra-
ukoliko utiču na dalji tretman pacijenata kapsularne ekstenzije (ECE) i zahvatanja
semenih vezikula (SVI), TRUS je ograničen
slabom kontrasnom rezolucijom, što rezultira
niskom senzitivnošću

52 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 53

 što dovodi do „understage“ PCa. U poređenju Terapija karcinoma prostate
sa DRE, TRUS i CT-om magnetna rezonanca Pregled terapijskih opcija za pacijente sa karcinomom prostate
(MRI) pokazuje visoku preciznost u detekciji je podeljen na osnovu stejdžinga i dijagnoze (Tabela 3). Ob-
T2, ECE i SVI (T3) kao i T4. Ipak, tačnost MRI, zirom na nedostatak randomizovanih kontrolisanih studija o
po literaturnim podacima, iznosi 50–92%. karcinomu prostate ne može se favorizovati ni jedna terapijska
Dinamska kontrasna MRI (DCE-MRI) može opcija. Bez obzira na to na osnovu sadašnjih literalurnih sazna-
biti od pomoći u dvosmislenim slučajevima. nja napravljene su preporuke koje su prezentovane u tabeli 3.
2. Status limfnih žlezda (N) je jedino značajan B
kada se planira kurabilni tretman. Pacijenti Tabela 3: Vodiči za lečenje PCa
sa T2 stadijumom ili nižim, PSA < 20 ng/
ml i Gleason score ≤ 6 imaju manju od 10% Stadijum Lečenje Komentar GR
verovatnoću od metastaza u limfnim žlezdam T1a „Watchful Standardna terapija za B
waiting“ GS≤6 i 7 adenokarci-
S obzirom na preoperativna imidžing ogra-
noma i < od 10 godina
ničenja u detekciji malih metastaza (<5mm),
očekivanog života
disekcija pelvičnih limfnih žlezda (PLND) ostaje
„Active U pacijenata sa > od B
jedina pouzdana stejdžing metoda.
surveillance“ 10 godina očekivanog
Histopatološka verifikacija metastaza u limfnim C života, ponovni stejdžing
žlezdama predstavlja jedinu metodu koja ima TRUS i biopsija se
visoku senzitivnost kada je u pitanju stejdžing preporučuju
limfnih žlezda u PCa. Radikalna pro- Za mlađe pacijente B
3 Metastaze u kostima se najbolje dokazuju B statektomija sa dužim očekivanim
scintigrafijom skeleta. Scintigrafija kostiju vremenom života,
ne mora biti indikovana u asimptomatskih posebno za GS≥7
pacijenata sa PSA<20 ng/ml sa srednje ili dobro adenokarcinom
diferentovanim tumorom Radioterapija Za mlađe pacijente B
sa dužim očekivanim
U komplikovanim slučajevima, 11C-choline, C vremenom života, sa
18
F-flouride PET-CT ili MR celog tela mogu biti slabo diferentovanim
od koristi. tumorom.

54 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 55

 Hormonska Nije opcija A Pacijenti sa B
terapija kontraindikacijama za
Kombinovana Nije opcija C hirurško lečenje
terapija Pacijenti koji nisu u B
T1b- „Active Terapijska opcija za B kondiciji sa 5–10 godina
T2b surveillance“pacijentesa cT1c-cT2a, očekivanog života i slabo
PSA<10 ng/ml, GS≤ 6, diferentovanim karci-
≤ 2 pozitivne biopsije, nomom (kombinovana
≤ 50% zahvaćenost terapija se preporučuje)
tumorom u svakoj Brahiterapija Niske doze brahiterapije B
biopsiji se preporučuju
Pacijenti sa < od 10 godi- za pacijente sa
na očekivanog života niskorizičnim PCa,
Pacijenti sa > od 10 go- volumenom prostate ≤ 50
dina očekivanog života, ml i IPSS ≤ 12
kada su obavešteni o Hormonska Simptomatski pacijenti, C
nedostatku podataka o terapija kojima je potrebna
vremenu preživljavanja palijacija simptoma,
preko 10 godina koji nisu u kondiciji za
Pacijenti koji ne kurabilni tretman
prihvataju lečenje Anti andogeni se ne A
T1a-T2c Radikalna pro- Standardna procedura za A preporučuju
statektomija pacijente sa očekivanim Kombinovana Kod pacijenata sa A
godinama života > od 10, terapija visokim rizikom
koji su prihvatili lečenje i neoadjuvantna
komplikacije hormonska terapija
Radioterapija Za pacijente sa očekiva- B i konkomitantna
nim godinama života > hormonska terapija +
od 10, koji su prihvatili radioterapija povećavaju
lečenje i komplikacije ukupno preživljavanje

