Bumerang deca u Srbiji

San svake mlade porodice je samostalan život. Zbog malih i neredovnih plata, od kupovine
stanova ili kuca, na kredit, ljudi sve cesce odustaju. ,,Retke su firme koje u dan isplacuju
radnicima platu tako das u i retke situacije da docekate platu sa punim novcanikom”. Zato
zbog ekonomske krize, sve više mladih se vraća u roditeljski dom. Fenomen povratka, poznat
kao bumerang deca, zahvatio je sve evropske zemlje, pa i Srbiju. Medjutim u roditeljski dom
se vracaju i oni koji su u međuvremenu, osnovali sopstvenu porodicu.Povratak u roditeljski
dom, mač je sa dve oštrice jer se od nekog novog pokušaja osamostaljivanja vremenom odustaje.
Tradicionalna vezanost majke za sinove, takozvani mamizam i dalje je velika čak i u urbanim
sredinama. Zajednici se, zbog toga, bar na početku najviše raduju bake, dok su deke opreznije.

Nesloga među generacijama

Roditelji misle da će decu najbolje posavetovati šta treba da rade. I ovde nastaje problem da
li ce ziveti po svojim principima ili ce prihvatiti pravila koja namecu roditelji. Cesto deca
razmisljaju o savetima od strane roditelja, ali na kraju postupe kako su sami zamislili, mozda
mahinalno ali, uvecini slucajeva zbog nekog principa tj. suprostavljanja. Iako su stariji u
početku spremni da pruže i trpe, kasnije, zbog osećanja ugroženosti, često i sami zatraže
pomoć. Napr: stariji gospodin odlucio je da ode u dom, a das tan ostavi cerki i
unucima."Smatrao je da je on svoju obavezu ispunio i da je došlo vreme da se posveti sebi, da
se druži sa svojim vršnjacima, igra šah, da da oduška sebi".Život u zajednici često utiče i na
odustajanje od rađanja drugog deteta. Bugarska, jedina zemlja u kojoj je natalitet niži od
našeg, taj problem pokušala je da ublaži uvođenjem plata za bake i deke koje čuvaju
sopstvene unuke.

Generacija u sociološkom smislu je, za razliku od statističkog, skupina koju ne

karakteriše samo slična starosna dob njenih pripadnika, nego i slično socijalno
iskustvo stečeno zajedničkim učešćem u zajedničkim društvenim događajima
jednog vremena. Jedna od druge generacije se ne razlikuje samo biološki i
hronološki, nego pre svega društveno-istorijski. Socijalni identitet svake
generacije je determinisan određenim društveno-kulturno-istorijskim
iskustvom, specifičnim događajima koji daju "generacijski pečat" onima koji su
u njima učestvovali.
Odnos roditelja i dece nije jednostavan. On je ispunjen mnogim bolovima, nerazumevanjima,
uzajamnim uvredama i obostranom patnjom. Greške naših roditelja pretvaraju se u naše unutrašnje
konflikte - psihološke komplekse. Oni su u najvećem broju slučajeva posledica komplikovanog
odnosa s roditeljima. Mada su nam roditelji želeli svako dobro, nenamerno su nas naučili da
osećamo svoju bespomoćnost, da sumnjamo u sopstvene uspehe, da imamo osećaj krivice. Danas je
zato uznemirenost naš glavni pratilac u životu, zato smo nezadovoljni sobom i onim što radimo.

2. Generacije ili pokoljenja

Generacija ili pokoljnje je skup ljudi bliskih po godištima, vremenu življenja koja stoji u vezi sa
srodstvom ukoliko ovo nosi podelu, ne samo na pretke i potomke, već i na straije i mlađe. Odnosi
između oca i sina su generacijski odnosi.

Sa razvojem društva generacija je uglavnom dobijala društvena obeležja i razvrstavala se

prema starosti, ekonomskoj aktivnosti i biološkoj reprodukciji. Tako je starija generacija ekonomski
neaktivna, ali i biološki neproduktivna, srednja generacija je ekonomski aktivna i jedina sposobna za
obezbeđenje potomstva. Mladi su ekonosmki negativni, a isključeni iz ljudske reprodukcije. U
današnjim porodicama često žive i po tri generacije, pa se zbog brzih promena u društvu događa da
nastupe krize u takvim porodicama, odnosno sukobi generacija, iz razloga različitog tumačenja i
shvatanja sveta.

