Master Rad

1
Predgovor ...................................................................................................................................3
1. Uvod ...................................................................................................................................4
1.1. Postavka problema ........................................................................................................5
1.2. Standardni pristup i standardna oprema .........................................................................6
1.3. Ideja primene instrumenta VMP 20 ............................................................................. 11
2. Instrument VMP 20 ........................................................................................................... 13
2.1. Uvod ........................................................................................................................... 13
2.2. Merne metode ............................................................................................................. 13
2.2.1. Merenja u taki .................................................................................................... 13
2.2.2. Merenja na intervalu ............................................................................................ 14
2.2.2.1. SAADK-1G .................................................................................................. 15
2.2.2.2. SAADK-2G .................................................................................................. 18
2.3. Metroloke karakteristike instrumenta VMP 20 ........................................................... 20
2.4. Funkcionisanje instrumenta VMP 20 ........................................................................... 20
2.4.1. Merenje struje ...................................................................................................... 21
2.4.2. Merenje napona ................................................................................................... 21
2.4.3. Merenje snage ...................................................................................................... 22
2.4.4. Uloga mikrokontrolera ......................................................................................... 22
2.5. Karakteristike .............................................................................................................. 24
2.6. Softverska podrka instrumentu VMP 20 .................................................................... 25
3. Tipini industrijski potroai u fabrici ,,Elektroporcelan .................................................. 28
4. Merenje i ocena utede reaktivne snage ............................................................................. 31
4.1. Uvod o reaktivnoj snazi............................................................................................... 31
4.2. Ocena utede reaktivne energije na osnovu rauna za utroak elektrine energije ........ 32
4.3. Merenje i ocena utede reaktivne snage pomou instrumenta VMP 20 ........................ 35
4.3.1. Analiza u fazi 1 .................................................................................................... 35
4.3.2. Analiza u fazi 3 .................................................................................................... 40
4.3.3. Analiza merene reaktivne snage ........................................................................... 44
5. Merenje i ocena utede na vrnoj snazi .............................................................................. 45
5.1. Uvod o vrnoj snazi..................................................................................................... 45
5.2. Ocena utede na vrnoj snazi na osnovu rauna za potronju elektrine energije.......... 46
5.3. Merenje aktivne snage po fazama ................................................................................ 48
6. Analiza kvaliteta napona napajanja (po normi EN 50160) .................................................. 51
2

6.1. Uvod o kvalitetu elektrine energije ............................................................................ 51
6.2. Norma EN 50160 ........................................................................................................ 51
6.2.1. Treperenje napona (flikeri) ................................................................................... 53
6.2.2. Propadi napona .................................................................................................... 53
6.2.3. Prekidi napona ..................................................................................................... 54
6.2.4. Naponski harmonici ............................................................................................. 54
6.2.5. Kratak pregled norme EN 50160 .......................................................................... 55
6.3. Merenje i analiza mrenog napona .............................................................................. 56
7. Predlog reenja .................................................................................................................. 62
7.1. Predlog reenja za utedu reaktivne energije ............................................................ 62
7.2. Predlog reenja za utedu na vrnoj snazi .................................................................... 64
8. Diskusija ........................................................................................................................... 65
9. Zakljuak .......................................................................................................................... 67
10. Literatura ....................................................................................................................... 68

3

Pr edgovor

Ovaj rad je nastao kao nadogradnja mog beelor rada koji obrauje mogunosti primene
digitalne stohastike merne metode u merenjima u elektroenergetici. Zadatak je bio da se izvre
merenja parametara radi procene mogunosti utede potronje elektrine energije u fabrici
,,Elektroporcelan iz Aranelovca. Prikupljajui podatke i bavei se ovom temom stekao sam
razna teoretska saznanja, ali i saznanja na polju praktinog rada, to e mi u daljem prouavanju
ove oblasti biti od velike koristi.

Posebno bih se zahvalio elektrodistribuciji ,,Elektrosrbija, ogranku u Aranelovcu, odnosno
kolegi dipl. in. Duletu Nedeljkoviu koji je svojim iskustvom i opremom pomogao izradu ovog
rada. Takoe sam zahvalan svom mentoru, Dr Vladimiru Vujiiu koji je zasluan za moje
opredeljenje da se bavim ovom oblau i sa kojim saraujem due vreme na primeni ove
stohastike metode u merenjima.

Nenad Zlatkovi
4

1 . Uvod

Energetska efikasnost, odnos cena performanse, konkurentnost su samo neki od problema sa
kojima se sreu kompanije koje ele da svoj proizvod plasiraju na tritu. Obeleja svakog
proizvoda su cena, kvalitet, rok isporuke. Kako prodati svoj proizvod, tj. ispuniti zahteve kupca?
Potrebno je napraviti pravi odnos izmeu obeleja proizvoda, znai dobiti najbolji odnos
cena/performanse i ispuniti zahteve sa rokovima isporuke. U odnos cena/performanse spada i
utroak energije potrebne za proizvodnju zahtevanog proizvoda. U ovom radu bie rei o
smanjenju utroka elektrine energije i njenom racionalnijem korienju. Pre nego to preemo
na analizu i procenu mogunosti utede potronje, moramo obaviti merenja. Ta merenja
obuhvataju merenja:

efektivnih vrednosti napona,
efektivnih vrednosti struja,
frekvencija osnovnog harmonika,
vrednosti naponskih i strujnih harmonika,
aktivne snage,
reaktivne snage,
prividne snage,
vrne snage,
faktora snage,
aktivne energije,
reaktivne energije...

Potreba za ovim merenjima proistie iz bezbednosnih, tehnikih, ekonomskih razloga.
Ekonomski razlozi su posebno dobili na znaaju od kada se elektrina energija posmatra kao
roba sa svojim kvalitetom, cenom i rokom isporuke. Interes za ovakva merenja imaju i prodavac
i kupac elektrine energije.
Danas se posebna panja pridaje kompenzaciji reaktivne energije i kontroli vrnog optereenja.
Elektrina energija postaje sve skuplja i energetska efikasnost postaje sastavni deo naeg ivota i
ponaanja. Kompenzacijom reaktivne energije kupac plaa manje raune za utroenu energiju, a
distributer ima manje problema sa optereenjem vodova.
Kontrola vrnog optereenja je posebno znaajna za kupca elektrine energije, jer merenjem ove
snage i detaljnom analizom mogu se ostvariti velike utede u potronji.
Od izvrioca merenja se oekuje da ih izvri tano i precizno. Za kvalitetno merenje, je pored
osposobljenog kadra potreban kvalitetan instrument. Na tritu postoji mnogo ureaja u kojima
su implementirane razne metode merenja. Na katedri za elektrina merenja razvijena je digitalna
tohastika merna metoda. Zahvaljujui ovoj metodi, razvijene su generacije instrumenata koji
su jeftiniji od dostupnih ureaja, a po performansama su konkurentni, i u nekim sluajevima i
bolji. Predmet ovog rada je analiza potronje elektrine energije i procena mogunosti utede
5

primenom instrumenta VMP-20, koji spada u prvu generaciju ureaja zasnovanih na stohastikoj
digitalnoj mernoj metodi.

1 .1 . Post avk a pr obl ema

U cilju poveanja energetske efikasnosti menadment firme ,,Elektroporcelan iz Aranelovca se
obratio strunjacima sa Katedre za elektrina merenja Fakulteta tehnikih nauka iz Novog Sada.
Glavni problem je velika potronja elektrine energije, zapravo visok udeo trokova u koji ulazi i
potronja elektrine energije u cenu gotovog proizvoda. Uvidom u raun za potronju elektrine
energije uoena su dva glavna problema:

Veliko angaovanje vrne snage,
Velika potronja reaktivne energije.

Na osnovu ova dva glavna problema trebalo je izraditi reenje kojim bi se isti predupredili.
Krenulo se u analizu iz dva pravca. Prvi je podrazumevao detaljnu analizu rauna za potronju
elektrine energije u poslednjih godinu i po dana, a drugi postavljanje instrumenata za merenje
parametara potronje elektrine energije. Takoe se pristupilo i praenju proizvodnje u fabrici
radi snimanja profila potroaa kao i njihove angaovanosti u toku proizvodnje. Pri zavretku
pomenutih analiza potronje elektrine energije trebalo je uporediti ih i dati predloge za reenje
aktuelnih problema. Kao razlog za veliko angaovanje vrne snage uoen je rad u jednoj smeni i
grejanje preteno na elektrine pei u zimskom periodu. Veliki udeo reaktivne energije u
potronji proizilazi iz preteno motornog pogona, predimenzionisanih motora, i nepostojanja
ispravne kompenzacije. Na osnovu detaljne analize merenjem dat je predlog kompenzacije
reaktivne energije o kome e vie biti rei u narednim poglavljima ovog rada.

U okviru ovog rada uraena je i analiza kvaliteta elektrine energije po normi EN 50160, da se
vidi koliko kvalitetno napajanje fabrike obezbeuje lokalna elektrodistribucija. U okviru ove
analize praeni su :

napon,
frekvencija,
harmonici napona (THD faktor napona).

Analiza pomenutih parametara takoe je opisana u narednim poglavljima rada.
6

1 .2 . St andar dni pr i st up i st andar dna opr ema

Prvo upoznavanje s pogonima fabrike ,,Elektroporcelan podrazumevao je detaljno upoznavanje
sa jednopolnom emom razvoda elektroinstalacija fabrike. Tako su razmatrana mesta na kojima
treba instalirati mernu opremu. Poto je fabrika podeljena na dve fabrike: ,,ALI i ,,ELP, a
merno mesto je samo jedno, doneta je odluka da se meri u glavnoj trafostanici broj 1 u kojoj se i
nalazi merno mesto sa digitalnom mernom grupom. Trafostanica je 10 kV/ 0.4 kV, to znai da
se meri na srednjem naponu. Merenje u trafostanici je dvosistemsko, sa naponskim
transformatorima 10000 V/ 100 V, i strujnim reduktorima 2 x 75 A / 5 A. Moderne digitalne
merne grupe mogu sasvim korektno posluiti za odreivanje nama potrebnih parametara. U
konkretnom primeru koristi se DMG2 merna grupa proizvoaa ,,ENEL, Beograd.
Ova transformatorska trofazna merna grupa meri aktivnu energiju u klasi 0.5, reaktivnu u klasi 2
i maksimum srednje aktivne 15-minutne snage u klasi 1 u poluindirektnoj etvoroinoj vezi
3x230/400 V, 5 A ili u indirektnoj etvoroinoj/ troinoj vezi 3x58/100 V, 5 A sa do etiri
tarife. Brojilo sadri vremensku napravu koja generie 15-minutni interval za kontrolu meraa
maksimuma. Ono sadri optiki port koji slui za programiranje i oitavanje brojila i ugraenih
uklopnih naprava. Komunikacija se obavlja pomou softvera DB2Fservis. Jednopolna ema
glavne trafostanice (TS1- 10 kV strana) prikazana je na slici 1.1.

Slika 1.1- Jednopolna ema TS1 (10 kV strana)

7

Izgled merne grupe prikazan je na slici 1.2.

Slika 1.2- Trofazna digitalna merna grupa DMG2
ema veze brojila za dvosistemsko merenje prikazana je na slici 1.3.

Slika 1.3- ema veze DMG2 merne grupe

8

Tehnike karakteristike merne grupe date su u tabeli 1.1.

Tabela 1.1- tehnike karakteristike DMG2 merne grupe
Nominalni napon V
n
3x58/100V; 2x100V (+15%, -20%)
Nominalna frekvencija f
n
50 Hz
Bazna struja I
B
5 A
Maksimalna struja I
M
5 A
Prag merenja < 5mA po fazi optokaplovan
Potronja: naponsko kolo pri V
n
< 1 W (9 VA) po fazi
Potronja: strujno kolo <0.5 VA po fazi
Ispitni napon 4 kV, 50 Hz, 1 minut
Prenaponska zatita 6 kV, 1.2/50 s
Temperaturski opseg rada -20C, +70C
Relativna vlanost ambijenta < 90%
Dimenzije kuita 250.5x170.0x65.3 mm
Otvor za provodnik na stezaljci 6.5 mm
Teina 1.0 kg
Optiki port IEC61107, Mode
Klasa tanosti (aktivna energija) 0.5 ili 1
Klasa tanosti (reaktivna energija) 2 ili 3
Klasa tanosti (pokaziva maksimuma) 1
Merni period za merenje maksimuma srednje
snage
15 minuta
Vreme iskljuenja 9 s

Standardan pristup podrazumeva kaenje odgovarajuih izvoda instrumenata na strujne i
naponske transformatore i merenje potrebnih parametara u unapred odreenom intervalu. Za
praenje potronje interval moe biti: 1 dan, 7 dana, 30 dana. Vremenski interval merenja zavisi
od naina rada preduzea. to se due meri rezultati su pouzdaniji. Ukoliko firma ima ustaljen
reim proizvodnje moe se meriti i 1 dan, mada se to ne preporuuje. Najbolje je meriti jednu
tipinu radnu nedelju, i onda izvesti zakljuke na osnovu rezultata. Poto je merenje u
trafostanici preduzea ,,Elektroporcelan dvosistemsko, ne moemo meriti trofazno. Mi moemo
dobiti podatke o dva linijska napona i dve fazne struje. Poto nam linijski naponi ovde nisu od
znaaja na instrument moramo vezati u Aronov spoj da bi dobili dva fazna napona, a trei fazni
napon emo dobiti kao aritmetiku sredinu prva dva. Za merenja koja su nama od znaaja mogu
se koristiti analizatori snage (monofazni, trofazni), moderne digitalne merne grupe, analizatori
mree. Neki od najpoznatijih instrumenata su:

9

,,Elspec G4400,
,,Lem-TOPAS 1000,
,,Circutor AR5,
,,Fluke MEMOBOX 800,
,,Chauvin Arnoux C.A 8350,
,,Kyoritsu KEW 6310.

Ovi instrumenti imaju irok spektar primene i potreba za njima je razliita. Ako korisnik eli da
u isto vreme ima i merilo kvaliteta elektrine energije i digitalni snima greaka (fault recorder)
on e se verovatno opredeliti za ,,Elspec G4400, koji predstavlja pravo udo od tehnike. Neto
manje zahtevni korisnici nee biti sreni zbog cene Elspec-a koja je oko 11500 $, ve e se
verovatno odluiti za AR5 od Circutor-a ija je cena oko 2500 $. I ovde vai uvena izreka
,,Koliko para toliko muzike. Mi smo se za naa merenja opredelili za instrument VMP-20, koji
je razvijen na Katedri za elektrina merenja pre petnaestak godina. Nezahvalno bi bilo porediti
ovaj instrument sa prethodno pomenutim jer on pre svega predstavlja viefunkcijsko merilo, a ne
analizator kvaliteta elektrine energije, ali u merenjima kojima se mi ovde bavimo ovaj
instrument ima i neke bolje karakteristike od prethodnika.
Opis i karakteristike najee upotrebljavanih instrumenata za ovakva merenje su prikazani u
tabeli 1.2.