56 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 57

 T3-T4 „Watchful Kod asimptomatskih pa- C Hormonska Simptomatski pacijenti A
waiting“ cijenata sa T3, dobro ili terapija T3-T4, PSA > 25–50ng/
srednje diferentovanim ml. PSA „doubling time“
tumorom, < od 10 go- (DT) < 1 god.
dina očekivanog života, Kombinovana Kombinacija konko- A
koji nisu u kondiciji za terapija mitantne i adjuvantne
drugo lečenje hormonske terapije (3
Radikalna pro- Opcija za pacijente sa C godine) sa zračenjem
statektomija T3a, PSA < 20 ng/ml, GS poboljšava ukupno pre-
≤ 8, očekivana dužina ži- življavanje
vota > od 10 godina NHT (neoadjuvantan B
Pacijenti moraju biti hormonski tretman) +
obavešteni da je radikalna radikalna prostatektomi-
prostatektomija udružena ja: bez indikacija
sa povećanim rizikom N+, Mo „Watchful Asimptomatski pacijenti B
kada su u pitanju pozitiv- waiting“ (PSA< 20–50 ng/ml),
ne hirurške margine, loš PSA DT>12 meseci. Zah-
PH nalaz, pozitivne lgl, teva ozbiljno praćenje
tako da adjuvantna i tera- Radikalna pro- Opcija za pacijente sa B
pija spašavanja (salvage) statektomija očekivanom dužinom
kao što su radioterapija života > od 10 godina,
i andogena deprivacija kao deo multimodalnog
mogu biti indikovane terapijskog pristupa
Radioterapija T3 sa 5–10 godina oče- A Radioterapija Opcija za pacijente sa C
kivanog trajanja života. očekivanom dužinom
Eskalacija doze od >74Gy života > od 10 godina u
daje benefit. Kombinacja kombinaciji sa adjuvan-
sa hormonskom terapi- tnom androgenom depri-
jom se preporučuje vacijom obavezno 3 god.

58 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 59

 Hormonska Standardna adjuvantna A Praćenje pacijenata sa karcinomom prostate
terapija terapija nakon radiotera-
Određivanje nivoa PSA, istorije bolesti i digito-rektalnog pre-
pije ili radikalne prosta-
tektomije kod pacijenata gleda procenjuje se praćenje pacijenata sa karcinomom pro-
sa više od 1 pozitivne state. Rutinske imaging procedure za stabilne pacijente nisu
limfne žlezde. Primenju- preporučljive i trebalo bi da se izvode samo u posebnim situ-
je se kao monoterapija acijama.
samo u pacijenata koji Tabela 4: Vodiči za praćenje pacijenata nakon
nisu u kondiciji za bilo tretmana sa kurabilnom namenom
koji drugi tretman
Kombinovana Bez standardnih B GR
terapija preporuka U asimptomatskih pacijenta, istorija bolesti, B
M+ „Watchful Bez standardnih B vrednosti PSA, DRE se preporučuju za rutinsko
waiting“ preporuka praćenje. Treba da se sprovode na 3, 6 i 12 meseci
Radikalna pro- Bez standardnih C nakon tretmana, nakon toga svakih 6 meseci tokom
statektomija preporuka 3 godine, nakon toga na godišnjem nivou.
Radioterapija Bez preporuka za C Nakon RP, vrednosti PSA >0.2 ng/ml mogu ukazati B
kurabilni tretman. na reziduum ili ponovno javljanje bolesti.
Opcija u tretmanu
lokalnih simptoma,
Nakon zračne terapije, povećanje PSA >2 ng/ B
zajedno sa androgenom ml iznad „nadir (najniže)“ PSA, predstavlja
deprivacijom najpouzdaniji znak perzistiranja ili ponovnog
javljanja bolesti.
Hormonska Obavezna u A
terapija simptomatskih pacijenata I palpabilni nodus i povećanje PSA mogu biti znaci B
lokalnog recidiva bolesti
Detekcija lokalnog recidiva TRUS ili biopsijom se B
samo preporučuju u slučajevima kada bi to uticalo
na plan lečenja. U većini slučajeva TRUS i biopsija
nisu neophodni pre druge linije terapije.