Porodica je i bio-socijalna i psihička zajednica, što znači da porodica vodi brigu oko
podizanja, zaštite i vaspitanja dece. Ovo je jedna od bitnih uloga porodice. Međutim briga oko
podizanja i vaspitavanja dece zavisi mnogo od uslova i mogućnosti roditelja. Često se događa da zbog
loših materijalnih uslova oba roditelja su previše posvećena poslu, pa brigu o deci ne preuzima niko i
takva deca se obično prepuštena sama sebi.

Društvena zajednica je oduvek regulisala krvno-srodničke odnose u porodici.Najranije uređenje

porodice vršilo se pomoću običaja, morala, a naročito religije, a kasnije je ove oblike zamenilo pravo

Kada DECA nisu više deca

Najnovije istraživanje Univerziteta američke države Misuri, bavilo se razlikama kako se
majke i očevi ponašaju u interakciji sa mladom, tek odraslom decom.Naučnici su ustanovili
da postoji nekoliko razlika u osećanjima majki i očeva i da su mnoge razlike pozitivne -
uprkos percepciji da su posebno majke zahvaćene takozvanim "sindromom praznog
gnezda"."Kako deca odrastaju, neposredna briga i uticaj na njih slabi pa i nestaje, a roditelji
decu često vide kao naslednike s kojima treba da sačuvaju trajnu vezu" (tvrdi profesorka
sociologije Kristina Proul, stručnjak za humani razvoj i porodične odnose na Koledžu za
ekologiju i životnu sredinu.)

 
 

"Kad je reč o polu dece i roditelja, analize unutarporodičnih odnosa ukazuju na važne
sličnosti između majki i očeva unutar iste porodice". ( izjavila je profesorka Proul za časopis
"Sajents”)

Istraživanje je pokazalo da su, generalno gledano, majke i očevi prijavljivali slične promene
u odnosima roditelji - deca u periodu kad su deca zakoračila u ranu zrelost. 

 
I očevi i majke govore su o razlikama u nezavisnosti i zrelosti dece, bliskosti i otvorenosti u
odnosima, vezama i vremenu provedenom zajedno i promena u obliku uloge. Neki roditelji
su deci više davali savete nego što su upućivali zahteve.

Nešto se ipak malo promenilo u odnosima roditelji-deca: roditelji su u velikom broju

slučajeva nastavili finansijski da podržavaju svoju odraslu deci. Mali broj roditelja koji su
učestvovali u istraživanju prijavili su promene u emocionalnoj podršci svojoj deci.

 
 

"Analize odnosa unutar porodice pokazuju da su majke i očevi retko govorili o divergentnim
iskustvima u odnosima sa odraslim kćerima i sinovima. Tako je analiziranje odnosa majki i
očeva otkrilo ogromnu sličnost u iskustvima koja su sa odraslom decom, kao roditelji, imali
majke i očevi" ( zaključila je profesorka Proul.)

Deca ne rade uvek ono što roditelji žele

Kada se dete loše ponaša, roditelji trebaju da znaju kako da reaguju. Svakom detetu su
potrebna pravila koja pomažu da dete nauči prikladno ponašanje. Kako roditelji da nauče
decu pravilima i šta roditelji treba da urade kada su ta pravila prekršena?

Za početak, roditelji bi trebali znati koje osnovne psihološke potrebe deteta, trebaju biti
zadovoljene

To su:

 ”Biti dobrodošao” - biti prihvaćen i voljen. Ko nije u svojoj kući dobrodošao, neće imati
osećaj da je igde dobrodošao.
 ”Biti jednak sa drugima kao ljudsko biće” - biti priznat i pohvaljen.

 ”Biti nezavistan od drugih” - čak i dete treba da sme da odluči. Za samostalnost treba
oslonac, a ne kontrola.

 ”Biti siguran u druge”. Sigurnost u druge ljude omogućava pregovaranje o promeni pravila
bez njihovog kršenja.  

Tek kada ovo imaju na umu i uspešno to primenjuju, roditelji mogu međusobno razgovarati
koja pravila žele u ponašanju deteta, u skladu sa detetovim uzrastom i kako dete treba naučiti.
Disciplinu je važno sagledati kao sredstvo učenja a ne kažnjavanja. Naučiti decu da se
pridržavaju pravila čini ih sigurnijim i pomaže im da nauče razliku između dobrog i lošeg,
omogućava im razvijanje sposobnosti prilagođavanja, pregovaranja i pravljenja kompromisa.
Time se podstiče osamostaljivanje, razvoj samopoštovanja, tolerancije, osećaju pravde i
sposobnost praštanja.