Tabela 1.2- karakteristike najee korienih analizatora snage
Proizvoa CIRCUTOR LEM (FLUKE) CHAUVIN
ARNOUX
LEM (FLUKE)
Tip instrumenta AR 5 MEMOBOX 300 C.A 8350 TOPAS 1000
slika

Broj naponskih
ulaza
3 1 i 3 4 8,25,40 ulaza
koji se mogu
podesiti kao
naponski i strujni
Broj strujnih
ulaza
3 1,3,4 4
Merenje napona
RMS fazni
napon, RMS
meufazni napon
Izbor jednog ili
drugog
Izbor spoja trougao ili zvezda
prilikom merenja
Meri i prikazuje
obe vrednosti
10

THD U
harmonika
analiza
Harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Harmonijska
analiza do 50.
harmonika
Dogaaji na
naponu prema
normi EN50160
- Belei broj
dogaaja,
razvrstavanje u
odnosu na
trajanje i krajnje
vrednosti
Belei broj
dogaaja,
razvrstavanje u
odnosu na
trajanje i krajnje
vrednosti
Belei broj
dogaaja,
razvrstavanje u
odnosu na
trajanje i krajnje
vrednosti. Moe
dati i
osciloskopski
prikaz i RMS
vrednosti
dogaaja
Frekvencija Da Da Da Da
Merenje struje
RMS fazne struje Da Da Da Da
Struja u
neutralnom
provodniku
- Samo kod verzije
sa 4 strujna ulaza
Da da
THD I
harmonika
analiza
Analiza do 50.
komponente
Funkcija P meri
THD I
Analiza do 50.
komponente
Analiza do 50.
komponente
Parametri snage
Aktivna,
reaktivna,
prividna snaga
Da Da Da Da
Faktor snage,
cos F
Indikacija
vrednosti s
predznakom
Indikacija
vrednosti s
predznakom
Indikacija
vrednosti s
predznakom
Indikacija
vrednosti s
predznakom
Proizvoa CIRCUTOR LEM (FLUKE) CHAUVIN
ARNOUX
LEM (FLUKE)
Tip instrumenta AR 5 MEMOBOX 300 C.A 8350 TOPAS 1000
Posebne karakteristike
Napajanje 230 V~ 15 % 88...265 V~ 180...265 V~ 100...240 V~
Upotreba
fleksibilnih
strujnih senzora
(rogowsky-
kalem)
Spoljno
napajanje
Bez spoljnog
napajanja
Bez spoljnog
napajanja
Bez spoljnog
napajanja
11

Kapacitet
memorije
1 MB 2/4 MB Tvrdi disk 2 GB Tvrdi disk 0.5
GB, opciono 2
GB
Komunikacija sa
PC-jem
RS-232 RS-232 USB 2x Ethernet/ RS-232

1 .3 . I dej a pr i mene i nst r ument a VM P 2 0

Iako danas postoji itava gama monih instrumenata koji su pomenuti u prethodnom poglavlju,
mi smo se odluili da za ovaj projekat upotrebimo monofazni instrument VMP 20. Bez obzira to
je instrument starije generacije, njegova prednost je to prikazuje izmerene parametre na svaku
sekundu i to ima vrlo finu rezoluciju. Ideja je da se merenje vri u glavnoj trafostanici 10 kV/
0.4 kV (TS1) fabrike na 10 kV strani. Merenje je dvisistemsko sa strujnim reduktorima
2*75 A/ 5A i naponskim transformatorima 10000 V/ 100V. Poto je instrument VMP 20
monofazan povezivanjem njegovog naponskog kraja na sekundar naponskog mernog
transformatora merili bi linijski napon od 100 V. Vezom strujnog kraja VMP-a sa strujnim
reduktorima merili bi fazne struje. Tu nastaje problem sa proraunom snage jer ugao q nije ugao
izmeu faznog napona i fazne struje, ve izmeu linijskog napona i fazne struje. Da bi se ovaj
problem reio pribeglo se jednom poznatom reenju. Treba napraviti virtuelnu nulu i nju
iskoristiti za vezivanje instrumenta. Za virtuelnu nulu nam je bilo potrebno tri metalslojna
otpornika 47 k sa tolerancijom 1% i snagom 0.25 W. Primenom virtuelne nule dobijamo fazne
napone na koje moemo vezati na instrument. Ti fazni naponi su reda 57.8 V. Vrlo je bitno da
otpornici budu sa tolerancijom 1% da bi dobijeni fazni naponi bili to priblinije vrednosti. Do
pregrevanja otpornika nee doi jer je snaga koja se razvija na njima:

P =
u
2
R
=
57.8
2
47000
= 0.07 w.

12

ema veze prikazana je na slici 1.4.
4
7
k
4
7
k
57.8 V
U1
U2
U3
L2 L3
L1
100V
100V
100V
Naponski ulaz
VMP 20

Slika 1.4- ema veze instrumenta VMP 20

Naponi L
1
, L
2
, i L
3
, predstavljaju linijske napone sekundara naponskog mernog transformatora,
dok su U
1
, U
2
, U
3
, fazni naponi. Poto je jedan kraj sekundara naponskog mernog transformatora
uzemljen, u samom zvezditu (virtuelna nula) nemamo 0 V ve priblino 57.8 V. Naponi koje mi
merimo su priblino 100I/ 3 = 57.8I.

13

2 . I nst r ument VMP 2 0

2 .1 . Uvod

Instrument VMP-20 predstavlja viefunkcijsko merilo razvijeno na katedri za elektrina merenja,
Fakulteta tehnikih nauka 1996. godine. Merilo meri i prikazuje na svom ekranu etiri veliine:
efektivnu vrednost napona, efektivnu vrednost struje, aktivnu snagu i faktor snage. Kada se
prikljui na raunar, uz pomo softvera VMP CALC Ver 4.0, instrument meri i prikazuje:
frekvenciju, moduo impedanse, reaktivnu snagu, prividnu snagu, aktivnu energiju i reaktivnu
energiju. Postoje i novije verzije softvera koje predviaju mogunost merenja i vrne snage.
Instrument dozvoljava merenje veliina vie od 10 puta u sekundi, a tanost mu je 0,1% od
oitane vrednosti. I tanost i brzina dozvoljavaju efikasno snimanje veliina u
elektrodistributivnoj mrei. Napajanje istrumenta je 220V, 50Hz. Ureaj ima dva ulaza: strujni i
naponski (oba su ,,plivajua). Opsege napona i struje instrument bira automatski. Ovaj
instrument poseduje reenje o odobrenju tipa merila, koje vai do 3.4.2011. godine.

2 .2 . M er ne met ode
2 .2 .1 . Merenja u taki

Pod dananjim merenjima, podrazumevaju se diskretna digitalna merenja, odnosno merenja u
taki.
1
Ovakav tip merenja u svetu je poznat pod nazivom sempling metoda. Primenom ove
metode javljaju se dva uzroka sistematske greke: diskretizacija po vremenu i diskretizacija po
vrednosti. Da bi se diskretizacija po vremenu eliminisala kao uzrok sistematske greke, moraju
se ispuniti uslovi teoreme o odabiranju. Diskretizacija po vrednosti uvek prouzrokuje sistematsku
greku, koju nije mogue eliminisati, ali ju je mogue pod odreenim uslovima svesti na
prihvatljivu meru.
Sutina sempling metode je sledea: u teorijski beskrajno kratkom vremenskom intervalu,
praktino u trenutku, se uzme uzorak analogne merene veliine i u intervalu vremena t se
ureajem koji se zove A/D konvertor pretvori u broj.
Vai:
1
t
=
s
= 2
g

gde je f
g
najvia uestanost koja se javlja u merenom signalu, odnosno gornja granica
frekventnog opsega merenog signala. Vano je da t bude to manje. Za izbor A/D konvertora
kao logino reenje zbog svoje brzine nameu se fle A/D konvertori kod kojih je t 1ns.
Problem koji se javlja je mala rezolucija fle A/D konvertora. Rezolucija od desetak bita je

1
Vladimir Vujii,Ivan upunski, Bojan Vujii, Zoran Mitrovi, Analiza primene stohastike digitalne merne
metode, FTN, Novi Sad, 2010.
14

maksimalna, a u skladu sa tim i merna nesigurnost. Mana fle A/D konvertora je to se sa svakim
novim bitom duplira hardver fle A/D konvertora, to dovodi do poveanja izvora sistematskih
greaka. Sa ove take gledita bolje je koristiti fle A/D konvertor sa manje bita, ali i tada postoji
problem. Problem A/D konvertora male rezolucije (ispod sedam bita) je to tada ne vai Benetov
model greke kvantizacije, pa se greka kvantizacije ne moe tretirati kao uniformni beli um i to
postaje ozbiljan i teorijski i praktini problem. Osnovni problem merenja u taki je izrazita
netanost na visokim frekvencijama. Ovo se objanjava time to su precizni i tani A/D
konvertori spori, a brzi A/D konvertori su neprecizni i netani.
Drugi problem merenja u taki je estimacija signala u umu i teorijski pristup ne uzima u obzir
greku kvantizacije. Poto se pokazalo da se signal bolje procenjuje u umu kada je uestanost
semplovanja via, i ovde se kao logino reenje nude brzi A/D konvertori.
Trei problem je to velika rezolucija fle A/D konvertora znai komplikovaniji hardver, a
samim tim i vie izvora sistematskih greaka, pa se kao logino reenje namee upotreba fle
A/D konvertora manje rezolucije. Tada se izvori sistematske greke dre pod kontrolom, postie
se velika brzina, a i linearnost i tanost. Veina nedostataka sempling metode eliminie se kada
merenu veliinu posmatramo na nekom konanom intervalu, to jest kada primenimo metodu
merenja na intervalu.

2 .2 .2 . Mer enj a na i nt er val u

Metoda merenja na intervalu moe da eliminie ogranienja merenja u taki, a da pri tome
sauva sve prednosti merenja u taki.
2

Prednosti merenja na intervalu:
- merenje na visokim uestanostima,
- merenje zaumljenih signala,
- visoka linearnost i tanost merenja.
Metoda merenja na intervalu predstavlja dopunu merenja u taki, ona se vre A/D konvertorima
kratke rei, fle A/D konvertorima ija je uestanost odmeravanja vrlo visoka. Ulaznom signalu
se dodaje diter uniformne raspodele srednje vrednosti 0, u opsegu kvanta fle A/D konvertora.
Na ovaj nain se eliminie uticaj greke kvantizacije. Greka kvantizacije tada zadovoljava
uslove Centralne granine teoreme i Teorije uzoraka kada se meri srednja vrednost signala na
intervalu. Standardna devijacija greke kvantizacije opada sa kvadratnim korenom iz broja
odmeraka u intervalu. Pristup merenja na intervalu realizovan je u tri generacije mernih
instrumenata. Jedan od njih je i VMP-20. Ova merna metoda nazvana je stohastikom digitalnom
mernom metodom. U zavisnosti od toga kakve signale merimo postoji vie varijanti ove metode.

2
Vladimir Vujii,Ivan upunski, Bojan Vujii, Zoran Mitrovi, Analiza primene stohastike digitalne merne
metode, FTN, Novi Sad, 2010.
15

2 .2 .2 .1 . SAADK-1 G

Osnova za funkcionisanje ove metode je stohastiki diter.

Slika 2.1- Diterovanje signala na ulazu u A/D konvertor

Na slici je prikazan stohastiki adicioni A/D konvertor sa jednim generatorom sluajnog napona.
On se sastoji iz analognog sabiraa i uniformnog kvantizera. Ulazni signal na kvantizeru je
unutar njegovog opsega, gde je y = c konstantan napon, a h sluajni signal koji ispunjava uslove
Widraw-a:
| |
u
2
i p( ) =
1
u

gde je a kvant A/D konvertora, a p(h) funkcija gustine raspodele verovatnoe signala h.
predstavlja sluajnu promenjivu koja uzima vrednosti (n+1)a kad je y+h vee od gornjeg
praga odluivanja, odnosno na kad je manje od njega. Neka se meri velik broj (N) vrednosti
n

koje se uproseavaju u vremenu. Tada je izlaz konvertora, matematiko oekivanje
=
1
n
`
n
= no P[ no] + ( n + 1) o P
N
n=1
[ ( n + 1) o]

Kada N , tj. kada merenje traje beskonano dugo, greka konverzije je jednaka nuli. U
realnosti
ima varijansu o
+
2
koja predstavlja apsolutnu greku merenja. Neka je greka
pojedinanog uzorkovanja
e = y.

Ako za pojedinane odmerke vai da im je trei centralni moment ogranien, tada se mogu
primeniti centralna granina teorema i teorija uzoraka, pa e vaiti da je

o
+
2
=
o
+
2
N

pri emu je

o
+
2
= ( V V
)
2
= ( V y)
2
= c
2
.

16

Grafik kvadrata apsolutne greke prikazan je na slici ispod:

Slika 2.2-Grafik greke viebitnog SAADK-1g

Merenje je precizno kada imamo veliki broj odmeraka i kada je mereni signal blizu kvantnog
nivoa. Najvea greka je kada se mereni signal nalazi na polovini kvantnog nivoa. Minimalna
konfiguracija konvertora je nazvana stohastiki adicioni A/D konvertor sa jednim generatorom
sluajnog napona, i data je na slici 2.3. Na slici je takoe prikazan i ograniava nivoa koji je
upotrebljen u instrumentu VMP-20.

slika 2.3- Minimalna konfiguracija SAADK-1G i izgled ograniavaa nivoa

ON
ON
Broja
+ +
-
+
-
h
y=f(t)
g -g takt reset
b
1
b
-1
ON
R
R
5 V;
0 V
10 V;
-10 V
17

Da bi mogli da koristimo dvobitni fle A/D konvertor moraju da budu zadovoljeni odreeni
uslovi:
| y + | 3g,
| y| 2g,
| | g,
p( ) =
1
2g
,

gde je y mereni napon, g i g su naponi pragova komparatora, h je uniformni sluajni napon, a
p(h) je njegova funkcija gustine raspodele verovatnoe.
Srednja vrednost sadraja brojaa,
je:

V
=
1
N
V

1
t
2
-t
1
N
=1
( t) Jt
t
2
t
1
.

Ako je trei centralni moment ogranien vai:

o
c
2
=
2g
t
2
-t
1
| ( t) | Jt
1
t
2
-t
1

2
( t) Jt
t
2
t
1
t
2
t
1
,
o
c
2
=
c
c
2
N
.

Postavlja se pitanje kako se ponaa greka merenja o
+
kada se mereni konstantni signal nalazi u

okolini nule? Posmatrajmo relativnu greku merenja signala y=C0.

I =
c
9
| C| ( 2g-| C| )
N
C
=
2g-| C|
N| C|

Za svako C 0 vai da je
l i m
N,C=0
I = l i m
N,C=0
2g-| C|
N| C|
= 0.
Kada C 0 vai:
l i m
C 0
I = l i m
C 0
2g-| C|
N| C|
=
1
N
l i m
C 0
2g
| C|
1 = .

18

Grafik relativne greke merenja za neko konano N izgleda kao na slici 2.4.

Slika 2.4- Grafik relativne greke viebitnog SAADK-1G

Na grafiku se jasno vidi da je greka najvea kada je mereni signal u okolini nule.