60 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 61

 Metastaze se mogu detektovati CT/MRI karlice ili C U pacijenata sa M1 stadijumom bolesti i dobrim C
scintigrafijom kostiju. U asimptomatskih pacijenata odgovorum na terapiju, kontrola treba da se
ova snimanja se mogu zanemariti ukoliko je PSA < sprovodi svakih 3– 6 meseci (istorija, DRE, PSA,
20 ng/ml. serumski Hgb, kreatinin i alkalna fosfataza).
Rutinska scintigrafija kostiju i druge imidžing meto- B Pacijenti (posebno sa M1b) treba da se posavetuju A
de se ne preporučuju u asimptomatskih pacijenata. o kliničkim znacima koji ukazuju na kompresiju
Ukoliko pacijent ima bol u kostima, scintigrafija kičmene moždine
skeleta se razmatra nezavisno vrednosti PSA U slučaju progresije bolesti i ukoliko pacijent C
ne odgovori na tretman, praćenje treba
individualizovati.
Tabela 5: Vodiči za praćenje pacijenata nakon
hormonske terapije Rutinski imidžing kod stabilnih pacijenata se ne B
preporučuje
GR
Treba učiniti prvo evaluaciju pacijenata nakon 3 i B
6 meseci od inicijalnog tretmana. Minimum treba Tretman i relaps nakon kurativne terapije
uraditi: DRE, serumski PSA, serumski testosteron,
Neophodno je utvrditi razliku između verovatnoće javljanja
pažljiva evaluacija simptoma sa ciljem da se utvrdi
isključivo lokalnog recidiva i udaljenog recidiva (+/– lokalni).
odgovor na terapiju i neželjena dejstva.
Inicijalna patologija, vreme proteklo od primarne terapije do
Pacijenti kod kojih se sprovodi intermitentna C porasta PSA, brzina porasta PSA mogu doprineti razlikovanju
androgena deprivacija, tokom terapijske pauze lokalnog od udaljenog recidiva. Slabo diferentovani tumor,
treba proveravati vrednosti PSA i testosterona u brz PSA relaps i kratko vreme do dupliranja PSA vrednosti
intervalima od 3 meseca (doubling time) su znaci koji govore u prilog udaljenog reci-
Praćenje treba da bude individualno za svakog C diva. Terapija se izvodi na osnovu pretpostavke mesta recidi-
pacijenta, s obzirom na simptome, prognostičke va, pacijentovog opšteg stanja i iskustva terapeuta. Imidžing
faktore i na sprovedenu terapiju. studije imaju ograničenu moć samo kod pacijenata sa ranim
U pacijenata sa M0 stadijumom bolesti i dobrim C PSA relapsom.
odgovorum na terapiju, kontrola treba da se
sprovodi svakih 6 meseci (istorija, DRE, PSA).

62 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 63

 Tabela 6: Vodiči za sekundarnu liniju terapije nakon Moguće Postoje dokazi koji ukazuju da rana B
kurativnog tretmana udaljene hormonska terapija može biti od
GR metastaze koristi i da odlaže vreme progresije
udaljenih metastaza i postiže bolje
Mogući lo- Ovi pacijenti mogu biti kandidati za B preživljavanje za razliku od odlože-
kalni recidiv „salvage“ radioterapiju. Minimum ne. Lokalna terapija se ne preporu-
nakon radi- 64–66Gy pre porasta PSA iznad čuje izuzev u palijativne svrhe
kalne prosta- 0.5 ng/ml. Ostalim pacijentima je
tektomije najbolja opcija aktivno praćenje sa
mogućom hormonskom terapijom Tretman relapsa nakon hormonske terapije
kasnije
Mogući Selektovani pacijenti mogu C Refraktorni karcinom prostate nakon kastracije (CRPCa) je
lokalni biti kandidati za „salvage“ obično onesposobljavajuća bolest, koja se često javlja kod sta-
recidiv radikalnu prostatektomiju i rijih muškarca. Multidisciplinarni pristup zahteva uključivanje
nakon moraju biti upoznati sa svim onkologa, radiologa, urologa, medicinske sestre, psihologa i
radioterapije komplikacijama (inkontinencija, socijalnog radnika. U većini slučajeva odluka da li lečiti pa-
erektilna disfunkcija). „Salvage“ cijenta ili ne je stvar konzilijarne odluke za svakog pacijenta
prostatektomija je moguća samo u individualno.
iskusnim centrima.
Tabela 7: Vodiči za sekundarnu hormonsku terapiju u
Krioablacija prostate predstavlja još pacijenata sa HRPCa
jednu opciju kod pacijenata koji nisu
pogodni za hirurško lečenje GR
Ostalim pacijentima je najbolja Anti androgenu terapiju treba obustaviti ukoliko se B
opcija aktivno praćenje sa mogućom dokaže porast PSA
hormonskom terapijom kasnije Još uvek se ne mogu dati preporuke jer nema C
podataka iz randomizovanih kliničkih trajala.
Međutim, Abirateron i MDV3100 mogu odgovoriti
na ovo pitanje kada rezultati prospektivne
randomizovane studije III faze budu gotovi