Sukob generacija je društveno uslovljen fenomen

Stariji idealizuju, mladi poriču

Porodica se karakteriše kao homogena evolutivna društvena grupa u kojoj vladaju ljudski odnosi
zasnovani na ljubavi, poštovanju i ravnopravnosti njenih članova. Generaciju ne karakteriše samo
slična starosna dob njenih pripadnika, nego i slično socijalno iskustvo u određenim društvenim
događajima jednog vremena. Mnoge generacije se mogu prepoznati po različitim socijalnim
kategorijama: po izgledu, oblačenju, ponašanju, muzici koju slušaju, verskim, nacionalnim i političkim
obeležjima, a mnoge od njih su se identifikovale svojim buntovničkim karakterom. Društvo se može
posmatrati kao jedan organizam a generacije kao njegov razvoj.

Višestruka iscrpljenost roditelja

Specifično za naše uslove, roditelji su iscrpljeni krizom, nemaštinom, grižom savesti zbog sopstvene
nemogućnosti da deci pruže ono što im treba. Često je malo vremena koje zajednički provode sa
decom.

KONFLIKTI I KOMPLEKSI - TRI GREŠKE NAŠIH RODITELJA

Andrej V. Kurpatov

(TU SOM DECO POPREMIENJALA DECO SOM NAHALA ISTO, NAPIS DO LITERATURE ZE JE AJ S
INTERNETA).. TEMA JE: RODITELJI I DECA.. (AJ PODODAVAJ MEKCENJE), NATO BAS HLADJI,
SMANJUJE BODI AK NEMAS MEKCENJE..
TATO POPOD CELA STRANA JE LITERATURA: DR MILOS MARJANOVIC – DR SLOBODANKA MARKOV,
UNIVERZITET U NOVOM SADU, PRIRODNO – MATEMATICKI FAKULTET - 1969

TIPOVE PORODICE I BRAKA -U americkoj sociologiji i antropologiji prisutno je glediste o postojanju

dva osnovna tipa porodice: mala ili nuklearna porodica i vcelika porodica. Nuklearna porodica
ukljucuje samo roditelje i njihovu decu. U stvaranju klasifikacija porodicnih oblika koriste se i druga
obelezja porodice. Tako se s obzirom na mesto stanovanja razlikuju matrilokalna porodica, kada
mladi bracni par ostaje da zivi sa roditeljima mlade,i patrilokalna, ukoliko bracni par zivi sa
roditeljima mladozenje. Na osnovu raspodele autoriteta i vlasti u porodici razlikuju se: matrijarhat
(vlast majke), patrijarhat (vlast oca) i egalitarna porodica, u kojoj su autoritet iv last oca i majke
izjednaceni.

TRADICIJSKA I MODERNA PORODICA

-Tradicijska porodica javlja se u preindustrijskom drustvu u formi velike ili zadruzne porodice. Svojina
nad svim dobrima bila je kolektivna i neotudjiva. Prenosila se sa kolena na koleno. Tradicijsku
porodicu odlikuje i cvrsta i stroga unutrasnja hijerarhijska organizacija. Takav sistem odnosa u kome
su jasno odvojeni polozaji zena i muskaraca u raspodeli vlasti i autoriteta i u kome je uloga zene
ogranicena na poslove u domacinstvu i oko podizanje dece, poznat je kao patrijarhalni system
odnosa. U osnovi promena u porodici tokom modern epohe, kao i u drustvenoj organizaciji
modernog drustva, stoje procesi industrijalizacije i urbanizacije, bilo da se njihovo delovanje
ispoljava neposredno ili preko nekih drugih cinilaca. U industrijskom drustvu osnova drustvenog
zivota nije vise kucna ekonomija vec nove ustanove odvojene od porodice.

GENERACIJA

Generacija predstavlja drustvenu kategoriju koja u proslosti nije imala znacaj u organizaciji i
funkcionisanju drustva, te u drustvenim istrazivanjima nije bilo interesa za generacijske analize. Na
osnovu izlozenog moze se reci da generacijsku grupu cine pripadnici iste starosne skupine koji su
povezani zajednickim iskustvom, prozivljenim u prvom redu u mladosti i razlicitim od iskustva
prethodnih starosnih grupa, kao i onih koje dolaze kasnije.

OMLADINA

Omladina predstavlja skupinu mladih ljudi koji se nalaze u drustveno priznatom ekonomskom status
izdrzavanosti zbog pripreme za obavljanje drustvenih uloga odraslih. ( MILIC , A., ,,Elementi za
istorijski pristup odredjenja pojma omladine”, u: Mlada generacija, danas, Beograd, 1982, 145-150.)
Pojam omladine obuhvata sve mlade odredjene dobne skupine. Omladina, predstavlja posebnu
drustvenu grupu, koja se od ostalih grupa razlikuje po svom status izdrzavanosti i odvojenosti od
sveta rada.