2 .2 .2 .2 . SAADK-2 G

Da bi se pristupilo ozbiljnim merenjima, kakva su merenja u elektroenergetici, morala su da se
izvre poboljanja SAADK. Za potrebe merenja efektivne vrednosti signala u
sloenoperiodinom reimu razvijen je SAADK sa dva generatora sluajnog signala. Na ovom
principu radi i instrument VMP-20. Razlika ovog pristupa u odnosu na prethodni je u jo jednom
dodatom generatoru sluajnog uma. Da bi ovakav ureaj mogao da meri efektivnu vrednost
signala proizvoljnog oblika mora biti ispunjena teorema Berntajna. To znai da signal koji se
meri mora biti neprekidan u intervalu merenja. Da bi merenje imalo smisla moraju biti ispunjeni
sledei uslovi:

| y
1
=
1
( t) | 2g,

| y
2
=
2
( t) | 2g,

|
| g, i = 1,2

p(
) =
1
2g
, i = 1,2.

19

ema dvobitnog stohastikog A/D konvertora sa dva generatora sluajnog uma prikazana je na
slici 2.5.

Slika 2.5- ema dvobitnog SAADK sa dva generatora

Izlaz iz instrumenta e biti:

V
= ( 2g)
2
Bo]u
N
=
1
t
2
-t
1

1
( t)
t
2
t
1

2
( t) Jt.

Varijansa pojedinanog merenja je:

o
+
=
( 2g)
2
t
2
-t
1
|
1
( t)
2
( t) | Jt
t
2
t
1
|
1
t
2
-t
1

1
( t)
2
( t) Jt
t
2
t
1
|
2
.

Kada je trei centralni moment veliine ogranien, vae Centralna granina teorema i Teorija
uzoraka, pa je greka izlazne veliine
, a ujedno i greka merenja:

o
+
2
=
c
9
2
N
.

Ovakav instrument meri srednju vrednost proizvoda ulaznih funkcija. To znai da se on moe
koristiti za merenje prave efektivne vrednosti stvarnog signala bilo kog oblika kada je y
1
= y
2
, ili
da meri snagu i energiju kada je y
1
y
2
.

+
-
+
-
+
-
+
-
ON
ON
ON
ON
Broja
+
h
1
+
h
2
-g g
y
1
=f
1
(t)
y
2
=f
2
(t)
takt reset
2 1

1
b
11
b
-11
b
12
b
-12
Nagore
Nadole
20

2 .3 . M et r ol ok e k ar ak t er i st i k e i nst r ument a VM P 2 0

Metroloke karakteristike instrumenta VMP-20 su date u tabelama 2.1 i 2.2, i nalaze se u prilogu
reenja o odobrenju tipa merila, broj: 2/4-02-3530/01.

Tabela 2.1- Klase tanosti instrumenta VMP-20
Tip instrumenta Merena veliina Klasa tanosti

VMP-20
Napon 0,5
Struja 0,5
Snaga 1
Faktor snage 2,5

Tabela 2.2- Merni opseg instrumenta VMP-20
Tip instrumenta Merena veliina Opseg

VMP-20
Napon 400 V
Struja 5 A
Snaga 2000 W
Faktor snage -1 ... +1

2 .4 . Funk ci oni sanj e i nst r ument a VM P 2 0

Kao to je u uvodu ve reeno instrument ima dva izolovana i meusobno galvanski odvojena
ulaza. To su naponski i strujni ulaz. Naponski ulaz ima veliku unutranju otpornost koja iznosi
(3 0,3 ) M. Na strujnom ulazu unutranja otpornost iznosi (100 10) . Instrument se
napaja mrenim naponom 220 V frekvencije 50 Hz. Oitavanje vrednosti merenih veliina se
moe vriti na displeju samog instrumenta, ali je preglednije to raditi na PC raunaru, gde
moemo oitavati vie veliina. Komunikacija sa PC raunarom je ostvarena preko serijske RS-
232 veze, za ta postoji poseban prikljuak koji je galvanski odvojen. Interval merenja signala je
2 s, a u softveru je podeeno da korisnik dobija vrednosti na svaku sekundu. Frekvencijski
propusni opseg je 200 Hz, za koji su date klase tanosti za odreene veliine.

21

Blok ema instrumenta prikazana je na slici 2.6.

M
A
G
I
S
T
R
A
L
A
Slika 2.6- Blok ema instrumenta VMP-20
2 .4 .1 . Mer enj e st r uj e
Za merenje struje predvien je strujni ulaz gde se nalazi strujni merni transformator. Iza se nalazi
blok za kondicioniranje mernog signala, pretvaranje signala u napon i odvoenje na dva
paralelna A/D konvertora. Kao to je ve opisano u odeljku merne metode, upotrebljeni su fle
A/D konvertori. Izlazi sa A/D konvertora se vode na mnoa akumulator koji sraunava digitalnu
vrednost kvadrata prave efektivne vrednosti. Merenje se obavlja u 100 perioda merene struje.

2 .4 .2 . Mer enj e napona

Napon se meri na naponskom ulazu preko naponskog razdelnika. Iza njega se nalazi blok za
kondicioniranje naponskog signala i odvoenje mernog signala na dva paralelna fle A/D
konvertora. Kao i kod strujnog ulaza i ovde se izlazi sa A/D konvertora vode na mnoa
akumulator koji sraunava digitalnu vrednost kvadrata prave efektivne vrednosti. Ovde se takoe
koristi 100 perioda merenog napona.

22

2 .4 .3 . Mer enj e snage

Snaga se meri tako to se sa po jednog A/D konvertora sa naponskog i strujnog ulaza izmerene
digitalne vrednosti vode na mnoa akumulator (mnoa akumulator koji se nalazi u sredini na
slici koja predstavlja blok emu) koji sraunava digitalnu vrednost srednje snage.
2 .4 .4 . Ul oga mi k r ok ont r ol er a

Uloga mikrokontrolera je da u intervalu merenja od 2 s deli sadraj sva tri mnoaa akumulatora
sa brojem odmeraka. Rauna kvadratni koren iz kvadrata efektivnih vrednosti napona i struje, i
na kraju vremena vraa na nulu mnoae akumulatore, sinhronizuje proces merenja, i automatski
podeava nivo ulaznih signala na blokovima za kondicioniranje. Jedna od bitnih stvari ovog
ureaja su i naponski izvori signala (5 V i 15 V). Poveavanje rezolucije fle A/D konvertora sa
2 bita na 11 bita se vri pomou dva generatora sluajnih, meusobno nekorelisanih napona u
opsegu 2,5 V.
Izled instrumenta dat je na slici 2.7.

Slika 2.7- Pogled na instrument VMP-20 sa prednje strane

23

Izgled zadnje strane instrumenta sa prikljucima za napajanje, RS-232 komunikaciju, naponski i
strujni ulazi.

Slika 2.8- Pogled na instrument VMP-20 sa zadnje strane

24

2 .5 . Kar ak t er i st i k e

Glavna prednost ovog instrumenta je jednostavan hardver i jednostavna implementacija
paralelnih merenja. Ova ideja je veoma pogodna za primenu u viekanalnim merenjima efektivne
vrednosti, snage i energije. Zbog svoje jednostavnosti, integracija viekanalnog instrumenta u
jedno integrisano kolo je vrlo jednostavna. Uz pomo lako dostupnog i jeftinog mikroprocesora
moe se realizovati instrument koji je superioran u pogledu brzine i rezolucije, a konkurentan u
pogledu tanosti sa standardnim digitalnim ureajima mnogo vee kompleksnosti i cene. Neke
od mogunosti za upotrebu instrumenta VMP-20 su nabrojane u nastavku:
Ekspertiza potronje monofaznih potroaa,
Ekspertiza potronje trofaznih potroaa bez nultog voda (koriste se dva instrumenta
VMP-20 vezana u Aronov spoj),
Ekspertiza trofaznih potroaa sa nultim vodom (koriste se tri instrumenta VMP-20),
S obzirom da instrument meri izobliene talasne oblike, on moe da slui za kontrolu
gore navedenih parametara nelinearnih potroaa kao to su PWM invertori, razni
tiristorski regulatori i drugi nelinearni potroai, koji se sreu u regulisanim
elektromotornim pogonima (u valjaonicama elika, lokomotivama na elektrini pogon,
elektromobilima, itd.),
Dalja primena je u kontroli kvaliteta remontovanih ili novih transformatora, indukcionih
motora, prigunica, itd.
S obzirom na tanost instrumenta, 0,1% od domaaja + 0,1% od oitane vrednosti, on
moe da se koristi za kontrolu brojila u elektrodistributivnoj mrei,
Moe da se koristi za pogonska merenja kod velikih potroaa snage i energije (ispitan je
u trafo stanicama 110 kV i 400 kV i pokazao je potpunu pouzdanost i potvrdio je
definisane performanse),
Instrument moe da se koristi za on-line monitoring svih gore navedenih veliina u svrhu
upravljanja potronjom snage ili energije, odnosno ogranienja ili samo konstatovanja
nekih iz skupa gore nabrojanih veliina,
Iako nije konstruisan kao analizator kvaliteta elektrine energije, moe da poslui za
merenje nekih parametara koji su opisani u standardu EN 50160,
Instrumentom se moe meriti otpornost petlje,
Uz pomo generatora signala frekvecije 136 Hz, ovaj instrument moe meriti otpornosti
reda otpornosti uzemljenja (merenje otpornosti uzemljenja UI metodom).

25

2 .6 . Soft ver sk a podr k a i nst r ument u VM P 2 0

Da bi se moglo izvriti prikupljanje i obrada podataka izmerenih instrumentom VMP 20
potrebna je odgovarajua softverska podrka. Dva programa nam to omoguavaju: VMP Data
Logger i VMP Calc.
VMP Data Logger je program koji prihvata podatke od instrumenta VMP 20 u realnom vremenu
i smeta ih u bazu. Program prua mogunost pregleda trenutnih merenih vrednosti, pregled
vrednosti iz baze podataka i formiranje grafika sa merenim podacima.

Slika 2.9- Izgled prozora programa VMP Data Logger u reimu prikupljanja podataka

Slika 2.10- Izgled prozora programa VMP Data Logger u reimu listanja baze
26

Slika 2.11- Izgled prozora programa VMP Data Logger u reimu prikaza grafika merenih
parametara

VMP Calc je program koji slui za prihvatanje podataka iz baze i obavljanje dalje obrade. Osim
obrade podataka, podaci se mogu izvoziti u Microsoft Excel tabele sa grafikonima. Takoe se
mogu generisati izvetaji u programu Notepad sa najbitnijim parametrima. Program omoguava
merenje srednje vrednosti, minimuma, maksimuma, standardne devijacije:

Napona (U
sr
, U
min
, U
max
, U
sdv
u V),
Struje (I
sr
, I
min
, I
max
, I
sdv
u A),
Aktivne snage (P
sr
, P
min
, P
max
, P
sdv
u W),
Reaktivne snage (Q
sr
, Q
min
, Q
max
, Q
sdv
u VAr),
Prividne snage (S
sr
, S
min
, S
max
, S
sdv
u VA),
Frekvencije (F
sr
, F
min
, F
max
, F
sdv
u Hz),
Faktora snage, cosq,

kao i vrne vrednosti struje (I
vrs
), aktivne snage (P
vrs
), reaktivne snage (Q
vrs
), prividne snage
(S
vrs
).
Aplikacija koristi Firebird tip baze podataka sa integrisanim klijent/server reenjem, dakle nema
potrebe za instaliranjem servera baze podataka.
27

Slika 2.12- Izgled osnovnog prozora programa VMP Calc

Slika 2.13 Izgled izvetaja koje program VMP Calc kreira u programu Notepad
28

3 . Tipini industrijski potroai u fabrici ,,Elektroporcelan

,,Elektroporcelan je preduzee koje se bavi proizvodnjom proizvoda od porcelana, steatita i
kordijerita. Iz proizvodnog programa treba pomenuti:

Izolatore za nadzemne vodove radnog napona do 1 kV,
Izolatori za nadzemne vodove radnog napona iznad 1 kV,
Izolatori za telekomunikacijske nadzemne vodove,
Izolatori za razvodna postrojenja, aparate i ureaje radnog napona iznad 1 kV,
Izolatori za nadzemne vodove za elektrinu vuu,
Visokonaponski osigurai,
Niskonaponski osigurai,
Termotehnika i visokofrekventna keramika,
Tehniki porcelan,
Laboratorijsko posue.

Slika 3.1- Fabrika ,,Elektroporcelan

29

Proizvodnja izolatora, koji predstavlja osnovni proizvod preduzea, sastoji se iz sledeih
procesa:

Faza pripreme mase (dobijanje pogaa-mase na filter presama. Kasnije se na vakuum
presama dobija vakumirana masa, od koje se obradom na raznim mainama za
oblikovanje dobijaju izolatori),
Faza oblikovanja (obrada na horizontalnim mainama, vertikalnim fotokopirkama i
keramikim vretenima, livenje u gipsanim formama),
Faza suenja (dobijanje izolacionih tela- izolatora sa vlagom ispod 0.5% u
programiranim suarama),
Faza glaziranja (poboljavaju se mehanike, fizike i elektrine osobine izolatora),
Faza peenja (vri se na temperaturi od 1260C do 1360C na kojima se pretvara sirovi
materijal u keramike proizvode),
Faza obrade posle peenja (vri se odsecanje, fino eono bruenje, bruenje unutranjih
povrina),
Faza montae (povezuju se porcelan i metalni delovi odreenim vezivnim sredstvom),
Faza ispitivanja gotovog proizvoda (ispitivanje pre svega na mehanike i elektrine
osobine u visokonaponskoj laboratoriji).
U fabrici su najvei potroai elektromotori (pre svega asinhroni motori) koji su u sastavu
maina koje uestvuju u malopre pomenutim procesima proizvodnje. Najozbiljniji potroai su:

Kompresor koji snabdeva fabriku vazduhom (snaga 160 kW),
Komorne pei za peenje keramike (ukupna snaga motora 50 kW),
Masa mlinovi (snaga motora 20 kW),
Potisne pei (ukupna snaga motora 20 kW)...
Osim kompresora koji je jedan, ostalih maina ima vie.

Slika 3.2- Masa mlinovi (levo), suara (desno)
30

Slika 3.3- Vakum presa (levo), kopir strug (desno)

Slika 3.4- Komorna pe sa motorima od primarnog vazduha i sekundarnog vazduha

Fabrika je podeljena na dva dela: ,,ALI i ,,ELP, koji se preteno napajaju iz TS3, odnosno TS-
ELP. Da bi imali uvid u potronju cele fabrike i angaovanje reaktivne i vrne snage, mi smo se
odluili za merenje u glavnoj trafostanici, TS1, koja napaja ostale trafostanice i gde se nalazi
glavno merno mesto. Poto su glavni potroai preteno trofazni asinhroni motori, faktor
nesimetrije bi trebao biti reda par % pa se ne ini velika greka merenjem potrebnih parametara
monofaznim instrumentom kakav je na VMP 20. Poto u fabrici ne postoji tipina radna
nedelja, vreme merenja je usaglaavano sa radom veine veih potroaa.