64 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 65

 Komentar: Eventualni efekat prestanka davanja flutamida ili Kod pacijenata sa simptomatskim metastazama A
bicalutamida („anti-androgen withdrawal effect“) može se oče- kostiju i CRPCa, bilo docetaxel ili mitoxantrone
kivati za 4–6 nedelja. sa prednisonom ili hidrokortizonom predstavlja
terapijsku opciju. Ukoliko ne postoje
Tabela 8: Vodiči za citotoksičnu terapiju u pacijenata kontraindikacije, docetaxel se preporučuje s obzirom
sa CRPCa na signifikantnu prednost u smanjenju bolova.
GR Kod pacijenata sa relapsom nakon docetaxela, na A
Pacijenti sa CRPCa moraju biti tretitani osnovu rezultata randomizovane studije III faze
multidisciplinarnim pristupom preporučuje se cabazitaxel i abirateron su druga
Kada je u pitanju ne-metastatski CRPC, citotoksična B terapijska linija
terapija se treba primeniti samo u kliničkim Druga linija terapije može biti docetaxel kod A
studijama pacijenata koji su prethodno dobro reagovali,
Treba dokumentovati porast PSA, u pacijenata kod B terapija je individualna. Kod pacijenata koji ne mogu
kojih je došlo samo do porasta PSA, u dva uzastopna da uzimaju cabazitaxel ili abirateron preporučuje se
merenja ponovna upotreba docetaxela
Pre tretmana, vrednosti serumskog testosterona B
treba da budu < 32 ng/dl Tabela 9: Vodiči za palijativni tretman pacijenata sa
CRPCa
Pre tretmana, vrednosti serumskog PSA treba da B
budu > 2 ng/ml, kako bi se korektno interpretirala GR
terapijska efikasnost Pacijenti sa simptomatskim i ekstenzivnim koštanim A
Svakog pacijenta treba upoznati sa benefitom i C metastazama nemaju benefit od medikamentozne
mogućim neželjenim efektima lečenja terapije
U pacijenata sa metastatskim CRPCa koji su A Terapija ovih pacijenata mora da bude usmerena u A
kandidati za citotoksičnu terapiju, Docetaxel 75 smislu poboljšanja kvaliteta života i smanjenja bola
mg/m2 svake 3 nedelje predstavlja lek izbora, Efikasna medikamentozna terapija je ona sa A
signifikantno produžava preživljavanje najboljim uspehom i malim brojem neželjenih
efekata

66 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 67

 Bifosfonati (npr. Zoledronična kiselina) bi trebali A VODIČI ZA KARCINOM BUBREGA
da se primenjuju kod pacijenata sa koštanim
metastazama u smislu prevencije koštanih
komplikacija. Benefit tretmana treba uskladiti sa
toksičnošću i takođe treba izbeći nekrozu vilice B. Ljungberg, N. Cowan, D.C. Hanbury, M. Hora, M.A. Kuczyk, A.S.
Palijativni tretmani kao što su radionukleidna B Merseburger, P.F.A. Mulders, J-J. Patard, I.C. Sinescu
terapija, eksterna „beam“ radioterapija, adekvatno
korišćenje analgetika treba primenjivati u ranom
lečenju bolnih koštanih metastaza.
Uvod
Spinalna hirurgija ili dekompresivna radioterapija A
su hitne hirurške metode koje treba primeniti kod Karcinom bubrega (RCC) je zastupljen 2–3% svih karcinoma sa
kritičnih pacijenata sa neurološkim simptomima. najvećom incidencijom javljanja u zapadnim zemljama. U skori-
je vreme u Evropi se uočava godišnji porast incidencije javljanja
ovog oboljenja za 2%. Međutim stope incidencije karcinoma
Sažetak bubrega su u padu u određenim zemljama (Švedska i Danska)
dok u drugim evropskim zemljama i dalje postoji trend porasta
Karcinom prostate je kompleksna bolest kod koje je pre tre- incidencije od ovog oboljenja.
tmana i praćenja neophodno sagledati sve aspekte stanje pa- Korišćenje imidžing tehnika poput ultrazvuka i kompjuteri-
cijenta. zovane tomografije povećalo je detekciju asimptomatskih bo-
lesnika sa karcinomom bubrega. Dodatno tokom prošlih 10
godina stope mortaliteta su se obično stabilizovale ili smanjile
u nekim evropskim zemljama. Najveća incidencija karcinoma
bubrega se dešava kod ljudi između 60–70 godina starosti, če-
šće kod muškaraca (odnos 1,5:1). Etiološki faktori poput stila
života, pušenja, gojaznosti i hipertenzije utiču na javljanje bole-
sti. Najefektivnija profilaksa je izbegavanje pušenja i suzbijanje
gojaznosti.

68 Evropsko udruženje urologa ▶ Udruženje Urologa Srbije Vodič za 2012 69