Slika 3.5- VMP 20 u TS1
31

4 . Mer enj e i ocena ut ede r eak t i vne snage
4 .1 . Uvod o r eak t i vnoj snazi

Induktivni potroai (jednofazni i trofazni asinhroni motori, transformatori, prigunice, fluo
rasveta,...) u toku rada iz mree povlae pored aktivne snage koja se pretvara u koristan rad i
reaktivnu snagu koja se koristi za stvaranje magnetnog polja. Za razliku od aktivne energije koja
se trajno troi u potroau, reaktivna osciluje izmeu izvora i potroaa.
Prisustvo reaktivne energije u sistemu ima negativne posledice iako ne vri koristan rad,
reaktivna energija optereuje prenosne vodove. Prividna snaga nekog sistema je vektorski zbir
aktivne i reaktivne energije sistema.

Slika 4.1- Trougao snaga: P- Aktivna snaga, Q- Reaktivna snaga, S- Prividna snaga,
(koristi se i oznaka )- Ugao snage, cos predstavlja faktor snage

to je manja reaktivna snaga potroaa, manja je i prividna snaga, a samim tim je manja i struja
koja tee prikljunim kablovima. Kao rezultat toga, poveava se prenosna mo kabla, odnosno
istim presekom kabla se moe preneti vea aktivna snaga, smanjuje se zagrevanje kabla pa se
produava ivotni vek izolacije, usled manje struje manji su padovi napona, pa se direktno utie
na pouzdan rad ureaja.
Kao mera prisustva reaktivne energije u sistemu koristi se faktor snage (cos). Faktor snage se
definie kao odnos aktivne i prividne snage nekog potroaa:

cos e =
P[ kw]
S[ kvA]
.

Maksimalna vrednost faktora snage iznosi cos = 1, to znai da je prividna snaga jednaka
aktivnoj, odnosno da potroa ne zahteva reaktivnu energiju. Faktor snage cos = 1 imaju isto
omski potroai, razne vrste grejaa i sijalice sa uarenim vlaknom. Svi ostali potroai pri svom
radu povlae reaktivnu energiju.
32

Reaktivna energija ima dva karaktera induktivni i kapacitivni. Induktivni karakter imaju
ureaji koji u sebi sadre razliite namotaje. U najveem broju to su svakako asinhroni motori
koji predstavljaju i najee potroae elektrine energije u industrijskim pogonima. Kapacitivni
karakter imaju potroai koji predstavljaju kondenzatore razliitih namena. Nepovoljno je
prisustvo bilo koje vrste potroaa, bilo kapacitivnih bilo induktivnih. Potroai induktivnog i
kapacitivnog karaktera su suprotnog znaka, tj. uticaj potroaa induktivnog karaktera ponitava
se dodavanjem potroaa kapacitivnog karaktera.
Elektrodistributivna preduzea u Srbiji naplauju potronju reaktivne energije koju potroai
povlae iz mree. Cena reaktivne energije predstavlja jo jednu manu njenog prisustva kod
potroaa. Meseni troak za reaktivnu energiju moe biti znatan u zavisnosti od broja i veliine
potroaa reaktivne energije u pogonu, odnosno od broja i snaga asinhronih motora u pogonu jer
su to najvei potroai u pogonu.
Reaktivna energija potrebna za rad asinhronih motora se efikasno moe obezbediti u samom
pogonu dodavanjem potrebnog broja kondenzatorskih baterija, odnosno dodavanjem sistema za
kompenzaciju reaktivne energije (ili sistem za popravak faktora snage). Na taj nain je
obezbeena reaktivna energija za motore koja ne prolazi kroz brojila reaktivne energije (merne
grupe) i tako direktno utie na smanjenje mesenih rauna za struju, a samim tim i na ukupne
trokove.

4 .2 . Ocena utede reaktivne energije na osnovu rauna za ut r oak
elektrine energije

Pre planiranja naina merenja pristupilo se detaljnoj analizi rauna za potronju elektrine
energije za poslednjih 18 meseci. Analizom rauna za 2010. godinu utvreno je da je srednji
faktor snage cosq
sr
0.62, s tim to u zimskim mesecima ide i do cosq
sr
0.75 u februaru, a leti
do cosq
sr
0.48 u junu. Razlog za ovako drastinu razliku u faktoru snage u letnjim i zimskim
mesecima je nain grejanja u fabrici. Fabrika se preteno greje na struju (TA pei, kaloriferi,
aktivni potroai) to poveava potronju aktivne energije i daje neto bolju sliku o faktoru
snage. Faktor snage na osnovu rauna za potronju elektrine energije se odreuje iz formule:

cos e = cos |t an
-1
w
q
w
p
|,

gde je, W
q
- potroena reaktivna energija, a W
p
- potroena aktivna energija.
Vrlo je zanimljivo to to je potronja reaktivne energije vea od potronje aktivne energije (osim
u zimskim mesecima kada grejanje remeti analizu). Fabrika plaa penale elektrodistribuciji na
osnovu prekomerne reaktivne energije (W
qpr
) koja se rauna kao:

w
qp.
=
2
3
w
p
.
33

Najbitniji parametri koji su u vezi sa reaktivnom snagom izvueni iz rauna za potronju
elektrine energije prikazani su u tabeli 4.1.

Tabela 4.1- Potronja reaktivne energije po mesecima

Trend potronje reaktivne snage i faktor snage prikazani su na slikama ispod.

Slika 4.2- Trend potronje reaktivne energije

m esec ukupno [ kVArh] cos f i = 0. 95 [ kVArh] pr ek. r eakt ivna [ kVArh] cena [ r sd] cena prekomer ne [ rsd] cos Fi sr
j anuar 2010. 161310 55951.31 105358.69 75628.50 59738.37 0.73
f ebr uar 2010. 147000 54984.94 92015.06 67788.30 52172.54 0.75
m ar t 2010. 183990 62262.35 121727.65 98257.10 78149.15 0.72
apr i l 2010. 175320 44443.53 130876.47 98419.90 84022.70 0.61
m aj 2010. 199590 41218.98 158371.02 115063.90 101674.19 0.53
j u n 2010. 179790 32304.64 147485.36 105202.90 94685.60 0.48
j ul 2010. 208410 38398.73 170011.27 121643.20 109147.23 0.49
avgust 2010. 198540 38319.85 160220.15 115322.20 103021.56 0.51
sept em bar 2010. 227070 45863.51 181206.49 131238.00 116515.77 0.52
o kt o bar 2010. 231000 66216.61 164783.38 127211.20 105790.93 0.66
no vem bar 2010. 230430 65605.23 164824.77 127041.60 105982.33 0.65
decem bar 2010. 226680 87624.85 139055.15 117540.00 89412.46 0.76
m ar t 2011. 155142 42107.46 113034.00 86197.70 72680.86 0.64
apr i l 2011. 179913 36046.89 143866.11 134692.11 119696.60 0.52
m aj 2011. 187464 36065.62 151398.38 140966.75 125963.45 0.50
j u n 2011. 215643 33372.58 182270.42 165531.98 151648.99 0.43
j ul 2011. 186258 36524.16 149733.84 139772.61 124578.55 0.51
pot ronja r eakt ivne energije
34

Slika 4.3- Trend faktora snage

Ako se obrati panja na cenu kotanja potroene reaktivne energije za 2010. godinu dolazi se do
cifre od oko 1300356 dinara. Od ove koliine novca 1100312 dinara ide na prekormernu
reaktivnu energiju. Potronja reaktivne energije je iznosila ukupno 2369130 kVArh, ili u proseku
na mesenom nivou oko 197427 kVArh.
U prvih sedam meseci 2011. godine prosena potronja reaktivne energije iznosi
W
q
= 204011.25 kVArh na mesenom nivou, dok prosean faktor snage iznosi cosq
sr
=0.55.
Poto smo planirali da nae merenje vrimo u mesecu julu treba obratiti panju na parametre
potronje za taj mesec da bi ih uporedili sa rezultatima dobijenih merenjem.
Srednju reaktivnu snagu za mesec jul dobijamo kao:

0
s
= (w
q
: 31Jon): 24 = ( 186258kIAr 31) 24 = 250.35kIAr.

Ovu reaktivnu energiju ne moemo u potpunosti kompenzovati. U praksi se esto deava sluaj
kada su instalirane kondenzatorske baterije dovoljne snage a faktor snage retko bude vei od
0.95, a 0.98 bude nauna fantastika. Zato i ovde treba uzeti u obzir reaktivnu snagu kada je
cosq=0.95 znai pokuati sa kompenzacijom takozvane prekomerne reaktivne snage.
Reaktivna snaga koju treba kompenzovati iznosi:

0
s0.95
= (w
qp
: 31Jon): 24 = ( 149733.842kIAr: 31) : 24 = 201.25kIAr,
0.00 0.10 0.20 0.30 0.40 0.50 0.60 0.70 0.80
j anuar 2010.
f ebr uar 2010.
m ar t 2010.
apr i l 2010.
m aj 2010.
j un 2010.
j ul 2010.
avgust 2010.
sept em bar 2010.
okt obar 2010.
novem bar 2010.
decem bar 2010.
m ar t 2011.
apr i l 2011.
m aj 2011.
j un 2011.
j ul 2011.
cos Fi
35

gde je W
qpr
- prekomerna reaktivna energija i moe se pronai u raunu za potronju elektrine
energije ili izraunati kao:
w
qp
= w
q
0.328 w
p
,
gde je W
p
- potroena aktivna energija.
Faktor snage za ovaj mesec iznosi cosq=0.51 i moe se odrediti prema izrazu:

cos e = cos |t an
-1
w
q
w
|.
Vrlo je zanimljivo to to je potronja reaktivne energije vea od potronje aktivne energije (osim
u zimskim mesecima kada grejanje remeti analizu). Fabrika plaa penale elektrodistribuciji na
osnovu prekomerne reaktivne energije.
Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da u preduzeu ,,Elektroporcelan ne postoji
oprema za kompenzaciju reaktivne energije, ili ako postoji nije u funkciji. Na sledei korak je
merenje reaktivne snage radi dobijanja informacije o snazi koju trebamo kompenzovati.

4 .3 . Merenje i ocena utede reaktivne snage pomou instrumenta VMP 20

Odreivanje reaktivne snage koju treba kompenzovati pomou rauna za potronju reaktivne
energije nije ba pouzdano, ali moe posluiti kao prvi korak u proceni mogue utede. Dalji i
najvaniji korak bio je merenje radi procene mogunosti utede. Nain merenja monofaznim
instrumentom je opisan u poglavlju ,,Ideja primene instrumenta VMP 20. Instrument je bio
prikljuen na PC raunar za podrku i programom VMPLog zapisivani su podaci na disku. VMP
20 je merio efektivnu vrednost napona, efektivnu vrednost struje, aktivnu snagu i frekvenciju u
fazi u kojoj je bio prikljuen. Uestanost beleenja podataka je jedanput u sekundi, a podaci su
smetani u bazu VMPLog.fdb. Iz baze podaci se izvoze u Excel gde se vri dalja obrada
podataka. Cilj je bio snimiti tipinu radnu nedelju za dve faze (faza 1 i faza 3), to znai
priblino 168 sati.

4 .3 .1 . Anal i za u fazi 1

Izabrani vremenski period je od 12.7.2011. u 8:42:54 do 19.7.2011. u 12:26:26. Podaci koji su
uvezeni iz baze podataka VMPLog.fdb u Excel, smeteni su u tabelu koja ima devet kolona:

datum,
vreme,
efektivnu vrednost napona,
efektivnu vrednost struje,
aktivnu snagu,
frekvenciju,
reaktivnu snagu,
prividnu snagu,
faktor snage.
36

Primer prikaza bitnih rezultata za ovu analizu u Excel-u prikazan je u tabeli 4.2.

Tabela 4.2- Prikaz rezultata u Excel-u
DATUM VREME U1 I1 P1 F Q S cos FI
7/14/2011 09:04:44 58.62 1.2020 25.77 50.01 65.58 70.46 0.365
7/14/2011 09:04:45 58.62 1.2020 25.77 50.01 65.58 70.46 0.365
7/14/2011 09:04:46 58.62 1.1940 25.6 50.01 65.14 69.99 0.365
7/14/2011 09:04:47 58.62 1.1940 25.6 50.01 65.14 69.99 0.365
7/14/2011 09:04:48 58.57 1.1980 25.44 50.02 65.39 70.17 0.362
7/14/2011 09:04:49 58.57 1.1980 25.44 50.02 65.39 70.17 0.362
7/14/2011 09:04:50 58.63 1.1990 25.77 50.01 65.40 70.30 0.366
7/14/2011 09:04:51 58.63 1.1990 25.77 50.01 65.40 70.30 0.366
7/14/2011 09:04:52 58.63 1.2010 26.11 50.01 65.39 70.41 0.370
7/14/2011 09:04:53 58.63 1.2010 26.11 50.01 65.39 70.41 0.370
7/14/2011 09:04:54 58.63 1.2010 25.94 50.01 65.46 70.41 0.368
7/14/2011 09:04:55 58.63 1.2010 25.94 50.01 65.46 70.41 0.368
7/14/2011 09:04:56 58.57 1.2030 25.94 50.02 65.51 70.46 0.368
7/14/2011 09:04:57 58.57 1.2030 25.94 50.02 65.51 70.46 0.368
7/14/2011 09:04:58 58.57 1.1720 27.28 50.01 62.99 68.64 0.397
7/14/2011 09:04:59 58.57 1.1720 27.28 50.01 62.99 68.64 0.397
7/14/2011 09:05:00 58.57 1.1700 27.45 50.02 62.79 68.53 0.400
7/14/2011 09:05:01 58.57 1.1700 27.45 50.02 62.79 68.53 0.400
7/14/2011 09:05:02 58.65 1.1680 27.41 50.02 62.78 68.50 0.400

Formula pomou koje instrument VMP 20 rauna reaktivnu snagu je:

0 = u
2
I
2
P
2
.

Merenjem se dolo do sledeih rezultata:

Q
1sr
=34.772 * 3000 = 104316 VAr,
Q
1min
=9.73 * 3000 = 29190 VAr,
Q
1max
=96.69 * 3000 = 290070 VAr,
Q
1sdv
=15.28 * 3000 = 45840 VAr,
Q
1vrs
=77.02 * 3000 = 231060 VAr,

gde je Q
1sr
- srednja vrednost reaktivne snage, Q
1min
- minimalna vrednost reaktivne snage, Q
1max
-
maksimalna vrednost reaktivne snage, Q
1sdv
- standardna devijacija reaktivne snage, Q
1vrs
- vrna
vrednost reaktivne snage.
Sve vrednosti se odnose na fazu 1.
Vrednost 3000 predstavlja konstantu (proizvod prenosnog odnosa strujnog reduktora-30 i
naponskog mernog trafoa-100) sa kojom se mnoe dobijene merne vrednosti.
Grafici reaktivne snage i faktora snage monitoringa jednog dana prikazani su na slikama ispod.
37

Slika 4.4- Snimak reaktivne snage instrumentom VMP 20 u vremenskom periodu od
8:35:11 do 16:55:10 dana 18.7.2011. godine.

Slika 4.5- Snimak faktora snage instrumentom VMP 20 u vremenskom periodu od 8:35:11
do 16:55:10 dana 18.7.2011. godine.

0.00
10.00
20.00
30.00
40.00
50.00
60.00
70.00
80.00
0
8
:
3
5
:
1
1
0
8
:
5
2
:
2
6
0
9
:
0
9
:
4
1
0
9
:
2
6
:
5
6
0
9
:
4
4
:
1
1
1
0
:
0
1
:
2
6
1
0
:
1
8
:
4
1
1
0
:
3
5
:
5
6
1
0
:
5
3
:
1
1
1
1
:
1
0
:
2
6
1
1
:
2
7
:
4
1
1
1
:
4
4
:
5
6
1
2
:
0
2
:
1
1
1
2
:
1
9
:
2
6
1
2
:
3
6
:
4
1
1
2
:
5
3
:
5
6
1
3
:
1
1
:
1
1
1
3
:
2
8
:
2
6
1
3
:
4
5
:
4
1
1
4
:
0
2
:
5
6
1
4
:
2
0
:
1
1
1
4
:
3
7
:
2
6
1
4
:
5
4
:
4
1
1
5
:
1
1
:
5
6
1
5
:
2
9
:
1
1
1
5
:
4
6
:
2
6
1
6
:
0
3
:
4
1
1
6
:
2
0
:
5
6
1
6
:
3
8
:
1
1
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0
8
:
3
5
:
1
1
0
8
:
5
1
:
5
1
0
9
:
0
8
:
3
1
0
9
:
2
5
:
1
1
0
9
:
4
1
:
5
1
0
9
:
5
8
:
3
1
1
0
:
1
5
:
1
1
1
0
:
3
1
:
5
1
1
0
:
4
8
:
3
1
1
1
:
0
5
:
1
1
1
1
:
2
1
:
5
1
1
1
:
3
8
:
3
1
1
1
:
5
5
:
1
1
1
2
:
1
1
:
5
1
1
2
:
2
8
:
3
1
1
2
:
4
5
:
1
1
1
3
:
0
1
:
5
1
1
3
:
1
8
:
3
1
1
3
:
3
5
:
1
1
1
3
:
5
1
:
5
1
1
4
:
0
8
:
3
1
1
4
:
2
5
:
1
1
1
4
:
4
1
:
5
1
1
4
:
5
8
:
3
1
1
5
:
1
5
:
1
1
1
5
:
3
1
:
5
1
1
5
:
4
8
:
3
1
1
6
:
0
5
:
1
1
1
6
:
2
1
:
5
1
1
6
:
3
8
:
3
1
cos FI
38

16:55:11 dana 18.7.2011. do 1:15:10 dana 19.7.2011. godine.

Slika 4.7- Snimak faktora snage instrumentom VMP 20 u vremenskom periodu od

0.00
5.00
10.00
15.00
20.00
25.00
1
6
:
5
5
:
1
1
1
7
:
1
3
:
0
3
1
7
:
3
0
:
5
5
1
7
:
4
8
:
4
7
1
8
:
0
6
:
3
9
1
8
:
2
4
:
3
1
1
8
:
4
2
:
2
3
1
9
:
0
0
:
1
5
1
9
:
1
8
:
0
7
1
9
:
3
5
:
5
9
1
9
:
5
3
:
5
1
2
0
:
1
1
:
4
3
2
0
:
2
9
:
3
5
2
0
:
4
7
:
2
7
2
1
:
0
5
:
1
9
2
1
:
2
3
:
1
1
2
1
:
4
1
:
0
3
2
1
:
5
8
:
5
5
2
2
:
1
6
:
4
7
2
2
:
3
4
:
3
9
2
2
:
5
2
:
3
1
2
3
:
1
0
:
2
3
2
3
:
2
8
:
1
5
2
3
:
4
6
:
0
7
0
0
:
0
3
:
5
9
0
0
:
2
1
:
5
1
0
0
:
3
9
:
4
3
0
0
:
5
7
:
3
5
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
1
6
:
5
5
:
1
1
1
7
:
1
3
:
0
3
1
7
:
3
0
:
5
5
1
7
:
4
8
:
4
7
1
8
:
0
6
:
3
9
1
8
:
2
4
:
3
1
1
8
:
4
2
:
2
3
1
9
:
0
0
:
1
5
1
9
:
1
8
:
0
7
1
9
:
3
5
:
5
9
1
9
:
5
3
:
5
1
2
0
:
1
1
:
4
3
2
0
:
2
9
:
3
5
2
0
:
4
7
:
2
7
2
1
:
0
5
:
1
9
2
1
:
2
3
:
1
1
2
1
:
4
1
:
0
3
2
1
:
5
8
:
5
5
2
2
:
1
6
:
4
7
2
2
:
3
4
:
3
9
2
2
:
5
2
:
3
1
2
3
:
1
0
:
2
3
2
3
:
2
8
:
1
5
2
3
:
4
6
:
0
7
0
0
:
0
3
:
5
9
0
0
:
2
1
:
5
1
0
0
:
3
9
:
4
3
0
0
:
5
7
:
3
5
cos FI
39

1:15:11 do 8:50:35 dana 19.7.2011. godine.

Slika 4.9- Snimak faktora snage instrumentom VMP 20 u vremenskom periodu od 1:15:11
do 8:50:35 dana 19.7.2011. godine.

0.00
10.00
20.00
30.00
40.00
50.00
60.00
70.00
80.00
90.00
0
1
:
1
5
:
1
1
0
1
:
3
1
:
2
7
0
1
:
4
7
:
4
3
0
2
:
0
3
:
5
9
0
2
:
2
0
:
1
5
0
2
:
3
6
:
3
1
0
2
:
5
2
:
4
7
0
3
:
0
9
:
0
3
0
3
:
2
5
:
1
9
0
3
:
4
1
:
3
5
0
3
:
5
7
:
5
1
0
4
:
1
4
:
0
7
0
4
:
3
0
:
2
3
0
4
:
4
6
:
3
9
0
5
:
0
2
:
5
5
0
5
:
1
9
:
1
1
0
5
:
3
5
:
2
7
0
5
:
5
1
:
4
3
0
6
:
0
7
:
5
9
0
6
:
2
4
:
1
5
0
6
:
4
0
:
3
1
0
6
:
5
6
:
4
7
0
7
:
1
3
:
0
3
0
7
:
2
9
:
1
9
0
7
:
4
5
:
3
5
0
8
:
0
1
:
5
1
0
8
:
1
8
:
0
7
0
8
:
3
4
:
2
3
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0.9
0
1
:
1
5
:
1
1
0
1
:
3
1
:
2
7
0
1
:
4
7
:
4
3
0
2
:
0
3
:
5
9
0
2
:
2
0
:
1
5
0
2
:
3
6
:
3
1
0
2
:
5
2
:
4
7
0
3
:
0
9
:
0
3
0
3
:
2
5
:
1
9
0
3
:
4
1
:
3
5
0
3
:
5
7
:
5
1
0
4
:
1
4
:
0
7
0
4
:
3
0
:
2
3
0
4
:
4
6
:
3
9
0
5
:
0
2
:
5
5
0
5
:
1
9
:
1
1
0
5
:
3
5
:
2
7
0
5
:
5
1
:
4
3
0
6
:
0
7
:
5
9
0
6
:
2
4
:
1
5
0
6
:
4
0
:
3
1
0
6
:
5
6
:
4
7
0
7
:
1
3
:
0
3
0
7
:
2
9
:
1
9
0
7
:
4
5
:
3
5
0
8
:
0
1
:
5
1
0
8
:
1
8
:
0
7
0
8
:
3
4
:
2
3
cos FI
40

4 .3 .2 . Anal i za u fazi 3

Izabrani vremenski period je od 19.7.2011. u 8:13:26 do 27.7.2011. u 9:37:39. Radi pronalaenja
potrebnih parametara primenjen je isti postupak analize podataka u Excel-u kao i u fazi 1.

Tabela 4.3- Prikaz rezultata u Excel-u
DATUM VREME U3 I3 P3 F Q S cos FI
7/21/2011 17:37:36 60.5 0.4090 9.5 50.01 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:37 60.5 0.4090 9.5 50.01 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:38 60.5 0.4100 9.5 50.01 22.90 24.79 0.383
7/21/2011 17:37:39 60.5 0.4100 9.5 50.01 22.90 24.79 0.383
7/21/2011 17:37:40 60.5 0.4090 9.5 50.01 22.83 24.72 0.384
7/21/2011 17:37:41 60.5 0.4090 9.5 50.01 22.83 24.72 0.384
7/21/2011 17:37:42 60.5 0.4090 9.5 50.00 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:43 60.5 0.4090 9.5 50.00 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:44 60.4 0.4090 9.5 50.00 22.84 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:45 60.4 0.4090 9.5 50.00 22.84 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:46 60.5 0.4100 9.5 50.01 22.94 24.81 0.381
7/21/2011 17:37:47 60.5 0.4100 9.5 50.01 22.94 24.81 0.381
7/21/2011 17:37:48 60.4 0.4090 9.5 50.01 22.84 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:49 60.4 0.4090 9.5 50.01 22.84 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:50 60.5 0.4090 9.5 50.00 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:51 60.5 0.4090 9.5 50.00 22.85 24.72 0.382
7/21/2011 17:37:52 60.4 0.4090 9.5 50.00 22.83 24.72 0.384
7/21/2011 17:37:53 60.4 0.4090 9.5 50.00 22.83 24.72 0.384
7/21/2011 17:37:54 60.5 0.4080 9.5 50.00 22.78 24.66 0.383

Vrednosti najbitnijih parametara su:

Q
3sr
=29.53 * 3000 = 88590 VAr,
Q
3min
=17.65 * 3000 = 52950 VAr,
Q
3max
=72.03 * 3000 = 216090 VAr,
Q
3sdv
=9.87 * 3000 = 29610 VAr,
Q
3vrs
=62.25 * 3000 = 186750 VAr,

gde je Q
3sr
3min
3max
-
3sdv
3vrs
- vrna
Sve vrednosti se odnose na fazu 3.
Grafici reaktivne snage i faktora snage monitoringa jednog dana prikazani su na slikama ispod.

41

9:06:24 do 17:26:23 dana 21.7.2011. godine.

9:06:24 do 17:26:23 dana 21.7.2011. godine.

0.00
10.00
20.00
30.00
40.00
50.00
60.00
70.00
0
9
:
0
6
:
2
4
0
9
:
2
3
:
3
9
0
9
:
4
0
:
5
4
0
9
:
5
8
:
0
9
1
0
:
1
5
:
2
4
1
0
:
3
2
:
3
9
1
0
:
4
9
:
5
4
1
1
:
0
7
:
0
9
1
1
:
2
4
:
2
4
1
1
:
4
1
:
3
9
1
1
:
5
8
:
5
4
1
2
:
1
6
:
0
9
1
2
:
3
3
:
2
4
1
2
:
5
0
:
3
9
1
3
:
0
7
:
5
4
1
3
:
2
5
:
0
9
1
3
:
4
2
:
2
4
1
3
:
5
9
:
3
9
1
4
:
1
6
:
5
4
1
4
:
3
4
:
0
9
1
4
:
5
1
:
2
4
1
5
:
0
8
:
3
9
1
5
:
2
5
:
5
4
1
5
:
4
3
:
0
9
1
6
:
0
0
:
2
4
1
6
:
1
7
:
3
9
1
6
:
3
4
:
5
4
1
6
:
5
2
:
0
9
1
7
:
0
9
:
2
4
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0
9
:
0
6
:
2
4
0
9
:
2
3
:
3
9
0
9
:
4
0
:
5
4
0
9
:
5
8
:
0
9
1
0
:
1
5
:
2
4
1
0
:
3
2
:
3
9
1
0
:
4
9
:
5
4
1
1
:
0
7
:
0
9
1
1
:
2
4
:
2
4
1
1
:
4
1
:
3
9
1
1
:
5
8
:
5
4
1
2
:
1
6
:
0
9
1
2
:
3
3
:
2
4
1
2
:
5
0
:
3
9
1
3
:
0
7
:
5
4
1
3
:
2
5
:
0
9
1
3
:
4
2
:
2
4
1
3
:
5
9
:
3
9
1
4
:
1
6
:
5
4
1
4
:
3
4
:
0
9
1
4
:
5
1
:
2
4
1
5
:
0
8
:
3
9
1
5
:
2
5
:
5
4
1
5
:
4
3
:
0
9
1
6
:
0
0
:
2
4
1
6
:
1
7
:
3
9
1
6
:
3
4
:
5
4
1
6
:
5
2
:
0
9
1
7
:
0
9
:
2
4
cos FI
42



0.00
5.00
10.00
15.00
20.00
25.00
30.00
35.00
1
7
:
2
6
:
2
4
1
7
:
4
3
:
0
4
1
7
:
5
9
:
4
4
1
8
:
1
6
:
2
4
1
8
:
3
3
:
0
4
1
8
:
4
9
:
4
4
1
9
:
0
6
:
2
4
1
9
:
2
3
:
0
4
1
9
:
3
9
:
4
4
1
9
:
5
6
:
2
4
2
0
:
1
3
:
0
4
2
0
:
2
9
:
4
4
2
0
:
4
6
:
2
4
2
1
:
0
3
:
0
4
2
1
:
1
9
:
4
4
2
1
:
3
6
:
2
4
2
1
:
5
3
:
0
4
2
2
:
0
9
:
4
4
2
2
:
2
6
:
2
4
2
2
:
4
3
:
0
4
2
2
:
5
9
:
4
4
2
3
:
1
6
:
2
4
2
3
:
3
3
:
0
4
2
3
:
4
9
:
4
4
0
0
:
0
6
:
2
4
0
0
:
2
3
:
0
4
0
0
:
3
9
:
4
4
0
0
:
5
6
:
2
4
0
1
:
1
3
:
0
4
0
1
:
2
9
:
4
4
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
1
7
:
2
6
:
2
4
1
7
:
4
3
:
0
4
1
7
:
5
9
:
4
4
1
8
:
1
6
:
2
4
1
8
:
3
3
:
0
4
1
8
:
4
9
:
4
4
1
9
:
0
6
:
2
4
1
9
:
2
3
:
0
4
1
9
:
3
9
:
4
4
1
9
:
5
6
:
2
4
2
0
:
1
3
:
0
4
2
0
:
2
9
:
4
4
2
0
:
4
6
:
2
4
2
1
:
0
3
:
0
4
2
1
:
1
9
:
4
4
2
1
:
3
6
:
2
4
2
1
:
5
3
:
0
4
2
2
:
0
9
:
4
4
2
2
:
2
6
:
2
4
2
2
:
4
3
:
0
4
2
2
:
5
9
:
4
4
2
3
:
1
6
:
2
4
2
3
:
3
3
:
0
4
2
3
:
4
9
:
4
4
0
0
:
0
6
:
2
4
0
0
:
2
3
:
0
4
0
0
:
3
9
:
4
4
0
0
:
5
6
:
2
4
0
1
:
1
3
:
0
4
0
1
:
2
9
:
4
4
cos FI
43

1:46:24 do 8:54:04 dana 22.7.2011. godine.

1:46:24 do 8:54:04 dana 22.7.2011. godine.

0.00
10.00
20.00
30.00
40.00
50.00
60.00
70.00
0
1
:
4
6
:
2
4
0
2
:
0
0
:
4
0
0
2
:
1
4
:
5
6
0
2
:
2
9
:
1
2
0
2
:
4
3
:
2
8
0
2
:
5
7
:
4
4
0
3
:
1
2
:
0
0
0
3
:
2
6
:
1
6
0
3
:
4
0
:
3
2
0
3
:
5
4
:
4
8
0
4
:
0
9
:
0
4
0
4
:
2
3
:
2
0
0
4
:
3
7
:
3
6
0
4
:
5
1
:
5
2
0
5
:
0
6
:
0
8
0
5
:
2
0
:
2
4
0
5
:
3
4
:
4
0
0
5
:
4
8
:
5
6
0
6
:
0
3
:
1
2
0
6
:
1
7
:
2
8
0
6
:
3
1
:
4
4
0
6
:
4
6
:
0
0
0
7
:
0
0
:
1
6
0
7
:
1
4
:
3
2
0
7
:
2
8
:
4
8
0
7
:
4
3
:
0
4
0
7
:
5
7
:
2
0
0
8
:
1
1
:
3
6
0
8
:
2
5
:
5
2
0
8
:
4
0
:
0
8
Q
0
0.1
0.2
0.3
0.4
0.5
0.6
0.7
0.8
0
1
:
4
6
:
2
4
0
2
:
0
0
:
4
0
0
2
:
1
4
:
5
6
0
2
:
2
9
:
1
2
0
2
:
4
3
:
2
8
0
2
:
5
7
:
4
4
0
3
:
1
2
:
0
0
0
3
:
2
6
:
1
6
0
3
:
4
0
:
3
2
0
3
:
5
4
:
4
8
0
4
:
0
9
:
0
4
0
4
:
2
3
:
2
0
0
4
:
3
7
:
3
6
0
4
:
5
1
:
5
2
0
5
:
0
6
:
0
8
0
5
:
2
0
:
2
4
0
5
:
3
4
:
4
0
0
5
:
4
8
:
5
6
0
6
:
0
3
:
1
2
0
6
:
1
7
:
2
8
0
6
:
3
1
:
4
4
0
6
:
4
6
:
0
0
0
7
:
0
0
:
1
6
0
7
:
1
4
:
3
2
0
7
:
2
8
:
4
8
0
7
:
4
3
:
0
4
0
7
:
5
7
:
2
0
0
8
:
1
1
:
3
6
0
8
:
2
5
:
5
2
0
8
:
4
0
:
0
8
cos FI
44

4 .3 .3 . Anal i za mer ene r eak t i vne snage

Rezultati za fazu 2 se dobijaju kao aritmetika sredina rezultata faza 1 i 3. Parametri za fazu 2 su:

Q
2sr
=32.151 * 3000 = 96453 VAr,
Q
2min
=13.69 * 3000 = 41070 VAr,
Q
2max
=84.36 * 3000 = 253080 VAr,
Q
2sdv
=12.57 * 3000 = 37710 VAr,
Q
2vrs
=69.63 * 3000 = 208890 VAr,

gde je Q
2sr
2min
2max
-
2sdv
2vrs
- vrna

Ukupne vrednosti reaktivnih snaga su:

Q
uksr
=96453 * 3 = 289359 VAr,
Q
uksdv
=37710 * 3 = 113130 VAr,
Q
ukvrs
=208890 * 3000 = 626670 VAr.
cosq
sr
=0.49,
gde su Q
uksr-
ukupna srednja trofazna reaktivna snaga koju treba kompenzovati, Q
uksdv
-
standardna devijacija ukupne trofazne reaktivne snage, Q
ukvrs
- vrna vrednost ukupne trofazne
reaktivne snage, cosq
sr
- srednja vrednost faktora snage sistema.

Iako smo analizom dobili da je reaktivna snaga koju treba kompenzovati 289.36 kVAr, realno je
oekivati da se kompenzuje 2*o = 2*113130 Var = 226.26 kVAr, gde je o- standardna devijacija
u ovom sluaju reaktivne snage.

45

5 . Mer enj e i ocena ut ede na vr noj snazi
5 .1 . Uvod o vr noj snazi

Najbitniji parametri za distribuciju elektrine energije prilikom prodaje iste su: obraunska
snaga, aktivna energija i reaktivna energija.
Obraunska snaga (vrna snaga) je maksimalna izmerena srednja vrednost aktivne snage u
vremenu od 15 minuta u toku meseca. Meri se maksigrafom. U praksi trokovi vrne snage su u
proseku izmeu 30 % - 50 % ukupnog rauna za utroenu elektrinu energiju, a moe se desiti da
cena koju plaamo za obraunsku snagu premauje iznos za utroenu aktivnu snagu. Ako se
pogleda cenovnik elektrine energije vidi se da je cena kilovata vrne snage 583.073 dinara za
svaki kilovat mereno na srednjem naponu do vrednosti ugovorene snage. Ako je potronja vea
iznos razlike od ugovorene do ostvarene snage naplauje se po 1166.146 dinara/kW. (Koriene
cene vae za prodaju elektrine energije za tarifne kupce i utvrene su od strane prodavca Javnog
preduzea Elektroprivreda Srbije).
Opravdanje za ovako visoke cene, elektrodistributivna preduzea vide iz razloga to mora da se
ostvari stabilnost sistema i optimalni reim rada elektroenergetskog sistema a glavni nain da se
to ostvari je da kupci elektrine energije budu u okvirima ugovorene potronje.
Iz prethodno navedenog jasno je da se mora analizirati mogunost smanjenja trokova koje
dobijamo na osnovu obraunske snage.
Upravljanje vrnim optereenjem se ostvaruje kontrolisanjem radnih reima najveih potroaa.
Cilj je izbei njihov istovremeni rad, tj. rasporediti periode punog optereenja razliitih potroaa
tako da se ne poklapaju.

Slika 5.1- Prikaz vrne snage sa i bez kontrole vrnog optereenja

46

U prvoj fazi kontrole vri se uvid u raun za potronju elektrine energije da se vidi da li ima
elemenata za razmatranje utede, a ako ima vri se instalacija mrenih analizatora na kljunim
energetskim takama u fabrici. Umreavanjem analizatora svi podaci se dovode na centralni
raunar za nadzor i upravljanje potronjom. Na taj nain se trenutno prate parametri potronje
ukljuujui i trenutnu i vrnu snagu. Ve u ovoj fazi se dobijaju korisne informacije kao to su
utroak elektrine energije po sektorima proizvodnje ili po jedinici proizvoda, preoptereenost
transformatora, neuravnoteen rad...
U narednoj fazi se implementira upravljanje pojedinim potroaima, njihovim rasporedom
ukljuenja ili privremenim kratkotrajnim iskljuenjem potroaa koji nee naruiti proces
proizvodnje.

5 .2 . Ocena utede na vrnoj snazi na osnovu rauna za potronju
elektrine energije

Kao i kod ocene mogunosti utede reaktivne energije i u ovom sluaju smo prvo detaljno
pregledali raune za potronju elektrine energije i na osnovu njih dali grubu procenu utede.
Pregled najbitnijih parametara potronje aktivne energije prikazan je u tabeli 5.1.

Tabela 5.1- Potronja aktivne energije
mesec
ukupno
[ kW h]
via t ar ifa
[ kW h]
nia t ar if a
[ kW h]
vr na snaga
[ kW ]
cena vr ne
snage [r sd]
teorijski mogua
vr na snaga [ kW ]
j anuar 2010. 170220 138060 32160.00 810.00 385924.50 392.00
f ebr uar 2010. 167280 138360 28920.00 795.00 378777.75 393.07
mar t 2010. 189420 160020 29400.00 930.00 477584.76 434.84
apr i l 2010. 135210 112530 22680.00 780.00 400554.96 334.91
maj 2010. 125400 102270 23130.00 513.53 392851.90 290.00
j un 2010. 98280 84090 14190.00 570.00 292713.20 238.90
j ul 2010. 116820 100350 16470.00 570.00 292713.24 285.08
avgust 2010. 116580 100050 16530.00 576.00 295794.40 284.23
sept embar 2010. 139530 115500 24030.00 570.00 292713.24 328.12
okt obar 2010. 201450 165630 35820.00 855.00 439069.86 492.95
novembar 2010. 199590 161100 38490.00 870.00 446772.84 457.70
decembar 2010. 266580 215610 50970.00 1080.00 554614.56 585.90
mar t 2011. 128103 104181 23922.00 678.00 348174.70 295.97
apr i l 2011. 109665 89649 20016.00 630.00 367335.99 269.00
maj 2011. 109722 90099 19623.00 573.00 334100.83 255.96
j un 2011. 101529 85407 16122.00 504.00 293868.79 242.63
j ul 2011. 111117 90000 21117.00 507.00 295618.01 267.86

47

Slika 5.2- Trend angaovanja vrne snage i teorijski najmanje mogue vrne snage

Prvo to je zapaeno analizom rauna je da odobrena vrna snaga za ,,Elektroporcelan od strane
elektrodistribucije iznosi 1585 kW. Ova snaga do sada nije prekoraena, tako da se ne plaaju
penali za stavku prekoraenja odobrene vrne snage. Razlog za neprekoraenje ove snage je rad
preduzea sa daleko manjim kapacitetom u odnosu na neke ranije periode. Vrednost vrne snage
je prilino vei u zimskom periodu, zbog pretenog grejanja fabrike na elektrinu energiju.
Vidimo da je njena vrednost u decembru 2010. bila 1080 kW, dok je u julu 2011. godine bila
507 kW, iako je u julu ostvarena vea proizvodnja. Ako je cena jednog kW vrne snage 583.073
dinara dobijamo razliku od 332351.61 dinar to predstavlja oko treinu vrednosti rauna za
potronju elektrine energije u jednom letnjem mesecu.
Teorijski mogua (najmanja) vrna snaga predstavlja vrnu snagu kada je napravljen idealan
raspored potroaa i predstavlja jedan od pokazatelja da li je zabeleena vrna snaga preterano
velika. Ona se rauna kao:

IHIS = AII: ( bro] roJni Jono u mcsccu 16 oso:o u :io] torii) .

TMVS predstavlja teorijski moguu vrnu snagu, AVT- potroena aktivna energija vie tarife
koja se nalazi u raunu.
Ako je ovako dobijena vrna snaga drastino manja od vrne snage iskazane na raunu ima
osnova da se razmilja o sistemima za kontrolu i ogranienje vrne snage.
0.00 200.00 400.00 600.00 800.00 1000.00 1200.00
j anuar 2010.
f ebr uar 2010.
m ar t 2010.
apr i l 2010.
m aj 2010.
j un 2010.
j ul 2010.
avgust 2010.
sept em bar 2010.
okt obar 2010.
novem bar 2010.
decem bar 2010.
m ar t 2011.
apr i l 2011.
m aj 2011.
j un 2011.
j ul 2011.
vr na snaga [ kW] teorijski mogua vrna snaga [kW]
48

Ako pogledamo raun za mesec jul 2011. u kojem vrimo merenja, vidimo da smo imali 21 radni
dan (ne radi se subotom) i za TMVS dobijamo:

IHIS =
90000kwh
( 2116h)
= 267.86 kw.

S obzirom da je u tom mesecu vrednost vrne snage iznosila 507 kW, teorijski se moe ostvariti
uteda na vrnoj snazi od 139436 dinara.

5 .3 . M er enj e ak t i vne snage po fazama

Merenje aktivne snage je vreno u isto vreme kad i merenje reaktivne snage. Nema potrebe
zadravati se na parametrima koji su odreivani jer su to parametri koji su ve opisani
prethodnim merenjima. Vrednost vrne snage je odreivana u programu VMPCalc. Prvo se u
program uita baza sa vrednostima merenja a onda se pritiskom na taster proraun dobiju
potrebne vrednosti, meu kojima se nalazi i vrna snaga.

Slika 5.3- Odreivanje vrne snage

49

Rezultati za fazu 1:

P
1sr
=19.39 * 3000 = 58170W ,
P
1min
=6.68 * 3000 = 20040W,
P
1max
=44.29 * 3000 =132870W ,
P
1sdv
=5.01 * 3000 =15030W ,
P
1vrs
=35.31 * 3000 =105930W ,

gde su : P
1sr
- srednja vrednost aktivne snage, P
1min
- minimalna vrednost aktivne snage, P
1max
-
maksimalna vrednost aktivne snage, P
1sdv
- standardna devijacija aktivne snage, P
1vrs
- vrna
snaga. Sve vrednosti su za fazu 1.

Rezultati za fazu 3:

P
3sr
=16.74 * 3000 = 50220W ,
P
3min
=4.51 * 3000 = 13530W,
P
3max
=60.99 * 3000 =182970W ,
P
3sdv
=10.05 * 3000 =30150W ,
P
3vrs
=50.57 * 3000 =151710W ,

gde su : P
3sr
3min
3max
-
3sdv
3vrs
- vrna

Vrednosti parametara za fazu 2 su dobijeni kao aritmetika sredina faza 1 i 3. Rezultati za fazu 2:

P
2sr
=18.065 * 3000 = 54195W ,
P
2min
=5.59 * 3000 = 16785W,
P
2max
=52.64 * 3000 =157920W ,
P
2sdv
=7.53 * 3000 =22590W ,
P
2vrs
=42.94 * 3000 =128820W ,

gde su : P
2sr
2min
2max
-
2sdv
2vrs
- vrna
Konstanta 3000 predstavlja proizvod prenosnog odnosa strujnog reduktora i naponskog mernog
transformatora.

50

Slika 5.4- Grafik snimanja aktivne snage

Vrednosti ukupnih trofaznih snaga su:

P
uksr
=P
2sr
* 3000*3 = 18.065 * 9000 = 162585W ,
P
uksdv
=P
2sdv
* 3000*3 =7.53 * 9000 = 67770W ,
P
ukvrs
=P
2vrs
* 3000*3 =42.94 * 9000 = 386460W ,
P
ukmax
=P
2max
* 3000*3=52.64*9000= 473760W,

gde su P
uksr
- ukupna trofazna srednja aktivna snaga,
P
uksdv
- standardna devijacija ukupne trofazne aktivne snage, P
ukvrs
- ukupna trofazna vrna snaga,
P
ukmax
-ukupna trofazna aktivna snaga.

Za povee odstupanje rezultata u fazama 1 i 3 nije kriv nesimetrian sistem u fabrici ve
nepostojanje tipine radne nedelje, ali u svakom sluaju bi imali tanije podatke da smo merenja
vrili trofaznim analizatorom.
Na osnovu merenja koja smo izvrili dolazi se do zakljuka da se na vrnoj snazi moe ostvariti
uteda od 2 , gde j e - st andar dna devi j aci j a. Dak l e ut eda na vr noj snazi k oj a se moe
ost var i t i j e 2 * Puksdv = 1 3 5 5 4 0 W . Ova ut eda pr et vor ena u novac i znosi 79029 di nar a ( za
mesec j ul ) .

Kad pominjemo utedu na vrnoj snazi da ne bi dolo do zabune, ne tedi se vrna snaga ve
novac, a potronja snage se samo pravilno i ravnomerno rasporeuje.

51

6 . Anal i za k val i t et a napona napaj anj a ( po nor mi EN 5 0 1 6 0 )

6 .1 . Uvod o kvalitetu elektrine energije

Ovo je problematika o kojoj se u poslednje vreme sve vie govori u naoj zemlji. Ljudi u svetu
su odavno shvatili da kvalitet elektrine energije utie na kvalitet rada, proizvodnju, zapravo na
kvalitet ivota. Devedesetih godina prolog veka, od strane evropske komisije za standardizaciju
u elektrotehnici (CENELEC) doneta je norma EN 50160, za merenje napona na mestu prodaje
potroau u javnim distribucijskim niskonaponskim i srednjenaponskim mreama pri normalnim
pogonskim uslovima. Ljudi su shvatili da elektrina energija ne predstavlja socijalnu kategoriju,
ve robu sa svojom cenom, kvalitetom i rokom isporuke. Kao takvu, potpuno je logino to je
donet itav niz standarda iz ove oblasti, da se sam proces proizvodnje, prenosa i prodaje uredi.
Kada se govori o kvalitetu elektrine energije, najee se misli na tehniki kvalitet. Tehniki
kvalitet moemo posmatrati sa dva aspekta:
Kvalitet isporuke
Kvalitet isporuene elektrine energije.

Kvalitet isporuke vezuje se za probleme pouzdanosti i sigurnosti napajanja, i kao takav
predstavlja osnovni cilj rada elektroenergetskog sistema.
Kvalitet isporuene elektrine energije podrazumeva da se osnovne karakteristike napona:
efektivna vrednost, frekvencija, simetrinost, talasni oblik dre u propisanim okvirima, u
normalnim uslovima rada elektroenergetskog sistema.
Na kvalitet napona utiu smetnje koje bivaju generisane korienjem elektrine energije,
elektroenergetskog sistema, instalacija i elektrinih ureaja. Problem kvaliteta elektrine
energije, nije samo problem korisnika, ili distributera, ve zajedniki problem, na ijem
reavanju trebaju da uestvuju i jedni i drugi. Isporuilac elektrine energije odrava njen
kvalitet ograniavanjem negativnog povratnog delovanja potroaa na mreu. Kupac elektrine
energije je duan da negativna povratna delovanja svojih potroaa (pojavu viih harmonika,
uzimanje reaktivne snage, emisiju flikera i nesimetrino optereenje) svede na propisane
granine vrednosti.

6 .2 . Nor ma EN 5 0 1 6 0

Kao to je u samom uvodu reeno standard EN 50160 daje osnovne karakteristike napona na
napojnim prikljucima korisnika u javnim niskonaponskim i srednjenaponskim sistemima za
distribuciju elektrine energije pod normalnim uslovima rada. Normalni radni uslovi ukljuuju
ispravan rad zatitnih ureaja u sluaju kvara na mrei (pregorevanje osiguraa, prorada
prekidaa...).
52

U tabeli 6.1 dat je kratak spisak vanrednih stanja koja su izvan okvira distributivnog nadlenog
organa, koji mogu da izazovu odstupanje nekog od parametara od propisanih vrednosti. U tim
sluajevima standard ne vai.

Tabela 6.1- Prikaz osnovnih tipova nenormalnih uslova u kojima norma EN 50160 ne vai
Vanredno stanje: Primer uzroka:
Ekstremni vremenski uslovi i ostale prirodne
nepogode
Oluje izuzetne jaine, klizita, zemljotresi,
lavine,poplave
Meanje treih lica Sabotaa, vandalizam
Dela od strane javne uprave Ogranienja postavljena od strane vlade zbog
brige za javnu bezbednost
Industrijska dela Prekid rada, trajk
Via sila Velike nesree
Prekidi isporuke zbog spoljanjih dogaaja Restrikcije proizvodnje ili prekid prenosnih
vodova

Parametri kvaliteta napona koji se kontroliu su
3
:

Mrena frekvencija
Veliina napona
Promena napona
Treperenje napona (fliker)
Propadi napona
Kratkotrajni prekidi napona
Dui prekidi napona
Privremeni mreni prenaponi izmeu faznog provodnika i zemlje
Impulsni prenaponi izmeu faznog napona i zemlje
Nesimetrija napona
Naponi viih harmonika
Naponi meuharmonika
Signalni naponi.

3
eljko Novinc, Kakvoa elektrine energije, GRAPHIS, Zagreb, 2003.
53

6 .2 .1 . T r eper enje napona ( fl i k er i )

Treperenje napona predstavljaju oscilacije vrednosti napona koje se ponavljaju a izazivaju
treperenje gustine svetlosti (neprijatno po oveka).

Slika 6.1- Signal usled pojave flikera

6 .2 .2 . Pr opadi napona

Propad napona se definie kao privremeno smanjenje vrednosti napona na vrednost izmeu
90% U
n
i 1% U
n
, praeno povratkom napona nakon kratkog vremenskog perioda. Karakterie se
dubinom propada i trajanjem propada.

Slika 6.2- Izgled propada napona
54

6 .2 .3 . Pr ek i di napona

Prekid napona predstavlja stanje pri kojem je napon na napojnim prikljucima nii od 1% od
deklarisanog napona. Prekid napona napajanja moe biti:
Dugaak prekid (dui od 3 minuta) izazvan trajnim kvarom,
Kratak prekid (do 3 minuta) izazvan prolaznim kvarom.
6 .2 .4 . Naponsk i har moni ci

Naponski harmonici su sinusoidalni naponi frekvencija koje su celobrojni umnoak osnovne
frekvencije
4
. Harmonici napona se odreuju:

Samostalno po njihovoj relativnoj amplitudi (U
n
) u odnosu na napon osnovnog
harmonika U
1
,
Globalno, preko faktora izoblienja THD

IE = ( u
h
)
2 40
h=2
,
gde je h red harmonika.

Slika 6.3- Izgled izoblienog signala i harmonika koji ulaze u njegov sastav

4
Vladimir Kati, Kvalitet elektrine energije- Vii harmonici, FTN, Novi Sad, 2003
55

6 .2 .5 . Kr at ak pr egl ed nor me EN 5 0 1 6 0

U tabeli 6.2 prikazani su najbitniji parametri koji se nalaze u normi 50160, njihove prihvatljive
vrednosti, kao i koliki je interval njihovog merenja.

Tabela 6.2- Prikaz najbitnijih parametara norme EN 50160
Parametri
napona
napajanja
Dozvoljene
granice
Mereni
interval
Period
nadgledanja
Prihvatljivost u
procentima
Mrena
frekvencija
49.5Hz do 50.5Hz
47Hz do 52Hz
10 s 1 nedelja 95%
100%
Spore promene
napona
230V 10% 10 minuta 1 nedelja 95%
Propadi napona
( 1 min)
10 do 1000 puta
godinje (ispod
85% od
nominalnog)
10 ms 1 godina 100%
Kratki prekidi
( 3 min)
10 do 1000 puta
godinje (ispod
1% od
nominalnog)
10 ms 1 godina 100%
Dui prekidi
(> 3 min)
10 do 50 puta
godinje (ispod
1% od
nominalnog)
10 ms 1 godina 100%
Privremeni
mreni prenaponi
(faza i zemlja)
Uglavnom <1.5kV 10 ms Nije odreen 100%
Tranzientni
prenaponi (faza i
zemlja)
Uglavnom < 6kV Nije odreen Nije odreen 100%
Nesimetrinost
napona
Uglavnom 2%,
povremeno 3%
10 minuta 1 nedelja 95%
Harmonici
napona
THD faktor 8% 10 minuta 1 nedelja 95%

Poto instrument VMP-20 nije ureaj koji je namenjen za kontrolu kvaliteta elektrine energije
po normi EN 50160, njime se ne mogu meriti svi parametri koji su do sada opisani. Meutim
VMP-20 moe odlino posluiti u merenju i nadzoru bitnih parametara, napona i frekvencije.
to se napona napajanja tie najbitnije je posmatrati njegove promene. Tu je standard vrlo jasan i
pri normalnim radnim uslovima definie da u toku svake nedelje 95% 10-minutnih efektivnih
vrednosti napona napajanja mora biti unutar opsega U
n
10%.

56

Nazivna uestanost mrenog napona mora biti 50 Hz. U toku nadzora, posmatra se srednja
vrednost uestanosti osnovnog harmonika izmerena u toku 10 s.
Sistemi sa sinhronom vezom sa interkonektovanim sistemom moraju da imaju uestanost
50 Hz 1% u toku 99,5% godine.
Uestanost sistema u ostrvskom reimu rada mora biti 50 Hz 2% u toku 95% nedelje.

6 .3 . M er enj e i anal i za mr enog napona

Instrument VMP 20 nije predvien da meri kvalitet elektrine energije po normi EN 50160, ali
sasvim dobro moe posluiti za monitoring nekih bitnih parametara. Cilj je bio da se proveri
kvalitet napona, frekvencije i snimiti THD faktor napona u fabrici. Poto VMP 20 ne meri
harmonike, a samim tim ni THD u pomo su nam pritekle kolege iz preduzea ,,Elektrosrbija,
ogranak u Aranelovcu i pozajmile instrument Kyoritsu KEW 6310. Kao i u prethodnim
merenjima i ovde su podaci preko programa VMPCalc izvezeni u Excel na dalju obradu. Primer
tabele u Excel-u za napon i frekvenciju prikazan je na slikama ispod.

Slika 6.4- Primer grafika snimanja napona

57

Slika 6.5- Primer grafika snimanja frekvencije

Analizom napona i frekvencije u fazi 1 dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 6.3.

Tabela 6.3- Rezultati napona i frekvencije faze 1
U1 (V) f1 (Hz)
Maksimalna vrednost 61.65 50.08
Srednja vrednost 59.78 50.00
Minimalna vrednost 57.36 49.91
Standardna devijacija 0.688 0.017

Interval u kojem se nalaze veliine sa sigurnou od 95%
Donja granica 58.40 49.96
Gornja granica 61.16 50.03

Relativne nestabilnosti napona i frekvencije
2.30% 0.068%

58

Rezultati faze 3 su prikazani u tabeli 6.4.

U3 (V) f3 (Hz)


2.34% 0.072%

Rezultati za fazu 2 dobijeni aritmetikom sredinom faza 1 i 3 su prikazani u tabeli 6.5.

U2 (V) f2 (Hz)


2.32% 0.070%

Relativna nestabilnost je veliina koja se rauna po formuli:

RN =
2c
X
sr
100%,
gde je o- standardna devijacija, a X
sr
- srednja vrednost merene veliine. Analizom ove tri tabele
vidimo da je relativna nestabilnost napona oko 2.32% u granicama 10%, tako da je napon u
potpunosti u skladu sa normom EN 50160. Vidimo da je napon u fazi 3 imao i vrednost 53.95 V
to je van granice 10%, ali i ovo je u skladu sa normom EN 50160. Norma kae da 95% 10-
minutnih efektivnih vrednosti napona moraju biti unutar 10%, dok ostalih 5% moe biti unutar
+10%, -15%. Ne treba zaboraviti da je merenje vreno na svaku sekundu pa da je ova minimalna
vrednost kratko trajala i nije imala uticaja na srednju 10-minutnu vrednost.
59

Frekvencija je sa relativnom nestabilnou od 0.07% izuzetno stabilna veliina i potpuno u
skladu sa normom EN 50160.

Faktor totalnog izoblienja napona je kao to je i napomenuto sniman trofaznim analizatorom
KEW 6310. Ovaj instrument moe vriti harmonijsku analizu do 63. harmonika.

Slika 6.6- Instrument Kyoritsu KEW 6310

Merenje THD
u
faktora je mereno takoe na 10 kV strani u glavnoj trafostanici (TS1). Period
usrednjavanja rezultata je 15 minuta. Meren je THD
u
faktor 3 fazna napona. Za obradu podataka
korien je softver KEW PQA MASTER.

Slika 6.7- Izgled grafika THD
u1
% faktora napona U
1

60

u2
% faktora napona U
2

u3
% faktora napona U
3

61

u
% faktora napona sve tri faze

Tabela 6.6- Rezultati totalnog faktora izoblienja napona
THDu1[%] THDu2[%] THDu3[%] THDusr[%]
4.82 4.23 4.89 4.65

Dobijena vrednost faktora totalnog izoblienja napona od 4.65% je u potpunosti u skladu sa
normom EN 50160.

62

7 . Pr edl og r eenj a
7 .1 . Pr edl og r eenj a za ut edu r eak t i vne ener gi je

Analizom rezultata merenja i uvidom u raun za potronju elektrine energije uoeno je da je
potronja reaktivne energije vea od potronje aktivne energije. Dolo se do zakljuka da u
preduzeu ,,Elektroporcelan ne postoji kompenzacija reaktivne energije. Samo preduzee je
razueno i predimenzionisano za trenutni obim posla i poseduje vie trafostanica od kojih su
neke normalno optereene, dok su neke malo optereene. Analizom jednopolne eme elektrinog
razvoda fabrike obratili smo panju na 4 trafostanice:

TS 1 glavna trafostanica u kojoj se nalazi merna elija i odakle ide razvod ka ostalim
trafostanicama (poseduje dva transformatora 10kV/0.4kV 400kVA),
TS 4 trafostanica iz koje se napaja veina pogona ,,ALI fabrike u kojoj se nalaze
najozbiljniji potroai (poseduje dva transformatora 10kV/0.4kV 630VA),
TS ELP trafostanica iz koje se napaja pogon fanrike ,,ELP (poseduje dva
transformatora 10kV/0.4kV 630VA),
TS 2 trafostanica iz koje se napaja upravna zgrada fabrike (poseduje jedan
transformator 10kV/0.4kV 400VA).

Reenje za smanjenje potronje reaktivne energije je kompenzacija iste. Postoji vie mogunosti
za kompenzaciju. Analizom merenih rezultata uoena je velika varijacija reaktivne snage od
113.13 kVAr-a u odnosu na srednju reaktivnu snagu 289.36 kVAr-a. Ono to je uoeno prilikom
merenja je to da kada fabrika ne radi reaktivna snaga iznosi negde oko 150 kVAr-a, to znai da
je ova koliina reaktivne snage potrebna za magneenje transformatora. Najvei problem je
doneti odluku kakvu kompenzaciju primeniti u ovom sluaju, pogotovo ako se zna da je u veini
sluajeva teko postii da faktor snage bude cosq = 0.95, a kamoli cosq = 0.98. Po M. Kostiu
5

jedan od razloga, a moda i glavni je gubitak reaktivne snage i energije na transformatorima
srednji napon/niski napon. Postoji vie naina pomou kojih se ovde moe ostvariti
kompenzacija. Moje miljenje je da kompenzaciju treba izvesti na niskom naponu zbog vee
sigurnosti i cene opreme. Miljenja sam da bi sistem za kompenzaciju trebao da se sastoji iz dva
dela:

deo sa fiksnim kondenzatorima (stalno ukljueni),
deo koji se uz pomo regulatora po potrebi ukljuuje i regulie cosq.

5
pogledati vie u M. Kosti, Postupak za poveanje korienja kondenzatora i poboljanje kompenzacije reaktivne
energije, Elektroprivreda br. 3, 2004., str. 50-64.
63

Prilikom odabira kondenzatora za fiksnu kompenzaciju treba voditi rauna da ne doe do
rezonanse. M. Kosti
6
je patentirao princip kompenzacije u kojem se pod odreenim uslovima
dozvoljavaju vee vrednosti kondenzatora da ne bude opasnosti od pojave rezonanse. Primenom
njegove ideje rezonantna uestanost se postavlja na 450Hz, a transformatori sprege
trougao/zvezda predstavljaju otvoreno kolo za struje devetog harmonika na sekundarnoj strani a
time i kroz kondenzatore.

Tabela 7.1- Dozvoljene snage za fiksno prikljuene kondenzatore na niskonaponskoj strani
transformatora 10(20)kV/0.4kV da bi se izbegle opasnosti od rezonanse
Nominalne snage transformatora (kVA) 250 315 400 630 1000
Snage kondenzatora Q
c
[kVAr]
1. Tehniki prirunik Rade Konar, Zagreb,
1980.
15 18 20 28 -
2. Compensation d` energie reactive, EDF,
1988.
18 22 28 44 50
3. Po M. Kostiu, Vee dozvoljene snage za
fiksno prikljuenje kondenzatora na
niskonaponskoj strani transformatora
10(20)/0.4 kV/kV, 26. savetovanje JUKO
CIGRE, 2003. godine.
77 97 124 195 206

Ukoliko je THD faktor napona manji od 5% moe se pristupiti metodi sa veim dozvoljenim
snagama kondenzatora. U tim sluajevima kao to smo rekli prekompenzacija nije opasna.
Vikovi kapacitivne energije koja se proizvodi na sabirnicama 0.4kV jednog transformatora e se
preko tog transformatora preneti do najblieg transformatora ija reaktivna optereenja nisu
zadovoljavajue ili nisu u opte kompenzovana.
Mi smo u naem zadatku izmerili THD faktor napona i on je dobar ali na 10kV strani, ali nam to
nita ne govori ta se deava na 0.4kV strani poto se transformator ponaa kao niskopropusni
filtar. Dakle za odreivanje vrednosti fiksno postavljenih kondenzatora prvo se mora odrediti
THD faktor na niskonaponskoj strani.
Poznavanjem pogona fabrike ,,Elektroporcelan mogu sa sigurnou da tvrdim da je THD faktor
ispod 5% i da se mogu izabrati vee vrednosti kondezatora za fiksnu kompenzaciju od starih
preporuka.
Miljenja sam da kompenzaciju treba uraditi u TS 4 i TS ELP gde je i optereenje najvee. Za
TS 4 predlaem kompenzaciju Q
c
= 100 + 2 * 50 kVAr, a za TS ELP Q
c
= 50 + 1 * 50 kVAr.
Ukupna vrednost snaga baterija je 300 kVAr, sa fiksnim delom od 150 kVAr. Ovakav raspored
kompenzacije bi trebao da bude dovoljan da kompenzuje nae 2*o = 226.26kVAr.

6
pogledati vie u patent broj 49030, Postupak za poveanje korienja kondenzatora na sekundarnoj strani
transformatora SN/NN u cilju poboljanja kompenzacije, upisan u registar patenata 26.03.2003. godine
64

7 .2 . Pr edl og r eenj a za ut edu na vr noj snazi

Ve smo pomenuli da potronja vrne snage varira u zavisnosti od godinjih doba, i da je najvea
u zimskom periodu iako proizvodnja u tom periodu ne prati potronju ove snage. Razlog tome je
nain grejanja u fabrici, gde preovlauje grejanje na struju. Ne greju se hale na struju ve
kancelarije u upravnoj zgradi. Iako bi neko rekao da je neozbiljno razmiljati o utedi na vrnoj
snazi preko grejanja, rauni za potronju elektrine energije to demantuju. U zimskom periodu je
potronja vrne snage dva puta vea nego leti a to je reda 500 kW ili priblino 300000 dinara.
Ozbiljna procena utede na vrnoj snazi zahteva instaliranje analizatora snage na kljuna mesta
radi praenja potronje raznih maina. Cilj je izbei istovremeni rad najveih potroaa. Ali u
ovoj fabrici postoji jedan veliki problem, a to je nepostojanje tipine radne nedelje, zapravo
maine rade po potrebi. Ono to smo primetili kao problem je rad u jednoj (prvoj) smeni. Ovakav
rad ima za posledicu skoncentrisanje skoro celokupne potronje u tom periodu i rast potronje
vrne snage. Kao reenje se namee plan podele rada na bar dve smene, koji e nesumljivo
doneti poboljanja u potronji. Dakle ono to smo uvideli kao glavni problem za potronju vrne
snage je:

Grejanje na struju,
Rad fabrike u jednoj smeni.

Raspodela rada u bar dve smene zahteva detaljno upoznavanje sa sistemom rada fabrike i nije
moglo ui u okvire ovog rada, ali se definitivno od toga nee odustati.
to se tie mogunosti utede na grejanju, prvo se usledilo popisivanju vrste i snage grejnih tela
u upravnoj zgradi. Grejna tela su najee TA pei i kaloriferi. Ideja je bila osmisliti sistem
kojim e se puniti TA pei u nonoj nioj tarifi a u toku dana raditi u reimu izduvavanja.
Utvrdili smo da postoji oko 30 TA pei koje su u funkciji. U daljem tekstu pozabaviemo se
utedom na vrnoj snazi i aktivnoj energiji promenom reima rada TA pei. Prosena snaga ovih
pei je 4.5 kW, to daje ukupnu snagu od 30*4.5 kW = 135 kW. Ako predpostavimo da e se
pei puniti osam sati, to znai da e za punjenje troiti 135 kW * 8 h = 1080 kWh.
Poreenje potronje aktivne energije u vioj i nioj tarifi:

1080 * 1.465 = 1582.2 dinara (potronja u nioj tarifi, 8 sati rada),
1080 * 4.396 = 4747.7 dinara (potronja u vioj tarifi, 8 sati rada).

Na mesenom nivou to izgleda ovako:

22 radna dana * 1582.2 dinara = 34808.4 dinara (nia tarifa za 22 radna dana),
22 radna dana * 4747.7 dinara = 104449.4 dinara (via tarifa za 22 radna dana).

65

Poto e u toku skuplje tarife raditi ventilator TA pei, treba uraunati i njegovu potronju:
30 pei * 20 W (snaga ventilatora) = 600 W (snaga svih ventilatora).
22 radna dana * 8 h * 0.6 kW = 105.6 kWh (potronja ventilatora na mesenom nivou).
105.6 kWh * 4.396 = 464.2 dinara (potronja ventilatora na mesenom nivou u dinarima).

tednja na potronji aktivne energije je:
104449.4 34808.4 464.2 = 69176.8 dinara (na mesenom nivou).
Grejna sezona u preduzeu traje 5 meseci to znai utedu od 5 * 69176.8 = 345884 dinara.

U potrebnu opremu je potrebno uloiti oko 30 evra po svakoj pei, dakle ukupno
30 evra * 30 pei = 900 evra.
Iz ovoga moemo zakljuiti da bi se uloen novac za opremu mogao vratiti za oko 45 dana.

Treba obratiti panju i na utedu vrne snage. Pei se nebi punile u toku rada prve smene kada je
optereenje najvee, pa bi tako mogli ostvariti utedu na osnovu vrne snage:
135 kW (snaga pei) 0.6 kW (snaga ventilatora) = 134.4 kW vrne snage, to znai
134.4 kW * 583.073 dinara = 78365 dinara na mesenom nivou.
U toku grejne sezone na vrnoj snazi moemo tedeti:

5 78365 Jinoro = 391825 Jinoro.

Ugradnjom ovog sistema, maksimalna tednja koja bi se mogla ostvariti u toku grejne sezone je:

345884 Jinoro ( utcJo no okti:no] snozi) + 391825 Jinoro ( utcJo no :rno] snozi)
91800 Jinoro ( ccno ugroJnog sistcmo) = 645909 Jinoro.

8 . Di sk usi j a

U ovom projektnom zadatku pokuali smo da na pravi nain snimimo potronju elektrine
energije. Poto smo koristili monofazni instrument najloginije je bilo snimiti jednu fazu u toku
jedne tipine radne nedelje i snimiti drugu fazu u takoe u toku tipine radne nedelje. Glavni
problem sa kojim smo se suoili je nepostojanje takve nedelje, pa smo se trudili da interval
merenja obuhvati rad najzahtevnijih potroaa. Samo merenje za nas nije bio zahtevan zadatak
koliko je to bila obrada snimljenih podataka. Sreom softver VMPCalc u startu daje proraune
nekih bitnih parametara to je prilino olakalo posao.

Dalje sledi diskusija merenih parametara koji su bitni za ovaj zadatak.

66

Reaktivna snaga- Ve smo konstatovali da je potronja reaktivne energije vea od potronje
aktivne, i to se razlikuje od meseca do meseca. U zimskom periodu ta razlika i nije velika ali u
letnjem potronja reaktivne energije je ak i dva puta vea od potronje aktivne. Ovo utie i na
vrednost faktora snage, pa ne treba da zavara podatak da je zimi faktor snage oko 0.75, dok leti
ide i do 0.50. Prilikom izrade projekta kompenzacije treba voditi rauna samo o reaktivnoj snazi
koja je izmerena. Mi smo videli da ta vrednost iznosi oko 289.359 kVAr. Poreenjem vrednosti
koje smo dobili analizom rauna za potronju (oko 250 kVAr) i vrednosti koja se realno moe
kompenzovati 2o (226 kVAr) dolazimo do zakljuka i grubom analizom, kakva je ova uz pomo
rauna moemo dobiti pribline vrednosti. Ono to je veoma zanimljivo je to da je velika
varijacija ove snage, pa tako vrednost 3o pr emauj e vr ednost sr ednj e r eak t i vne snage. Kao
logino ieenje za kompenzaciju se namee kombinacija fiksne i automatske kompenzacije.
Fiksnom kompenzacijom poveavamo koiienje konuenzatoia na svih 876u hgouinje
umest o dosadanj i h 1500- 3000 h/ godi nj e. Pr ednost k ombi novane k ompenzaci j e u
odnosu na aut omat sk u se ogl eda u t ome t o:

Automatska kompenzacija ne omoguava da se u potpunosti kompenzuje potronja
reaktivne energije u mrei niskog napona gde su baterije prikljuene,
Baterijama sa automatskom kompenzacijom na strani niskog napona se po pravilu ne
mogu kompenzovati gubici reaktivne snage u transformatorima,
Ukoliko se potroa napaja iz vie trafostanica, vikovi kapacitivne energije su potrebni
za zadovoljenje potreba u transformatorskim stanicama gde nije sprovedena
kompenzacija ili je ona nedovoljna.

Kompenzacijom samo prekomerne reaktivne energije bi se godinje utedelo oko 1100000
dinara ili oko 90000 dinara na mesenom nivou. Na kompenzaciji treba poraditi to pre jer e
elektrodistribucija sve vie pritiskati kupce poveanjem cene reaktivne energije.

Vrna snaga- Merena vrna snaga ne prekorauje odobrenu vrnu snagu ali je prilino vea od
trenutno mogue vrne snage (TMVS). Naravno TMVS ima samo teorijski znaaj, ali pomae
pri proceni trenutne vrne snage, odnosno zakljuivanju da li je ona velika ili ne. Samo podelom
rada na dve smene mogue su velike utede na parametru koji iznosi treinu rauna za potronju.
Kao i kod reaktivne tako je i kod aktivne snage varijacija velika. Na osnovu iskustva i injenice
da je dobar deo potronje stohastiki, teorijska granica utede u oba sluaja (vrne i reaktivne
snage) je 3o, ali je iazlika u potiebnoj opiemi izmeu 2o i 3o 10 put, kao i izmeu o i 2o.
Takoe piaksa je pokazala ua je optimalan ounos cenapeifoimanse uteua 2o i ovo
pr edst avl j a osnovni dopr i nos ovog r ada. Pieulog teunje piomenom ieima iaua TA pei
moua na pivi pogleu izgleua neozbiljno, ali pioiaunima uonosi vel i k u ut edu.

67

Kval i t et napona- Kao to se moglo i oekivati vieunost napona vaiiia oko nazivne koja je
100
3
I = 57.8 V. Kao to smo konstatovali ranije i napon i frekvencija su u skladu sa normom
EN 50160. Moglo se uoiti u nekom trenutku da je napon pao ispod 10% od srednje vrednosti ali
i ovo je u skladu sa normom jer ona dozvoljava da se sve 10-minutne srednje efektivne vrednosti
napona napajanja nalaze unutar opsega U
sr
+10%/-15%. Za stabilnost napona i frekvencije nije
samo zasluna lokalna distribucija elektrine energije ve i nepostojanje ozbiljne proizvodnje u
okolini, zapravo veina nekadanjih giganata radi sa 10-ak procenata od svog nekadanjeg
kapaciteta.
THD faktor napona je sa 4.65% takoe zadovoljio normu EN 50160, ali za implementaciju
reenja pre svega kompenzacije reaktivne energije treba ga meriti na niskonaponskoj strani.
9 . Zakljuak

Iz svega navedenog zakljuujemo da su ljudi iz fabrike ,,Elektroporcelan s pravom potraili
pomo od strunjaka sa katedre za elektrina merenja, jer su mogunosti utede u potronji
velike. Realizacijom utede sama firma e smanjiti udeo potronje elektrine energije u cenu
gotovog proizvoda i tako sebe uiniti konkurentnijim na sve ozbiljnijem tritu proizvoda od
elektroporcelana gde pre svega kineske i indijske firme zauzimaju jaku poziciju.
Prikazali smo kako se procenjuje mogunost utede i na osnovu rauna za potronju, ali bez
merenja ne bi mogli da definiemo opseg regulacije koji se prilagoava maksimalnoj aktivnoj i
vrnoj snazi.
Instrument VMP 20 se pokazao kao jako pouzdan ureaj za ovakve analize jer i pored nekih
oiglednih nedostataka prikazivao je iste rezultate kao i digitalna merna grupa i moni
instrument KEW 6310.

68

1 0 . Li t er at ur a

[1] Vladimir Vujii, Stohastika adiciona A/D konverzija, FTN, Novi Sad, 2001.

[2] Evropska norma EN 50160.

[3] M. Kosti, Postupak za poveanje korienja kondenzatora i poboljanje kompenzacije
reaktivne energije, Elektroprivreda br. 3, 2004., str. 50-64..

[4] eljko Novinc, Kakvoa elektrine energije, GRAPHIS, Zagreb, 2003.

[5] Vladimir Kati, Kvalitet elektrine energije- Vii harmonici, FTN, Novi Sad, 2003.

[6] Sanja Jovanovi, Vladimir Vujii, Merenje profila potronje ureaja za nuklearnu
magnetnu rezonancu, FTN, Novi Sad, 2009.

[7] Vladimir Vujii, Ivan upunski, Bojan Vujii, Zoran Mitrovi Analiza primene
stohastike digitalne merne metode, FTN, Novi Sad, 2010.

[8] Strahinja Terzi, Vladimir Vujii, Profil potronje naponski osetljivog potroaa, FTN,
Novi Sad, 2010.

[9] patent broj 49030, Postupak za poveanje korienja kondenzatora na sekundarnoj strani
transformatora SN/NN u cilju poboljanja kompenzacije, upisan u registar patenata 26.03.2003.
godine

Master Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Master Rad

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Master Rad

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

kada se mereni konstantni signal nalazi u

, a ujedno i greka merenja:

You might also like